- Poruka
- 216
Ako cemo iskreno i imaju cemu da se smeju, ovo sto radi ono dete Jeremic, a po instrukcijama Tadica i Kostunice, lici na sve sem na ozbiljnu diplomatiju.
http://www.politika.co.yu/rubrike/Svet/Jelinchich-Bacanje-para-na-Kosovo.sr.html
Љубљана, 7. марта – „Амбасадор спаковао кофере”, тим речима је комерцијална ПОП ТВ обелоданила да је Предраг Филипов, амбасадор Србије, напустио „територију Словеније пошто је предао протестну ноту због признања Косова”, чиме је намирено страховање домаће јавности на тему „шта ће Срби сад учинити нашем бизнису”. Снижавање односа је „минимална дипломатска акција”, гест који ничим неће угрозити снажне привредне интересе Словеније у Србији, обзнанила је ПОП ТВ, извргавши подсмеху бригу опозиције да би Срби уместо козметичких и нешкодљивих, могли да потегну неки озбиљан потез у смеру заоштравања на линији Београд – Љубљана.
Јожеф Кунич, шеф словеначког Друштва за међународне односе, потврдио је валидност тезе министра Димитрија Рупела да су словеначки интереси добро заштићени у Београду, опаском да је Србија, да је хтела да искаже оштрину незадовољства према Словенији, могла, на пример, да снизи ниво односа на отправника послова, али то није урадила. Уследило је објашњење да то значи да се амбасадор Србије враћа у Љубљану „најкасније за шест месеци”, када ће међудржавни односи бити „потпуно нормални”. Укратко, одлазак Филипова пут Београда приказан је као део балканског фолклора, тачније као минорна „демонстрација” Јеремићевог МСП-а.
Сад је јасно да је власт у Љубљани оправдано тврдила да се „Срби неће усудити да пљуну у сопствени чанак” покретањем икаквих љућих мера против Словеније, а то поткрепљује и Зденко Павчек, председник Привредне коморе Словеније, речима да је управо разговарао са колегама у Србији који гарантују да нема никаквих проблема, „а и ако се деси неки испад, то је усамљен ексцес а не организована акција против словеначке робе или предузећа”.
http://www.politika.co.yu/rubrike/tema-dana/Slovenachki-poslanici-Srbi-su-stalno-bezali.sr.html
Међу бројним дискутантима јавио се Лаховников некадашњи партијски друг с левице Алеш Гулич, који је развио теорију о српским бежанијама. „Срби су се у својој историји много пута повлачили, пред различитим другим народима или државама, пуно пута бежали, много пута мигрирали и то је увек било трауматично; то историјско искуство одређује њихово понашање и њихове страхове данас”. Гулич је даље рекао да „неће помињати Косовску битку”, а уместо ње је објаснио како су Срби „бежали на север и населили Банат”, па „бежали пред Турском 1439, и преко Саве, и преко Дунава”. Аудиторијум је упућен и у податак да је „Краљ Матјаж, Матија Корвин, омогућио Србима да се населе око Пеште тј. између Пеште и Београда”, а онда су Срби „дошли код нас у Словенију око 1530. под Горјанце, а тада су бежали и у Русију, када их је узела под протекторат Австрија, али под њом им је било горе него под Турском”… Исцрпан опис свеколиких српских траума требало је да допринесе разумевању „њиховом осећању прогањаности са различитих историјских, како мисле, територија”.
Уследило је свеопште клањање представника позиције, али и њихових ривала мудром Ахтисаријевом плану, а посланик Марјета Ухан из Јаншине коалиције поткрепила је своју подршку Косову опоменом онима који прете испадима (или економским блокадама словеначке робе) и саветом „нек’ се узму у памет и нек’ се питају зашто се распала велика СФРЈ односно велика Србија”. Неколико говорника је (о)поменуло да би следећа држава која би дошла на ред за признање могла бити Војводина, а ретки говорници су упозоравали власт да јој је лоша идеја и да би то била уцена, ако смера да Србију тера да и сама призна Косово, ако жели приступ ЕУ… Неколицини посланика се веома допало да Србију и Косово пореди са „старим брачним паром” коме је суђен разлаз, док је узданица Јаншине партије, некадашњи новинар Миро Петек, лансирао идеју о „лудистичком покрету у Срба”, па је српски „лудизам” фигурисао у још пар расправа које су доказивале да словеначки капитал у Србији није угрожен а да Косово треба признати.
