Škola, ah škola

Pominjali smo je na raznim temama, ali možda nije loše da ima svoje mesto.
Dakle, pubertet trese svom snagom, i neće pa neće da uči.
Kako izlazite na kraj sa tim?
Meni je sve teže, nekad vičem, nekad molim, nekad ja čitam, ali nekako bez rezultata.
A vi?

I ja to isto radim, a sve cesce govorim sebi: Pomozi Boze ili bice volja Tvoja. Sta im je zivot namenio to ce i biti! Ostareh pre vremena zbog skole i skolaraca!

Večeras sam se osetila potpuno nemoćnom. Na svako uči odgovor je bio neću.Preumorna sam da bih sve okretala na šalu, da bi pokušala da mu doskočim tako što ću ga meko nagovoriti. I sad, on lepo spava, a ja strahujem šta će sutra biti.
Teško mi je da se pomirim sa tim da baš bude bilo šta u životu.

nekad vičem, nekad molim, nekad ja čitam, ali nekako bez rezultata

Kliknite za proširenje...

A da li nekad razgovarate sa njim?

Na svako uči odgovor je bio neću

Kliknite za proširenje...

Pa normalno. A sta drugo ocekujte? Da vam muz svaki dan kljuca u glavu "kuvaj rucak, kuvaj rucak, kuvaj rucak" ko mantru jel biste ga skuvali? Ne nego biste se kad tad zainatili. E pa tinejdzer ce tri puta gore da se zainati
Moj vam je savet kao doskorasnjeg tinejdzera da sednete i popricate sa detetom. Ali ne tonom "upropastices sebi zivot, jadna ja, kukuuu, sta cu s tobom crno dete", vec mirno, stalozeno, ne optuzujuci ga, vec pokazujuci razumevanje za njegove potrebe i interesovanja(kojih pored skole sigurno ima, sto je naravno i jedan od razloga zasto nece da uci). I kad tako sednete i porazgovarate sa njim kao ODRASLOM OSOBOM(***, on to nije, ali tako se postavite da bi shvatio da ga uvazavate i razumete), mozda i pozeli da i on vas razume, da razume vasu brigu i zabrinutost za njegovu buducnost. Onda mozete da se dogovarate. Ne "ako ne ucis nema izlazaka 2 nedelje" nego se dogovorite da ako on ne ispuni svoje obecanje(ako ne uci), necete ni vi svoje(da ga pustate da izlazi, kupite nesto i sl.). I to mu predstavite kao dogovor izmedju dve odrasle osobe, kao nesto sasvim normalno. Takodje mu kazete da razumete da nekad nema volju za ucenjem, da razumete da ima i vaznijih problema(nema al taktika je taktika) i da 2-3 dana mozete da razumete da mora da se skoncentrise na vaznije stvari od ucenja ali da posle toga ipak mora da se posveti skoli.
Eto to je otprilike a vi pricu oblikujte prema vasem detetu vi ga ipak najbolje poznajete.
Srecno

taj period u pubertetu je jako tezak za ucenje . znam iz iskustva .
nema vajde od toga sto vices bolje razgovorom (nemora da bude lep ) pokusaj da joj nekako stavis do znanja neke stvari . kasnije ce polako poceti da uci .

ljudi ja vam iskreno kazhem znachi roditelji me non-stop opominju da uchim , al jednostavno ne mogu !!!
tek sad shto sam uzeo ove zbirke da radim , iz matematike mi je ostalo samo krug , valjak i josh neshto ( al to nismo josh radili ) ... a srpski sam presho do jedno 18x zadataka ... i vetj me uzhasno smorilo ( xexe ) ...
inache ni sam ne znam kako al za ovih 8 godina u shkoli nisam imoknjigu u ruci ni 8 minuta a sve sam bio odlichan i vrlo dobar .... ko tje ga znati ...
poz. swima ...

znam da ovo nije normalno,ali moj sedmak dosao sebi.uci oduvek dosta,vise mu treba nego drugima,bar koliko cujem od drugih roditelja.nikad nije super djak,poslednje dve godine vrlo dobar,ali ok.ni sada ne uci vise nego ranije,ali krenule petice i cetvorke.sve me nesto strah,sta mu je,sad u sedmom svi popuste,a on cedo mamino.
znaci ovo je kao kad crnogorac da oglas :kuca pored mora,garaza za dva mercedesa,gliser,100 konja.sifra"ne prodajem nista,samo se hvalim".
izvinite,nisam mogla da izdrzim.znam ja da ovo nece bas dugo da traje,pa reko da slavim,dok mogu.

