Mislim da bi pomoglo ako svako kaze po neshto o svojim kriterijumima ...
Bitno se razlikuje ono shto ochekujemo od poezije i od proze. Isto tako sasvim drugachije neshto ochekujem od dobrog romana a neshto drugo od pripovetke.
Poezija - pre svega
melodija, sloj zvuchanja (zato ne verujem u prevodjenje poezije) Dakle, zvuchanje rechi u kombinaciji sa znachenjem, u nekom neodredjenom odnosu koji zavisi od pesnika, od njegove namere, nema veze da li je u pitanju slobodni stih. Pesnik govori u svoje ime, lirska poezija je duboko intimna, dakle mora da postoji izvesno
poistovecivanje i prozivljavanje ...
Ne mora biti jasna (dakle ne B. Popovic kriterijumi) ali mora biti prozivljena ... A meru prozivljenosti je teshko odrediti jer se mi medjusobno razlikujemo.
Naravno, tu je i pitanje
forme ali ako je poezija izuzetno dobra teshko je analizirati, i izdvojiti formu od sadrzaja ... Onda pitanje
erudicije, jako bitno, ali za mene ... Ono shto trazim u poeziji je
kombinacija erudicije i emocije. To je izuzetno teshko naci. Mislim da to poseduju Kostic, Crnjanski, Miljkovic, Lalic ... A sa druge strane postoji i ona chista, izvorna, kada je neko umetnik u rechima, kada pesma deluje kao prozivod bozanske inspiracije, recimo Dis ...
Uhhh, mislim da ima josh ... ali ovo o poeziji ...
Roman - za mene lichno, pre svega
stil... Rechenica, i to kako teche rechenica za rechenicom. Nije najbitniji zaplet, rasplet, niti je najbitnija fabula. Ja sam vishe za Prusta, za Mana, za Desnicu kod nas ... Ili za lirski ton Crnjankog. S jedne strane po meni je roman prepisivanje sveta, najverniji odraz nashe stvarnosti, s tim shto pod "stvarno" stavljam i ono shto sanjamo ko i ono shto nam se dogadja, i sve ostale moguce i nemoguce poglede na svet. Ali mora da poseduje i neku svoju
ideologiju svoej odgovore na pitanja od kojih se ne moze pobeci, i to shto vishe njih odgovori tim bolje. Ali i minus prisustvo nekih odgovora i pitanja moze biti odgovor
Mora imati svoju
intimnu logiku i biti zatvoren sistem. Kao recimo Majstor i Margarita.
Isto bitno,
kompozicija romana, bash je Bulgakov dobar primer, sve se nastavlja ali je i sve uporedno, sve je sugestivno i sve jedno na drugo upucuje, i ima milion nachina za tumachenje. Primer i Charobni breg gde na 600 strana ne postoji ni jedna epizoda koja je tu besmisleno, bez neke funkcije. Savremeni roman me ipak razocharava. Chesto je nedorechen ko Sitnicharnica, koja je meni pre duza pripovetka nego roman, nije zaokruzena celina. A mislim da roman mora da bude
celina, savrshen sistem, uporedna realnost koja lichi ili ne na ovu nashu, ali je sama sebi dosledna. Dakle
doslednost, nebitno koje vrste, nebitno da li je realistichka, psiholoshka, fantastichna ili kakava vec motivacija u pitanju. Ukratko :
stil, ideologija (pa makar krajnji relativizam ko kod Desnice) kompozicija, doslednost (logichnost) i da bude zatvoren sistem.
I to nije redosled vec chisto onako. Ako sam neshto zaboravila volela bih da me setite toga ? Ali mislim da sam bash razvezla ... Dakle ovo su moji kriterijumi shto vishe od njih poezija ili proza zadovolje to vishe vrede. Neki od ovih kriterijuma su generalno priznati a neki bash i ne ... ali eto. Ne mogu da verujem da sam bash ovoliko napisala o tome ... hm
...
....to je filozofija od koje nema leba :? ....
