Baba Jaga

ljuba miljkovic

ljuba miljkovic

Ističe se
Poruka
2.221
U slovenskoj mitologiji baba Jaga je čarobnica koja živi u šumi, u sobi postavljenoj na kokošije noge. Oko njenog staništa je ograda od ljudskih kostiju i lobanja. Umesto brave postavljene su vilice oštrih zuba, umesto reze koristi se ljudskom nogom, a kao ključ služi ljudska ruka. Baba Jaga grabi junake i proždire ljude, a u peći peče ukradenu decu. Najčešće je zamišljana kao ružna starica ogromnih grudi, slepa ili bolesnih očiju.

– Neće, valjda, srpski vlastodršci da pretvore Srbiju u Baba Jagu? – zaključio je jedan kolumnista komentarišući sve izraženiji otpor prema budućnosti koju nam nud EU.

Možda bi ova tema pre bila za politiku, ali hajdemo ovde, na Kultnim, da se podsetimo svih tih "čudovišta" koja su bila "strah i trepet" za neše pretke, a eto, i danas neko pogleda u mitološki rečnik eda bi nas osvestio od nacionalne romantike.
 
Bravo!:D

Evo, ja ću se stvarno pozabaviti srpskom mitologijom i navesti neka čudovišta:

- Čuma - stara i ružna baba, vinovnik boleština; veštica ili Smrt u ljudskom obličju;
- Babaroga - fizički slična Čumi ali pokretnija (penje se na krovove ili uz drveće); potiče iz kulta mrtvih predaka, zadužena za 'vaspitanje' dece;
- Anatema ili 'vampirska bundeva' - bezbožna i ukleta duša, koja ima glavu u obliku tikve i zube kojima sisa krv;
- Karakondžula - ružno, dlakavo biće dugačkih ruku; noću vreba decu koja izađu iz kuće;
- Bauk - liči na medveda; noću napada mladunčad stoke a ponekad i decu;
- Vada - zli demon-senka, koji obitava u mračnim pećinama; obrušava stene i navodi putnike na krivi put;
- Drekavac ili plakavica - malo biće vampirskog porekla (nekršteno i umrlo dete), koje po celu noć cvili i zavija;
- Pustolovica - žena sa kozijim nogama, Smrt u ljudskom obličju; živi u pećini i ima magijsku moć da svojim glasom začara ljude;
- Psoglavi - stvorenja sa glavom psa, gvozdenih zuba i sa jednim okom na čelu; čuvari nekog skrivenog blaga u nedostupnim pećinama.
 
Nije loše ...Ljubo,

Evo kada sam bio letos i jesenas na terenu, sretoh, ne Baba Jagu, već Baba Jebu ! (tako mi rekoše lokalni stanovnici :rolleyes:)

Gotovo ista Jazbina, isto Izgleda, iz mitoloških priča... :cool:... ,ali nekako je bila humana i prisna ova naša Baba Jeba... iako bi kad prolazilmo pored nje davali gas ... :oops: ... nikad nismo popili kafu kod nje ! predrasude lokalnog stanovništva :oops:

Ljubo Srbine,
i ja rekoh slično: neće valjda ovi Vlastodršci da pretvore Srbiju u Baba Jebu ... :(
 
Чума...:sad2:

''Зар ме не познајеш? Ја сам чума!'' она заклопара вилицама без меса, мљаска устима без усана, иако их нема, масти бркове лешевима које још није дојела, оним погачама и питама. ''Ваљда видиш: Срп ми у једној, коса у другој руци, косим и жњем човеци, све што стигнем, не питам старо ли је или младо, кусо или репато, мушко или женско, царско или божјачко! И, све што више једем, све сам више гладна!''

Слободан Џунић. ''Ветрови Старе планине''
 
kojica:
Чума...:sad2:

''Зар ме не познајеш? Ја сам чума!'' она заклопара вилицама без меса, мљаска устима без усана, иако их нема, масти бркове лешевима које још није дојела, оним погачама и питама. ''Ваљда видиш: Срп ми у једној, коса у другој руци, косим и жњем човеци, све што стигнем, не питам старо ли је или младо, кусо или репато, мушко или женско, царско или божјачко! И, све што више једем, све сам више гладна!''

Слободан Џунић. ''Ветрови Старе планине''
Kliknite za proširenje...

