Orao Bradan

Zdravo ljudi, izvinjavam se moderatorima sto pokrecem novu emu, ali stvarno nisam znala gde bi mogla da je svrstam, s obzirom da je "malo" specificna...:grin:
Evo ovako:

Orao Bradan, Gypaetus barbatus
BRADAŠ ŽUTOGLAVI, kostoberina žutoglava ili orao bradan,
Gypaetus barbatus, ptica sokolovka iz grupe supova.

Puno interesantnih i protivrecnih informacija. Od urbanih legendi - do rekla-kazala. negde pise da pripada porodici orlova, a negde porodici sokolova. Kod nas je vise nema, poslednja zenka je 70-ih godina otrovana.Ono sto mi je bilo interesantno: ptica sokolovka, spretna grabljivica sa ledjima tamnog pera i trbuhom svetlog pera, sirokog raspona a uzanih krila, veoma brza i pokretljiva u letu. Dobro trci po zemlji.
Bradan se nikada ne spusta ispod nadmorske visine 500-700m, tako da ga je nemoguce videti u ravnici.
Maksimalno - do 200 zivih parova. U Evropi nestao 1860-1880. Svuda je zasticena ptica. Najveci problem - lovci i otrovni mamci.
Leze 1-2 jajeta, obicno roditelji "exterminiraju" slabijeg potomka.
Zivi u parovima.
Pirineji (spanski, francuski), Korzika; Juzni i jugoistocni Balkan (negde kazu - kod nas i Makedoniji nestao; Grcka, Krit, Turska; Kavkaz, Altaj, Tjanj-Shanj (Rusija, Kirgizstan, Uzbekistan) i Himalaji.
Na Tibetu postoji podvrsta Bradan, koja je sveta zivotinja .Ptica koja duše odnosi na nebo.
Hrani se lešinama koje razbija bacajući ih na kamene ploče, a na isti način lomi i krupne kosti sisara.
Negde kazu - ako ima veliki prostor za letenje - moze se razmnozavati i u ZOO-parkovima. Uspesni primeri u Bugarskoj 20-ih godina proslog veka.
kao sto rekoh, na Tibetu ljudi bacaju leseve mrtvih, Bradani uzmu deo, i odlete sa njim uvis, kako bi ga ispustili na stenje i razbili, da bi mogli da pojedu kosti.I zato Tibetanci misle da oni nose duse na nebo.postoje posebni medicine-man koji nozekanjama tranziraju tela umrlih i hrane supove. Kazu ocevici - mucan prizor.
Ali - zasigurno se posmrtno penjes u visine.
Eto da se zna, da smo imali ovako divnu pticu, prelepu, i da smo je izgubili, zbog nemara.
Najvise ih je kod nas stradalo kad su potamanili lisice zbog besnila. I zamislite, POSLEDNJA ZENKA otrovana. Bas smo nezahvalni, priroda nam da nesto tako predivno i mi to upropastimo. Vecina ljudi cak nikad nije ni cula za ovu pticu, a kamoli da je postojala i kod nas...

(4).jpg][/URL]
evo i malo slika cisto da se zna o kome se radi...

eeehhh...bas steta sto ih kod nas vise nema....
p.s.rina odlican tekst....

i ja se isto nadam ...ehh, kad bi ljudi malo vise cenili ono sto im priroda daje...mada, kod nas vise vrsta nestaje nego sto se vraca, primer su i suri orao, divlji konji na planinama na jugu...
jel znate da je pre recimo 6-7 godina bila emisija o planinskim konjima kod nas u udarnom terminu na nekoj domacoj Tv stanici i par godina kasnije, konji su istrebljeni, ljudi otisli da ih love i hvataju i sad ih vise nema...mislim stvarno, bas smo divljaci
..

Ma nismo valjda?! Po zakonu je zabranjeno pucati u tetreba kad se raspeva a lovci uglavnom bas tad pucaju u njih. Bar ti znas za one kosti koje im blokiraju slusne kanale kad se oglasavaju a zbog kojih su i dobili ime tetreb gluhan.

Inace, bradani jedu koshtanu srz i treba im i do 7 godina da u potpunosti savladaju vestinu bacanja kostiju. Na lesini se pojavljuju tek kad supovi i ostali obave "prljavi" deo posla.

Ne znam jesam li u pravu ali meni jako lice na harpije iz Juzne Amerike.

