Da li se stvara nova desnica u Srbiji?
Prikazujem rezultate 1 do 3 od 3

Tema: Da li se stvara nova desnica u Srbiji?

  1. #1

    Podrazumevano Da li se stvara nova desnica u Srbiji?

    Ко то тамо корача левом!?

    Да ли је омладина од Београда до Косовске Митровице, која је позивала на одбрану Косова путем националног освешћења, била годинама трована националистичким идејама или најављује нову десницу у Србији

    До пре неколико месеци чинило се да су присталице “српског невладиног сектора”, како себе називају, шире називани ултрадесничарским организацијама, само маргиналне групације које користе сваки повод да направе скандал, па онда и публицитет. Да ли је, онда, омладина од Београда до Косовске Митровице, која је позивала на одбрану Косова путем националног освешћења, била све време тајно затрована нацистичким идејама или најављује нову десницу у Србији?

    Бошко Обрадовић, главни и одговорни уредник часописа “Двери српске” каже да су за њега протести били очекивани. “Било је то рађање новог феномена – буђење и ослобађање патриотизма који је годинама успављиван у тренутку када је политичка елита показала да је недорасла историјском изазову пред којим се нашла. И резултат је унутрашњег и спољашњег садејства у притиску да се и у Србији изврши денацификација по узору на нацистичку Немачку 1945. године и да нам се свако национално осећање представи као нешто што не треба да нас краси у европској будућности. Десет година нам се прича да смо као Срби криви за све, а да нам фини Запад жели само добро. Када се тај Запад показао само као огољена сила која урушава вредности европске баштине, млади су устали. Јер, не могу да оправдају парадокс, страшну ситуацију у којој се само Србија налази, иако је била једини савезник тог Запада на Балкану у два светска рата. Сви правдољубиви људи нису могли да не примете ту неправду, а сасвим је природно да млади први устају у одбрану идеала”, каже Обрадовић.

    Историчар Милан Ристовић сматра да “деца кризе деведесетих” припадају генерацији која свакако постаје значајан политички фактор. “Гнев и емоционална напетост у политичком смислу од оних од којих се није смела очекивати, али и социјална фрустрација и запуштање младих у социјалној едукацији допринели су бурној реакцији. Спонтана организованост и дизање тензије најлакше утичу на младе. На овој генерацији се очитавају све кризе. То је генерација која нема искуства са другим народима и пред којом се поставља питање перспективе. Питање шта види као перспективу, ако је уопште види. Свуда у свету екстреми су на маргини, али је маргина све већа што је криза дужа. На другој страни маргине имамо и екстремну левицу – скојевце, стаљинисте, а питање ситуације и друштвено-политичког оквира је када ће се која повећавати’’, каже Ристовић.

    Иван Ивановић, председник покрета Наши који је настао по узору на истоимену пропутиновску организацију из које се регрутује подмладак руског председника, познат и по спречавању трибине “Пешчаника” у Аранђеловцу, потврђује претпоставке историчара. “Показали смо да смо реална политичка снага и до локалних избора створићемо српску мрежу, јер постојеће политичке партије не умеју на прави начин да одговоре на изазове. С њима не сарађујемо нити имамо њихову подршку, блиска нам је дијаспора и у њој имамо упориште. Једину праву опасност видимо у Либерално-демократској партији, као јединој која је доследна својој политици’’, каже Ивановић. Просрпске организације које су и овог пута биле најгласније у инсистирању на “отрежњењу нације” су, осим Двери, још и Образ, покрети “1389” и Наши, Српски националисти, Фамилија српских навијача, Крв и част и Млада Босна која је на себе преузела одговорност за подметање бомбе испред Меркатора. Изузев Образа, ове групе нерадо су у истим редовима са Националним стројем кога и саме махом сматрају неонацистичким. Све до једине инсистирају на предвуковском православљу и “здравом народу” који, како кажу, не подразумева чистокрвне Србу у биолошком смислу, него светосавске вредности. Премда њихови слогани, попут “За сој, а не број”, остављају простор и за другачије тумачење. Највећи непријатељи су им, осим Шиптара, невладине организације на супротној линији и сви њихови медијски пропагатори. За разлику од политичке елите, по питању Косова су иступили сложно и медијски агресивно. Ретко функционишу по принципу чланства, а претежно говоре о “активистима”. У њиховим је програмима и активностима, већ по терминологији којом се служе, јасна разлика између неговања српства и нетолеранције према мањинама, између борбе за традиционалне вредности и потенцијалног говора мржње.