Joj ljudi što terate decu da uče? :shock:

Bratu i meni nikada nisu u životu tražili da učimo, bilo je peglanja bratu "počni ovo ono" ali da u datom trenutku kažu - idi uči :shock: svašta, meni to nekako..... čudno i uvek sam bila odlična, on doduše baš i nije..... najvažnije je da vam deca izrastu u zdrave i stabilne ličnosti i u tom polju nemojte da zabrljate, a škola je njihova stvar doslovno. Možda do 4-og osnovne treba da upućujete dete kako da izađe na kraj sa novim obavezama, posle toga mu/joj lepo objasnite šta znači škola u životu i, ako dete nađe u tome nešto primamljivo, učiće. Ako mu bude zanimljivije da ide na trening yebiga, dajte mu da trenira i tako..... završiće školu, valjda.....

Iz nekog mog iskustva mogu da kazem da kad god krene opadanje ocena znaci da je neki problem po sredi koji nema veze sa skolom. Mozda treba malo povesti racuna o tome kako se dete (pardon tinejdzer) oseca, da li ga nesto muci, da li ima nekih problema (ne sa skolom i ocenama).
Takodje treba proveriti cime se bavi dok ne uci. Da li bleji u tv po ceo dan, da li samo izlazi ili provodi sve vreme sa drugim stvarima koje ga interesuju (kao na primer sport, ili neki drugi hobi) sto u tom slucaju treba shvatiti kao moguc zivotni poziv i bataliti tupljenje o tome kako je skola najbitnija.

slazem se sa mackic...ukoliko postoji nesto drugo pored skole ne treba kaznjavat kao ako ne naucis neces ic na trening i sl..skola nije izvor znanja i investicija u buducnost..pa pogledajte kako se razvijaju vasa djeca..da li je normalno da dijete u 8.osnovne bude namrgodjeno,prgavo i da se breca(pricam u globalu), pa zar nisu to najljepse godine?al nije ljepse da cita knjige, izlazi napolje, igra fudbal nego da se ganja s roditeljima po cijeli dan bez uspjeha??pa bolje je i da bude dovoljan djak ako je srecan..a i ova skola danas..sve vam zavisi od raspolozenja i prirode profesora..ima onih koji ne bi dali 2 pa da im je zadnje, ima onih koji i ne predaju lekcije zato sto im je lijeno vec daju test, pa ko oce ocjenu neka ide na dodatne casove..naravno postoje i oni koji zele da nesto nauce tu dijecu, ali ih je sve manje i manje..to mozda u osnovnoj, jer tamo im je stalo do njih...ugl svako mora da se snalazi u skoli,i nije glavno naucit sve predmete, mislim da je bolja kombinacija imat zadovoljavajuce ocjene i istovremeno imat slobodu da grade sebe kao osobu..a svakoga ce neka lekcija zainteresovat vise, neka manje..svaka osoba od 14-18 god je sposobna da odluci da ce joj biti prioritet...bila to skola,trening,muzika,slikarstvo...smatram da nijedan roditelj nema pravo da suzbija djetetovu zelju i talenat za necim sto nije skola, cak i kad smatra da da su neke stvari vaznije od toga...kompomis ljudi,kompromis..roditelji znaju sta je najbolje a djeca sta zele...sve je stvar u dogovoru

E moja keva me dala kod njene sestre(moje tetke)u skolu...i nema sta da brine...da ponavljam necu sigurno

Пре пар година дођу ми очајни родитељи једен седмакиње која је наређала кечеве...и кажу ми: ''Ништа нам није јасно зашто не учи, а сваки дан јој по сто пута понављамо:' УЧИ, ЋЕРИ! УЧИ! УЧИ!', а она ништа?!''

E kad im to nije pomoglo nista nece! Pretpostavljam da si im rekla da jedino sto preostaje je da je odvedu u manastir. Druge im nema!

Moraju se stvoriti radne navike, i to do V-tog razreda osnovne.

Ja sam uvek isla na nagrade, i dan-danas ne kaznjavam vec nagradjujem mog velikog momka koji deluje mnogo starije fizicki nego sto je psihicki i sto mene cini nespokojnom kada negde izadje sa drustvom (nemam mira dok se ne vrati jer je pravo derle, ali izgleda kao da je student). The!
Tako da moj gimnazijalaz uci, to moram da priznam.
Ali, sto lelece, pa to je cudo!
Nikome nije tako tesko kao sto je njegovoj generaciji, to mi stalno govori.

Meni nije jasno zasto nastavnici matematike znaju biti tako strogi na drsutvenom smeru gimnazije?

