tako bih zeleo ...

...ali ne znam u kom dzepu te je nocas ovaj grad sakrio ...
u levom, a ne......mozda ipak u desnom....okacenog
na civiluku uspomena.........uspomena koje ne blede, koje
ostavljaju neizbrisive tragove,........tragove na mojoj dusi, tragove u
mom srcu, tragove na mom telu.......i tako ih ponekad posmatram i
onda zamisli , osetim tebe kako .. pokusavas rukom obrsati sene
koje su se nadvile nadamnom.....govoris mi da ce sve ovo proci ,
nezno me dodirujes .. a znam da me lazes, ne bi li zaustavio vapaj
moje duse....koja cezne za iskrenom ljubavlju, nesvakidasnjim
dodirom,.. cvrstim zagrljajem u kojem cu osecati
sugurnost....koja mi trenutno tako nedostaje, u ovom imaginarnom svetu lazi i
prevare ...i upleti u moju kosu milion zvezdica koje ce mi obasjati
put kojim cu preci preko sitnih ljuskih pakosti....koji "sitnim"
ljudima tako puno znace, i kojima su neophodni da bi oni mogli opstati ...pruzi mi
ruku i povedi negde daleko gde zivot ima dugine boje, a ne od celog

spektra samo crnu......koja me je evo obuzela i nadvila se
nad mnom, tako mi je hladno i mracno ovde ...ostim jezu po celom telu...cekaj, da
li je to od prijatnosti tvojih prstiju...tvojih nemirnih prstiju,
koji lutaju mojim telom, koje je tako zeljno dodira ...pokusavas da me
opustis...zmurim....i polako tonem...u beskraj, u
beskonacnost, osecam tvoj dah, tvoj miris, tvoje sve ...potreban je samo trenutak
da postanemo
jedno,da odstranjeni od tela zaplovimo vasionom... da dotaknemo
zvezde, svemir, da pronadjemo sebe kao deo ovog univerzuma, da se sjedinimo
sa njim
..i utonemo u toplotu izguzvanih carsafa, mokrih od vapaja ocajnika, koji su samo
zeleli da osete ljubav u celosti ...bez srama i stida ... krinke su pale....dozvolili su
osecanjima da upravljaju njima....razum? ne postoji...tabui? ne postoje..
samo njih dvoje, ovde i sad ... da li za njih postoji sutra? nebitno....bitno je samo
da su oni eto sada tu i da su oslobodjeni svega ovozemaljskog ...da li neko moze
da zamzne taj trenutak i da ga pretoci u svakidasnjicu? ko je taj koji poseduje
tu moc ? i koliko sve to moze da potraje ...resenje je u njima....njihova tela su
postala
jedno...njihova dusa je postala jedno....njihovi sokovi su postali
jedno....zajedno...protiv svih...svih ostalih , bezdusnih ...
malih ...branice se najmocnijim oruzjem....ljubavlju...onom iskrenom, >>
za koju samu oni znaju, i niko drugi od ostalih smrtnika
...nemi svedok je jedino njihovo ljubavno gnezdo...a ono ne
prica...ono cuva njihovu tajnu, njihove zelje, njihove slabosti ...
njihova ocekivanja ...i pruza tako prijatno utociste...u kome se oni osecaju
tako posebno od ostalog sveta, zasticeni kao u majcinoj utrobi...gluvi su i slepi
za sve ostalo ... osim za jedno drugo ...oni su uspeli ... oni su na vrhu..
nema vise povratka, nema pocetka , nema kraja ...ipak, kad bolje
razmislim, kraj je neminovan..davno je receno - sve sto je lepo,
kratko traje.. ili mozda kad bolje razmislim ne .. .poput ove nase vasione koja
nema
kraja ni pocetka tako i ovo blagostanje ...lepo je uzivati u tom
osecaju, no u svemu tome postoji i opasnost...da, opasnost da se sve to zaista i
desi
... i sta onda , kako reagovati, kako pogledati, kako videti ..
istinu,a pri tom ostati posten i prema sebi i prema
drugima... i sta je to uopste postenje, da li je i to samo jedan od pojmova , okova
kojim
nas ovo drustvo steze i ne da nam da se oslobodimo, da budemo ono sto jeste ,
da osetimo
slobodu, da se ne povinujemo normama i pravilima jer oni zato i postoje , da se
norme ne bi
ispostovale i da bi se pravila prekrsila ...kako bi bilo lepo da
mozemo da se za trenutak izmigoljimo iz svoje koze, kao zmija iz
kosuljice i preselimo se negde gde mozemo da zivimo svojim
zivotom.. zivotom kakvim mi zelimo a ne onako kako drugi zele, i mislim da je
najzad vreme da se
nesto i ucini po tom pitanju, da se stvar ne prepusta samoj sebi, da se naucimo
plivati i uzvodno,
a ne kao dosad samo niz vodu ... u tome nam ne moze niko pomoci, no
mi sami....volja, zelja, istrajnost...da ta zelja , ona sve moze , treba poslusati svoje
srce a ne
uvek slediti razum, jer kako znati sta je zapravo razumno a sta ne
? ... zato postoji nasa druga polovina da nam pomogne da to
prepoznamo..ali treba prepoznati tu drugu polovinu, treba je pronaci, kao i u
zivotu, svi ceznemo za
nasom drugom polovinom ...i kad je nadjemo da znamo da je
zadrzimo.. i da pazljivo postupamo sa njom da budemo tu kad joj je tesko, da
se ujutru probudimo pored nje,
da je tokom noci privijemo k sebi i zagrlimo je , da volimo njene
mane, da volimo njene prednosti, .....da sve je to
ljubav........kazite mi gde postoji takvo seme, da ga posijem, da
nikne i da uberem samo jedan mali strucak za sebe? to se ne kazuje, to se ne daje,
to se jednostavno oseti ...