    Обрадовић из Двери, које имају чак и телевизијску продукцију, тврди да су њихове активности под сталном цензуром државе и медија и да због тога остају у тајности, иако заступају “промовисање српских националних вредности и заштиту српских националних интереса, а то је свакако више од дневног политичарења”. Да ли је могуће да је цензура била толика да је у тајности остало и окретање највећег дела српске младежи циљевима Двери и других?

    Миленко Срећковић, члан уредништва балканског “З магазина” и активиста алтерглобалистичке организације Freedom Fight, каже да се крајња десница у овом тренутку отрга контроли институција које су на њу гледале благонаклоно. “Могло би се рећи да сада има прилику да почива на сопственим снагама. Али још увек је далеко од тога да задобије неки устаљени облик на дужи рок. Тешко је одредити ко сноси највећу заслугу за тренутно истицање десничарских покрета. Да ли они који су манипулисали патриотским сентиментом из опортунистичких разлога, или они који су се на накарадан начин борили против њих. Одговорност сносе и медији који су некритички представљали крајњу десницу, а неколицину ухапшених ћелаваца претварали у медијске звезде у тренутку док се још радило о анонимним балавцима. Одговорни су и они који су се под паролом борбе против фашизма у Новом Саду борили за освајање политичких, изборних поена у једном медијски инспирисаном режираном спектаклу. Одговорност је и на снобизму оних који су увек истицали како су њихове руке чисте, неокаљане, упирући прстом и оптужујући све и свакога; за шта су, поврх свега, били плаћени”, каже Срећковић

    Према његовом мишљењу, одлике деснице су “накарадан покушај да се идејно осмисли беда у којој живимо, да јој се да метафизички легитимитет’’. Али крајња десница је, по њему, “у великој мери једна јака, али још на дужи временски период поприлично недефинисана снага, која ће се бавити неким ваздушастим, митским темама које немају везе са стварним животом, а метод којим ће се бавити ће бити насилан или макар склон насиљу. Док год се не препозна да је код крајњих десничара погубљена веза са стварношћу, они ће бити потенцијално јака политичка снага. Изолационистичка, крајња десница сузбија солидарност различитих народа и тиме онемогућава излазак из беде колонијализма, онемогућава борбу против империјализма и његов је главни сарадник.”

    Но, већина припадника “српских невладиних организација” рећи ће да не припада крајњој десници, неки ће се назвати конзервативном левицом, а неки други само светосавским Србима.

    Миша Вацић, портпарол покрета “1389”, једног од ретких који не признаје финансирање из иностранства и чак припрема закон о забрани страних донација, каже да свест о идентитету не значи скретање у било коју страну, посебно када је не прате социјални и економски програми. “Али свест у српској омладини је јака, иако владине агенције за испитивање јавног мњења покушавају да је представе апатичном. Млади желе да се боре за своју будућност у којој су свесни свог идентитета. Последњих осам година су под притиском и природно је да желе да кажу да нису злочинци’’.

    Махом разочарани у улогу државе у решавању косовске кризе на парадоксалној сцени српске политике на којој десне партије наводно пропагирају социјалну правду, а леве транзициону казну, ови покрети су добили присталице у свима који желе само конкретно политички да се одреде. Углавном транзициони губитници, ипак одрасли на масовној холивудској култури, стасали су дотле да је потреба да се изјасне пробила границе латентног страха од опредељености. Можда по принципу забрањеног воћа, можда и по гласности, а врло вероватно погођени тамо где осећају највећу празнину, нова генерација окренула се једином таласу који је видела као могућност да попуни ту празнину у личном идентитету.

