brbljiva_kisa
Aktivan član
- Poruka
- 1.385
Vec sam dugo na Forumu, pa me mnogi znaju, a i moje probleme.
U braku sam sa covekom koji me je doveo u Ameriku. Ne znam kako ce se sve ovo izmedju nas dvoje zavrsiti, ovo leto ce izgleda resiti moju sudbinu... Ali to nije bitno za ovu pricu...
On ima sina iz prvog braka koji je sa nama.
Nije mi pravio probleme, kada sam ja ovde dosla imao je 13 godina.
Bio je jos detence.
Medjutim, oduvek je bio aljkav, prljav, njegova soba je bila toliko prljava kada sam ja dosla ovde, muka me je spopala dok sam to sve sredila. A tek njegovo kupatilo, umazana ogledala, prljava solja, ponekad ne povuce vodu posle koriscenja, ma da mi se zivot smuci, neodrzavana kada... dlake na sve strane...
Baca stvari na pod, po podu mu se mogu naci nozevi, tanjiri, cak je jedno vreme lepio da ne kazem sta iz nosa iznad kreveta gde spava.
Pa papiri na sve strane, opsti uzas. Nece da presvlaci posteljinu, jednom sam namerno ostavila sve tako, nisam uopste ulazila u njegovu sobu da vidim dokle ce izdrzati i to bi tako ostalo da se nismo preselili u nov stan.
I u novom stanu ista prica. Zacas je sve zamazao, uprljao. I tu reci ne pomazu. Kaze mu se da to tako ne valja, otac prica sa njim ozbiljno, on obeca, ali ne uradi.
Verujte mi, ja jos to videla nisam. Na sve nacine sam pokusavala da mu predocim da to nije u redu, da mora da odrzava svoju sobu i kupatilo, on obeca, i meni i njegovom ocu, ali nista od toga.
Inace je blagoglagoljiv, da ne kazem nesto drugo, otac mu sve dopusta.
Najnovija stvar koja se desila je da je sa nepunih 17 godina nasao devojku. I dobro, to je normalno jel' tako? Tako je. Ali da li je normalno da ta sedamnaestogodisnjakinja vec pocinje da spava kod njega u sobi, a nasli su se pre jedva mesec dana, ne odvajaju se uopste jedno od drugog, nikad nisam sigurna hocu li je videti razgolicenu kada ide u kupatilo ili jos nesto gore...
Pri tom ni ona nije bas nesto uticala na njega da pocne da sredjuje sobu, njoj to uopste ne smeta jer je ista kao i on, sede tamo u onoj sobi po cele dane, ne odvajaju se... on dodje kod nas samo kad mu nesto treba, da trazi da im se nesto napravi za hranu. Ona se ovde bukvalno preselila. Da li sam ja duzna da spremam i kuvam za tog cetvrtog ukucanina koji ne zna ni da se javi kada udje u stan, nego samo smugne u njegovu sobu, a zna da se smeje iz sveg glasa iz iste...
Ne znam kakvo je sada ovo vreme, mozda je to tako u Americi, ali ovo je za mene vise nego sto moze moj stomak da podnese.
Oni kao da su se uzeli i zive zajedno. Pa kad je tako, neka ide zajedno sa njom iz stana i neka mu otac nadje neki smestaj pa neka luduju negde drugde a ne na moje oci. Ali otac na to ne pristaje i ''nada'' se da se to nece ponavljati, ali ja tacno znam da hoce, jer mislim da bolje znam njegovo dete nego on sam.
Ja to ne razumem, nisam ljubomorna, i ja sam bila tinejdzerka, ali su se znala neka pravila... Ja nisam smela decka da uvedem u kucu, maltene morala sam da kazem da ce mi on biti buduci muz, pa je tek onda smeo da dolazi kod mene. A ja da prespavam kod njega! Pa njegova majka bi umrla pre vremena da se to desilo...
Ne znam, njegov otac na sve to gleda po meni prilicno blagonaklono, samo da bi ga skinuo sa one stvari - rekla bih i dopusta sve ovo...
