Рашомон на еуро-српски начин

Neofit77

Aktivan član
Poruka
1.805
Већина вас је вероватно гледала куросавиног Рашомона, без икаквих тенденција да дам неки суд о филму, желео бих овде да наведем неке догађаје из даље и ближе прошлости, који би сигурно могли да буду одличан повод за римејк овог филма, или бар наставак:

- 5.10.2000. око 500.000 људи је на улицама Београда, да би протествовали због изборне крађе, једна жена гине, пале се скупштина, РТС, пљачкају се бројне продавнице,
- 21.02.2008. око 500.000 људи је на улицама Београда, који протествују због лицемерне и понижавајуће одлуке неких земаља да признају независност српске покрајине Косово и Метохија, на крају митинга, за време молебана, неколико стотина изгредника пале поједине амбасаде, док један део пљачка продавнице, једно лице гине у току нереда.

Део НВО које су "глас савести" овог народа као и Б92 су о првом догађају говорили као о револуцији, која је, ето, ту и тамо имала неке ружне ствари, док ће о скупу из фебруара говорити углавном само најружније, истичући не број људи на улицама, већ крађу, паљење (које ћемо ми на крају да платимо, као да нисмо плаћали и паљење РТС-а и скупштине) и мртвог момка кога су у смрт послали сви којима је стало до Косова (наравно смрт жене 5.октобра је била оправдана циљем, ваљда по оној, циљ оправдава средство)


- мај.2007. промоцију књиге новинара ТАНЈУГ-а Животе Ивановића "Ђинђић у канџама мафије" прекида група из редова ДС-а и ЛДП-а, не дозвољавајући да се иста одржи, а на рачун писца и рецезента књиге, који су били присутни су изречене бројне увреде и претње.
- децембар.2007. део људи из редова ДСС и НС, као и неклих невладиних организација су спречиле одржавање трибине Пешчаника у Аранђеловцу

Први догађај је само споменут на Б92, док су га неке НВО одобравале, или у најбољем случају прећутале, други догађај је био повод за масовну хистерију тих истих НВО, па и Б92 како је у Србији угрожена слобода говора и како се фашизам опет повампирио, јер људи не могу слободно да износе своје ставове.


- март 2006. - Дан сахране Слободана Милошевића, део људи из неких НВО и политичких партија славе тај догађај пуштајући балоне, при том некрофилском заносу, неким страним медијима који су ту да их сликају говоре све најгоре о Милошевићу.
- март 2008. - Новинар на руској државној телевизији износи увредљиве коментаре на рачун премијера Ђинђића, највећи део "балонџија из 2006." пада у хистерију, тражећи чак од Путина да се извини због тога, а сматра да то треба да уради и Србија, јер Ђинђић је њен премијер, без обзира воли ли га неко у Србији или не, не треба дозвољавати људима са страних ТВ да га омаловажавају.


На крају, Наташа Кандић, поносити добитник престижног хрватског одликовања, које јој је доделио човек који је рекао да је једна од победа Хрватске и стварање НДХ, одлази 17.02. да присуствује стварању "државе" која је настала на етничком чишћењу Срба, а чији је председник и сам учествовао у ратним злочинима. Иначе иста се представља као борац за људска права.


Сличних примера би се могло још набројати, мада и ово је довољно да се постави питање да ли је све ово само ствар другачијег гледања на ствари, или најгнусније лицемерје наших "поштењачина"
 
Већина вас је вероватно гледала куросавиног Рашомона, без икаквих тенденција да дам неки суд о филму, желео бих овде да наведем неке догађаје из даље и ближе прошлости, који би сигурно могли да буду одличан повод за римејк овог филма, или бар наставак:

- 5.10.2000. око 500.000 људи је на улицама Београда, да би протествовали због изборне крађе, једна жена гине, пале се скупштина, РТС, пљачкају се бројне продавнице,
- 21.02.2008. око 500.000 људи је на улицама Београда, који протествују због лицемерне и понижавајуће одлуке неких земаља да признају независност српске покрајине Косово и Метохија, на крају митинга, за време молебана, неколико стотина изгредника пале поједине амбасаде, док један део пљачка продавнице, једно лице гине у току нереда.