zaigra ti nesto ono .. .mada tu ima i zabluda...kako razlikovati
ljubav od zaljubljenosti i fizicke privlacnosti..u svamu postoji ono
nesto........i treba se potruditi u zivotu da se sazna za to
nesto ....ponekad se pitam, a sta kad spoznas, nadjes, sagledas...i
onda ti otmu?da li imamo pravo na drugu priliku, ili je ni ne
trazimo.. i da li je trebamo traziti ili ce ona pronaci nas
deca .. sve smo to samo zato sto nam nedostaje iskrene ljubavi.....a ona je tu ,
oko nas ....da.....neko bi rekao da se samo treba okrenuti oko sebe i ubrati te
plodove koje imaju divan
nektar.....a sta ako smo slepi kod ociju?ako smo slepi progledacemo, ako smo
gluvi cucemo, ako ne znamo saznacemo, ako mrzimo
zavolecemo ...lepo je verovati u sve to... jer sta nam drugo
preostaje osim vere, ona nas odrzava, pokazuje nam put, osvetljava
nocu,...postoji i nada u jednom krajicku srca... nada da ce nam ona druga strana
pokazati vrata raja i uvesti nas unutra ... da
ce zauvek ostati sa nama, da nas nece izneveriti...dok se sve to ne
desi ostaje nam masta....imaginacija koja nam pomaze da barem za
laksim....jer mi ne cekamo Godoa , mi cekamo ..."ono nesto" sto
pokrece... ono sto nam daje dodatnu enegiju da ne posustanemo ,
da ustanemo i kad padnemo ...ono sto nas tera da nakon pada
obrisemo prasinu ponizenja sa kolena i nastavimo dalje...jer kao sto
neko rece zivot ide dalje i ne treba misliti na proslost, treba se
okrenuti buducnosti, ka novim horizontima ... ponekad je to tesko
postici, reci su jedno, a realnost drugo, no moramo
napred.......moramo ziveti za ovaj tren, za danas,.....sutra ne
postoji..postojat ce tek kad nadjemo svoje drugo ja! e tad cemo
onda spoznati i juce i danas i sutra ... vreme ce stati ..do tad
ostaje nam da se vrtimo u tom zacaranom krugu zelja i
htenja....taj zacaran krug iz koga nema izlaza, dopada mi se na
neki nacin ..kad bi u njemu bilo sve onako kao je opisano...
... a i kako moze drugacije biti osim tako ...moze da se zavrsi
tragicno.... kad bi tragicari bili u pitanju , ali posto se radi
o optimistima .. .da, da.....treba verovati da je svetlo na kraju
puta, pod uslovom da neko nije ugasio lampu.......ako nije onda
je dobro,
...znaci opet smo na pocetku...da na pocetku beskonacnosti , ali
...zivotni tocak se okrece... i mi smo zasluzili malo te srece
... a nesto nam se nece ... i ne da nam se...nesto koci.... da
li su u pitanju te tvoje lepe oci ...oci?.ne... a da nije mozda
tvoja crna kosa ... ? davno je prestala da bude crna... nije
vise crna ko noc ... sad je ... prosarana iskustvom koje nose
godine... mada jos nije izgubila nista od svog sjaja ... nije,
jer isti je odsjaj duse.... a dusa je ogledalo ...celokupne nase
licnosti...a mi smo jedna zrela licnost tako da ..smo u stanju
da sve ceznje gore navedene mozemo sami sebi da omogucimo, potrebno
je samo hteti...i voleti... a mi hocemo i mi volimo ,... i
nadamo se... da cemo se pronaci u ovom svetu ...i nastaviti da
zivimo po vlastitim normama...a ne normama onih drugih koji nas
zele izolovati, otudjiti od samih sebe ..unistiti i izblatnjaviti
svojim poganim jezicima...svojim gresnim mislima .... svojom
laznom ljubavlju , svojim laznim osmesima ...muka mi je od tolikog
licemerstva koje nas okruzuje... u
suprotnom poistoveticemo se sa njima ...a mi ne zelimo da budemo
nistavni kao oni...da, mi zelimo biti drugaciji od ostalih,
obicnih smrtnika, mi smo predodredjeni za vecnost ....mozda se u nekom
drugom zivotu rodimo predodredjeni za prave vrednosti....sa sluhom punim najlepsih zvukova ......