Najdraži stih

Miroslaw Antitj
OPOMENA
Wazno je mozda
i to da znamo chowek je zeljen
tek ako zeli
i ako celog sebe damo tek tada mozemo i biti celi.
Saznatjemo,tek ako kazemo
retji iskrene i istowetnr.
I samo onda kada i mi trazimo
dotji tje neko i nas da sretne

A inache moji najomiljeniji stihowi su iz jedne pesme Riblje chorbe:
Gde si u owom glupom hotelu
gde si u owom dalekom selu
zbog tebe wene ja bih seko
a ti si negde tamo daleko....

pozdraw za swe
 
GRAD - Konstantin Kavafi


Kažeš: "Otići ću u u drugu zemlju, otići ću do drugog mora.
Naći će se neki drugi, za mene bolji grad.
Unaprijed je osuđen ovdje i potkopan svaki moj rad.
I srce mi je - kao mrtvac - zakopano tu.
Dokle će u ovoj tmini čamiti moj um?
Kud god da okrenem oči, kud kod da pogled svinem,
vidim samo svog života crne ruševine,
jer sam prošao tolike godine, šćerdao i upropastio."
Nećeš naći drugu zemlju, nećeš naći drugog mora.
Ovaj grad će te pratiti. Po istim ćeš ulicama ići.
U istom će te susedstvu i starost tvoja stići:
i u istim ovim kućama ćeš osedjeti.
Uvijek ćeš u ovaj grad stizati.
Za neko drugo mjesto - nemoj se nadati -
nema za tebe broda, nema puta.
Kao što si svoj život šćerdao iz ovog kuta,
tako si ga na cijeloj kugli zemaljskoj upropastio.

( mozda je vec bilo, ali nisam mogla da citam sve, ako jeste izvinjavam se:D )
 
Feel the vibe,feel the terror,feel the pain
It's driving me insane
I can fake
For God sakes why am I
Driving in the wrong lane
Trouble is my middle name
But in the end Im not too bad
Can someone tell me if i's wrong to be so mad
about you
Mad about you
Mad
Are you the fishy wine that will give me
a headache in the morning
Or just dark blue land mine
That'll explode without a decent warning
Give me all your true hate
And J'll translate it in our bed
Into never seen passion,never seen passion
That it why I am so mad about you
Mad about you
Mad about you
Mad
Trouble is your middle name
But in the end you're not too bad
Can someone tell me if it's wrong to be
So mad about you
Mad about you
Mad.....
 
Bezimena masa nas topi. Nistavno znanje pojacava smrad. Jecaji razloga krvare u snovima. Budimo se i prodajemo sebe za jedan palamar zablude. O, zivote, postedi nas, reci da si laz!

Ovo je stih(ili mozda cela pesma) jedne neafirmisane pesnikinje(po mom skromnom mishljenju), meni veoma drag.
 
Bivsi andjeli

bogojavljenski su hujala nebesa,ogromna,
zvezdana,hladna.

silazili ste na reku smrznutu,
visoki,vitki, lepi.

andjeli bivsi,znani:
krotili ste mrak vodama.

u moje srce-zvono,zvonili ste
krinom,
da ne svisnem od zivota.

ko vas to otera sa izvora
oka moga...
ne vidim vas

jos samo u sneznom cvecu prozorskom
trazim krila i kolena vasa predivna

uzalud.

Risto Ratkovic

da li neko zna ovu pesmu,meni je prlepa,iako je vrlo malo ljudi zna,ja sam je ove godine prvi put procitala u skoli i jako mi se svidela.:razz:
 
Oh, Rose, thou art sick!
The invisible Worm
That flies through the night
In the howling storm,

Has found out thy bed
Of crimson joy.
His dark secret love
Does thy life destroy.

William Blake

Da li je još ko imao prilike da se upozna sa Blejkom?
Ovo nije meni omiljena njegova pesma, ali je bila dovoljno kratka za kucanje.
Ako ima još nekoga ko ga voli, neka se oglasi.
 