Део НВО које су "глас савести" овог народа као и Б92 су о првом догађају говорили као о револуцији, која је, ето, ту и тамо имала неке ружне ствари, док ће о скупу из фебруара говорити углавном само најружније, истичући не број људи на улицама, већ крађу, паљење (које ћемо ми на крају да платимо, као да нисмо плаћали и паљење РТС-а и скупштине) и мртвог момка кога су у смрт послали сви којима је стало до Косова (наравно смрт жене 5.октобра је била оправдана циљем, ваљда по оној, циљ оправдава средство)


- мај.2007. промоцију књиге новинара ТАНЈУГ-а Животе Ивановића "Ђинђић у канџама мафије" прекида група из редова ДС-а и ЛДП-а, не дозвољавајући да се иста одржи, а на рачун писца и рецезента књиге, који су били присутни су изречене бројне увреде и претње.
- децембар.2007. део људи из редова ДС и НС, као и неклих невладиних организација су спречиле одржавање трибине Пешчаника у Аранђеловцу

Први догађај је само споменут на Б92, док су га неке НВО одобравале, или у најбољем случају прећутале, други догађај је био повод за масовну хистерију тих истих НВО, па и Б92 како је у Србији угрожена слобода говора и како се фашизам опет повампирио, јер људи не могу слободно да износе своје ставове.


- март 2006. - Дан сахране Слободана Милошевића, део људи из неких НВО и политичких партија славе тај догађај пуштајући балоне, при том некрофилском заносу, неким страним медијима који су ту да их сликају говоре све најгоре о Милошевићу.
- март 2008. - Новинар на руској државној телевизији износи увредљиве коментаре на рачун премијера Ђинђића, највећи део "балонџија из 2006." пада у хистерију, тражећи чак од Путина да се извини због тога, а сматра да то треба да уради и Србија, јер Ђинђић је њен премијер, без обзира воли ли га неко у Србији или не, не треба дозвољавати људима са страних ТВ да га омаловажавају.


На крају, Наташа Кандић, поносити добитник престижног хрватског одликовања, које јој је доделио човек који је рекао да је једна од победа Хрватске и стварање НДХ, одлази 17.02. да присуствује стварању "државе" која је настала на етничком чишћењу Срба, а чији је председник и сам учествовао у ратним злочинима. Иначе иста се представља као борац за људска права.


Сличних примера би се могло још набројати, мада и ово је довољно да се постави питање да ли је све ово само ствар другачијег гледања на ствари, или најгнусније лицемерје наших "поштењачина"

Svaka cast. Verovatno ti nece dugo stajati tema . Slobodna procena. :D:D
 
Већина вас је ...
...Сличних примера би се могло још набројати, мада и ово је довољно да се постави питање да ли је све ово само ствар другачијег гледања на ствари, или најгнусније лицемерје наших "поштењачина"

Gledajući ovako na stvari (kako si ih ti predstavio) stiče se (na prvi pogled) utisak da si nepristrasan. Međutim, ako se pročita ceo tekst (i tvoji komentari) zaključak koji se nameće je da si ipak pristrasan tj. da si bliži opciji koju bi novoevropejci ili prozapadne demokrate u svom maniru nazvale - da si patriJota...
A istina je, kao i obično, negde na pola puta.
Evo i par podsećanja na neke događaje iz bliže i dalje prošlosti koje upravo ukazuju na to...
Ja npr. ne mogu, a da se ne setim kada su na vlasti bili Koštunica i Đinđić i kada su se ove dve stranke prvi put sukobile...
Za Đinđića se tada (opravdano - kasnije će se pokazati) govorilo da je blizak i u dilu sa nekim sumnjivim likovima koji će mu kasnije i doći glave...
E, sad ovi iz Điđićevog tabora nisu trenutno imali šta da prikače "Voji" pa se ustanovilo da mu je najveći greh u životu to što čovek voli mačke i što ih ima nekoliko u svom dvorištu...
Međutim, pošto većina normalnih ljudi nema ništa protiv mačaka i pošto se pokazalo kako je ovaj potez bio "pucanj u prazno" tražilo se nešto "žestoko"... i našlo se ... fotografija (jedna jedina) na kojoj Koštunica pozira sa Kalašnjikovim. E ta "strašna" činjenica se i dan danas koristi kao adut ako treba da se napadne Koštunica... - obrati pažnju na njegov "zločin" - slikao se sa puškom...
Ima tih stvari još, ali njegovi neprijatelji ne miruju... te isti je kao Milošević, te tunjav je... a pri tome su se na sav glas pokušale zanemariti činjenice kao što je ona da se pokojni Đinđić preselio u vilu na Dedinju, a "Koštunjavi" kako su ga nazivali ostao u svom stanu...

