Svako doba sveukupne ljudske civilizacije imalo je svoje bogove, svaka epoha svoj panteon, a ni danas nije drugačije. Kako vekovi prolaze, i kako se kipovi pretvaraju u prah a hramovi u ruševine, tako i novi bogovi smenjuju stare. Bogovi Egipta napravili su mesta za Alaha, a bogovi starog Rima, koji su "pokorili" grčke (makar često samo promenom imena), poklekli su pred Hristom, a isto to su učinili i moćni bogovi Kelta i Germana. Bogovi su često vrlo slični jedni drugima. Kad se sretnu dva vernika iz zemalja koje su potpuno nepoznate jedna drugoj, može se desiti da su osobine njihovih bogova veoma slične. Ponekad novi panteon jednostavno preslika prethodni, samo pod drugim imenom, i iako to nama deluje naivno stvar je mnogo kompleksnija. Većina ljudi nije primetila paralelu između grčke i rimske plejade bogova, već im je to rečeno. I zaista, većina ne zna ništa o religijskim paralelama, čak i ako su učili nešto i o jednoj i o drugoj religiji, jer im to nije stavljeno na tacnu. Taj nedostatak religijske percepcije sada bio je podjednako snažan i tada. Običan narod takvi detalji često ne zanimaju, jer se oni uglavnom mole bogovima iz straha, a ne iz poštovanja. A tako je i danas. Izučavajući ovu tematiku ustanovio sam da mnoštvo ljudi ima veliki strah od boga. Ima strah čak i od toga da razmišlja o bogu, da pokuša da shvati i oblikuje to biće. Oni slepo gutaju dogme koje im sveštenici bacaju, ne postavljajući pitanja, ne dižući oči od poda. Tako je uvek bilo.

Zato ne treba da nas začudi što su se na mala vrata ušunjali neki novi bogovi i u našu civilizaciju. Ne, nije Scientology, niti išta tome slično, postoji jedna religija koja je mnogostruko veća od svih tih kultova i sekti, koja neprestano raste i dobija nove oblike. Jedna religija koja to zvanično nije, ali koja ima sve njene osnovne karakteristike, one najbitnije, a to su poruka i simboli. Ta religija koja to zvanično nije, niti će ikad imati pretenziju da takvom bude proglašena, jeste kult superheroja.

Kada odbacimo činjenicu da smo "odrasli" i skoncentrišemo se na suštinu, kada zavirimo iza crteža mišićavaca u kostimima koji se gađaju automobilima, lako ćemo ući u svet koji je toliko jasan i usmeren da samo deca svojim neiskvarenim umovima mogu da ga shvate i vole; i zato se ne treba plašiti.

Ti novi bogovi deci svojim rečima i delima u stripu, filmu ili igri prenose sve one poruke koje naše društvo (kada kažem naše mislim na celu civilizaciju, ne samo na Srbiju), ogrezlo u tržišnu korupciju i kriminal, naše crkve, okovane sopstvenom starošću i nerazumljivošću svog jezika i naš obrazovni sistem, zaslepljen nekakvom naukom koja decenijama istiskuje vazduh iz pluća vere, ne mogu da im prenesu: poštenje, hrabrost da se učini prava stvar, borba protiv zla, zaštita slabih, poštovanje, nada i istina, a sve to uz veliku skromnost (jer maskirani superheroj ne odaje svoj identitet, što simbolizuje da je nebitno da li će svi znati ko je dobrotvor).

Novi bogovi postaju sve popularniji kako vreme odmiče, jer je sve manje nade, a svoj vrhunac dostižu uvek kada je kriza najveća. Ne treba zato da nas čudi što je takozvano "Zlatno Doba" superherojske ikonografije bilo upravo u doba Drugog svetskog rata, kada je zaista delovalo kao da samo bogovi mogu zaustaviti mlin zvani Treći Rajh.

Alegorije su ponekad veoma jasne onome ko želi da ih vidi, a najsnažnije izražena jeste kod lika koji se smatra neprikosnovenim kraljem superheroja, prvim među njima, čiji lik je poznatiji u svetu od lika većine drugih bogova koji su mu prethodili: Kal-El, poznatiji kao Supermen.

Neću ovde mnogo zamarati detaljima oko priče, već ću se džhati jasnih alegorija. Supermen izgleda kao običan čovek, ali on je vanzemaljac kome sunce daje besmrtnost, neizmernu snagu, moć da leti, ispaljuje svetlosne zrake iz očiju, trči brže od zvuka, itd. Ali njegova najveća snaga leži u tome što tu moć nesebično upotrebljava da bi pomagao drugima i što je nikad ne bi upotrebio za sopstvenu dobit. Usvojen je od strane ljudske porodice, običnih poljoprivrednika, koja nije mogla imati decu (dakle podaren im je sin odozgo, "bezgrešnim začećem") i vaspitan u duhu najčistijih vrlina. Njegovi "roditelji" se zovu Johnathan i Martha (slichno kao John i Mary), a Johnatan je mason (jedan aspekt koji nije nimalo neuobičajen u svetu stripa, Betmen je recimo takođe mason). Johnatanov otac se, sasvim slučajno, zove Hiram, a Supermenov simbol jeste petougao, boje njegovog kostima: crvena i plava. Da bi spasio svet, Supermen u stripu (i u filmu) umire i vaskrsava, a njegov biološki otac mu telepatski poručuje sledeće kada mu objašnjava zašto ga je poslao na zemlju:

"You will make my strength your own. You will see my life through your eyes, as your life will be seen through mine. The son becomes the father. And the father, the son. Even though you've been raised as a human being, you are not one of them. They could be a great people, Kal-El. They wish to be. They only lock the light to show the way. For this reason above all, their capacity for good, I have sent them you, my only son. The virtuous spirit has no need for thanks or approval... only the certain conviction that what has been done is right..."

Postoji još bezbroj sitnih i krupnih aluzija na Hrista kada je u pitanju Supermen, a i neki drugi superheroji. Neo iz serijala Matrix ima "Supermenovsko/Hristovski" element, ali svemu tome dodaje i dozu Bude, dok je Hellboy demon koji je, vaspitan u duhu Hrišćanstva od svog ljudskog tutora, odbacio pakao (simbolično slomivši svoje rogove) i bori se protiv zla.

Superherojski panteon broji na stotine superheroja i superzlikovaca (njihove antiteze) najrazličitijih oblika i imresivan je ozbiljnom istraživaču isto koliko i bilo koji drugi niz bogova. Neki se zbog tog "prisvajanja" bune, plašeći se da će im Supermen odvesti dete od Hrista, ali realnost ipak izgleda drugačije. Utvrđeno je da sa padom religioznosti među decom opada i popularnost određenih superheroja i da neka današnja sa velikom dozom cinizma gledaju na stare heroje. Bilo kako bilo, mislim da ipak treba da budemo srećni što u današnje vreme opšte kulturne i moralne deklinacije postoji makar nešto što će onoj deci koja umeju da shvate, koja žele da shvate, preneti one poruke koje su ljudski rod održale sve do sada.