Ovo je super tema. Ja imam muke sa sestrama od ujaka. Mislim - ja Njihovi roditelji imaju muke, ali malo racunaju i na mene i moj uticaj na njih dve A ja ne znam sta bih savetovala... Glupo je da kazem "u moje vreme..." itd. ali se nekako podrazumevalo da ces da ucis :-( A moje vreme nije bilo tako davno... Hellen, uzdam se u tebe da ces dati neki konstruktivan komentar Jel' neko uopste imao ovakav problem i uspeo da ga resi? Jer ipak mislim da je problem, bez obzira na sve gore navedene argumente. Ne cini mi se kao dobra ideja tek tako dopustiti detetu da zatvori sebi vrata za dalje skolovanje, a los prosek definitivno ogranicava mogucnosti. Druga stvar, treba ih uciti i o odnosu prema obavezama i uopste stvarima koje moraju da se urade a nisu bas primamljive. Kako se to radi, ako se dete ne da???

Imam i ja muke sa jednom tinejdzerkom...nije mi sestra,nije mi nista,ali sto je teska.....
ima 15 godina,zivi u zabludi da vampiri postoje(to je vec preshlo u patoloshku opsesiju),nista ne uchi,do skoro je bezala iz shkole,verovatno bezi i sada ali krije od mene....
Njena majka,dobra zena,zove me i trazi pomoc i savet,moli me da pricam sa njom,da je urazumim....kao da je to lako,pokusavam da razgovaram sa njom,ne ide,neverovatno je tvrdoglava....
sada je preko noci postala metalka,probushila je donju usnu(sto nema veze,i ja imam bushnu usnu,tachnije vise nemam zaraslo je),ponasa se kao strashilo a ne devojchurak....
dere se na svoju majku,par puta je dizala ruku na majku....i niko od nas koji zelimo da je skapiramo i koji se trudimo da joj pomognemo,niko ne moze da dopre do nje...
A samo da napomenem da uglavnom dobije ono sto zeli,ne bas uvek ali nista joj ne fali i pored toga sto ima samo majku koja jako malo zaradjuje,a telefonski8 rachuni su katastrofa....
i kako nju urazumiti? Padalo nam je napamet da je odvedemo kod psihologa na razgovor,ali mislim da bi to pogorsalo njenu tvrdoglavost i buntovnost.....

............... provalio sam da svak oce da kazhe isto , al svako ga okrene nekako ... mislim ne znam ni ja ...

micaigoxy:

Imam i ja muke sa jednom tinejdzerkom...nije mi sestra,nije mi nista,ali sto je teska.....
ima 15 godina,zivi u zabludi da vampiri postoje(to je vec preshlo u patoloshku opsesiju),nista ne uchi,do skoro je bezala iz shkole,verovatno bezi i sada ali krije od mene....
Njena majka,dobra zena,zove me i trazi pomoc i savet,moli me da pricam sa njom,da je urazumim....kao da je to lako,pokusavam da razgovaram sa njom,ne ide,neverovatno je tvrdoglava....
sada je preko noci postala metalka,probushila je donju usnu(sto nema veze,i ja imam bushnu usnu,tachnije vise nemam zaraslo je),ponasa se kao strashilo a ne devojchurak....
dere se na svoju majku,par puta je dizala ruku na majku....i niko od nas koji zelimo da je skapiramo i koji se trudimo da joj pomognemo,niko ne moze da dopre do nje...
A samo da napomenem da uglavnom dobije ono sto zeli,ne bas uvek ali nista joj ne fali i pored toga sto ima samo majku koja jako malo zaradjuje,a telefonski8 rachuni su katastrofa....
i kako nju urazumiti? Padalo nam je napamet da je odvedemo kod psihologa na razgovor,ali mislim da bi to pogorsalo njenu tvrdoglavost i buntovnost.....

Kliknite za proširenje...

Ко зна, можда управо у болдованом лежи суштина проблема...

Разговор са психологом не може да шкоди, никако...

Mju:

Ovo je super tema. Ja imam muke sa sestrama od ujaka. Mislim - ja Njihovi roditelji imaju muke, ali malo racunaju i na mene i moj uticaj na njih dve A ja ne znam sta bih savetovala... Glupo je da kazem "u moje vreme..." itd. ali se nekako podrazumevalo da ces da ucis :-( A moje vreme nije bilo tako davno... Hellen, uzdam se u tebe da ces dati neki konstruktivan komentar Jel' neko uopste imao ovakav problem i uspeo da ga resi? Jer ipak mislim da je problem, bez obzira na sve gore navedene argumente. Ne cini mi se kao dobra ideja tek tako dopustiti detetu da zatvori sebi vrata za dalje skolovanje, a los prosek definitivno ogranicava mogucnosti. Druga stvar, treba ih uciti i o odnosu prema obavezama i uopste stvarima koje moraju da se urade a nisu bas primamljive. Kako se to radi, ako se dete ne da???

Kliknite za proširenje...

Јако је тешко дати неки универазалан одговор. Не могу се на свако дете применити исти приступи...