Čumu negde nazivaju i Kuga, tako da ovaj opis postaje jasniji.
 
Borac za prava zivotinja:
Čumu negde nazivaju i Kuga, tako da ovaj opis postaje jasniji.
Kliknite za proširenje...

Да. При нас је Чума. :(

Толико је трагова оставила да су по њој многа места добила називе...

''Чумино'', ''Чумиште'', ''Чумин поток'', ''Чумина чесма''....

Где год је прошла... да се запамти...
 
u nekom sam starom ruskom filmu (nasa tv prikazuje sve i svasta) naisla na baba jagu i bila je bas fina
ono, pomagala je hrabrim ljudima kojima je trebala njena pomoc a ostale koji su imali slabosti je ubijala
tj nestajali su, nisu prikazivani detalji :D

super tema btw ^^
 
2cdiq8l.jpg


А ево и једне од замишљених слика.... :)
 
Evo nesto i o zmajevima , iskreno nisam ni znala da u srpskoj mitologiji ima zmajeva...:mrgreen:

Zmaj se smatra, po etnolozima i etnografima, dobrim bićem- dužan je da čuva zakleto blago,obezbedi kišu i da pobedi ale što donose gradonosne oblake, štiti useve, obezbedjuje vlagu, stara se o plodnosti stoke,ljudi i useva.. On je polučovek/poluživotinja kod Srba..lako preuzima ljudski oblik, uvek kad je medju ljudima..Inače izgleda kao vatrena ptica duga repa, koja pri letu od sebe odbacuje varnice..Drugi opis je da je zmak KRILATA ZMIJA...Astronomi veruju da su meteori/bolidi/komete ono što je srpski narod krštavao zmajevima...Stalno mesto boravka mu je kraj šumskih voda u planini- obično je toponim za to Zmajevac..Može da stanuje i u šupljoj bukvi..Gde on leži, tu ne raste trava ( verovatno je spržena)..
Zmaj može da nastane od šarana kada ovaj ostari i napuni odredjen broj godina(obično 40)- izlazi iz reke, dobija krila i menja boravište (dunavsko područje)Postoji npr. vrsta jastreba ZMAJARA koja skuplja šarane dok se sunčaju na kamenu-verovatno je vezano za verovanje šaran=zmaj
Zmaj može da nastane od ovna ( negotinski kraj), takav živi u bukvi oko koga je vuna, a zmaj izgleda kao užarena ptica sa rogovima...
Zmaj može da nastane od smuka kada ovaj navrši odredjen broj godina ( obično 100).Ako se smuk preseče napola, i prednji deo otpuzi u rupu- nastaće zmaj..
Ako je godina sušna- zmaj je nastao od smuka..ako je kišna zmaj je nastao od ribe koja nikada nije hvatana, bijena niti vadjena...
Karakterno, srpski zmaj je veoma pohotljiv, voli lepe žene i pohodi ih noću kroz dimnjak,ali njegova enormna potencija crpi žene i razboljeva..postoji ogroman broj obreda kako ženu osloboditi od zmaja..I kad zazdrave, nijedan muškarac ne može se porediti sa onim iskustvom od zmaja..A zbog ljubavi prema ženama zaboravi ponekad na preko potrebnu kišu..

Svaka cast za temu...
 