    Бора Кузмановић, социјални психолог, каже да осећај неправде оправдано охрабрује десничарске покрете. “Можемо условно говорити о десници као јаком националном освешћењу и другој коју прати нетолеранција према мањинама. Проблематично је, међутим, да ли се може говорити о широј десници каква је у свом негативном светлу позната у традицији. Такозвана космополитска оријентација покушава да сведе десницу на профашистичку, али чак и ако имамо у виду ексцесе последњих дана, а из њих изузмемо чисте лопове, неоправдано је закључити да је Србија скренула удесно. Појавно то тако можда делује, али се мора разумети да онај ко је желео да у Србији ојача демократију, није смео да дозволи независност Косова. Из те поларизације није могуће наћи излаз. Уврежено је веровање да ако си за Европу – прихваташ све, а ако не прихваташ, онда ниси за Европу. Ту имамо и утицај васпитања. Неко је васпитаван да се сматра грађанином света, а неко је емотивно везан за земљу или није спреман за такмичење. Та подела је разумљива, али би могла бити трагична по последицама. Посебну улогу има дијаспора која из осећаја кривице или страха да губи идентитет инсистира на националном буђењу, а онда и они који су били негде и враћају се”, каже Кузмановић.



  2. #2

    Podrazumevano Re: Da li se stvara nova desnica u Srbiji?

    Један од таквих који су се вратили је и Ненад Вукићевић, уредник сајта “Српски националисти” за кога је јавност чула по расправи коју је покренуо на трибини “Европа нема алтернативу”, сматрајући да таквој теми нема места тик после проглашења независног Косова. Вукићевић за НИН каже да су “у урушавању националног идентитета учествовали држава и већина медија, а да су онда и сва обећања изневерена у име којих се стремило таквом урушавању”. Захваљујући таквим ставовима његовом форуму од две хиљаде и шест стотина чланова и три до четири члана дневно, последњих недеља придружује се педесет нових чланова у једном дану. Исто је и са другим сродним организацијама. Организовано је по двадесетак или мање огранака широм Србије, имају од неколико стотина до неколико хиљада активних присталица у просеку двадесет пет година старости, али им се последњих дана јавља све више заинтересованих.

    Тај податак Зоран Петаков, из Антифашистичке асоцијације, тумачи као од државе дозвољено искоришћавање масе. “То је иста десница која постоји већ петнаест година, откад постоји вишестраначје. Само су неонацистичке групације нове, све остало смо већ видели. Исти они који своју инспирацију налазе у делима Николаја Велимировића, културна десница која је свој највећи утицај остварила за време ратова на територији СФРЈ. Разлика је у томе што је она сада део main stream-a а под вођством Небојше Пајкића и његове супруге. У конкретном случају, маса је само искоришћена да ова десница постане видљива. Млади су свакако били погодни за то искоришћавање, јер су преживели онолико ратова и беде и сву своју социјалну фрустрацију су пребацили на националну основу, али им није дозвољено да из те матрице искоче. Променило се, дакле, то што се држава користи екстремистичким као некада паравојним групацијама да би остварила своју хегемонију. Свака држава има механизам да смањи или повећа утицај ових група, али наша политичка елита верује да ће их лако средити када јој више не буду потребне”, каже Петаков

    Драгана Перић

    НИН, 28.02.2008.

  3. #3
    Iron Lord nije na forumu
    ne vadi prst iz uveta odkad je čuo da uvo više uživa
    Elita Iron Lord (avatar)
    Učlanjen
    23.12.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    ОЈ СРБИЈО, КРАВО МОЈА МУЗАРО!
    Poruke
    21.620
    Tekstova u blogu
    4
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Da li se stvara nova desnica u Srbiji?

    Kopiranje tekstova bez ikakvog stava autora i bez linka ka originalu nije dozvoljeno.

Slične teme

  1. Ekstremna desnica u Srbiji
    Autor BG5 u forumu Politika
    Odgovora: 172
    Poslednja poruka: 31.03.2014., 10:37
  2. Odgovora: 61
    Poslednja poruka: 22.12.2010., 16:19
  3. Mladen Schwartz - Nova hrvatska desnica!
    Autor Nikita Kulganov u forumu Politika
    Odgovora: 53
    Poslednja poruka: 15.03.2009., 15:33
  4. moderna desnica u srbiji?
    Autor Hygieia u forumu Politika
    Odgovora: 39
    Poslednja poruka: 21.07.2008., 17:56
  5. NOVA STRANKA U SRBIJI
    Autor Lala Vojvođanski u forumu Politika
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 07.05.2007., 17:30

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •