Sandokan...

SiIent Bob

SiIent Bob

Iskusan
Poruka
6.200
Bio sam svojevremeno zaljubljen u jednu Marijanu i prilikom jednog razgovora dotaknemo se mi teme detinjstva i crtanih filmova... i shvatimo da smo oboje, svojevremeno, obožavali Sandokana...

U svakom slučaju, posle toga kad god bi pomislio ili krenuo rukama ka njoj umesto nje video bi sebe, malog plavušana frćkaste kose sa farkama na tregere, kako uz moju posadu hrabrih i nesutrašivih morskih vukova mekih srca i dečijih lica, sa vetrom u kosi stojeći na pramcu komšijske jahte vitla drvenim štapom oslobađajuči daleka mora od Maharadžine tiranije...

Malo sam se izgubio, ali poenta je, da li vas je neko ikad tako dirnuo i u vama probudio one najdublje emocije, da li ste ikad kroz nekog drugog spoznali sebe ili deo sebe koji ste izgubili negde u vremenu... tamo daleko iza horizonta...
 
Da...tako sam ja na slichan nachin shvatila da sam Pipi duga charapa...setila sam se sebe, smrtno-ozbiljne kakva sam vech bila kao dete...ispred bioskopa kako gledam slike iz crno-belog filma o Pipi...i to je bio prvi film koji sam ikad gledala u bioskopu...
 
Malo, malo, pa neko spomene Sandokana, a ja veze nemam šta je to.
A ne znam ni o čemu se govori u uvodnom postu.
Samo mi nešto nije jasno. :) Ako si svaki put video sebe u njoj, kako ti to nije bilo spuki. Ja ne bih volela da u tipu vidim sebe. Ne znam.
 
SiIent Bob:
Bio sam svojevremeno zaljubljen u jednu Marijanu i prilikom jednog razgovora dotaknemo se mi teme detinjstva i crtanih filmova... i shvatimo da smo oboje, svojevremeno, obožavali Sandokana...

U svakom slučaju, posle toga kad god bi pomislio ili krenuo rukama ka njoj umesto nje video bi sebe, malog plavušana frćkaste kose sa farkama na tregere, kako uz moju posadu hrabrih i nesutrašivih morskih vukova mekih srca i dečijih lica, sa vetrom u kosi stojeći na pramcu komšijske jahte vitla drvenim štapom oslobađajuči daleka mora od Maharadžine tiranije...

Malo sam se izgubio, ali poenta je, da li vas je neko ikad tako dirnuo i u vama probudio one najdublje emocije, da li ste ikad kroz nekog drugog spoznali sebe ili deo sebe koji ste izgubili negde u vremenu... tamo daleko iza horizonta...
Kliknite za proširenje...

Ne.
Ali relativno skoro sam saznao neshto u vezi nekoga isto kao serija bla bla...koju sam i ja gledao daaaavno.
 
Да ли би неко био љубазан да каже ко је или шта је Сандокан, где је то и када пуштано у старој Југославији, и које генерације знају за то? :confused: Мислио сам да знам за све култне ствари с краја СФРЈ, али мало-мало неко спомене Сандокана, а ја немам појма шта је то.

Осим песме "Сандокан" Панте - Шикља Нафта (на 3:20 мин.
), које сећам као клинац, ништа друго не знам... Сандокан, Сандокан је моје име / Сандокан, за хероје нема зиме...

Едит: И да не тролујем тему, ниједна особа ме није дирнула на тај начин. Тако нешто ми се догоди једино када после дуго времена пронађем нешто из прошлости што ми је раније много значило, а у међувремену сам заборавио на то; слике, књига, нешто што сам написао... стара серија, неки заборављени мирис и сл. И једном ми се десило током сусрета са симпатијом из другог града, из времена кад смо имали 10-11 година. :)
 
SiIent Bob:
Bio sam svojevremeno zaljubljen u jednu Marijanu i prilikom jednog razgovora dotaknemo se mi teme detinjstva i crtanih filmova... i shvatimo da smo oboje, svojevremeno, obožavali Sandokana...

U svakom slučaju, posle toga kad god bi pomislio ili krenuo rukama ka njoj umesto nje video bi sebe, malog plavušana frćkaste kose sa farkama na tregere, kako uz moju posadu hrabrih i nesutrašivih morskih vukova mekih srca i dečijih lica, sa vetrom u kosi stojeći na pramcu komšijske jahte vitla drvenim štapom oslobađajuči daleka mora od Maharadžine tiranije...

Malo sam se izgubio, ali poenta je, da li vas je neko ikad tako dirnuo i u vama probudio one najdublje emocije, da li ste ikad kroz nekog drugog spoznali sebe ili deo sebe koji ste izgubili negde u vremenu... tamo daleko iza horizonta...
Kliknite za proširenje...


ma stegao te moderan ili ti ozbiljan život odraslih,
slobodno oslobodi dete u sebi i uživaj
 
ne zelim da cujem za sandokana... a prvi film koji sam u bioskopu gledao je bilo nesto sa Carli Caplinom... al', cudno je to kako se neki dogadjaji ne zaborave... prvi odlazak u bioskop... prvi poljubac... penal Milivoja Cirkovica... a posle sam isto gledao i Carli Caplina u jednom fensi kaficu jer mi je bilo dosadno posto su ljudi sa kojima sam bio glasno pokusavali da privuku paznju svih ostalih ljudi u kaficu ispijajuci neke neukusne koktele... al' skupe... ne smemo poentu nikako da izostavimo...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top