Toxic
Zainteresovan član
- Poruka
- 228
To je to što me interesuje... Nadam se da je neko čitao ovo delo, da zan o čemu se radi... Ja sam ga iščitao dva-tri puta u poslednje vreme, jer to mi je predmet maturskog rada, ali i dalje nisam načisto sa svim pitanjima. Konkretno, odgovor na ovo pitanje, bih izveo kao zaključak, ali nisam sasvim siguran, želim čuti još kakava mišljenja.
Znači on kaže, da je država nastala zbog održanja golog života, da je ona prirodna zajednica, da je priroda darovala čoveku govor predodredivši ga za život u društvu, a život države je društveni život u potpunom obliku. Dalje, kaže da je država iznad pojedinca i porodice, da je ona samodovoljna celina, ona omogućje vođenje dobrog života i ostvarenje sreće. To je stav koji je značajno bio ubalažen u srednjem veku, to znamo, a kako je danas? Dalje, Aristotel je se ograničio samo na polise, nigde nije pominjao nacije i imperije.... Dalje, je porodica i odnos gospodara i roba,, o sticanju bogatstva, govori o tome kako su neki prirodno slobodni, drugi prirodno, od rođenja robovi, pa se stiče utisak a je robovanje robovima korisno i pravedno. To je malo bolestan stav, ali, kada se uzme, da je suština toga da se ljudi razlikuju po umnim i fizičkim sposobnostima, i da su zbog toga ljudi pogodni za različite položaje.
Govori o prirodnom i posrednom načinu sticanja dobara, neprirodnom načinu, u kojem se koristi novac, ali i taj stav je proizišao iz tadašnje neke grčeke predrasude oprema trgovini.
Osudio je pojavu zelenašenja i stvaranja novca. Nije se slagao sa Platonovim viđenjem idealne države. Odbacio je većinu Platonovih ideja o tome, nije gajio nikakve simpatije prema njima.
Prema Aristotelu svi građani su trebali naizmenično da uzimaju učešće u vlasti i da budu podvrgnuti vlasti. Kaže dalje, da basileji odgovara iskrivljena forma tiranije, aristokratiji oligarhija a politeji demokratija. Smatra da je aristokratija najbolji oblik vladavine, ali kaže da je ona visok ideal njemu moderne države pa zagovara politeju, to je slično vladavini srednje klase...
Govori o prevratima, kaže da su prevrati posledica jednostranih shvatanja pravde, kaže da upravljači ne bi trebalo da dobiju mogućnost izvlačenja novčane koristi iz službe, kaže da krajnosti, bilo kojeg uređenja, treba izbegavati...
Kaže da država mora biti dovoljno velika da bi bila sama sebi dovoljna, ali ne toliko velika da u njoj nije moguće sprovetsi red i dobru upravu. Slično kaže i za veličinu države. Što se stanovništva tiče, on kaže, da su poljoprivrednici i zanatlije neophodni državi, ali da im ne treba dati građanska prava. Samo ratnici bi bili građani u puom smislu. Svaki građanin bi imao komad zemlje blizu grada i jedan blizu grance. Tu zemmlju bi obrađivali robovi, varvari i perijeci (stanovništvo susednih naroda koje je živelo u polisu, ali bz upravnog prava). Veliki značaj dao je vaspitanju, i rekao da ono mora biti povereno državi. Vaspitanje počinje telesnim vaspitanjem, jer se telo razvija ranije od duše, i telo treba vežbati radi duše....
Ukratko to je Aristotelova politika, za one koji eventualno nisu čitali.
E sad bih zaista molio za vašu pomoć oko tog pitanja - Da li je ta politija primenjiva u modernom svetu?
Znači on kaže, da je država nastala zbog održanja golog života, da je ona prirodna zajednica, da je priroda darovala čoveku govor predodredivši ga za život u društvu, a život države je društveni život u potpunom obliku. Dalje, kaže da je država iznad pojedinca i porodice, da je ona samodovoljna celina, ona omogućje vođenje dobrog života i ostvarenje sreće. To je stav koji je značajno bio ubalažen u srednjem veku, to znamo, a kako je danas? Dalje, Aristotel je se ograničio samo na polise, nigde nije pominjao nacije i imperije.... Dalje, je porodica i odnos gospodara i roba,, o sticanju bogatstva, govori o tome kako su neki prirodno slobodni, drugi prirodno, od rođenja robovi, pa se stiče utisak a je robovanje robovima korisno i pravedno. To je malo bolestan stav, ali, kada se uzme, da je suština toga da se ljudi razlikuju po umnim i fizičkim sposobnostima, i da su zbog toga ljudi pogodni za različite položaje.
Govori o prirodnom i posrednom načinu sticanja dobara, neprirodnom načinu, u kojem se koristi novac, ali i taj stav je proizišao iz tadašnje neke grčeke predrasude oprema trgovini.
Osudio je pojavu zelenašenja i stvaranja novca. Nije se slagao sa Platonovim viđenjem idealne države. Odbacio je većinu Platonovih ideja o tome, nije gajio nikakve simpatije prema njima.
Prema Aristotelu svi građani su trebali naizmenično da uzimaju učešće u vlasti i da budu podvrgnuti vlasti. Kaže dalje, da basileji odgovara iskrivljena forma tiranije, aristokratiji oligarhija a politeji demokratija. Smatra da je aristokratija najbolji oblik vladavine, ali kaže da je ona visok ideal njemu moderne države pa zagovara politeju, to je slično vladavini srednje klase...
Govori o prevratima, kaže da su prevrati posledica jednostranih shvatanja pravde, kaže da upravljači ne bi trebalo da dobiju mogućnost izvlačenja novčane koristi iz službe, kaže da krajnosti, bilo kojeg uređenja, treba izbegavati...
Kaže da država mora biti dovoljno velika da bi bila sama sebi dovoljna, ali ne toliko velika da u njoj nije moguće sprovetsi red i dobru upravu. Slično kaže i za veličinu države. Što se stanovništva tiče, on kaže, da su poljoprivrednici i zanatlije neophodni državi, ali da im ne treba dati građanska prava. Samo ratnici bi bili građani u puom smislu. Svaki građanin bi imao komad zemlje blizu grada i jedan blizu grance. Tu zemmlju bi obrađivali robovi, varvari i perijeci (stanovništvo susednih naroda koje je živelo u polisu, ali bz upravnog prava). Veliki značaj dao je vaspitanju, i rekao da ono mora biti povereno državi. Vaspitanje počinje telesnim vaspitanjem, jer se telo razvija ranije od duše, i telo treba vežbati radi duše....
Ukratko to je Aristotelova politika, za one koji eventualno nisu čitali.
E sad bih zaista molio za vašu pomoć oko tog pitanja - Da li je ta politija primenjiva u modernom svetu?
