У прошли четвртак Срби се по ко зна који пут заклеше ("испред бијеле цркве Самодреже"), како остају доследни Косовском завету... Заклетва страшна и обавезујућа, дата пред васколиким србством, а притврдио је и сам Патријар (одсутан са разлогом, те га је мењао Митрополит Амфилохије), оном страшном клетвом: "Одркнем ли се тебе Косово, нек се осуши десница моја"...
Страшан завет у страшном тренутку. Заветовати се данас, кад сила, мука и неправда (Добрицине речи), једино мерило и критеријум који свет познаје, царују убедљивије но у доба фараона, огрнути у плаштове демократије, слободе и права, заиста је, или смелост, или тотално помрачење ума.

Како они који се предсетављају кнезовима народа, смелости немају, а памет им је Господ одузео, бојим се да попут Нерона, "пале Рима", не би ли забашурили своју неспособност, али и грчевиту борбу за опстанак на власти.
Моју бојазан, страх и сумње у искреност "кнежева", заиста је лако доказати. Наиме, свесно обурдавање Србије, како економски, демографски, али пре свега територијално, сулудом заменом теза у стилу: "Србије без Косова нема", намеће безброј питања која се преклапају у једно једино: Хоће ли Срби зарад Косова (где живи између 1000000 - 2000000 шиптара), жртвовати и остатак Србије, али не само територијално?! Србија се наопаком политиком која је на делу, а коју спроводе како владајуће - продемократске странке, тако и опозиција, опредељује за самоископ, то јест, колективно самоубиство... Инсистирањем да живот у Србији замре, да се све, али баш све, у Србији заустави, па чак и време, да 17-ти фебруар, лета Господњег 2007-ме, за Србе постане неки нови календар и ново бројање времена, заиста је не само апсурд, него и злочиначки позив на колективни суицид.
"Догађање народа", како су дириговане демонстрације формулисане од комуниста у само предвечерје вишестраначја у србској новијој историји, поновило се и прошлог четвртка... Разлике готово да и нема. Онда Милошевић и његова гарнитура, а данас Коштуница са својим коалиционим партнерима, али и опозицијом. Порука заснована на миту, без државничке бриге за НАРОД, без визије о будућности Срба и Нације, јасно указује како се у борби за власт не бирају средства. Чак се жртвује апсолутно све, па чак и нерођена поколења у сврху што дужег опстанка на власти. Митоманско позивање на "честитога чнеза", као и његово приволење "небескоме царству", више је него лицемерје... Кнез је био у оном страшном времену изричит, попут Спартанаца: Ил победит, ил за слободу пасти! Кнезови данашњи поручују: "бранићемо Косово, ал никако војском"!?! Ако господа није обавештена, ево ћу им ја поручити: Косово је на сабљу узето и само сабљом се може вратити!!! Све остало је замајавање народа, али и поменути злочин о самоископу...
Злосутна порука народу која се може превести само у стилу: самоизоловаћемо се, нојевски завући главу у песак, како не би видели сопствену пропаст. А пропаст нам долази са договореним злочињењем од стране политичара који се представљају србском политичком елитом.
Ало бре народе србски, јеси ли се запитао коме то Коштуница (цео државни врх), тера инат, и да то не буде рад у корист србске штете? Да случајно и прича о Београдском пашалуку не буде сан, који ће будућа поколења Срба сањати?