E, onda dolaze razni preokreti, a najzanimljiviji je onaj kada je DS očistila svoje redove od problematičnih kadrova kao što su Kolesar, Čeda Jovanović, Zoran Živković... i ponovo dobila izgubljeni rejting...
I šta pronaći Tadiću, nije lopov, nije glup, nije ružan, nije debeo, ne muca... pa onda su mu njegovi neprijatelji pronašli "strašnu manu" i prozvali ga "Maneken"...
I kada danas taj isti Tadić ponovi u SB UN da Srbija nikada neće priznati nezavisno Kosovo, to izgleda ekstremistima iz redova SRS nije dovoljno, nego uporno (i na ovom forumu) prosipaju teze kako će prodati KiM, kako je u dilu sa zapadom i sl., a ekstremistima iz redova nekih NVO i LDP smeta to što je "u dilu" sa Koštunjavim, što dozvoljava da ga Koštunjavi ucenjuje, što ovo, što ono...

U prevodu... kod nas važi pravilo: Ako nisi sa nama, onda si protiv nas... tako da će (zavisno od toga ko je trenutno glasniji) u jednom momentu paljenje skupštine biti junaštvo i revolucija, a paljenje ambasade - divljaštvo, a u drugom momentu će paljenje skupštine biti divljaštvo i huliganstvo, a paljenje ambasada - opravdani gnev naroda...

Naravno, normalnom čoveku je jasno da je divljaštvo i pljačka bilo i paljenje skupštine 5. oktobra 2000. isto kao što je to isto bilo i paljenje ambasada u februaru ove godine.
Opravdanja za pljačku, lupanje, divljanje, uništavanje... nema ni u onom ni u ovom slučaju... samo što se sada ja izlažem riziku da me napadnu ekstremisti iz obe struje :) :) :)
 
Већина вас је вероватно гледала куросавиног Рашомона, без икаквих тенденција да дам неки суд о филму, желео бих овде да наведем неке догађаје из даље и ближе прошлости, који би сигурно могли да буду одличан повод за римејк овог филма, или бар наставак:

- 5.10.2000. око 500.000 људи је на улицама Београда, да би протествовали због изборне крађе, једна жена гине, пале се скупштина, РТС, пљачкају се бројне продавнице,
- 21.02.2008. око 500.000 људи је на улицама Београда, који протествују због лицемерне и понижавајуће одлуке неких земаља да признају независност српске покрајине Косово и Метохија, на крају митинга, за време молебана, неколико стотина изгредника пале поједине амбасаде, док један део пљачка продавнице, једно лице гине у току нереда.

Део НВО које су "глас савести" овог народа као и Б92 су о првом догађају говорили као о револуцији, која је, ето, ту и тамо имала неке ружне ствари, док ће о скупу из фебруара говорити углавном само најружније, истичући не број људи на улицама, већ крађу, паљење (које ћемо ми на крају да платимо, као да нисмо плаћали и паљење РТС-а и скупштине) и мртвог момка кога су у смрт послали сви којима је стало до Косова (наравно смрт жене 5.октобра је била оправдана циљем, ваљда по оној, циљ оправдава средство)


- мај.2007. промоцију књиге новинара ТАНЈУГ-а Животе Ивановића "Ђинђић у канџама мафије" прекида група из редова ДС-а и ЛДП-а, не дозвољавајући да се иста одржи, а на рачун писца и рецезента књиге, који су били присутни су изречене бројне увреде и претње.
- децембар.2007. део људи из редова ДС и НС, као и неклих невладиних организација су спречиле одржавање трибине Пешчаника у Аранђеловцу

Први догађај је само споменут на Б92, док су га неке НВО одобравале, или у најбољем случају прећутале, други догађај је био повод за масовну хистерију тих истих НВО, па и Б92 како је у Србији угрожена слобода говора и како се фашизам опет повампирио, јер људи не могу слободно да износе своје ставове.


- март 2006. - Дан сахране Слободана Милошевића, део људи из неких НВО и политичких партија славе тај догађај пуштајући балоне, при том некрофилском заносу, неким страним медијима који су ту да их сликају говоре све најгоре о Милошевићу.
- март 2008. - Новинар на руској државној телевизији износи увредљиве коментаре на рачун премијера Ђинђића, највећи део "балонџија из 2006." пада у хистерију, тражећи чак од Путина да се извини због тога, а сматра да то треба да уради и Србија, јер Ђинђић је њен премијер, без обзира воли ли га неко у Србији или не, не треба дозвољавати људима са страних ТВ да га омаловажавају.


