Broj obolelih od raka je za samo pet godina porastao pet do šest puta u
poređenju sa periodom pre rata. Dr Trifko Guzina: Niko se u vreme rata nije
bavio podacima o takozvanoj „nagloj smrti“ koja je nastupala u roku od nekoliko
sati do nekoliko dana od bombardovanja
TUMOR NAPADA SVE ORGANE
U Srpskom Sarajevu posle NATO bombardovanja, zloćudni tumori usne, usta i
ždrela porasli su 4,1 put, organa za varenje 5,8 puta, organa za disanje 4,5
puta, vezivnog i mekog tkiva 9,6 puta. Tumor dojke 13,1 put, tumor
urogenitalnih organa 3,6 puta, dok je stopa drugih nedovoljno definisanih
tumora porasla sedam puta.
Istraživanja sekundarnog dejstva obavljena su u sferi morbiliteta (broja
obolelih) i mortaliteta, odnosno smrtnosti stanovništva Srpske. Zapad je bio
zainteresovan za te podatke, ali prvenstveno zbog posledica koje su imali
njihovi vojnici koji su se našli na teritoriji gađanoj osiromašenim uranijumom
i koji su naglo obolevali.
- Istraživanjima posledica NATO bombardovanja bavili su se doktor Slavko
Ždrale, direktor bolnice Kasindol, dr Sonja Divljan, koja je sama dobila
karcinom bubrega, dr Jadranka Jovović, dr Nemanja Veljkov, dr Pejić. S druge
strane stručni tim VMA i Instituta „Vinča“ takođe je istraživao posledice
bombardovanja Srbije i te rezultate prezentovao javnosti - kaže dr Guzina.
Dr Zoran Stanković, koji je posle bio ministar odbrane, izneo je u Banja Luci
jedan primer vojnika koji su bili na Kosovu i Metohiji u vreme NATO
bombardovanja. Dva mlada čoveka dobili su karcinom zenice oka.
Dr Guzina takođe kaže da je radio na ispitivanju posledica bombardovanja
„Zastave“. Tu nije korišćena municija sa osiromašenim uranijumom, ali je došlo
do izlivanja ogromne količine piralena.
Broj obolelih od toksičnog dejstva teških metala, a uranijum je teški metal, do
tada niko nije istraživao u Srpskoj.
- Dejstvo uranijuma predstavlja spregu dva dejstva radijacionog i toksičnog.
Niko nije obraćao pažnju na slučajeve tihog oboljevanja jer je njih bilo teško
i utvrditi. Kada eksplodira metak sa osiromašenim uranijumom, on probija i
najjači oklop i tada se razvija temeperatura od preko 2000 stepeni. Uranijum
sublimira iz čvrstog u gasovito stanje, odlazi u visinu, a zatim se ponovo
vraća na zemlju. Prema istraživanjima, čestice uranijuma na takav način mogu da
pređu put dug do 48 kilometara od mesta eksplozije. Oni koji se nađu na putu
uranijumskih čestica udisanjem unose opasne materije u organizam. Mi smo imali
vrlo visok procenat obolelih od raka pluća sa karcinomom od koga su kasnije
ljudi umirali. Sećam se mlade žene od samo tridesetak godina, majke troje dece.
Ona se našla u rejonu eksplozije, umrla je i njen slučaj je prezentovan - kaže
dr Guzina. Prvi simptomi u njenom slučaju bio je kašalj, i umrla je u roku od
šest meseci.
Dr Guzina takođe kaže da je radio na ispitivanju posledica bombardovanja
kragujevačke „Zastave“. - Treba jasno reći da tu nije korišćena municija sa
osiromašenim uranijumom, ali je došlo do izlivanja ogromne količine piralena -
naglašava doktor.
Primereno Alijansi, „Zastava“ je gađana na Veliki petak i na nju je bačen 21
projektil. Nakon što je međunarodna zajednica odobrila novac za sanaciju
„Zastave“, prema zvaničnim podacima govorilo se da je uništavanjem trafoa,
iscurelo oko tri hiljade litara ove materije, međutim, neka druga istraživanja
pokazala su da je reč o količini i deset puta većoj. Zbog zagađenja, Kragujevac
je godinama bio „crna tačka“ na mapi Ujedinjenih nacija, zajedno sa Pančevom,
Novim Sadom i Borom. U srcu „Zastavine“ Lakirnice kontaminirano je više od
hiljadu kvadratnih metara površine, i što je još bilo gore, oko 6.000 kubika
vode u tehnološkim jamama ispod same Lakirnice. Čišćenjem voda ovog pogona
sakupljeno je 450 tona otpada koji je 2000. godine „izvezen“ u švajcarski grad
Valorek i tamo uništen. Naredne 2003. godine, sanirane su posledice strahovitog
razaranja trafoa u „Energetici“, i 45 tona otpada takođe „izvezeno“ i uništeno
Švajcarskoj, a dva razorena trafoa otpremljena na uništavanje u Nemačkoj.
Prema zvaničnim podacima „Zastavine“ Medicine rada od bombardovanja do 2003.
godine broj obolelih „Zastavinih“ radnika od raznih vrsta tumora povećao se za
12,4 odsto. U toku 2002. godine, od ovih bolesti obolelo je 112 „Zastavinih“
radnika. Među njima bilo je i onih koji su odmah nakon bombardovanja ušli u
razorene pogone i radili na sanaciji. Dr plastične hirurgije Goran Azanjac pre
samo nekoliko dana izjavio je za Sinu da se nedeljno tri do pet žena različite
starosne dobi javi kragujevačkom Kliničkom centru sa simptomima različitih
tumora na grudima.
Srpski lekari su posledice bombardovanja Republike Srpske i Srbije nazvali
„balkanski sindrom“. Istina o „balkanskom sindromu“ može se naći prema njihovim
navodima u bolnici Kasindol gde su od leukemije umirali pacijenti izuzetno
mladi. Između 1998. i 2000. godine od leukemije su umrli dečak od četiri
godine, devojčica od 15 godina, dečak od 16 godina, i mladić od samo 23 godine.
Svi su bili sa prostora Srpskog Sarajeva i Pala. U Trnovu, u kome pre rata nije
registrovan nijedan slučaj malignih obolenja, za samo godinu dana registrovano
je deset, a umrlo pet pacijenata.
Posledice bombardovanja srpskih teritorija još uvek nisu temeljno ispitane.
Statistika kaže da se trenutno od sterilitita u Srbiji leči sto hiljada bračnih
parova. Reč je o mladosti i budućnosti Srbije.
