Ово мало душе...

Ово мало душе...

Ово мало душе што нам је преостало као последица, тешких времена, распада оне бивше велике
државе Југославије, ратова, санкција, избеглица, НАТО агресије 1999. године, која је однела преко
3.000 људских живота, а "донела" огромна материјална разарања, све то смо некако преживели и
прегурали и ипак остали људи. Међутим, за ових задњих осам транзиционих* година полако, али
сигурно, губе се све вредности које човека чине Човеком.

Никада од када ја памтим, није владала већа мржња, злоба и завист међу људима. Никада није због
политике постојала већа острашћеност и нетрпељивост међу припадницима различитих политичких опција.
Никада се, чак ни у једнопартијском систему, није онима који другачије мисле ускраћивало право говора,
као данас у "демократији". Никада као данас нису људи добијали и задржавали посао, мислим озбиљан
боље плаћени посао, не киоск и ташна машна фирма, као данас у зависности од припадности владајућој политичкој опцији... За све што не умеју да објасне и нађу решење, политичари на власти кажу – транзиција*...

Да ли ће нам је "ово мало душе" што нам је преостало након свега, бити довољно да опстанемо као нација,
као држава и као људи – или је и то "мало душе" превише за оне који имају задатак да нас потпуно сатру?

Одговор, међутим, није у њима – него у нама.

Одлучите сами.




*транзиција – легална пљачка широких народних маса.

Ovo....

Strela:

Никада од када ја памтим, није владала већа мржња, злоба и завист међу људима. Никада није због политике постојала већа острашћеност и нетрпељивост међу припадницима различитих политичких опција.

Kliknite za proširenje...

A onda ovo...

Strela:

Никада се, чак ни у једнопартијском систему, није онима који другачије мисле ускраћивало право говора, као данас у "демократији".

Kliknite za proširenje...

Ovo ima neki naziv, a?

Strela:

Ово мало душе...

Ово мало душе што нам је преостало као последица, тешких времена, распада оне бивше велике
државе Југославије, ратова, санкција, избеглица, НАТО агресије 1999. године, која је однела преко
3.000 људских живота, а "донела" огромна материјална разарања, све то смо некако преживели и
прегурали и ипак остали људи. Међутим, за ових задњих осам транзиционих* година полако, али
сигурно, губе се све вредности које човека чине Човеком.

Никада од када ја памтим, није владала већа мржња, злоба и завист међу људима. Никада није због
политике постојала већа острашћеност и нетрпељивост међу припадницима различитих политичких опција.
Никада се, чак ни у једнопартијском систему, није онима који другачије мисле ускраћивало право говора,
као данас у "демократији". Никада као данас нису људи добијали и задржавали посао, мислим озбиљан
боље плаћени посао, не киоск и ташна машна фирма, као данас у зависности од припадности владајућој политичкој опцији... За све што не умеју да објасне и нађу решење, политичари на власти кажу – транзиција*...

Да ли ће нам је "ово мало душе" што нам је преостало након свега, бити довољно да опстанемо као нација,
као држава и као људи – или је и то "мало душе" превише за оне који имају задатак да нас потпуно сатру?

Одговор, међутим, није у њима – него у нама.

Одлучите сами.




*транзиција – легална пљачка широких народних маса.

Kliknite za proširenje...

Када се све овако поређа...баш се онако човечански сневеселим...сваки пут, јер ово је наш живот.:-(

- Još prije onog rata, jedan Čeh, veterinar, meni je pripovjedao da po toj nji'ovoj vjeri u tim starim knjigama piše da je Bog bio namislio dati čovjeku da živi hiljadu godina.
- Mašala: hiljadu godina!

- E.

- To bi bio život. I šta je bilo?

- To je bilo kad je Bog prvog čo'jeka stvorio. Adema. Adem se zvao, dobro se sjećam. Sve mu pružio, vas rahatluk. I pojest, i popit i ... i ženu mu stvorio. Samo, u nekak'e jabuke da ne diraju. Eto, biva 'vako to su Božije jabuke. To da ne dira, a drugo je sve njegovo.