На крају, Наташа Кандић, поносити добитник престижног хрватског одликовања, које јој је доделио човек који је рекао да је једна од победа Хрватске и стварање НДХ, одлази 17.02. да присуствује стварању "државе" која је настала на етничком чишћењу Срба, а чији је председник и сам учествовао у ратним злочинима. Иначе иста се представља као борац за људска права.


Сличних примера би се могло још набројати, мада и ово је довољно да се постави питање да ли је све ово само ствар другачијег гледања на ствари, или најгнусније лицемерје наших "поштењачина"

Браво!:)
Добра запажања.
Али, морам се сложити са Торанагом да ти тема вероватно неће опстати...што би Торанага рекао : ''Слободна судијска ( ово ја убацујем :) ) процена''.

Иначе, ја наведено доживљавам као чистокрвно лицемерје.:-x
 
Део НВО које су "глас савести" овог народа као и Б92 су о првом догађају говорили као о револуцији, која је, ето, ту и тамо имала неке ружне ствари, док ће о скупу из фебруара говорити углавном само најружније, истичући не број људи на улицама, већ крађу, паљење (које ћемо ми на крају да платимо, као да нисмо плаћали и паљење РТС-а и скупштине) и мртвог момка кога су у смрт послали сви којима је стало до Косова (наравно смрт жене 5.октобра је била оправдана циљем, ваљда по оној, циљ оправдава средство)
prvi skup su "organizovali" srbi protiv stare vlasti
drugi skup isto srbi, ali protiv nekog drugog
znaci na prvom skupu je bio srbin protiv srbina, uslovno receno, i moglo se ocekivati da se desi neki eksces medju srbima. dok na drugom skupu, nije trebalo da se desi tako nesto, jer neprijatelj nije bio prisutan. to je moje vidjenje...
 
prvi skup su "organizovali" srbi protiv stare vlasti
drugi skup isto srbi, ali protiv nekog drugog
znaci na prvom skupu je bio srbin protiv srbina, uslovno receno, i moglo se ocekivati da se desi neki eksces medju srbima. dok na drugom skupu, nije trebalo da se desi tako nesto, jer neprijatelj nije bio prisutan. to je moje vidjenje...
Pogibija žene se nije desila u toku sukoba sa policijom.
 
prvi skup su "organizovali" srbi protiv stare vlasti
drugi skup isto srbi, ali protiv nekog drugog
znaci na prvom skupu je bio srbin protiv srbina, uslovno receno, i moglo se ocekivati da se desi neki eksces medju srbima. dok na drugom skupu, nije trebalo da se desi tako nesto, jer neprijatelj nije bio prisutan. to je moje vidjenje...



to mu sad dodje kao ``jedini neprijatelj koga Srbi imaju su sami Srbi`` (mada se slazem da smo sami sebi najveci neprijatelji). Ne benavi molim te
 
Gledajući ovako na stvari (kako si ih ti predstavio) stiče se (na prvi pogled) utisak da si nepristrasan. Međutim, ako se pročita ceo tekst (i tvoji komentari) zaključak koji se nameće je da si ipak pristrasan tj. da si bliži opciji koju bi novoevropejci ili prozapadne demokrate u svom maniru nazvale - da si patriJota...
A istina je, kao i obično, negde na pola puta.
Evo i par podsećanja na neke događaje iz bliže i dalje prošlosti koje upravo ukazuju na to...
Ja npr. ne mogu, a da se ne setim kada su na vlasti bili Koštunica i Đinđić i kada su se ove dve stranke prvi put sukobile...
Za Đinđića se tada (opravdano - kasnije će se pokazati) govorilo da je blizak i u dilu sa nekim sumnjivim likovima koji će mu kasnije i doći glave...
E, sad ovi iz Điđićevog tabora nisu trenutno imali šta da prikače "Voji" pa se ustanovilo da mu je najveći greh u životu to što čovek voli mačke i što ih ima nekoliko u svom dvorištu...
Međutim, pošto većina normalnih ljudi nema ništa protiv mačaka i pošto se pokazalo kako je ovaj potez bio "pucanj u prazno" tražilo se nešto "žestoko"... i našlo se ... fotografija (jedna jedina) na kojoj Koštunica pozira sa Kalašnjikovim. E ta "strašna" činjenica se i dan danas koristi kao adut ako treba da se napadne Koštunica... - obrati pažnju na njegov "zločin" - slikao se sa puškom...
Ima tih stvari još, ali njegovi neprijatelji ne miruju... te isti je kao Milošević, te tunjav je... a pri tome su se na sav glas pokušale zanemariti činjenice kao što je ona da se pokojni Đinđić preselio u vilu na Dedinju, a "Koštunjavi" kako su ga nazivali ostao u svom stanu...