''Постоје онде свакојаке, бабине деветине и репате приче, па и ова: у једно од тих прадавних времена овим крајевима владало вучије племе са којим људи заратили зато што су се његови припадници, супротно дотадашњем уговору, били острвили не само на њихову стоку, овце, козе и говеда, већ и на њих и њихове жене и децу. Ови ратови са влцима, каже, даље та прича, трајали вековима и са неизвесним исходом, све док се људи, лукавији од лисица, нису досетили и неке страшне, ветровите и вејавичаве зиме, са снеговима и преко главе, да по њима ни влци ни никакве друге зверке нису могли да иду а камоли да себи прибављају храну, гладне и изнемогле стрвинама од дивљих свиња намамили их у кљусе и јаме и утерали у торове, и у торовима их толико тукли и мучили да једни поцркали а други се насилу припитомили - претворили у овце.
Са овим племеном, ова прича каже даље, ти људи онда начинили нови уговор, који се, као и онај претходни, такође преносио са колена на колено: да и њих, као и све друге, обичне овчице, стрижу и скидају им руна, музу и узимају им млеко и јагањце и испод сиса, кољу и њих и њихове јагањце и деру им коже, а они, људи, за узврат, чувају, пасу и спремају им храну за преко зиме у виду сена и просушена граничова грања и лишћа, као и за обичне овце, да се у њима не би будили влци и вучје крволоштво.
Ове вукове претворене у овце, то јест овце које су некада биле влци, нико није могао да препозна, а ни оне, као сваке овце, саме себе нису ни знале ни препознавале: тек када би их они утеривачи у торове, из неких разлога или и без разлога, превише тукли и мучили их, сада као истеривачи из торова истеривали, у тим овцама букнула би њихова исконска, дивља и крволочна вучја природа и снага и оне, сада као влци, скакале на исконске душмане, насилнике и силеџије, клале их зубима и локале им крв; то се у неколико наврата у минулим давним временима и догодило, и то је као у неписаној повести о односима људи и влкова било и записано по снеговима у планини, па чудна слова помели ветрови и човекови и вучији трагови и остала само прича о Кривељану и Божијем уходи и њиховим несрећним судбинама.''

Слободан Џунић. ''Ветрови Старе планине''

Ја сада не знам кога се у планини више треба плашити... Вука или овце? :roll:
 
kojica:
тек када би их они утеривачи у торове, из неких разлога или и без разлога, превише тукли и мучили их, сада као истеривачи из торова истеривали, у тим овцама букнула би њихова исконска, дивља и крволочна вучја природа и снага и оне, сада као влци, скакале на исконске душмане, насилнике и силеџије, клале их зубима и локале им крв[/B]; .''

Ја сада не знам кога се у планини више треба плашити... Вука или овце? :roll:
Kliknite za proširenje...

Navijam za ovce vučije ćudi iz ove legende. Vidi samo kakvi su ljudi odvajkada bili!:evil:
'Iskonski dušmani, nasilnici i siledžije'... što i jesu.

Prirode ne treba da se plašimo ako je pre toga upoznamo.:D
 
Borac za prava zivotinja:
Navijam za ovce vučije ćudi iz ove legende. Vidi samo kakvi su ljudi odvajkada bili!:evil:
'Iskonski dušmani, nasilnici i siledžije'... što i jesu.

Prirode ne treba da se plašimo ako je pre toga upoznamo.:D
Kliknite za proširenje...

''..чудна слова помели ветрови и човекови и вучији трагови..''

Не навијаш Борац...:( :cry: :cry:
 
Banik

U istočnoslovenskoj mitologiji duh koji boravi u prostorijama namenjenim kupanju. Verovalo se da posle svake tri grupe kupača i sam Banik pristupa kupanju i da ga u tome niko ne sme uznemiravati. Zbog toga su kupači uvek ostavljali malo vode Baniku. Mogao je kupačima da predskaže budućnost. Često su ga posećivali demoni šuma i đavoli.

Domovoj

U mitologiji Istočnih Slovena kućni duh, često nazivan ded ili gospodar kuće. Zamišljan je u ljudskom liku, najčešće kao omalen dlakavi starac, katkad s rogovima i repom. Mogao je da se preobražava u različite životinje, pre svega u mačku, psa i kravu, a ređe u zmiju i žabu. Najčešće boravi u kući, u uglu iza peći, na tavanu ili u dvorištu. Brine se o blagodeti kuće, posebno o stoci, zbog čega je povezan sa bogom Velesom. Njegova supruga, koja se zove Domovika, boravi u podrumu. Glas Domovoja se u kući često čuje, ali je opasno da ga ukućani vide. Raznim znacima nagoveštava nedaće ili smrt.

Kikimora

U istočnoslovenskoj mitologiji zao kućni duh zamišljan u liku malene žene. Stara se o domaćim životinjama, prvenstveno o živini. Verovalo se da vrednim domaćicama pomaže u poslu, dok lenjivim zagorčava život na različite načine. Neprijateljski je raspoložena prema muškarcima, a noću često uznemirava i decu.
 
Mystic_:
U šumi šumske vile

U Rekama Rusalke...


Ajd da vidimo ko zna ko su Rusalke :?: ... :cool:
Kliknite za proširenje...