- I šta je bilo?

- Al', ta ženetina, navrati Adema da trgaju jabuke. Bog to vidio, gdje neće, jel', naljutio se i - kapak. Nesta rahatluka, nesta svega. I o'tada se čo'ek pati, živi i 'm're kao svako drugo hajvanče. Sve zbog ote žene.

- O, jeb'o joj ja mater!

citat iz "Ovo malo duse"

"Ko ovde ostane normalan - taj nije normalan"

reče neko duhovito, grafitom na jednom od BG zidova...:rolleyes:

jomini:

Ovo....

A onda ovo...



Ovo ima neki naziv, a?

Kliknite za proširenje...

Има Јомини, све то спада под наслов - ово мало душе...

Neka ,neka treba narod da vidi da kapitalizam nije zayebancija i da prestane da veruje u samoupravne i oslale komunisticke bajke, a ovako surova tranzicija je najbolji lek za otreznjenje posle sezdesetogodisnjeg trovanja mozga .

koja je ovo patetika majko mila.........

Strela:

Ово мало душе...

Kliknite za proširenje...

Потсети ме и наслов а и садржина ове твоје теме на једну емисију пре неки дан са нуклеарним физичарем др Ајдачићем из Винче. Нисам га дуго видео, а запамтио сам га као доста млађи по његовим суровим емисијама у којима се стално спрдао и изругивао "са научног становишта" са религијом и вером у Бога уопште.

Одједном сам гледао исту али потпуно другу особу која прича о Светоме Сави, човече... а оно што ми је било веома упечатљиво је одговор на питање новинара: ..."зашто нисте остали и наставили да радите у иностранству где сте имали веома добре понуде за веома много новца...?".

Пааааааа - рече он - тамо се услови рада не могу поредити са овима овде, код нас је све изузетно скромно, али схватио сам ДА БИХ ИЗГУБИО ДУШУ.

Запрепастио сам се од оваквог његовог одговора, али морам признати и одушевио а и закључио ИПАК ИМА НАДЕ........ НАДА ПОСЛЕДЊА УМИРЕ!

Све нам могу узети - али ОВО МАЛО ДУШЕ НЕ !

mastercat:

koja je ovo patetika majko mila.........

Kliknite za proširenje...

Pa nemoj tako, sazali se malo,budi drug i zaplaci .... Ipak je "pisac" dao svoj maksimum
evo ja cu prvi da pocnem

Strela:

Ово мало душе...

Ово мало душе што нам је преостало као последица, тешких времена, распада оне бивше велике
државе Југославије, ратова, санкција, избеглица, НАТО агресије 1999. године, која је однела преко
3.000 људских живота, а "донела" огромна материјална разарања, све то смо некако преживели и
прегурали и ипак остали људи. Међутим, за ових задњих осам транзиционих* година полако, али
сигурно, губе се све вредности које човека чине Човеком.

Никада од када ја памтим, није владала већа мржња, злоба и завист међу људима. Никада није због
политике постојала већа острашћеност и нетрпељивост међу припадницима различитих политичких опција.
Никада се, чак ни у једнопартијском систему, није онима који другачије мисле ускраћивало право говора,
као данас у "демократији". Никада као данас нису људи добијали и задржавали посао, мислим озбиљан
боље плаћени посао, не киоск и ташна машна фирма, као данас у зависности од припадности владајућој политичкој опцији... За све што не умеју да објасне и нађу решење, политичари на власти кажу – транзиција*...

Да ли ће нам је "ово мало душе" што нам је преостало након свега, бити довољно да опстанемо као нација,
као држава и као људи – или је и то "мало душе" превише за оне који имају задатак да нас потпуно сатру?

Одговор, међутим, није у њима – него у нама.

Одлучите сами.




*транзиција – легална пљачка широких народних маса.

Kliknite za proširenje...

Sve što je napisano u postu je preslikana slika devedesetih. Samo onaj kome je bilo dobro onda može sada da kuka ovoliko. A niko, ko je realan i pametan, nije očekivao blagodeti preko noći niti laku tranziciju. Imala bih još štošta da napišem o ovome, ali me mrzi.