Lice dosta. Tetreb mi lici na curku, nekako mi je antipatican ali bi se i za njega borila da mogu. Nadam se jednog dana, kad zavrsim fax pa budem u toj struci, da cu moci nekako da pomognem

Drago mi je da neko pokrenuo ovu temu.Moram da priznam da sam se bas iznenadio, jer za bradana malo ko zna.Odlican text na vrhu.Dodao bih da postoje 3 podvrste:evroazijska, severnoafricka i juznoafricka. U SFRJ je bio rasprostranjen(ne zna se brojnost, ali ga je bilo na mnogim za njega karakteristicnim mestima) u 19. veku, dok je u 20. naglo poceo da nestaje.U Srbiji je ziveo u Sicevackoj klisuri, na Staroj i Suvoj planini.Navodi se cak da je u blizini Beograda ubijena jedna ptica 1917. godine.Lovljen je, trovan strihninom(strasna smrt), hvatan u zamke za vukove.U listi ptica Srbije je naveden sa naznakom da je vrlo redak.Takode sam nailazio na mnogim sajtovima da ima 2-3 para na Balkanu(bez Grcke).Tako da jos uvek gajim nadu da se moze naci na prostorima oko srpsko-makedonske granice.

Rin@:

jel znate da je pre recimo 6-7 godina bila emisija o planinskim konjima kod nas u udarnom terminu na nekoj domacoj Tv stanici i par godina kasnije, konji su istrebljeni, ljudi otisli da ih love i hvataju i sad ih vise nema...mislim stvarno, bas smo divljaci
..

Kliknite za proširenje...

tipichno ljudski....uzas,crkli dabogda debili koji su to radili

prelepa ptica,nema sta ljudi ne mogu da upropaste

micaigoxy:

prelepa ptica,nema sta ljudi ne mogu da upropaste

Kliknite za proširenje...

pa da,ljudi uvek sve upropaste. Rad i mucenje onih jadnih pojedinaca,koji se bore za ocuvanje prirode,se ni ne primecuje,naspram tolike stete kojiu prouzrokuju ljudi zarad sopstvenih interesa,.
postoji milijardu primera,sitnih i onih globalnih kao sto je seca suma...uzas,odmah se iznerviram kad na to pomislim...

stvarno je ovaj orao bardan prelijepa ptica

ema k:

stvarno je ovaj orao bardan prelijepa ptica

Kliknite za proširenje...

A Srbija svoje sportiste cesto zove orlovima, takodje imamo i orla na zastavi, ali u prirodi slabo.
Ne znam da li je moguce i koliko je tesko vratiti orla bradana u Srbiju. Nesto znam o projektu beloglavog supa, pretpostavljam da bi ishrana u prirodi bila veliki problem, jer vise nema toliko divljih zivotinja kao nekada.
Ako se ne varam u Spaniji su vratili neke primerke u prirodu iz nekog uzgajalista.
Da li moze neko nesto vise da napise o iskustvima i problemima povratka orla bradana u prirodu.
Da li je to nemoguca misija ?

orao brada je bio zastupljen u srbiji u velikom broju ali sa opadanjem stocarstva je i on poceo da nestaje sami zakljucite zasto
i orao nije trovan vec vukovi a orlovi i beloglavi supovi su bili kolateralna steta jer su oni cistili lesine tj, kosti
ishrana je velika stavka da bi se vratio na planine jer nema sta da jede nema ovaca na planinama sve je zatvoreno i nas covek nebi dao ni crkotinu da se da orlovima jer smo veoma pokvareni

Rin@:

pa da,ljudi uvek sve upropaste. Rad i mucenje onih jadnih pojedinaca,koji se bore za ocuvanje prirode,se ni ne primecuje,naspram tolike stete kojiu prouzrokuju ljudi zarad sopstvenih interesa,.
postoji milijardu primera,sitnih i onih globalnih kao sto je seca suma...uzas,odmah se iznerviram kad na to pomislim...

Kliknite za proširenje...

super tema.Ja sam iz Vranja u mom kraju odgajivaci golubova pokusavaju da istrebe SIVOG SOKOLA najbrzu i najlepsu pticu o kojoj znam puno i od 93 godine pratim taj jedan par koji drzi teritoriju iznad Vranja ali se bojim da ce ih golubari istrebiti jer svake godine se koriste sve novijim metodama hvatanja i ubijanja.Neznam kako da se borim protiv njih?

Rin@:

pa da,ljudi uvek sve upropaste. Rad i mucenje onih jadnih pojedinaca,koji se bore za ocuvanje prirode,se ni ne primecuje,naspram tolike stete kojiu prouzrokuju ljudi zarad sopstvenih interesa,.
postoji milijardu primera,sitnih i onih globalnih kao sto je seca suma...uzas,odmah se iznerviram kad na to pomislim...

Kliknite za proširenje...

super tema.Ja sam iz Vranja u mom kraju odgajivaci golubova pokusavaju da istrebe SIVOG SOKOLA najbrzu i najlepsu pticu o kojoj znam puno i od 93 godine pratim taj jedan par koji drzi teritoriju iznad Vranja ali se bojim da ce ih golubari istrebiti jer svake godine se koriste sve novijim metodama hvatanja i ubijanja.Neznam kako da se borim protiv njih?

