Nije fer sto nam se desavaju stvari koje nismo zasluzili

L

lino

Početnik
Poruka
13
Zasto nam se desava nesto sto nismo zasluzili,a da nismo mogli da uticemo na tok dogadjaja?Znam da je zivot takav,i uvek se trudima da na sve gledam optimisticno,ali u nekim trenucima me stigne tuga,bol i ona pritajena patnja.Trudim se da mi se to ne desava cesto,ali imam i ja dusu.Uvek moramo biti jake,organizovane,boriti se sa svim mukama sveta,ali i nama je ponekad potrebno rame za plakanje,trenutak samosazaljenja,da zavirimo u sopstvenu dusu i suocimo se sa onim sto se tamo nalazi.Kako se vi borite sa tim?
 
lino:
Zasto nam se desava nesto sto nismo zasluzili,a da nismo mogli da uticemo na tok dogadjaja?Znam da je zivot takav,i uvek se trudima da na sve gledam optimisticno,ali u nekim trenucima me stigne tuga,bol i ona pritajena patnja.Trudim se da mi se to ne desava cesto,ali imam i ja dusu.Uvek moramo biti jake,organizovane,boriti se sa svim mukama sveta,ali i nama je ponekad potrebno rame za plakanje,trenutak samosazaljenja,da zavirimo u sopstvenu dusu i suocimo se sa onim sto se tamo nalazi.Kako se vi borite sa tim?
Kliknite za proširenje...

Са чим?

Болом? Душом? Организацијом? Животом?

Недостатком рамена за плакање?

Ништа ми није јасно...:roll:
 
kojica:
Са чим?

Болом? Душом? Организацијом? Животом?

Недостатком рамена за плакање?

Ништа ми није јасно...:roll:
Kliknite za proširenje...

Па, све то некако обично иде у комплету...:(

''Кад ти се на главу сручи читав свет,
кад се све што вреди у провалију сурва,
останеш крај пута ко попишан цвет,
судбина је стара, проверена *****..''
 
Hellen:
Па, све то некако обично иде у комплету...:(

''Кад ти се на главу сручи читав свет,
кад се све што вреди у провалију сурва,
останеш крај пута ко попишан цвет,
судбина је стара, проверена *****..''
Kliknite za proširenje...

А то... :( неправда па то ти је...

Ма ја убедим себе да сам баш то заслужила...:x

Или се сетим да постоји негде неко коме је много теже него мени...:(

Или се понадам да ћу из тог чуда изаћи паметнија...:D
 
kojica:
Са чим?

Болом? Душом? Организацијом? Животом?

Недостатком рамена за плакање?

Ништа ми није јасно...:roll:
Kliknite za proširenje...

Da li vam je lakse da u tim trenucima budete sami,ili da je neko tu samo da vas drzi za ruku,da vas zagrli,ili vise pomaze razgovor sa prijateljem?Da li dopustate sebi da se isplacete ili ili drzite to u sebi?Na to sam mislila.Da li se borite sami ili vam je potrbna pomoc?Bilo od prijatelja ili strucnog lica.
 
lino:
Da li vam je lakse da u tim trenucima budete sami,ili da je neko tu samo da vas drzi za ruku,da vas zagrli,ili vise pomaze razgovor sa prijateljem?Da li dopustate sebi da se isplacete ili ili drzite to u sebi?Na to sam mislila.Da li se borite sami ili vam je potrbna pomoc?Bilo od prijatelja ili strucnog lica.
Kliknite za proširenje...

Наравно.... тражим помоћ пријатеља и мишљење публике, али ништа док не пресечем сама...:mrgreen:
 
Meni se svašta izdešavalo i uvek sam se pitala ZAŠTO i čime sam to zaslužila.
Onda sam odlučila da usvojim devizu BČB: Bog Čuva Budale ! :D I od tad sam sretnija.

Primer: kćerku ne prime na Višu školu - sledeće godine ta škola izgubi akreditaciju.

Muža premeste iz Bosne u Srbiju - 2 godine kasnije počne rat u Bosni.

Da ne nabrajam, ima tona toga.Sve što mi se događa primim kao da to vodi nečem boljem, i onako mi ne pomaže da se sekiram ili plačem (od toga mi je još gore).Šta god radila - kiša će da pada, bolje da prilegnem - neće doveka :D

Svako zlo za neko dobro. Moji prijatelji pokušali i upalilo.Jedna prijateljica, večito na ivici nervnog sloma, nasmeje se čim čuje BČB. Nisam brojala koliko puta me nazvala da mi kaže da je "proradio BČB". Nikad neću zaboraviti kako su bile očajne ona i kćerka zbog fakulteta u julu a ja samo ponavljala BČB. U septembru upisala i to u budžetu !!! BČB :D
 
Glorija, tvoje razmisljenje je zaista interesantno :D
Iako sve lici na salu, u tome ima puno mudrosti.

