...pricamo o psihicki nestabilnim osobama...ako si se negde nasao nije strasno...strasno je ako mislis da si savrsen i da ti bas nista ne hvali
...samoubistvo je krajnji cin krajnjeg ocaja i krajnja predaja besmislu...ocajna osoba ne moze pronaci znacenje, stvar ili osobu od vrednosti na koje moze odgovoriti, opseda je smrt iako je se plasi, oseca paniku pa ipak tako osamucena stoji na ivici provalije jer je nesto vuce da skoci... cini mi se da je neko ko ima sa tim iskustva rekao kako nece da uzima lekove jer se zbog njih oseca kao zombi... neki od njih gutaju pilule da ne bi morali previse da razmisljaju pa ipak na kraju izvrse samoubistvo da ne bi morali uopste da misle
Да, препознао сам се у томе што сам стицајем околности асоцијалан, онда, свако ко има нешто више мозга повезује ствари на начин на који други то не чине (то не значи да је нестабилан), то је просто дефиниција интелигенције (способност повезивања), имам веома необична искуства сваке врсте, а већином због ситуација у које сам сам себе стављао (чисто ради примера, прешао сам пола Европе аутостопом готово без ичега), повлачим се из друштва јер ме једноставно не интересује...
Дакле да, препознао сам се а притом нисам ни депресиван ни анксиозан и слично.
Не видим шта у мом одговору има смешно.
Емотивна стања могу бити нестабилна, (што је већи нечији сензибилитет дакле и способност осећања то особу чини потенцијално нестабилнијом односно реактивнијом) а стање свести и личност могу истовремено бити изузетно стабилни...
Навео си потпуно неповезане примере и то је оно на шта сам хтео да укажем.
Нисам видео смисла у том генерализовању и набрајању. Да си бар стављао "или" између, или више прецизирао било би другачије.
Не мислим да сам савршен него изузетно развијен, зато што по мени савршен може бити једино правац ка ком тежимо у нашем развитку а не наше тренутно стање.
Не мислим да је посебно очајан човек који се убија из физичког бола на пример.
А што се мене лично тиче, моменат када сам био најближи извршењу самоубиства је био један тренутак неподношљиве среће и универзалног задовољства, једног снежног дана, и просто сам осетио у себи порив да се спојим са универзалним и стопим, нестанем у том тренутку. О очају није било ни говора.
Друга ситуација по реду у којој сам био најближи самоубиству је када сам се заведен, потпуно зачаран бојом мора удаљио толико далеко од копна, до места где су таласи већ били око два метра, али ја сам само настављао и настављао да пливам што дубље и што даље у њих, и што даље и што даље знајући да ћу да умрем и био сам апсолутно пресрећан. Када сам се удаљио довољно далеко да сам почео да се коначно осећам као део те лепоте, те предивне воде, помислио сам да би можда требало да се вратим, како би могао да тај јединствени тренутак сачувам у сећању и сасвим полако из задњих снага сам се под таласима вратио до обале - тада далеке већ више стотина метара. То се десило тачно овде:
(Обратите пажњу не на "туристичку" страну слике већ на то колико је боја воде привлачна, дубока и психоделична.)
Као што видиш, опет, благо речено: генерализујеш. Све ово што причаш је или твоје лично животно искуство које ни сам не разумеш или copy/paste из неке књиге о овој теми или једно и друго заједно.
У сваком случају, све то што пишеш одише јасном интелектуалном слабошћу јер се ти трудиш да схватиш и по сваку објасниш феномен самоубиства што је од почетка погрешно. И стално ти нешто измиче контроли. Фали ти самопоуздање и потврда онога што јеси.
Како простим и ограниченим (а овде и слабим, нескромним) разумом да се објасне дуге и таласи?
ne razumem se bas najbolje, al koji imaju vecih problema sa sobom ili drugim ljudima. Mislim ok svako nekad ima nekih problema, manjih ili vecih. Svi padamo u depresije opet manje ili vece, ali ako to preraste u konstantu ili manicnu kako li vec postane asocijalan duze vreme, ne jede, ne spava i svasta nesto onda mu dodje do toga da se ili pokrene mislju dokle bre tako! Daj da izadjem napolje, da trcim, da setam, da odem u kupovinu...., a opet neko je slab da pomisli cemu ovaj zivot ocu da me nema. E snaga je bitna po meni, osvrnuti se oko sebe, videti kako je lepo kad se ljudi setaju sa decom, prijateljima, popiti kafu, sok, ici na posao ma koliko ga ne voleli ili nas mrzelo, baviti se sportom ma koliko nas opet mrzelo.....