E, onda dolaze razni preokreti, a najzanimljiviji je onaj kada je DS očistila svoje redove od problematičnih kadrova kao što su Kolesar, Čeda Jovanović, Zoran Živković... i ponovo dobila izgubljeni rejting...
I šta pronaći Tadiću, nije lopov, nije glup, nije ružan, nije debeo, ne muca... pa onda su mu njegovi neprijatelji pronašli "strašnu manu" i prozvali ga "Maneken"...
I kada danas taj isti Tadić ponovi u SB UN da Srbija nikada neće priznati nezavisno Kosovo, to izgleda ekstremistima iz redova SRS nije dovoljno, nego uporno (i na ovom forumu) prosipaju teze kako će prodati KiM, kako je u dilu sa zapadom i sl., a ekstremistima iz redova nekih NVO i LDP smeta to što je "u dilu" sa Koštunjavim, što dozvoljava da ga Koštunjavi ucenjuje, što ovo, što ono...

U prevodu... kod nas važi pravilo: Ako nisi sa nama, onda si protiv nas... tako da će (zavisno od toga ko je trenutno glasniji) u jednom momentu paljenje skupštine biti junaštvo i revolucija, a paljenje ambasade - divljaštvo, a u drugom momentu će paljenje skupštine biti divljaštvo i huliganstvo, a paljenje ambasada - opravdani gnev naroda...

Naravno, normalnom čoveku je jasno da je divljaštvo i pljačka bilo i paljenje skupštine 5. oktobra 2000. isto kao što je to isto bilo i paljenje ambasada u februaru ove godine.
Opravdanja za pljačku, lupanje, divljanje, uništavanje... nema ni u onom ni u ovom slučaju... samo što se sada ja izlažem riziku da me napadnu ekstremisti iz obe struje :) :) :)

Branicu te ja....:-)

 
Svako ko je gledao film "Forest Gump" može da zaključi da je život pun kontradiktornosti i da se nikada ne zna zašto je šta dobro.

Broj izašlih na oba mitinga nije isti, a umanjivanje prekršioca reda i zakona je negde tendenciozno uvećavan a negde umanjivan. Jedna parfimerija i jedna prostorija naspram batinjanja čuvara u radnjama obuće i odeće te ruskih novinara nije isto.

Čudo da analitičar nije napisao kako su radikali nezadovoljni statusom Crne Gore otišli do vladike da se deru na pograničnu policiju, ali nisu otišli na Kosovo a razlog je crnji i gori?

Možda zbog obilja informacija...
 
Svako ko je gledao film "Forest Gump" može da zaključi da je život pun kontradiktornosti i da se nikada ne zna zašto je šta dobro.
Broj izašlih na oba mitinga nije isti, a umanjivanje prekršioca reda i zakona je negde tendenciozno uvećavan a negde umanjivan. Jedna parfimerija i jedna prostorija naspram batinjanja čuvara u radnjama obuće i odeće te ruskih novinara nije isto.
Čudo da analitičar nije napisao kako su radikali nezadovoljni statusom Crne Gore otišli do vladike da se deru na pograničnu policiju, ali nisu otišli na Kosovo a razlog je crnji i gori?
Možda zbog obilja informacija...
Nikada nije tačno utvrđeno koliko je obijeno prodavnica u toku 5.oktobra, a bilo ih je više od jedne parfimerije, da ne govorimo o rulji koja je pod maskom "zauzimanja skupštine" uredila malo enterijer iste, oslobađajući skupštinu "suvišnih" stvari, u vid nekih slika, fotelja i sličnog, pa onda gaženje od strane 10-tak junačina 5.oktobra direktora RTS, koga ja lično ne volim, ali ne volim ni ološ koji je hrabar da pretuče starca i to u grupi, to zaista nije isto, kao navodni napad na ruske novinare, od kojih niko nije povređen.
Na kraju, ovde sam samo hteo da povučenem neke paralele između onoga što su radili radikali, i ostali kako ih naši "naprednjaci" nazivaju, podli prljavi i zli građani Srbije, razne retrogradne snage, recidivi prošlosti, klerofašisti ............ i ono što su radile naše "euro-naprednjačke" snage, oni maliciozni bi rekli da nema razlike, i da će stav prema događaju zavisiti samo od glavnog aktera.
Što bi rekao jedan Orvelov junak, "svi smo mi jednaki, samo su neki jednakiji od drugih".
 