Што ти је трик питање... ако нису горске онда су... Речне?

А зашто се зову Русалке?

rusalke%20pri%20plesu.jpg


Русалке су наносиле зло људима. Посебно женама. Када би намамиле жртву у воду, удавиле би је. Постојала је ''Русалска недеља'' и тада је требало избегавати купање и прилажење води. :sad2:

rusalkafl2.jpg


Хм... ко би рекао да може да се наљути и опсени човека тако да полуди или се разболи... од ''Русалије''...
 
Evo detaljnog popisa mitskih bića iz naše mitologije mada ja baš i ne znam mnogo o njima tačnije rečeno skoro ništa.

avet
aždaja
ala
anatema
arapin
baba roga
balačko
bauk
baučak piroman
Baš Čelik
beda
bes
biserko
brko
bukavac
vada
vampir
vampirić
veštica
vila
vilenjak
vodenjak
vukodlak
vrkolak
gvozdenzuba
gvozdeni čovek
german
drekavac
dukljan
dunavski vodeni duh
dunavski demon
đavo
zmaj
zmijski car
jaud
karakondžula
kemza
kratelj
lamnja
lesnik
mađionik
macić
međedović
mora
mrak
mračnik
nav
norin
noćnica
olalija
omaj
orko
osenja
ostenjak
panj
patuljak
petao-zmaj
prikojasa
psoglav
rusalka
sen
srebrni car
stuhać
talason
todorac
ćorava Anđelija
uslužni duh
utvara
cikavac
čuma
šumska majka
 
ЗЛАТНА И СРЕБРНА КАРАЉИЦА

У давна времена владаху у браничевском крају две краљице: Златинка над Звиждом и Планинка над Хомољем. Обе су биле лепе и богате.

Како кроз Звижд протиче златоносни Пек, Златинка се одевала у чисто злато. Дању су њени људи потапали овчија руна у Пек, а ноћу скидали златна зрнца са влакана вуне и носили из дворским златарима који су израђивали одећу за краљицу. Тако, Златинка није имала на себи ништа што није од злата. Косу је бојила златном бојом. Позлаћивала је и зидове двора, који се налазио на Дубочкој реци.

Планинка је живела на врху највеће хомољске планине Бељанице. Дворац јој се налазио на високим буквама којима су редом сечене крошње, а пресеци заливани врелом смолом да стабла даље не расту. На исти начин подигнути су око двора вртови и у њима намештене љуљашке за краљицу. Вртове и дворац спајали су висећи мостови, а у двор се улазило уз лества од јаког ужета.

Док је Златинка била богата златом, Планинка је имала непрегледне шуме, угљенокопе и камене мајдане, као и велика стада оваца. Косу је бојила сребрном бојом. Зими је Бељаницу покривао снег, а лети је боју снега замењивала белина непрегледних стада оваца, због чега је планина и добила назив Бељаница.

Сусетке на земљама, златна и сребрна краљица, како их је народ називао, живеле су у најбољем пријатељству. Међусобно су се посећивале и даривале једна другу богатим поклонима.

На несрећу, обе се загледају у истог младића. Око тога се заваде па подигну једна на другу војску. Војске су биле само од жена, јер мушкарци тада нису ратовали, као што нису ни владали. У страшној борби Планинка са својих девет војника, колико јој беше остало, зароби Златинку.

Тако лепи младић припаде Планинки, а над читавим звиждом и Хомољем остаде само она краљица. Да се прослави победа заложе се велике ватре, наврте се овнови на ражњеве, донесоше се ћупови са вином, а Златинка, о косу, на једну будкву буде обешена над ватру. Још Планинка, са својих девет војника и лепим младићем, поведе коло око обешене Златинке која је полако умирала у диму ватре. Још се коло око ње не састави, кад однекуд долете стрела, погоди Планинку посред срца и прикује је за супротно дрво. Стрелу је одапео један Златинкин поданик који се беше сакрио негде у грмљу.

Потом све прекри мир. Само је ветар шуморио у врховима букава и немирна Дубочка река прскала кроз каменито корито. Умирући, Планинка изрекне клетву: да жене у Дубоки падају као што су њих две пале. Клетва остаде. И жене у Дубоки код Кучева, вековима падају у колу о Духовима. Народ их назива падалицама (Русаљкама).
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top