tako bih zeleo ...
Prikazujem rezultate 1 do 2 od 2

Tema: tako bih zeleo ...

  1. #1
    Ističe se kosmopolit (avatar)
    Učlanjen
    19.06.2003.
    Pol
    muški
    Lokacija
    YU
    Poruke
    2.341
    Reputaciona moć
    76

    Podrazumevano tako bih zeleo ...

    ...ali ne znam u kom dzepu te je nocas ovaj grad sakrio ...
    u levom, a ne......mozda ipak u desnom....okacenog
    na civiluku uspomena.........uspomena koje ne blede, koje
    ostavljaju neizbrisive tragove,........tragove na mojoj dusi, tragove u
    mom srcu, tragove na mom telu.......i tako ih ponekad posmatram i
    onda zamisli , osetim tebe kako .. pokusavas rukom obrsati sene
    koje su se nadvile nadamnom.....govoris mi da ce sve ovo proci ,
    nezno me dodirujes .. a znam da me lazes, ne bi li zaustavio vapaj
    moje duse....koja cezne za iskrenom ljubavlju, nesvakidasnjim
    dodirom,.. cvrstim zagrljajem u kojem cu osecati
    sugurnost....koja mi trenutno tako nedostaje, u ovom imaginarnom svetu lazi i
    prevare ...i upleti u moju kosu milion zvezdica koje ce mi obasjati
    put kojim cu preci preko sitnih ljuskih pakosti....koji "sitnim"
    ljudima tako puno znace, i kojima su neophodni da bi oni mogli opstati ...pruzi mi
    ruku i povedi negde daleko gde zivot ima dugine boje, a ne od celog