Strela:

Ово мало душе...

Ово мало душе што нам је преостало као последица, тешких времена, распада оне бивше велике државе Југославије, ратова, санкција, избеглица, НАТО агресије 1999. године, која је однела преко 3.000 људских живота, а "донела" огромна материјална разарања, све то смо некако преживели и прегурали и ипак остали људи. Међутим, за ових задњих осам транзиционих* година полако, али
сигурно, губе се све вредности које човека чине Човеком.

Никада од када ја памтим, није владала већа мржња, злоба и завист међу људима. Никада није због политике постојала већа острашћеност и нетрпељивост међу припадницима различитих политичких опција. Никада се, чак ни у једнопартијском систему, није онима који другачије мисле ускраћивало право говора,
као данас у "демократији". Никада као данас нису људи добијали и задржавали посао, мислим озбиљан боље плаћени посао, не киоск и ташна машна фирма, као данас у зависности од припадности владајућој политичкој опцији... За све што не умеју да објасне и нађу решење, политичари на власти кажу – транзиција*...

Да ли ће нам је "ово мало душе" што нам је преостало након свега, бити довољно да опстанемо као нација, као држава и као људи – или је и то "мало душе" превише за оне који имају задатак да нас потпуно сатру?

Одговор, међутим, није у њима – него у нама.

Одлучите сами.


*транзиција – легална пљачка широких народних маса.

Kliknite za proširenje...

Sve si ti to lepo napisala i oblikovala, za pet na pismenom iz estetike. Međutim, spolja je gladac a iznutra jadac.
Naprosto, sadržaj, u većem delu, nije istinit i nameće netačne zaključke. Iz etike ti zato sleduje, recimo, - tanka trojka.

Ispada da petnaest godina Miloševiće torture, koje su svoju kulminaciju dobile NATO-agresijom, nisu ostavile nikakve posledice na našim dušama, skoro da su nas kao bića oplemenila, ali zato nas je ono što posprdno (jer stavljeno je u navodnike) nazivaš osam godina demokratije - dotuklo.
To naprosto nije istina.

Nije istina da je recimo u Titovo vreme bilo više slobode govora. Nije je bilo uopšte. Kad se samo setim kako su se komunisti vatreno obračunavali sa "Golubnjačom". A sećaš li se šta to beše?
Ili šta se u doba Miloševića desilo sa vlasnikom, ispravi me ako grešim "Nedeljnog delegrafa". Da li su to primeri slobode govora i uvažavanja tuđeg mišljenja?
Kako je tek završio Stambolić i ko je likvidirao Đinđića?

Dalje, uvek i u svim vremenima, su se u Srbiji i bivšoj Jugi, top pozicije i poslovi dobijali i čuvali samo ako si bio poslušnik onih na vlasti. To je problem mentaliteta, čini se.

O ovom zaključku, da neko hoće da nas uništi - ne vredi ni raspravljati. Čist patos.

U ovom delu o tranziciji - ima istine. Ona jeste muka svugde, ali ona je neophodna. Prelazimo sa društvene i državne svojine na privatno vlasništvo. Naravno da će neko u tome da bude uskraćen, a neko drugi će da profitira. A pljačka se sprečava zakonima i kontrolom. I nije tačno da je tranzicija legalna pljačka širokih narodnih masa.
To je samo tvoj vrlo tendenciozno izvučen zaključak.

SRS ako brine za narodne duše - može da da primer i krene da unapređuje svoje. Posebno, svoje stavove i način ophođenja sa svima koji ne misle u skladu sa njenim programom.

definicija tranzicije je netacna.

a komunizam se pokazao kao los sistem,i otisao u istoriju.e sad sto neki pate zbog njega,njihova je licna stvar i pravo,ali ne mogu zato da nazivaju prave stvari pogresnim imenima.