Sta vi mislite o tome? Da li sam ja normalna sto mi sve to smeta?
U braku sam sa covekom koji me je doveo u Ameriku. Ne znam kako ce se sve ovo izmedju nas dvoje zavrsiti, ovo leto ce izgleda resiti moju sudbinu... Ali to nije bitno za ovu pricu...
On ima sina iz prvog braka koji je sa nama.
Nije mi pravio probleme, kada sam ja ovde dosla imao je 13 godina.
Bio je jos detence.
Medjutim, oduvek je bio aljkav, prljav, njegova soba je bila toliko prljava kada sam ja dosla ovde, muka me je spopala dok sam to sve sredila. A tek njegovo kupatilo, umazana ogledala, prljava solja, ponekad ne povuce vodu posle koriscenja, ma da mi se zivot smuci, neodrzavana kada... dlake na sve strane...
Baca stvari na pod, po podu mu se mogu naci nozevi, tanjiri, cak je jedno vreme lepio da ne kazem sta iz nosa iznad kreveta gde spava.
Pa papiri na sve strane, opsti uzas. Nece da presvlaci posteljinu, jednom sam namerno ostavila sve tako, nisam uopste ulazila u njegovu sobu da vidim dokle ce izdrzati i to bi tako ostalo da se nismo preselili u nov stan.
I u novom stanu ista prica. Zacas je sve zamazao, uprljao. I tu reci ne pomazu. Kaze mu se da to tako ne valja, otac prica sa njim ozbiljno, on obeca, ali ne uradi.
Verujte mi, ja jos to videla nisam. Na sve nacine sam pokusavala da mu predocim da to nije u redu, da mora da odrzava svoju sobu i kupatilo, on obeca, i meni i njegovom ocu, ali nista od toga.
Inace je blagoglagoljiv, da ne kazem nesto drugo, otac mu sve dopusta.
Najnovija stvar koja se desila je da je sa nepunih 17 godina nasao devojku. I dobro, to je normalno jel' tako? Tako je. Ali da li je normalno da ta sedamnaestogodisnjakinja vec pocinje da spava kod njega u sobi, a nasli su se pre jedva mesec dana, ne odvajaju se uopste jedno od drugog, nikad nisam sigurna hocu li je videti razgolicenu kada ide u kupatilo ili jos nesto gore...
Pri tom ni ona nije bas nesto uticala na njega da pocne da sredjuje sobu, njoj to uopste ne smeta jer je ista kao i on, sede tamo u onoj sobi po cele dane, ne odvajaju se... on dodje kod nas samo kad mu nesto treba, da trazi da im se nesto napravi za hranu. Ona se ovde bukvalno preselila. Da li sam ja duzna da spremam i kuvam za tog cetvrtog ukucanina koji ne zna ni da se javi kada udje u stan, nego samo smugne u njegovu sobu, a zna da se smeje iz sveg glasa iz iste...
Ne znam kakvo je sada ovo vreme, mozda je to tako u Americi, ali ovo je za mene vise nego sto moze moj stomak da podnese.
Oni kao da su se uzeli i zive zajedno. Pa kad je tako, neka ide zajedno sa njom iz stana i neka mu otac nadje neki smestaj pa neka luduju negde drugde a ne na moje oci. Ali otac na to ne pristaje i ''nada'' se da se to nece ponavljati, ali ja tacno znam da hoce, jer mislim da bolje znam njegovo dete nego on sam.
Ja to ne razumem, nisam ljubomorna, i ja sam bila tinejdzerka, ali su se znala neka pravila... Ja nisam smela decka da uvedem u kucu, maltene morala sam da kazem da ce mi on biti buduci muz, pa je tek onda smeo da dolazi kod mene. A ja da prespavam kod njega! Pa njegova majka bi umrla pre vremena da se to desilo...
Ne znam, njegov otac na sve to gleda po meni prilicno blagonaklono, samo da bi ga skinuo sa one stvari - rekla bih i dopusta sve ovo...
Sta vi mislite o tome? Da li sam ja normalna sto mi sve to smeta?
), anyway, steti tebi... 