Kad sam se svojevremeno otisnuo u samostalan život jedna od nekoliko knjiga koje sam sa sobom ponio bili su izabrani radovi Vilijama Blejka. Pjesnik toliko bogate imaginacije da je morao stvoriti vlastiti religijsko-mitološki sistem, kako bi izrekao sve što je želio. Pjesnik velikog uticaja koji je predvidio ne samo romatičare, već i psihodeliju i seksualnu revoluciju u dvadesetom vijeku.
Evo linka ka jednom odličnom članku Zorana Paunovića objavljenog u Vremenu prošle godine: http://www.vreme.com/cms/view.php?id=507564
 
Jaooo, hvala ti za ovaj link! Čula sam svojevremeno za ovaj članak, ali mi je nekako promakao, a posle sam zaboravila da ga potražim!
By the way, nedavno sam položila pismeni deo nekog ispita, baš na temu Blejkove poezije.
S tim u vezi, evo još nekih stihova:

To see a World in a grain of Sand
And Heaven in a wild Flower
Hold Infinity in a palm of your hand
And Eternity in an hour

Ovako Blejk vidi idealnog čoveka koji spava u svima nama, i čeka trenutak Apokalipse da bi se probudio i ponovo postao Bog.
 
recite mi ciju poeziju najvise volite da citate i koje su vam omiljene pesme......
predlozite mi nesto za smotru recitatora....
da li vise volite klasicnu ili modernu poeziju?
domacu ili stranu?
 
Nema "klasične" ni "moderne" poezije. Ima samo dobre i loše.

A, tačno, treba i mlade, i tzv. "neafirmisane" pesnike. Sem toga, mnoge tzv. široj javnosti" ne tako znane, ali sjajne, koji se, na primer, mogu naći ako se potrudimo, i potražimo na sajtovima i forumima posvećenim književnosti.
(Između ostalih: Tvorac grada, Bundolo, Snoviđenje, Eniyaroyah, Svet Knjiga, Mreža kreativnih ljudi, Knjizevnost.org, Metafora, Srbija zemlja heroja, Poezin...)
 
Ne znam da li ce odstupati od teme, ali mene interesuje zasto neko pise pesme. Koji je razlog tome? Da li je neko razmisljao o tome i kakva su misljenja? Ja sam jedno vreme razmisljao, ali ideje do kojih sam dosao su me, tako reci, razocarale. Nametnuo mi se stav da je uzrok tog poriva isti kao i za profane i nedostojne stvari, sto mi je sasvim rastopilo zelju i nadahnuce koje se ima prilikom pisanja pesme.
 
@ hedon 29

Čini mi se da je pisanje poezije ponekad koketiranje, egzibicionizam, mazohizam i egocentričnost. Razgolićavanje duše pred nepoznatim ljudima. Najintimnija osećanja se oblikuju u naštimane "stihove i rime" u očekivanju divljenja publike. Uživanje u svojim ljubavnim i sličnim jadima je očigledno. Ako su pesme još "protkane" kvazi filozofskom mudrošću, porivi autora su neskriveni.

Čitajući pojedine pesme otkrivam i drugi pristup pisanju poezije. Iz nekih pesama prosijava duhovnost, spontanost i lepota pisane reči.

U trenucima emotivnog naboja, pesma kao iskrica "iskoči" iz duše. Imam spoznaju takvih trenutaka inspiracije. Sama sam se začudila spontanom toku reči i sklopu izrečene misli.

Postoji mišljenje da je umetnost Božja blagodat. Duboko verujem da je poezija (iskrena, topla, jednostavna) govor duše. Nikada ni jedno umetničko delo nije nastalo kao svesna, u određenom vremenu usmerena konkretna aktivnost. Umetnost, naravno i poezija, je nadahnuće Stvoritelja u nama.
 
anima.art:
"U trenucima emotivnog naboja, pesma kao iskrica "iskoči" iz duše. Imam spoznaju takvih trenutaka inspiracije. Sama sam se začudila spontanom toku reči i sklopu izrečene misli."

potpuno se slazem, nekad, jednostavno, reci pocinju same da teku...posle toga se osecam ispunjenom...ponekad i ponosnom jer znam da sam stvorila nesto dobro i ISKRENO, nesto moje, delic mene je postao ta pesma...
i uglavnom, pisem za sebe, da bih sebe u neku ruku zadovoljila... ponekad pokazem svojim najmilijim, koji mogu da me kapiraju...
Kliknite za proširenje...
 
ali, moram da kazem da me pesme novopecenih "modernih" pesnikinja potpuno razocaravaju!
toliko feminizma, grubih reci i psovki..toga se gnusam! ok je, ako bas moras da opsujes, ali ako ti je svaka druga rec...onda, cemu lepa knjizevnost???
u cemu je poenta? kao, doba demokratije, pesnicka sloboda i slicno, pa ako napisem nesto doskora "zabranjeno", bice "waaaaau"!!!! kakva dobra stvar...itd.
 