Treća:

Sve što je napisano u postu je preslikana slika devedesetih. Samo onaj kome je bilo dobro onda može sada da kuka ovoliko. A niko, ko je realan i pametan, nije očekivao blagodeti preko noći niti laku tranziciju. Imala bih još štošta da napišem o ovome, ali me mrzi.

Kliknite za proširenje...

a kome je bilo dobro osim onih sto su radili po drzavnim preduzecima,raznim epsovima,partijskim ljudima i politicarima koji su imali prevelike plate u odnosu na produktivnost?i onda kad se to svelo na jednako vise ne valja pa se zale nekadasnja vremena.
prosecnom coveku se kvalitet zivota u svakom smislu poboljsao.daleko od idealnog,ali mnogo bolje nego sto je nekad bilo.

bezkorisnickogimena:

... Ispada da petnaest godina Miloševiće torture, koje su svoju kulminaciju dobile NATO-agresijom, nisu ostavile nikakve posledice na našim dušama, skoro da su nas kao bića oplemenila, ali zato nas je ono što posprdno (jer stavljeno je u navodnike) nazivaš osam godina demokratije - dotuklo.
To naprosto nije istina.

Nije istina da je recimo u Titovo vreme bilo više slobode govora. Nije je bilo uopšte. Kad se samo setim kako su se komunisti vatreno obračunavali sa "Golubnjačom". A sećaš li se šta to beše?
Ili šta se u doba Miloševića desilo sa vlasnikom, ispravi me ako grešim "Nedeljnog delegrafa". Da li su to primeri slobode govora i uvažavanja tuđeg mišljenja?
Kako je tek završio Stambolić i ko je likvidirao Đinđića?

....

Kliknite za proširenje...

15 godina ? Snajka, gde si ti bila 90-ih ? Estetika, etika bla-bla ... Kakva je ovo računica ? Pada mi na pamet da je muž Italijan svoju ženu preselio dok su ovde trajala sra_nja, pa je info stizao iz zapadnih medija s jedne i "demokrata" s druge strane. I danas uspešno funkcioniše ova informativna sprega ... Dozvoljavam da sam pogrešno zaključio, al eto, javila mi se ideja.

Tito, Sloba - diktatori, zabranjivali da se šapuće a kamo li govori. Ima toga, ali ... neke današnje demokrate kažu da je u Slobino vreme bilo više slobode govora i medija nego u prethodnih 8.

Nekad je teško razlikovati slobodu govora od govora izdaje ... Sećam se jednog,doduše političara, koji je slobodno govorio na radiju Slobodna EUropa usred NATO-kampanje (po demokratskom rečniku) ili-ti "Milosrdnog anđelisanja" (po patriJotskom). Govorio je :"Još, još ... dok se ne skine kalif da bih ja postao kalif". I ne-zadugo zatim, postade kalif uz pomoć svog sopstvenog ubice.

Čudna je ovo zemlja ...

Lacibg:

15 godina ? Snajka, gde si ti bila 90-ih ? Estetika, etika bla-bla ... Kakva je ovo računica ? Pada mi na pamet da je muž Italijan svoju ženu preselio dok su ovde trajala sra_nja, pa je info stizao iz zapadnih medija s jedne i "demokrata" s druge strane. I danas uspešno funkcioniše ova informativna sprega ... Dozvoljavam da sam pogrešno zaključio, al eto, javila mi se ideja.

Tito, Sloba - diktatori, zabranjivali da se šapuće a kamo li govori. Ima toga, ali ... neke današnje demokrate kažu da je u Slobino vreme bilo više slobode govora i medija nego u prethodnih 8.

Nekad je teško razlikovati slobodu govora od govora izdaje ... Sećam se jednog,doduše političara, koji je slobodno govorio na radiju Slobodna EUropa usred NATO-kampanje (po demokratskom rečniku) ili-ti "Milosrdnog anđelisanja" (po patriJotskom). Govorio je :"Još, još ... dok se ne skine kalif da bih ja postao kalif". I ne-zadugo zatim, postade kalif uz pomoć svog sopstvenog ubice.

Čudna je ovo zemlja ...

Kliknite za proširenje...

