Tuzno mi je i da pricam. Nadam se da ce se nekad saznati kako smo se hrabro borili i ginuli protiv daleko nadmocnijeg neprijatelja.
Svim poginulim vecna slava i mir njihovoj dusi.
Исто мислим.
Теши ме само што нас којих се не стидимо своје прошлости има много,далеко више него што неке'' невладине ''организације мисле да су успеле да нам усаде дух дефетизма,колективног кајања и одрицања од свега што је вазда било у сржи нашег народа-непокорност,љубљење слободе ,поноса и части.
Ми јесмо мали народ(иако,признајмо то сами себи-бусамо се у груди да можемо стајат раме уз раме са великима) али са великим срцем и духом.Могу нас понижавати,убијати,палити нам светиње,ударати на нашу нејач,причати нам фине бајке о томе како се само треба дистанцирати од наше прошлости,говорити да нам не треба КОСМЕТ и остале пошалице...али ми памтимо и не заборављамо.
Знамо ко смо.
Само се надам да се нећемо поколебати.Ту не бројим оне што у сваком народу испливају из муља и блата,онај талог што одједном изађе на светлост дана и укаља све оно свето,часно и племенито што живи кроз толика ранија поколења прије нас.
Њих ће бројат неко други.
Неће нас уништити.
Док је нас који се сећамо наше погинуле браће-не могу нас сломити.
''Све су наше главе изабране
момци дивни,исто ка звијезде,
што су досад ове горе дале
сви падали у крваве борбе,
пали за чест,име и слободу...''
СЛАВА ЈУНАЦИМА!
П.С.Да ли сте били на некој гусларској вечери ових дана?
Отиђите.Тамо се не ломи наш дух.Тамо смо сви једно.Тамо су они који се не стиде.
