dakica
Ističe se
- Poruka
- 2.605
http://www.politika.co.yu/rubrike/Ekonomija/Halo-Prishtina-samo-preko-Beograda.sr.html
Хало Приштина, само преко Београда
У мобилној телефонији излаз у свет Косово има преко позивног броја за Монако, али је у фиксној и даље у употреби позивни за Србију, 381
(Н. Коцић)
Без обзира на самопроглашену независност и признавање одређеног броја земаља, за међународну телекомуникациону заједницу Косово је и даље саставни део Србије. Приштина због тога и даље нема међународни телефонски позивни број и интернет-ознаку, а то су, да подсетимо, уз заставу, химну и словну ознаку земље, основни симболи државности.
Власти у Приштини ово и те како добро знају и зато не чуди најава да ће независно Косово у наредним недељама затражити међународни позивни број и интернет-ознаку. При том се може чути и један чисто економски аспект који одсликава тамошњу телекомуникациону рашомонијаду. Наиме, Косово годишње губи 40 милиона евра због коришћења међународног позивног броја 377, који припада Монаку и који за дебеле паре уступа „Монако Телеком”. Тај оператер је 2000. године под именом „Вала 900” (сада само „Вала”) добио лиценцу за рад, а брз развој дугује ексклузивним уговорима са међународним организацијама које су присутне на Космету.
Дакле, Косово у мобилној телефонији излаз у свет има преко позивног броја за Монако, али у фиксној телефонији и даље је у употреби позивни број за Србију, 381. То значи да сви позиви из иностранства упућени ка Космету воде преко наше земље и Србија на томе остварује значајан приход. Према подацима доступним на Интернету, Телеком „Србија” по минуту бележи зараду од три евро цента и када се сабере годишња минутажа, реч је о суми која се мери милионима евра. Истовремено, Телеком „Србија” мора да плаћа повезивање међународних позива са Космета ка иностранству (није могућа наплата од претплатника из дела који је самопрогласио независност), али покрајина и даље бележи знатно већи број долазних од одлазних позива, тако да Србији остаје знатна зарада.
Космет нема ни ознаку за Интернет па је званично у употреби и даље словна ознака .РС коју је Србија добила после раздвајања са Црном Гором. Ипак, интернет-ознака Србије се не користи јер су у Приштини пронашли решење у генеричким ознакама као што су .com и .org.
Наравно, наша земља је против било какве врсте самосталности Космета па тако и телекомуникационе, и до сада је у више наврата успела да блокира такве иницијативе Приштине. Кључ се налази у Уједињеним нацијама, на које се ослањају Међународна унија за телекомуникације која додељује телефонске бројеве и Међународна корпорација за додељена имена и бројеве, надлежна у случају Интернета.
– Међународна унија за телекомуникације је агенција Уједињених нација док се Међународна корпорација за додељена имена и бројеве ослања на Међународну агенцију за стандардизацију (ИСО), која је такође тесно повезана са Уједињеним нацијама. Практично, да би нека земља добила позивни број и интернет-ознаку мора бити чланица Уједињених нација или на неки други начин присутна у том телу, објашњава Слободан Марковић, члан Управног одбора Регистра националног интернет-домена Србије.
Будући да независни део Космета није члан Уједињених нација, ласти у Приштини би могле да, када је реч о Интернету, примене модел Палестине, која није независна. Па опет, Палестина у Уједињеним нацијама има представнике од 1974. године, који немају право гласа у Генералној скупштини. Захваљујући таквом присуству у УН-у Палестина је добила интернет-ознаку .PL, али не и телефонски међународни позивни број јер није препозната од Међународне уније за телекомуникације.
Слично је и са Тајваном, који такође није члан Уједињених нација, тако да Међународна унија за телекомуникације не препознаје ни ту земљу (користи позивни 886 а Кина 86). Ипак, Тајван је добио интернет-ознаку ТW.
Марко Лакић
[објављено: 27/03/2008]
Хало Приштина, само преко Београда
У мобилној телефонији излаз у свет Косово има преко позивног броја за Монако, али је у фиксној и даље у употреби позивни за Србију, 381
(Н. Коцић)
Без обзира на самопроглашену независност и признавање одређеног броја земаља, за међународну телекомуникациону заједницу Косово је и даље саставни део Србије. Приштина због тога и даље нема међународни телефонски позивни број и интернет-ознаку, а то су, да подсетимо, уз заставу, химну и словну ознаку земље, основни симболи државности.
Власти у Приштини ово и те како добро знају и зато не чуди најава да ће независно Косово у наредним недељама затражити међународни позивни број и интернет-ознаку. При том се може чути и један чисто економски аспект који одсликава тамошњу телекомуникациону рашомонијаду. Наиме, Косово годишње губи 40 милиона евра због коришћења међународног позивног броја 377, који припада Монаку и који за дебеле паре уступа „Монако Телеком”. Тај оператер је 2000. године под именом „Вала 900” (сада само „Вала”) добио лиценцу за рад, а брз развој дугује ексклузивним уговорима са међународним организацијама које су присутне на Космету.
Дакле, Косово у мобилној телефонији излаз у свет има преко позивног броја за Монако, али у фиксној телефонији и даље је у употреби позивни број за Србију, 381. То значи да сви позиви из иностранства упућени ка Космету воде преко наше земље и Србија на томе остварује значајан приход. Према подацима доступним на Интернету, Телеком „Србија” по минуту бележи зараду од три евро цента и када се сабере годишња минутажа, реч је о суми која се мери милионима евра. Истовремено, Телеком „Србија” мора да плаћа повезивање међународних позива са Космета ка иностранству (није могућа наплата од претплатника из дела који је самопрогласио независност), али покрајина и даље бележи знатно већи број долазних од одлазних позива, тако да Србији остаје знатна зарада.
Космет нема ни ознаку за Интернет па је званично у употреби и даље словна ознака .РС коју је Србија добила после раздвајања са Црном Гором. Ипак, интернет-ознака Србије се не користи јер су у Приштини пронашли решење у генеричким ознакама као што су .com и .org.
Наравно, наша земља је против било какве врсте самосталности Космета па тако и телекомуникационе, и до сада је у више наврата успела да блокира такве иницијативе Приштине. Кључ се налази у Уједињеним нацијама, на које се ослањају Међународна унија за телекомуникације која додељује телефонске бројеве и Међународна корпорација за додељена имена и бројеве, надлежна у случају Интернета.
– Међународна унија за телекомуникације је агенција Уједињених нација док се Међународна корпорација за додељена имена и бројеве ослања на Међународну агенцију за стандардизацију (ИСО), која је такође тесно повезана са Уједињеним нацијама. Практично, да би нека земља добила позивни број и интернет-ознаку мора бити чланица Уједињених нација или на неки други начин присутна у том телу, објашњава Слободан Марковић, члан Управног одбора Регистра националног интернет-домена Србије.
Будући да независни део Космета није члан Уједињених нација, ласти у Приштини би могле да, када је реч о Интернету, примене модел Палестине, која није независна. Па опет, Палестина у Уједињеним нацијама има представнике од 1974. године, који немају право гласа у Генералној скупштини. Захваљујући таквом присуству у УН-у Палестина је добила интернет-ознаку .PL, али не и телефонски међународни позивни број јер није препозната од Међународне уније за телекомуникације.
Слично је и са Тајваном, који такође није члан Уједињених нација, тако да Међународна унија за телекомуникације не препознаје ни ту земљу (користи позивни 886 а Кина 86). Ипак, Тајван је добио интернет-ознаку ТW.
Марко Лакић
[објављено: 27/03/2008]
Србије.
:|