Moja računica kreće 1984. kada je u biti i počela era Slobodana Miloševića. Sve sam ja te godine provela u Srbiji.
A formalnih deset Miloševićevih godina su se ionako otekle u beskraj...

U Miloševićevo vreme jeste mogao da piše i govori ko šta hoće, ako je imao novca da finansija novine ili TV-stanice; volju da demonstrira i rizikuje. Indikativno je da je ta sloboda govora često bila plaćana vrlo visokom cenom.

I danas svako govori štagod hoće, ali niko zbog toga ne gubi glavu.

Ovo o govoru izdaje i Đinđiću - neću ni da komentarišem, a ti samo napred.

P.S. O slici realnosti koju su plasirale državne novine i RTS u Miloševićevo i Šešeljevo vreme, slobodi govora i tačnosti informacija koje su tu plasirane - nek govore dušebrižnici za naše duše...mene spopadne mučnina čim se prisetim...

Strela:

Ово мало душе...

Ово мало душе што нам је преостало као последица, тешких времена, распада оне бивше велике
државе Југославије, ратова, санкција, избеглица, НАТО агресије 1999. године, која је однела преко
3.000 људских живота, а "донела" огромна материјална разарања, све то смо некако преживели и
прегурали и ипак остали људи. Међутим, за ових задњих осам транзиционих* година полако, али
сигурно, губе се све вредности које човека чине Човеком.

Никада од када ја памтим, није владала већа мржња, злоба и завист међу људима. Никада није због
политике постојала већа острашћеност и нетрпељивост међу припадницима различитих политичких опција.
Никада се, чак ни у једнопартијском систему, није онима који другачије мисле ускраћивало право говора,
као данас у "демократији". Никада као данас нису људи добијали и задржавали посао, мислим озбиљан
боље плаћени посао, не киоск и ташна машна фирма, као данас у зависности од припадности владајућој политичкој опцији... За све што не умеју да објасне и нађу решење, политичари на власти кажу – транзиција*...

Да ли ће нам је "ово мало душе" што нам је преостало након свега, бити довољно да опстанемо као нација,
као држава и као људи – или је и то "мало душе" превише за оне који имају задатак да нас потпуно сатру?

Одговор, међутим, није у њима – него у нама.

Одлучите сами.




*транзиција – легална пљачка широких народних маса.

Kliknite za proširenje...

Леп текст. Немој да мислиш да си сама у овим размишљањима. Данас доста Срба у својим домовима размишља о истим питањима за овај Српски народ. Баш као што је Десанка Максимовић пред крај свог живота питала једног новинара: "Хоћемо ли се спасти ми Срби?".

Одговор на ово питање ћемо добити ако погледамо у себе, у оно чему данас тежимо, у ономе шта желимо да будемо као народ, да ли да душу своју сачувамо и национално пробуђени схватимо наше истинске вредности као нације и да то очувамо или ћемо прихватити другачије идеологије, тзв. "масовну културу" која ће нам под окриљем мултиетничности узети све оно што нам је Бог дао.
То су питања од највећег значаја за овај Српски народ, данас треба да дамо одговор не само према себи самима, већ и према будућим генерацијама које долазе.

Ilinoida:

Леп текст. Немој да мислиш да си сама у овим размишљањима. Данас доста Срба у својим домовима размишља о истим питањима за овај Српски народ. Баш као што је Десанка Максимовић пред крај свог живота питала једног новинара: "Хоћемо ли се спасти ми Срби?".

Одговор на ово питање ћемо добити ако погледамо у себе, у оно чему данас тежимо, у ономе шта желимо да будемо као народ, да ли да душу своју сачувамо и национално пробуђени схватимо наше истинске вредности као нације и да то очувамо или ћемо прихватити другачије идеологије, тзв. "масовну културу" која ће нам под окриљем мултиетничности узети све оно што нам је Бог дао.
То су питања од највећег значаја за овај Српски народ, данас треба да дамо одговор не само према себи самима, већ и према будућим генерацијама које долазе.

Kliknite za proširenje...