Браво... Ред је био на неку за неку нормалну и паметнију тему.

И паљење скупштине са једне и разбијање амбасаде са друге стране је легитиимно и осликава оно што је народ у тој ситуацији осећао. Међу пола милиона људи увек ће се наћи будала који ће се иживети на новинару или власнику телевизије или ће упасти и покрасти продавницу. Из мог угла немам против ни једног ни другог.

Већи проблем представља бацање балона на смрт Слобе или јавно пљување Ђинћића из простог разлога што волео их неко или не, они су представљали нашу земљу коју, надам се, сви ценимо и поштујемо. У реду је све то у оквирима два пензинера који се свађају испред трафике или нас залуђеника на форуму, али проблем настаје када то постане обичај политичара на међународним састанцима или пред широком јавношћу.

И Слоба и Ћики су били на челу ове државе па самим тим и на челу народа, и као такви нас и осликавају пред другима. Изности сопствени прљави веш је малоумно, али такви су наши политичари. Нема руског политичара који ће рећи све најгоре о Стаљину или пијаном Јељцину нити Американца који ће за Клинтона или Буша рећи да је издајник, разбојник или лопов. Граница се мора поставити.
 
Браво... Ред је био на неку за неку нормалну и паметнију тему.

И паљење скупштине са једне и разбијање амбасаде са друге стране је легитиимно и осликава оно што је народ у тој ситуацији осећао. Међу пола милиона људи увек ће се наћи будала који ће се иживети на новинару или власнику телевизије или ће упасти и покрасти продавницу. Из мог угла немам против ни једног ни другог.

Већи проблем представља бацање балона на смрт Слобе или јавно пљување Ђинћића из простог разлога што волео их неко или не, они су представљали нашу земљу коју, надам се, сви ценимо и поштујемо. У реду је све то у оквирима два пензинера који се свађају испред трафике или нас залуђеника на форуму, али проблем настаје када то постане обичај политичара на међународним састанцима или пред широком јавношћу.

И Слоба и Ћики су били на челу ове државе па самим тим и на челу народа, и као такви нас и осликавају пред другима. Изности сопствени прљави веш је малоумно, али такви су наши политичари. Нема руског политичара који ће рећи све најгоре о Стаљину или пијаном Јељцину нити Американца који ће за Клинтона или Буша рећи да је издајник, разбојник или лопов. Граница се мора поставити.
Углавном се слажем са тобом, мени је подстрек за уводни текст било лицемерје, да се исти догађај оцењује различито, а све у зависности ко је био главни актер. Створена је група недодирљивих која има права да чини шта хоће, и када претуче неког или прекине промоцију књиге то изгледа ок, јер су они тобож напредни, тако да им није само све опроштено, већ се сваки њихова брљотина сматра као нешто афирмативно.
 
Углавном се слажем са тобом, мени је подстрек за уводни текст било лицемерје, да се исти догађај оцењује различито, а све у зависности ко је био главни актер. Створена је група недодирљивих која има права да чини шта хоће, и када претуче неког или прекине промоцију књиге то изгледа ок, јер су они тобож напредни, тако да им није само све опроштено, већ се сваки њихова брљотина сматра као нешто афирмативно.

Последица тог лицемерја је једноумље које су многи наследили из доба пионира и црвених марама. Ненавикли да постоје различита мишљења они мисле да је само њихово оно право и једино могуће. Она друга половина мозга проради тек кад осете по свом џепу, па они који су се до јуче клели у Слобу иду да га руше, али џабе кад им једнообразност остаје усађена. Исто важи све и данас.
 
Проблем је што се код нас не поштује принцип и начело једнакости за све,једнаких права и једнаких казни.Принципи и етичко морални кодекси морају да се усагласе и да их се придржава на првом месту "елита"(јавне личности) а потом и сви други.
 

Back
Top