@ gogga

Potenciranje "lepote ružnog" u savremenoj književnosti je u stvari ulagivanje "konzumentu". Umetnost nije "otvaranje očiju" ili "gleda majmun sebe u ogledalu" več otkrivanje i iskazivanje univerzalnog. I najtužnija i najsurovija istina u našem bivstvovanju može da se iskaže na najlepši način... Tama jezikom pesnika je izgubljena svetlost...ali to ne znači da ulepšava tamu.
Vulgarni, nazovi, pesnici bahato tumaraju u tami za vlastitom izgubljenom svetlošću.
 
@ gogga

Za smotru recitatora ti predlažem SVANUĆE (Horhe Luis Borhes).
Prava umetnost je uvek aktuelna.

(kraj pesme)

Ali opet se svet spasao.
Svetlost prosijava izmišljajući prljave boje
i sa izvesnom grižom savesti
što sam saučestovao u uskrsnuću dana
hitam kući,
bezbojnoj i ledenoj, obasjanoj belom svetlošću,
dok jedna ptica zaustavlja tišinu
i dok istrošena noć
ostaje u očima slepih.
 
anima.art:
@ gogga

Potenciranje "lepote ružnog" u savremenoj književnosti je u stvari ulagivanje "konzumentu". Umetnost nije "otvaranje očiju" ili "gleda majmun sebe u ogledalu" več otkrivanje i iskazivanje univerzalnog. I najtužnija i najsurovija istina u našem bivstvovanju može da se iskaže na najlepši način... Tama jezikom pesnika je izgubljena svetlost...ali to ne znači da ulepšava tamu.
Vulgarni, nazovi, pesnici bahato tumaraju u tami za vlastitom izgubljenom svetlošću.
Kliknite za proširenje...

Da, razlika izmedju poezije i onoga sto nije poezija je, cini mi se, upravo ta sposobnost da neko te surove istine i ruznocu iskaze na lep nacin, odnosno umetnicki. Ne znam kako se to postize, ali cini mi se da je to bas ta duhovnost koju neko poseduje, kako si rekla. Stvarno je tesko uspeti dodirnuti tu tanku granicu izmedju sladunjavosti i vulgarnosti.
 
anima.art:
@ gogga

Za smotru recitatora ti predlažem SVANUĆE (Horhe Luis Borhes).
Prava umetnost je uvek aktuelna.

(kraj pesme)

Ali opet se svet spasao.
Svetlost prosijava izmišljajući prljave boje
i sa izvesnom grižom savesti
što sam saučestovao u uskrsnuću dana
hitam kući,
bezbojnoj i ledenoj, obasjanoj belom svetlošću,
dok jedna ptica zaustavlja tišinu
i dok istrošena noć
ostaje u očima slepih.
Kliknite za proširenje...

Citiranje Borhesa mi je podstaklo razmisljanje o ta dva pravca koje si opisala u prvom postu, o egzibicionizmu i bozanskom daru. Sabata smatraju kao anti-Borhesom. Neka moja razmisljanja se saznivaju na paraleli Sabato-Borhes i Igo-Bodler. Da ne bih suvise otisao u apstrakciju, zadrzacu je na odnosu Igo-Bodler(mada mislim da je i u prvom slucaju prisutna ista ta suprotnost). Bodler je poslao neke svoje pesme Igou, koji za njih nije imao jasnu misao sta bi one trebalo da predstavljaju i koji je povod tome. Mislim da je Bodler tim cinom hteo da ponizi Igoovo shvatanje poezije, ali istovremeno mi se cini da je on zalio zbog nedostatka te "bozanske iskre" u njemu, odnosno njegovoj poeziji. Izgleda mi da se i Sabato odredjivao tako u odnosu na Borhesa. Kod Bodlera i Sabata je prisutna srdzba nevoljnika, za razliku od Igoa i Borhesa gde se istice ta zadovoljnost zivotom. Sabato istice da su sujeta i svi oni mracni nagoni coveka ono sto stvara umetnost. Moje osnovno pitanje je da li i jedno i drugo mogu biti umetnost, odnosno ti pokretaci u konkretnim ljudima.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Neno
Bosna u stihovima
Odgovora
7
Pregleda
204
Neno
Neno

Back
Top