http://www.politika.co.yu/rubrike/Svet/Jelinchich-Bacanje-para-na-Kosovo.sr.html
Љубљана, 7. марта – „Амбасадор спаковао кофере”, тим речима је комерцијална ПОП ТВ обелоданила да је Предраг Филипов, амбасадор Србије, напустио „територију Словеније пошто је предао протестну ноту због признања Косова”, чиме је намирено страховање домаће јавности на тему „шта ће Срби сад учинити нашем бизнису”. Снижавање односа је „минимална дипломатска акција”, гест који ничим неће угрозити снажне привредне интересе Словеније у Србији, обзнанила је ПОП ТВ, извргавши подсмеху бригу опозиције да би Срби уместо козметичких и нешкодљивих, могли да потегну неки озбиљан потез у смеру заоштравања на линији Београд – Љубљана.
Јожеф Кунич, шеф словеначког Друштва за међународне односе, потврдио је валидност тезе министра Димитрија Рупела да су словеначки интереси добро заштићени у Београду, опаском да је Србија, да је хтела да искаже оштрину незадовољства према Словенији, могла, на пример, да снизи ниво односа на отправника послова, али то није урадила. Уследило је објашњење да то значи да се амбасадор Србије враћа у Љубљану „најкасније за шест месеци”, када ће међудржавни односи бити „потпуно нормални”. Укратко, одлазак Филипова пут Београда приказан је као део балканског фолклора, тачније као минорна „демонстрација” Јеремићевог МСП-а.
Сад је јасно да је власт у Љубљани оправдано тврдила да се „Срби неће усудити да пљуну у сопствени чанак” покретањем икаквих љућих мера против Словеније, а то поткрепљује и Зденко Павчек, председник Привредне коморе Словеније, речима да је управо разговарао са колегама у Србији који гарантују да нема никаквих проблема, „а и ако се деси неки испад, то је усамљен ексцес а не организована акција против словеначке робе или предузећа”.
http://www.politika.co.yu/rubrike/tema-dana/Slovenachki-poslanici-Srbi-su-stalno-bezali.sr.html
Међу бројним дискутантима јавио се Лаховников некадашњи партијски друг с левице Алеш Гулич, који је развио теорију о српским бежанијама. „Срби су се у својој историји много пута повлачили, пред различитим другим народима или државама, пуно пута бежали, много пута мигрирали и то је увек било трауматично; то историјско искуство одређује њихово понашање и њихове страхове данас”. Гулич је даље рекао да „неће помињати Косовску битку”, а уместо ње је објаснио како су Срби „бежали на север и населили Банат”, па „бежали пред Турском 1439, и преко Саве, и преко Дунава”. Аудиторијум је упућен и у податак да је „Краљ Матјаж, Матија Корвин, омогућио Србима да се населе око Пеште тј. између Пеште и Београда”, а онда су Срби „дошли код нас у Словенију око 1530. под Горјанце, а тада су бежали и у Русију, када их је узела под протекторат Австрија, али под њом им је било горе него под Турском”… Исцрпан опис свеколиких српских траума требало је да допринесе разумевању „њиховом осећању прогањаности са различитих историјских, како мисле, територија”.
Уследило је свеопште клањање представника позиције, али и њихових ривала мудром Ахтисаријевом плану, а посланик Марјета Ухан из Јаншине коалиције поткрепила је своју подршку Косову опоменом онима који прете испадима (или економским блокадама словеначке робе) и саветом „нек’ се узму у памет и нек’ се питају зашто се распала велика СФРЈ односно велика Србија”. Неколико говорника је (о)поменуло да би следећа држава која би дошла на ред за признање могла бити Војводина, а ретки говорници су упозоравали власт да јој је лоша идеја и да би то била уцена, ако смера да Србију тера да и сама призна Косово, ако жели приступ ЕУ… Неколицини посланика се веома допало да Србију и Косово пореди са „старим брачним паром” коме је суђен разлаз, док је узданица Јаншине партије, некадашњи новинар Миро Петек, лансирао идеју о „лудистичком покрету у Срба”, па је српски „лудизам” фигурисао у још пар расправа које су доказивале да словеначки капитал у Србији није угрожен а да Косово треба признати.
(jedino ako nisi klon dotičnih)
) ovo nece razumeti kao trzaj patriotske frustracije, nego kao misljenje ozbiljne osobe koja je u stanju da na osnovu argumenata analizira oderdjenu situaciju - kakva bi mogla da bude dalja priroda ekonomskih odnosa sa Slovenijom. Bez obzira na "priznanje:...