Moje misljenje je da se sa nekim stvarima covek nikada ne moze da izbori vec prosto mora da se pomiri sa tim i to prihvati - najteze je ako je u pitanju dete koje je bolesno - tada se pitas zasto i zasto i zasto.... ali pomiriti se sa tim mora.

Svi ostali dogadjaji u zivotu su nesto sto se uglavnom moze popraviti i oni su u drugom planu.
 
onaona:
Glorija, tvoje razmisljenje je zaista interesantno :D
Iako sve lici na salu, u tome ima puno mudrosti.

Moje misljenje je da se sa nekim stvarima covek nikada ne moze da izbori vec prosto mora da se pomiri sa tim i to prihvati - najteze je ako je u pitanju dete koje je bolesno - tada se pitas zasto i zasto i zasto.... ali pomiriti se sa tim mora.

Svi ostali dogadjaji u zivotu su nesto sto se uglavnom moze popraviti i oni su u drugom planu.
Kliknite za proširenje...

Ima jedna skoro isto tako grozna varijanta-kad se razbolis TI i ne znas da li ces biti tu da gledas dete kako raste i da mu pomognes... Veruj mi, ponekad mi to deluje cak i strasnije, posebno sto ne znam o cemu se konkretno radi i hocu li sutra da zaglavim u invalidska kolica i hoce li me se ona zbog toga stideti kad krene u vrtic i posle, u skolu... I mogu samo da cekam dijagnozu i da se nadam manjem od dva zla a oba su ogromna... Sa nesagledivim posledicama. Jednostavno, trenutno mi je lakse da se isplacem nad tastaturom i pred totalnim strancima, bez lica, boje glasa i adrese uvece, kad ona zaspi a da preko dana pred njom i poznanicima, bitnijim i onim manje bitnim glumim da je sve u redu i da se ne bojim. Lajmska bolest?! Multipla skleroza?! Ne, to se desava nekom drugom, nisam ja ta!
 
Sve velike,a ruzne stvari koje mi se dogode ja prihvatim,a da ih nikada ne shvatim.Jednostavno,nikada mi ne dodju do mozga.To je moj odbrambeni mehanizam.Uvek pomislim da je moglo da bude i gore i budem srecna sto se to gore nije meni dogodilo.Ali kada me stigne (to se pre ili kasnije svima dogodi(koliko god mi potiskivali)),najvise volim da sam sama,da se isplacem do mile volje i onda nastavim dalje.Ne zelim da je iko pored mene,jer ne zelim da meni dragi ljudi prezivljavaju taj bol sa mnom,mislim da cu se lakse izboriti sama.Jer u nekim situacijama utehe nema,nista se ne moze promeniti,zato skupim snage i sa osmehom krenem dalje.
 
Da ste proveli 4 meseca u bolnici čekajući rođenje svoje prve bebe a da znate:
- placenta je na izlazu maternice i carski rez je jedini način da ostanete živi
- beba leži popreko - opet carski rez
- postoji mogućnost da u bilo kom trenutku iskrvarite na smrt
- retkost je da beba sa ovakvim komplikacijama uspe da se rodi
- plus sve ostalo - dosadilo mi da nabrajam

Imali bi puuuno vremena da se milion puta upitate : Zašto meni ? i vrištite :Nije fer !!!
Ili bi pronašli način da preživite i ostanete normalni.

Hepiend: kćerka mi je rodila unuku koja na jesen polazi u školu ! :D

( godinama sam je vodila u bolnicu da je vide oni koji su rekli da nema šanse da se rodi :D)
 
@glorija,, drago mi je sto se ipak dobro zavrsilo...

Moja prva trudnoca i porodjaj su zavrseni jako tuzno - dzaba muka, bol i sve ostalo... toliko sam bila depresivna da nisam mogla nista da se preispitujem.

Tek posle drugog (uspesnog) porodjaja sam se povratila.

Ali, eto gledam neka bliska iskustva sa bolescu deteta... i razmisljam o onome sto je napisala mimi`s mom - koliko je to tacno i koliko je to tuzno...
@mimi`s mom zelim puno srece i uspeha u toj teskoj borbi...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
"To nam vaspitačica radi kad nismo dobri"
2
Odgovora
32
Pregleda
535
a bre Milun
a bre Milun
Soradze
"Do ludila me dovodi to što moji roditelji putuju po svetu i troše moje buduće nasledstvo..."
2
Odgovora
33
Pregleda
779
Mister
Mister
jukabg
Razvela se Dragana Mirković
2 3 4
Odgovora
87
Pregleda
1.536
pikax
pikax

Back
Top