Astrosimbolika

Pojam vremena


Време је трајан(Saturn), непрекидан(Saturn) редослед(Saturn) постајања и догађаја који се одвијају у очигледно неповратном(Saturn) смеру од прошлости, кроз садашњост ка будућности.Време се често описује као линеарни континуум, неповратни след који се протеже према назад (у прошлост) и према напред (у будућност).
(Sjetimo se samo da saturna obiježava njegov prsten koji predstavlja upravo to ponavljano kruzenje naseg stvarnog postojanja koje nikad ne prestaje iako se sve unutar njega mjenja)

Зависно од теоријског оквира, овај след се схвата као бесконачнa или као коначHa ,ali u svakom slučaju neprekidna,kontinualna,trajna dimenzija,dimenzija koja odrzava svoj bazični integritet postojanja.Da tog bazičnog vremenskog integriteta i njegovog slijeda postanja (SA) nestane,ne bi postojale ,niti se mogle pojmiti ni proslost(jarac) ni sadasnjost (vodolija) ni budućnost (ribe).

Време (Saturn) је једнако везано за физички свет (Sa) и за персоналну егзистенцију( opozitna ogledala Mjesec i Sunce).
Време је могућно тумачити, помоћу различитих способности. Садашњости (uran) одговара способност перципирања(ogledalo sunca), прошлост(SA) стоји у вези с памћењем (ogledalo mjeseca), док је будућност(neptun) условљена моћима анализе и рационалног предвиђања (ogledalo merkura).


Filozifski koncept:

време (SA) је димензија следа бића једног након другог(ogledalo mjeseca,Raka), бивања ствари у промени њиховог настајања и нестајања(ogledalo mjeseca,Raka), за разлику од простора (JU) као димензије која омогућује опстанак бића једнога поред другог(ogledalo Merkura).

Различита религијска схватања времена имају често облик једноставних геометријских фигура, као што су линија и круг. Обично се архајска и индијска схватања повезују с кругом -циклично време (ovom spoznajom su npr. Indijci (SA) kostruisali koncept karme (SA)) а јеврејска, хришћанска и конфучијанска с правом линијом (линеарно време).

Но геометријске метафоре заводе на погрешан пут. Ниједно циклично схватање заправо не прописује тачно понављање; увек постоји неки аспект који времену даје усмереност (zato uvijek postoji egzaltacija marsa-kao posljedica usmjeravanja idividualne dinamike u okviru kolektivnog jarca-koncepcije bazične strukture vremena,koju mi svojim dinamizmom unutar tih njenih bazičnih principa nesvjesno ili svjesno individualno oblikujemo). Слично томе, у схватањима која изгледају праволинијска, обично постоје кружења. На пример, литургијски календари имају изразито репетитиван карактер у својим седмичним и годишњим циклусима

Vrijeme (SA) je dakle uvijek naš promjenjivi odraz ciklicnog stvaranja živog postanja (Mo/So) kao što indijci kažu:

У ведама је време(Saturn) највиши покретач, отац, бога свих створења, но стварање (Sunce) је ритам (Mjesec): рађању(mjesec) следи умирање(saturn). Година се обнавља у смени(Mjesec) која нема краја, симболишући трајање свемира (Saturn), његово надживљавање смрти, окончавање(Saturn) зарад започињања(Mjesec). Тако је у времену откривена двовалентност — пролазност и смрт, али и обнављање и трајање (koje se fino ogleda upravo u ovom simbolu raka (izvora postanja) iz kog vrijeme( SA) kao materijalizovana, postojana,održavana dimenzija tog promjenjivog postanja (raka) u krajnjem smislu ishodi.

Хрон је у грчко-римским мозаицима приказиван као Еон, персонификована вјечност. Он стоји наспрам неба и држи точак на коме су исписани знаци зодијака (mjesec). Испод њега, Геја (Мајка Земља) је обично лежала (sto predstavlja simboliku materije kojom gospodari saturn).

U svakom slučaju ,Концептуализовање и апстраховање нечега што се назива време није заједничко свим културама, али је људском роду својствено да користи временску димензију како би се оријентисао у оквирима стварности (saturnu).

Zamislimo hipotetički, kada bi se ovakva jedna kontinualna vremenska dimenzija (SA) koja odredjuje redosljed dogadjaja njene pojavnosti (u kojoj se zna se kad se radjamo ,kad umireno,u kad smo mali,u kad smo stari,kojoj klasifikaciji bića pripadamo,da li smo dio žive ili nežive materije,da li za disanje koristimo vazduh ili disemo na skrige,u kom tacno fizičkom prostoru se nalazimo,koje su nam prirodne karakteristike,koje nisu...itd)
simbolički recimo ticala haotične i vodene(vanmaterijalne) škorpije koja btw. nase segmente,niove,jedinice postanja (mjesec) unutar prožete unutar materije, negdje na nekom dalekom astralnom i dubokom fizičkom (mikronskom) nivou razobličuje, transformise,obnavlja i time ostvaruje svoju kontinualnu ulogu procesa metamorfoze segmenata,nivoa i jedinica zivog postanja koje su time u stanju stalno iznova sebe ponovo započinjati () nakon što su završene (skončane) u vremenu-dimenziji materijalnog kontinnuuma().Da je skorpija npr. to vrijeme u kom se cjelokupno postanje (mjesec) manifestuje...u tom slucaju bi vremenska dimenzija bila potpuno diskontinualna,dezorganizirana,
izobličena i ne bi se znao nikakav bazični strukturalni (fizički) red,ne bi se znao nikakav bazični redoslijed razvoja i stagniranja,nikakav bazični strukturalni oblik i nikakav bazični strukturalni kontinuitet i uobličena stvarnost ne bi ni postojala . Mi bi se svi neprestalno razobličavali čas u djete,čas u starca,čas u vuka,čas u kamen,čas imali tri ruke ,čas četiri,zatim u isto vrijeme bili recimo i vuk i čovjek, disali na škrge i udisali vazduh, iz postojanja u jednoj prostornoj dimenziji, postojali ili se "teleportirali" u drugoj,trećoj,četvrtoj prostornoj i diskontinualnoj dimenziji...i ko zna šta sve ne..baš onako kako to izgleda u našoj najbizarnijoj mašti u kojim od postojanih bića pravimo učuvjesti,od prostora ,vremena,materije i energije pravimo nekoordinisanu sinesteziju.
_____

Htio bi ovde jos da napomenem da termin vrijeme koji se koristi u fizici i definise kao једна од основних физичких величина, која се одређује помоћу кретања небеских тела.Појам физичког времена је везан за појаву кретања у универзуму
i simboliše ga veza urana sa saturnom.
_____

napomena: sve sto je napisano ćiriličnim slovima je prekopirano sa wikipedije.Zašto? Zato što mi je objektivnije definisati vrijeme u odnosu na viševjekovna,kolektivna,kosmogenteska i zajednička opšteprihvaćena shvatanja ovog složenog pojma...za koje ja kao jedna nedorasla pojednika,nemam baš nekog opravdanog i dovoljno argumentovanog razloga samopostavljati nove konceptualne temelje.

​