Neofit77
Aktivan član
- Poruka
- 1.805
Већина вас је вероватно гледала куросавиног Рашомона, без икаквих тенденција да дам неки суд о филму, желео бих овде да наведем неке догађаје из даље и ближе прошлости, који би сигурно могли да буду одличан повод за римејк овог филма, или бар наставак:
- 5.10.2000. око 500.000 људи је на улицама Београда, да би протествовали због изборне крађе, једна жена гине, пале се скупштина, РТС, пљачкају се бројне продавнице,
- 21.02.2008. око 500.000 људи је на улицама Београда, који протествују због лицемерне и понижавајуће одлуке неких земаља да признају независност српске покрајине Косово и Метохија, на крају митинга, за време молебана, неколико стотина изгредника пале поједине амбасаде, док један део пљачка продавнице, једно лице гине у току нереда.
Део НВО које су "глас савести" овог народа као и Б92 су о првом догађају говорили као о револуцији, која је, ето, ту и тамо имала неке ружне ствари, док ће о скупу из фебруара говорити углавном само најружније, истичући не број људи на улицама, већ крађу, паљење (које ћемо ми на крају да платимо, као да нисмо плаћали и паљење РТС-а и скупштине) и мртвог момка кога су у смрт послали сви којима је стало до Косова (наравно смрт жене 5.октобра је била оправдана циљем, ваљда по оној, циљ оправдава средство)
- мај.2007. промоцију књиге новинара ТАНЈУГ-а Животе Ивановића "Ђинђић у канџама мафије" прекида група из редова ДС-а и ЛДП-а, не дозвољавајући да се иста одржи, а на рачун писца и рецезента књиге, који су били присутни су изречене бројне увреде и претње.
- децембар.2007. део људи из редова ДСС и НС, као и неклих невладиних организација су спречиле одржавање трибине Пешчаника у Аранђеловцу
Први догађај је само споменут на Б92, док су га неке НВО одобравале, или у најбољем случају прећутале, други догађај је био повод за масовну хистерију тих истих НВО, па и Б92 како је у Србији угрожена слобода говора и како се фашизам опет повампирио, јер људи не могу слободно да износе своје ставове.
- март 2006. - Дан сахране Слободана Милошевића, део људи из неких НВО и политичких партија славе тај догађај пуштајући балоне, при том некрофилском заносу, неким страним медијима који су ту да их сликају говоре све најгоре о Милошевићу.
- март 2008. - Новинар на руској државној телевизији износи увредљиве коментаре на рачун премијера Ђинђића, највећи део "балонџија из 2006." пада у хистерију, тражећи чак од Путина да се извини због тога, а сматра да то треба да уради и Србија, јер Ђинђић је њен премијер, без обзира воли ли га неко у Србији или не, не треба дозвољавати људима са страних ТВ да га омаловажавају.
На крају, Наташа Кандић, поносити добитник престижног хрватског одликовања, које јој је доделио човек који је рекао да је једна од победа Хрватске и стварање НДХ, одлази 17.02. да присуствује стварању "државе" која је настала на етничком чишћењу Срба, а чији је председник и сам учествовао у ратним злочинима. Иначе иста се представља као борац за људска права.
Сличних примера би се могло још набројати, мада и ово је довољно да се постави питање да ли је све ово само ствар другачијег гледања на ствари, или најгнусније лицемерје наших "поштењачина"
- 5.10.2000. око 500.000 људи је на улицама Београда, да би протествовали због изборне крађе, једна жена гине, пале се скупштина, РТС, пљачкају се бројне продавнице,
- 21.02.2008. око 500.000 људи је на улицама Београда, који протествују због лицемерне и понижавајуће одлуке неких земаља да признају независност српске покрајине Косово и Метохија, на крају митинга, за време молебана, неколико стотина изгредника пале поједине амбасаде, док један део пљачка продавнице, једно лице гине у току нереда.
Део НВО које су "глас савести" овог народа као и Б92 су о првом догађају говорили као о револуцији, која је, ето, ту и тамо имала неке ружне ствари, док ће о скупу из фебруара говорити углавном само најружније, истичући не број људи на улицама, већ крађу, паљење (које ћемо ми на крају да платимо, као да нисмо плаћали и паљење РТС-а и скупштине) и мртвог момка кога су у смрт послали сви којима је стало до Косова (наравно смрт жене 5.октобра је била оправдана циљем, ваљда по оној, циљ оправдава средство)
- мај.2007. промоцију књиге новинара ТАНЈУГ-а Животе Ивановића "Ђинђић у канџама мафије" прекида група из редова ДС-а и ЛДП-а, не дозвољавајући да се иста одржи, а на рачун писца и рецезента књиге, који су били присутни су изречене бројне увреде и претње.
- децембар.2007. део људи из редова ДСС и НС, као и неклих невладиних организација су спречиле одржавање трибине Пешчаника у Аранђеловцу
Први догађај је само споменут на Б92, док су га неке НВО одобравале, или у најбољем случају прећутале, други догађај је био повод за масовну хистерију тих истих НВО, па и Б92 како је у Србији угрожена слобода говора и како се фашизам опет повампирио, јер људи не могу слободно да износе своје ставове.
- март 2006. - Дан сахране Слободана Милошевића, део људи из неких НВО и политичких партија славе тај догађај пуштајући балоне, при том некрофилском заносу, неким страним медијима који су ту да их сликају говоре све најгоре о Милошевићу.
- март 2008. - Новинар на руској државној телевизији износи увредљиве коментаре на рачун премијера Ђинђића, највећи део "балонџија из 2006." пада у хистерију, тражећи чак од Путина да се извини због тога, а сматра да то треба да уради и Србија, јер Ђинђић је њен премијер, без обзира воли ли га неко у Србији или не, не треба дозвољавати људима са страних ТВ да га омаловажавају.
На крају, Наташа Кандић, поносити добитник престижног хрватског одликовања, које јој је доделио човек који је рекао да је једна од победа Хрватске и стварање НДХ, одлази 17.02. да присуствује стварању "државе" која је настала на етничком чишћењу Срба, а чији је председник и сам учествовао у ратним злочинима. Иначе иста се представља као борац за људска права.
Сличних примера би се могло још набројати, мада и ово је довољно да се постави питање да ли је све ово само ствар другачијег гледања на ствари, или најгнусније лицемерје наших "поштењачина"