    spektra samo crnu......koja me je evo obuzela i nadvila se
    nad mnom, tako mi je hladno i mracno ovde ...ostim jezu po celom telu...cekaj, da
    li je to od prijatnosti tvojih prstiju...tvojih nemirnih prstiju,
    koji lutaju mojim telom, koje je tako zeljno dodira ...pokusavas da me
    opustis...zmurim....i polako tonem...u beskraj, u
    beskonacnost, osecam tvoj dah, tvoj miris, tvoje sve ...potreban je samo trenutak
    da postanemo
    jedno,da odstranjeni od tela zaplovimo vasionom... da dotaknemo
    zvezde, svemir, da pronadjemo sebe kao deo ovog univerzuma, da se sjedinimo
    sa njim
    ..i utonemo u toplotu izguzvanih carsafa, mokrih od vapaja ocajnika, koji su samo
    zeleli da osete ljubav u celosti ...bez srama i stida ... krinke su pale....dozvolili su
    osecanjima da upravljaju njima....razum? ne postoji...tabui? ne postoje..
    samo njih dvoje, ovde i sad ... da li za njih postoji sutra? nebitno....bitno je samo
    da su oni eto sada tu i da su oslobodjeni svega ovozemaljskog ...da li neko moze
    da zamzne taj trenutak i da ga pretoci u svakidasnjicu? ko je taj koji poseduje
    tu moc ? i koliko sve to moze da potraje ...resenje je u njima....njihova tela su
    postala
    jedno...njihova dusa je postala jedno....njihovi sokovi su postali
    jedno....zajedno...protiv svih...svih ostalih , bezdusnih ...
    malih ...branice se najmocnijim oruzjem....ljubavlju...onom iskrenom, >>
    za koju samu oni znaju, i niko drugi od ostalih smrtnika
    ...nemi svedok je jedino njihovo ljubavno gnezdo...a ono ne
    prica...ono cuva njihovu tajnu, njihove zelje, njihove slabosti ...
    njihova ocekivanja ...i pruza tako prijatno utociste...u kome se oni osecaju
    tako posebno od ostalog sveta, zasticeni kao u majcinoj utrobi...gluvi su i slepi
    za sve ostalo ... osim za jedno drugo ...oni su uspeli ... oni su na vrhu..
    nema vise povratka, nema pocetka , nema kraja ...ipak, kad bolje
    razmislim, kraj je neminovan..davno je receno - sve sto je lepo,
    kratko traje.. ili mozda kad bolje razmislim ne .. .poput ove nase vasione koja
    nema
    kraja ni pocetka tako i ovo blagostanje ...lepo je uzivati u tom
    osecaju, no u svemu tome postoji i opasnost...da, opasnost da se sve to zaista i
    desi
    ... i sta onda , kako reagovati, kako pogledati, kako videti ..
    istinu,a pri tom ostati posten i prema sebi i prema
    drugima... i sta je to uopste postenje, da li je i to samo jedan od pojmova , okova
    kojim
    nas ovo drustvo steze i ne da nam da se oslobodimo, da budemo ono sto jeste ,
    da osetimo
    slobodu, da se ne povinujemo normama i pravilima jer oni zato i postoje , da se
    norme ne bi
    ispostovale i da bi se pravila prekrsila ...kako bi bilo lepo da
    mozemo da se za trenutak izmigoljimo iz svoje koze, kao zmija iz
    kosuljice i preselimo se negde gde mozemo da zivimo svojim
    zivotom.. zivotom kakvim mi zelimo a ne onako kako drugi zele, i mislim da je
    najzad vreme da se
    nesto i ucini po tom pitanju, da se stvar ne prepusta samoj sebi, da se naucimo
    plivati i uzvodno,
    a ne kao dosad samo niz vodu ... u tome nam ne moze niko pomoci, no
    mi sami....volja, zelja, istrajnost...da ta zelja , ona sve moze , treba poslusati svoje
    srce a ne
    uvek slediti razum, jer kako znati sta je zapravo razumno a sta ne
    ? ... zato postoji nasa druga polovina da nam pomogne da to
    prepoznamo..ali treba prepoznati tu drugu polovinu, treba je pronaci, kao i u
    zivotu, svi ceznemo za
    nasom drugom polovinom ...i kad je nadjemo da znamo da je
    zadrzimo.. i da pazljivo postupamo sa njom da budemo tu kad joj je tesko, da
    se ujutru probudimo pored nje,
    da je tokom noci privijemo k sebi i zagrlimo je , da volimo njene
    mane, da volimo njene prednosti, .....da sve je to
    ljubav........kazite mi gde postoji takvo seme, da ga posijem, da
    nikne i da uberem samo jedan mali strucak za sebe? to se ne kazuje, to se ne daje,
    to se jednostavno oseti ...
    zaigra ti nesto ono .. .mada tu ima i zabluda...kako razlikovati
    ljubav od zaljubljenosti i fizicke privlacnosti..u svamu postoji ono
    nesto........i treba se potruditi u zivotu da se sazna za to
    nesto ....ponekad se pitam, a sta kad spoznas, nadjes, sagledas...i
    onda ti otmu?da li imamo pravo na drugu priliku, ili je ni ne
    trazimo.. i da li je trebamo traziti ili ce ona pronaci nas
    deca .. sve smo to samo zato sto nam nedostaje iskrene ljubavi.....a ona je tu ,
    oko nas ....da.....neko bi rekao da se samo treba okrenuti oko sebe i ubrati te
    plodove koje imaju divan
    nektar.....a sta ako smo slepi kod ociju?ako smo slepi progledacemo, ako smo
    gluvi cucemo, ako ne znamo saznacemo, ako mrzimo
    zavolecemo ...lepo je verovati u sve to... jer sta nam drugo
    preostaje osim vere, ona nas odrzava, pokazuje nam put, osvetljava
    nocu,...postoji i nada u jednom krajicku srca... nada da ce nam ona druga strana
    pokazati vrata raja i uvesti nas unutra ... da
    ce zauvek ostati sa nama, da nas nece izneveriti...dok se sve to ne
    desi ostaje nam masta....imaginacija koja nam pomaze da barem za
    laksim....jer mi ne cekamo Godoa , mi cekamo ..."ono nesto" sto
    pokrece... ono sto nam daje dodatnu enegiju da ne posustanemo ,
    da ustanemo i kad padnemo ...ono sto nas tera da nakon pada
    obrisemo prasinu ponizenja sa kolena i nastavimo dalje...jer kao sto
    neko rece zivot ide dalje i ne treba misliti na proslost, treba se
    okrenuti buducnosti, ka novim horizontima ... ponekad je to tesko
    postici, reci su jedno, a realnost drugo, no moramo
    napred.......moramo ziveti za ovaj tren, za danas,.....sutra ne
    postoji..postojat ce tek kad nadjemo svoje drugo ja! e tad cemo
    onda spoznati i juce i danas i sutra ... vreme ce stati ..do tad
    ostaje nam da se vrtimo u tom zacaranom krugu zelja i
    htenja....taj zacaran krug iz koga nema izlaza, dopada mi se na
    neki nacin ..kad bi u njemu bilo sve onako kao je opisano...
    ... a i kako moze drugacije biti osim tako ...moze da se zavrsi
    tragicno.... kad bi tragicari bili u pitanju , ali posto se radi
    o optimistima .. .da, da.....treba verovati da je svetlo na kraju
    puta, pod uslovom da neko nije ugasio lampu.......ako nije onda
    je dobro,
    ...znaci opet smo na pocetku...da na pocetku beskonacnosti , ali
    ...zivotni tocak se okrece... i mi smo zasluzili malo te srece
    ... a nesto nam se nece ... i ne da nam se...nesto koci.... da
    li su u pitanju te tvoje lepe oci ...oci?.ne... a da nije mozda
    tvoja crna kosa ... ? davno je prestala da bude crna... nije
    vise crna ko noc ... sad je ... prosarana iskustvom koje nose
    godine... mada jos nije izgubila nista od svog sjaja ... nije,
    jer isti je odsjaj duse.... a dusa je ogledalo ...celokupne nase
    licnosti...a mi smo jedna zrela licnost tako da ..smo u stanju
    da sve ceznje gore navedene mozemo sami sebi da omogucimo, potrebno
    je samo hteti...i voleti... a mi hocemo i mi volimo ,... i
    nadamo se... da cemo se pronaci u ovom svetu ...i nastaviti da
    zivimo po vlastitim normama...a ne normama onih drugih koji nas
    zele izolovati, otudjiti od samih sebe ..unistiti i izblatnjaviti
    svojim poganim jezicima...svojim gresnim mislima .... svojom
    laznom ljubavlju , svojim laznim osmesima ...muka mi je od tolikog
    licemerstva koje nas okruzuje... u
    suprotnom poistoveticemo se sa njima ...a mi ne zelimo da budemo
    nistavni kao oni...da, mi zelimo biti drugaciji od ostalih,
    obicnih smrtnika, mi smo predodredjeni za vecnost ....mozda se u nekom
    drugom zivotu rodimo predodredjeni za prave vrednosti....sa sluhom punim najlepsih zvukova ......



  2. #2
    Početnik
    Učlanjen
    29.07.2003.
    Lokacija
    raj
    Poruke
    44
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    I ja bih to volela!!!

Slične teme

  1. A TAKO SAM ZELEO-LA !?
    Autor JOPE u forumu Romantika
    Odgovora: 84
    Poslednja poruka: 04.05.2008., 23:31
  2. Želeo bih da pitam ?
    Autor KOOjOOT u forumu Programiranje
    Odgovora: 6
    Poslednja poruka: 17.05.2004., 01:05

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •