- Poruka
- 3.912
Светска заједница диригована тепих бомбардовањима
Рађање монструма
Рат НАТО против Југославије отвара нову еру. То је символичан догађај последње године века и миленијума. То није само локална трагедија - то је одсјај планетарног кошмара.
Не треба се уљуљкивати илузијама, последице тог ужаса су глобалне и тицаће се свакога.
На крви деце и жена, на лешевима новорођенчади убијане америчким "хуманитарним бомбардовањима" у узвишеном и мирном трену Православног Васкрса, на честицама урана које су натовци распршили у европском ваздуху - гради се крвави темељ "новог светског поретка".
Ма шта ми говорили, налазимо се на прагу новог света, новог модела васељене, новог морала и новог друштва.
Очигледно да миленијум који се рађа гледа на нас као океанско чудовиште.
"И видјех звијер гдје излази из мора. (...) И поклонише се звијери говорећи: Ко је као звијер? Ко може са њом ратовати? (...) И дано јој би да ратује са светима и да их побиједи; и дана јој би власт над сваким родом и народом и језиком и племеном" (Отк. 13,1,4,7) Зар вас то ни на шта не подсећа ?
Али, таква есхатолошка констатација ипак није довољно објашњење. Ужас и одвратност нису схватање.
Дужни смо да пажљиво посматрамо и дубоко промислимо о ономе што се над човечанство надноси крвавом сенком светског рата. Позвани смо да препознамо и да протумачимо узнемирујући хијероглиф мрачног миленијума.
Рађање монструма
Рат НАТО против Југославије отвара нову еру. То је символичан догађај последње године века и миленијума. То није само локална трагедија - то је одсјај планетарног кошмара.
Не треба се уљуљкивати илузијама, последице тог ужаса су глобалне и тицаће се свакога.
На крви деце и жена, на лешевима новорођенчади убијане америчким "хуманитарним бомбардовањима" у узвишеном и мирном трену Православног Васкрса, на честицама урана које су натовци распршили у европском ваздуху - гради се крвави темељ "новог светског поретка".
Ма шта ми говорили, налазимо се на прагу новог света, новог модела васељене, новог морала и новог друштва.
Очигледно да миленијум који се рађа гледа на нас као океанско чудовиште.
"И видјех звијер гдје излази из мора. (...) И поклонише се звијери говорећи: Ко је као звијер? Ко може са њом ратовати? (...) И дано јој би да ратује са светима и да их побиједи; и дана јој би власт над сваким родом и народом и језиком и племеном" (Отк. 13,1,4,7) Зар вас то ни на шта не подсећа ?
Али, таква есхатолошка констатација ипак није довољно објашњење. Ужас и одвратност нису схватање.
Дужни смо да пажљиво посматрамо и дубоко промислимо о ономе што се над човечанство надноси крвавом сенком светског рата. Позвани смо да препознамо и да протумачимо узнемирујући хијероглиф мрачног миленијума.