Средином 19. века, Турци, потурице и Арнаути кренули су да по сваку цену истребе преостале Србе на простору Косова и Метохије. Нарочито је било тешко стање у Метохији. Тамо је српско становништво било малобројно, потурица и Арнаута је било десет пута више у односу на Србе. Крвожедне потурице и Арнаути убијали су и пљачкали преостале Србе на сваком кораку, а турска власт је на то са одобравањем гледала и подстицала их на још веће злочине.
И у таквим, готово немогућим условима, било је Срба који су се истребљењу оружјем супротставили, и то веома успешно.
У другој половини 19. века, па све до ослобођења, у одбрани Метохије, највише су се истакли ови српски јунаци.
Чувени хајдуци Илија Куч и Рака Ђурић.
Сталета Кијевљанин из Кијева, Трифун и Пера Симић из Ораховца, Ђура Мијајловић, Синадин Шунић, Јован Маниташевић и Ђурађ Зивгар из Велике Хоче.
У Сиринићкој жупи најистакнутији борац је био чувени прота Стојан Поповић, страх и трепет за Арнауте.
Педесетих година 19. века у помоћ својој браћи у Старој Србији често је долазио и крваво се светио душманима и један од наших највећих јунака, Марко Миљанов са својим побратимом Јошом Станојевим.
Ако неко зна још неког јунака из ових крајева, нека дода, грех је да заборавимо такве витезове, који су нам својим јуначким и светлим примером показали како је могуће водити борбу и у немогућим условима за опстанак.
Нека им је вечна слава!