Naravno, radjeni su od bronze
Aurelijan je kovao (izmedju ostalog) antoninijan od posrebljene bronze, kao ovaj ovde.
Posle Konstantina nestaje folis, i uvodi se 346-348. bronza od23 mm i 4-5,4 grama (AE2), a posle toga se uvodi i tzv. centinional (AE3) od 2,7 gr. i 18-19 mm. Kasnije se kuju i manji novci (AE4): kao ovaj Konstancijus (najverovatnije)
Shto se tiche legure, u pitanju je bronza, ali tachan sastav legure varira neverovatno chak i u okviru istih kovnica;
dakle, tek mederne varijante spektrometrije mogu precizno da odgovore na tvoje pitanje. Raniji antoninijani Aurelijana su unutar legure sadrzali 5 do 2,5 % Ag, shto je ishod tzv. kvarenja novca, prouzrokovanog ekonomskom krizom imperije....
Shto se tiche tehnike: dva gvozdena izrezbarena kalupa, zagrejana plansheta i to je to.
kao i sav drevni novac, izradjivan je ruchno. Zbog neuskladjenosti temperatura planshete i kalupa, chesto je dolazilo do specifichnog pucanja novca, kao i na ovom nashem Aurelijanu...
nemam vishe vremena sada, ali ako vas zanima josh shto pitajte
Pozdrav!!!
Hvala, sto se izrade tice i mislio sam da je tako, iako seam negde procitao da su neki novcici radjeni i livenjem. To je meni bilo malo neverovatno, iako su stari Rimljani bili majstori livenja.
A sto se legure tice pitao sam te hemiski sastav okvitno. Normalno da u to vreme nije bilo moguce zadrzati trajno isti sastav legure, i danas je to ne tako jednostavno.
Ali sam naziv bronza je vrlo sirok. Teoretski, bronza je svaka legura bakra i kalaja sa svim mogucim elementima kojima se bakar moze legirati osim cinka. Ako se bakar legira cinkom dobije se mesing, a u doba starog rima cink kao metal je nepoznat.
U to vreme se koristila bronza koja je trebala da bude sto tvrdja jer se koristila za izradu oruzja, automatski nemoze biti duktilna, zilava i pododna za kovanje.
Taj tip bronze tvrde nije podlozan nekom izrazitijem omeksavanju sa zagrevanjem, do izvesne temperature koja je dosta bliska temperaturi kada bronza pocinje da se topi.
Zato mi se cinilo da se rondele, pripravci za kovanje novcica nisu grejali pre otkivanja.
U to vreme je bilo nemoguce postici tacno odredjenu temperaturu u dosta uskom temperaturnom opsegu i drzati je tako stalno.Nije bilo instrumenata za merenje temperature, iako netreba ni podcenjivati majstorluk i iskustvo ljudi koji su kovali novac.
To, u kombinaciji za otvorenom kalupom daju karakteristicne pukotine na obodu novcica i po tome se bez promasaja mogu otkriti falsifikati.
Ono sto si pisao o "skidanju" novcica pomocu specijalnih guma je poznato, ali u tom slucaju da se dobije kvalitetan odlivak se mora raditi centrifugalnim livom.
Nekad je malo ko imao masinu za centrifugalni liv, ali mislim da je to danas maltene svakodnevna pojava. Verujem da danas skoro svaki srebrnar ako je malo ozbiljniji ima takvu masinu.
A i kod skidanja kalupa se mora dobro paziti jer ta guma skida svaki i najsitniji detalj vrlo verno i onda imate slucaj da imate dva ili vise novcica od kojih svaki ima zarez ili parnice ili tackasta ostecenja na istom mestu.
I najvaznije, pravljenjem kalupa na taj nacin nemozete anuliradi skupljanje metala tokom hladjenja. A s obzirom na temperature livenja zlata ili srebra ta skupljanja su uocljiva i merljiva.
A o majstorima koji su pravili alate za kovanje sorvana ponesto znam. Ja sam pre rata neko vreme ziveo u Sarajevu, i poznato mi je ponesto o carsiji. U to doba napraviti kalup za kovanje sorvana je bila poprilicna"nauka" s obzirom na pantografe koji su bili na Carsiji. A zamisli danas kada postoje CNC graverice. Skeniras novcic, napravis rodelu postavis u drazac, zadas masini zadatak i ides da kopas bascu. Masina kad zavrsi posao stane. A ako bas hoces mozes da kupis i masinu koja po zavrsetku posla ti javi bilo zvukom bilo treptanjem lapice : ja zavrsila posao, imas li jos sta da mi das da radim.
To je naravno moguce kod plitkih gravura. Ali gravure koje je radio Stefan Svarc to ne ide tako lako. Taj covek je bio umetnik svog zanata i graverski genije.
Da ne pisem dalje jos cu nekog navratiti da pocne i time da se bavi, pa da nam dodatno zagorca zivot.
)
...........
) Sto se tice tehnike izrade antickih kovanica to je materia obscura, posto se jako malo detalja zna, uglavnom su kalupi radjeni rucno a onda isto tako i otkivani (tehnika "ne na silu uzmio veci cekic 
) Kolega je dobro primijetio da se najvjerovatnije radilo o otvorenim kalupima (sa strane) zbog ucestalih prsnuca po rubu kovanica. S obzirom da su kalupi bili uglavnom slabijeg kvaliteta pretpostavka je da je radjen niz kalupa aversa i reversa pa su oni upotrebljavani u raznim kombinacijama dok svi ne bi dotrajali. Neke studije su pokazale da bi takvi kalupi mogli da se upotrebe za max. 10.000 otkova. Ja se inace razumijem u livenje metala jer sam neko vrijeme radio pripreme za kalupe za mikro liv pa sam malo i proucavao kako to sve hoda. Tehnike koje se sada koriste za liv recimo manjih tiraza medaljona ili recimo tagova za pse (veterinarske medaljice) daju izvanredne rezultate i cesto je upitno da li se onako ma prvu moze odrediti da li je to liveno ili kovano. Kalupi za ovaj postupak se rade od specijalne gume koja se potom vulkanizira i moze podnijeti da se u nju izljevaju mesing, bronza, zlato, srebro i sl. malo "mekse" legure i metali.Ja sam jedno probao to izvesti sa bakrom ali su rezultati bili losi a i zamalo letalni (po mene) zbog nekih specificnih osobina bakra. Odljevak moze biti jako detaljan i kvalitetan u svakom pogledu, te ako se neko potrudi vrlo lako moze otkloniti ocigledne tragove ljevanja (rubovi i slicno). Sto se tice upoznavanja ljudi koji se bave ovim poslom to ce vec ici malo teze iz ociglednih razloga. Ja licno znam jednog koji je radio falsh opticajne kovanice za vrijeme ex-yu pa je to i odlezao (cini mi se da se hladio 10 godina u Foci) a drugi tip kojeg znam je vrsni zanatlija koji je uradio neke sorvane odlicnog kvaliteta pa je to proslo kod citavog niza zlatara i "strucnjaka" po carsiji 