Jeste lep.
Ovo plavo je nažalost istina.
Nije sama, samo što je ta vrsta "razmišljanja" posledica --- nerazmišljanja.

bezkorisnickogimena:

Nije sama, samo što je ta vrsta "razmišljanja" posledica --- nerazmišljanja.

Kliknite za proširenje...

Зависи, како за кога.

Ne znam gospodo i gospođe ko se prepoznao u uvodnom tekstu i zašto, ali, eto, neki se prepoznaše , pa bi bilo dobro da se zapitaju zašto su dozvolili sebi da ostanu bez duše. Da mrze, da se raduju tuđoj nesreći, da krive druge za svoje male živote i velike neuspehe.

Uopšte ne smatram mržnjom činjenicu da ne dozvoljavam da me bilo ko pravi budalom i ubeđuje da se nisu desile stvari koje su se desile. Još uvek imam vere u svoju moć rasuđivanja i još uvek dobro pamtim.

Ima mnogo ljudi koji nisu izgubili dušu. Onih koji se još uvek druže sa prijateljima iz detinjstva, bez obzira na materijalno stanje svojih prijatelja, onih koji pomažu one koji nemaju, onih koji ne kradu, ne lažu, koji brinu o svojoj porodici, onih koji nisu zaboravili svoje osiromašene roditelje.... i tako, mogla bih još da nabrajam, ali me mrzi.

Gospodo, vi koji ste se prepoznali u uvodnom tekstu..... ne zavidim vam. Nije vam lako. A izgleda da je postavljaču teme baš teško bez duše.

Registra uvek pogodi u metu.

Nismo mi ostali bez duse, nego smo apaticni

Осне Сејерштад

цитат :

" О западној култури данас не могу рећи ништа позитивно.
У њој нема ништа правог. Култура је празна, сапунске опере, Мекдоналдс, кока-кола, све за једнократну употребу...неверство, криминал, комерцијализам и стрес.

Ви уопште не живите...само конзумирате.


Уосталом каква је то цивилизација када западне земље на крају двадесетог века користе бомбе да би решиле проблеме ???

Каква је то култура ???..!
...итд...итд...

:|

Registra.:

Ne znam gospodo i gospođe ko se prepoznao u uvodnom tekstu i zašto, ali, eto, neki se prepoznaše , pa bi bilo dobro da se zapitaju zašto su dozvolili sebi da ostanu bez duše. Da mrze, da se raduju tuđoj nesreći, da krive druge za svoje male živote i velike neuspehe.

Uopšte ne smatram mržnjom činjenicu da ne dozvoljavam da me bilo ko pravi budalom i ubeđuje da se nisu desile stvari koje su se desile. Još uvek imam vere u svoju moć rasuđivanja i još uvek dobro pamtim.

Ima mnogo ljudi koji nisu izgubili dušu. Onih koji se još uvek druže sa prijateljima iz detinjstva, bez obzira na materijalno stanje svojih prijatelja, onih koji pomažu one koji nemaju, onih koji ne kradu, ne lažu, koji brinu o svojoj porodici, onih koji nisu zaboravili svoje osiromašene roditelje.... i tako, mogla bih još da nabrajam, ali me mrzi.

Gospodo, vi koji ste se prepoznali u uvodnom tekstu..... ne zavidim vam. Nije vam lako. A izgleda da je postavljaču teme baš teško bez duše.

Kliknite za proširenje...

Постављач ове теме има више душе него ти, која немаш никакво саосећање према овом народу. Она бар у себи поставља оно вековно питање које је постављала и наша песникиња Десанка Максимовић "Хоћемо ли се спасти, ми Срби?". Хоћемо ли имати снаге да водимо битку за оно честито, свето што је још преостало у овој земљи за шта се вреди борити.

Она говори искрено из срца о ранама овог напаћеног народа кроз ратове, који је успут негде изгубио из видика праве вредности, да живот није КОКА КОЛА и МАРЛБОРО већ неке друге вредности. Немаш потребе да људе на форуму називаш "ГОСПОДО", нисмо у скупштини. Толико.