Као неко ко ради са децом могла бих ти истрести гомилу стручних савета...али као родитељ ни сама не знам понекад шта ми је чинити...

ma znam helen....
ja da sam na mestu njene majke,ona ne bi imala sve sto pozeli....
ali druga stvar je sto kada njena majka nema pare za nesto sto mala hoce,mala mazne nakit proda ga i kupi sebi garderobu i slichno...onda kevi kaze da joj je drugarica kupila sve to i to je to...
nismo rekli njenoj mami da je maznula tu narukvicu zlatnu zato sto nemamo srca zeni da kazemo,svejedno ne bi promenila cerku a samo bi se jela iznutra i tako u krug...mala je antihrist...

Tako je bahata upravo zato sto je uvek sve dobijala, sto majka nije umela da joj kaze:"Za to nema para". Takvi roditelji koji deci ne umeju da kazu ne pa se jos vode onom:"Cuti, neka mi imamo materijalnih problema, ali ona to ne sme da zna a kamoli da osete" na kraju i stvore sebicne i bahate ljude kojima je bitan samo novac. Naravno da roditelji to ne rade namerno vec iz prevelike ljubavi prema deci, al nekad treba biti i surov ako se to tako moze nazvati, da bi dete odraslo u zdravog i razumnog coveka.
Pitanje je kako to promeniti kod tinejdzera... Nisam pametna. Verovatno se moze, uz mnooogo truda i rada jer je tinejdzer vec poluformirana licnost, sto otezava situaciju.

Od bogoradjenja nema nista. Ali apsolutno nista. A to vecina roditelja radi, kljuca kljuca kljuca i kljuca. Sto bi se reklo smara. Ja se secam prijamni kad sam spremao ukaze mi se prazan stan igrom slucaja dva meseca i ja predjem u njega. NIKAD BOLJEG I EFIKASNIJEG UCENJA MILE MI MAJKE. Samo organizujes vreme, kad ces sta, kad ucis, kad pravis pauze, kad ustajes. Nema niko da namerno lupa u 8 ujutru da bi te probudio jer je on smislio da se uci u 8 i ako si ti ucio do 6 izjutra. Ma bre banja. Nema niko da ti bogoradi prigovara. Ako ti odgovara da na svakih 45 minuta pravis 10 minuta pauze tako radis, ako ti odgovara nesto drugo radis na taj drugi nacin. Opuseno bez nervoze.

Cim neko krene da serucka, da prigovara, da svaka 3 minuta ulazi u sobu da "nesto uzme" tu ucenja nema, tu je nervoza, nadrkanost i nista vise. Na rec mi verujete ucenja tu nema.

Čini mi se da je kod ove 15-godišnjakinje sve već pomalo izmaklo kontroli i da ne bi bilo loše uključiti psihologa, ili nekog u koga ima poverenja a ko bi znao kako da je koriguje. Mislim da skrivanje značajnih podataka od majke baš i nije neko rešenje, jer ne verujem da kradje spadaju u normalno ponašanje u pubertetu.
Ja se upravo bojim tih izmicanja od reguralnog, onog što nas može odvesti na neki put koji ne želimo. I moja briga zbog škole je zbog toga što se plašim da se zbog puste lenjosti možda neće moći upisati u školu koju bude želeo.
Možda moje dete ima problem, ako je problem zaljubljenost do ušiju, ali on je i pre toga bio lenj. A kako probuditi i motivisati lenjog?

Inace nacin na koji se u Srbiji deci razvija ljubav prema skoli je krajnje idiotski i kosi se sa svakom zdravom logikom. Mislim staviti dete od sedam godina u klupu i naterati ga da 5-6 sati sedi mirno i nesto slusa je krajnje idiotski pristup. Trebalo bi malo uvesti postupnosti. A ne odma s neba pa u rebra.

margareta lepo cveta:

Čini mi se da je kod ove 15-godišnjakinje sve već pomalo izmaklo kontroli i da ne bi bilo loše uključiti psihologa, ili nekog u koga ima poverenja a ko bi znao kako da je koriguje. Mislim da skrivanje značajnih podataka od majke baš i nije neko rešenje, jer ne verujem da kradje spadaju u normalno ponašanje u pubertetu.
Ja se upravo bojim tih izmicanja od reguralnog, onog što nas može odvesti na neki put koji ne želimo. I moja briga zbog škole je zbog toga što se plašim da se zbog puste lenjosti možda neće moći upisati u školu koju bude želeo.
Možda moje dete ima problem, ako je problem zaljubljenost do ušiju, ali on je i pre toga bio lenj. A kako probuditi i motivisati lenjog?

Kliknite za proširenje...

Jesi li mozda razmisljala da njega nesto tisti? Da ne voli skolu iz nekog razloga? Mozda mu nije lepo u toj skoli? Mozda ga sikaniraju u toj skoli?