Da ih prijavis policiji. Sokolovi su zasticeni trajnom zabranom lova (Zakon o lovstvu RS), a takodje su i na uredbi o prirodnim retkostima RS. Pored toga, imas i Krivicni zakonik RS, po kome je zabranjeno ubijanje i mucenje zivotinja. Ako golubari postavljaju otrov, onda krse i Zakon o javnom redu i miru. Postoji zaista dobra baza na osnovu koje mozes da pokrenes tuzbu protiv njih. Vazno je da znas ime i prezime onoga ko je to ucinio i da imas neki dokaz (npr. fotogragiju, obdukcioni nalaz ptice i slicno). Obrati se Zavodu za zastitu prirode (http://www.natureprotection.org.yu/) ili nekom drustvu za zastitu zivotinja (npr. Fond za zastitu ptica grabljivica http://www.vulture.org.yu/) koji ti mozda mogu pomoci. Puno srece.

Sto se bradana tice, mislim da je on jedan od najlepsih lesinara (pogledajte samo te prelepe oci ) i stvarno steta sto smo ga istrebili. Nadam se da ce se ramisliti mozda i o nekom programu povratka ove ptice, kao sto se sada pokusava sa supovima u istocnoj Srbiji.

Rin@:

Orao Bradan, Gypaetus barbatus
BRADAŠ ŽUTOGLAVI, kostoberina žutoglava ili orao bradan,
Gypaetus barbatus, ptica sokolovka iz grupe supova.

Puno interesantnih i protivrecnih informacija. Od urbanih legendi - do rekla-kazala. negde pise da pripada porodici orlova, a negde porodici sokolova. .

Kliknite za proširenje...

da razjasnimo ovu nedoumicu...

Classis: Aves
Subclassis: Neornithes
Superordo: Neognathe
Ordo: Falconiformes
Familia: Accipitridae
Genus: Gypaetus
Species: Gypaetus Barbatus
Objasnjenje za one kojima nije jasno:
-Klasa Aves (lat: ptica) u sebe ukljucuje sve ptice
-Subclassis je potklasa i ona ukljucuje samo moderne ptice
Potklasa Neornithes se deli na dva Nadreda{superordo},a to su Paleognathe(ptice trkacice) i Neognathe.
-Superordo Neognathe obuhvata nejveci broj vsta danasnjih ptica koje su dozivele intezivnu adaptivnu radijacju. Odvajaju se od prethodne grupe Paleognathe pre svega po odlikama vilice po cemu su dobile ime. U Evropi zivi 18 redova(ordo)Neognathe.
-Ordo je red i ptice u redu Falconiformes(ptice grabljivice) imaju na dole povijen snazan kljun i prste sa snaznim i ostrim kandzama specijalizovane za hvatanje(grabljenje) plena.Poseduju odlican izostren vid,sto je specijalizacija na predatorski nacin ishrane. Odlicni su letaci i sve su mesojedi. Hranu nagomilavaju u voljki,a odatle je polako vare. Misicni zeludac je vrlo snazan,tako da vare i kosti plena.
Zbog nacina na koji hvataju plen zovu se grabljivice ili na engleskom Birds of prey
-Accipitirdae: ovo je velika familija sa raznolikim vrstama koja u sebe ukljucuje orlove,jastrebove,kanje,lunje,eje,lesinare “starog sveta” itd.Ovu familiju sacinjavaju srednje i krupne grabljivice koje na boku natkljuvja nemaju zubolik izrastaj,niti izbocine u nosu. Vecina su aktivni predatori koji grade gnezda od pruca
Accipitridae je najveca familija koja obuhvata 217 vrsta.
Njoj pripada i red Gypaetus sa jednom jedinom recentnom vrstom Gypaetus Barbatus ili orao bradan
Zakljucak: Orao Bradan zajedno sa orlovima i sokolovima pripada familiji Accipitridae.

i dodatak:
Ova ogromna ptica je dugacka 95-125cm,a raspon krila joj je 235-280cm. Teska je od 5-7kg. Mlade ptice imaju potpuno sivo do tamno sivo perje,a prava boja se javlja kad i dostizu polnu zrelost,a to je sa 5 godina starosti.


dopuna o rasprostranjenju:
Rasporstranjenje: . Pirineji (spanski, francuski), Korzika; Juzni i jugoistocni Balkan (kod nas i Makedoniji nestao); Grcka, Krit, Turska; Kavkaz, Altaj, Tjanj-Shanj (Rusija, Kirgizstan, Uzbekistan) i Himalaji.
Negde kazu - ako ima veliki prostor za letenje - moze se razmnozavati i u ZOO-parkovima. Uspesan primer u Bugarskoj nekada davno,pre nekoliko decenija.

Poceo je pre par godina projekat vracanja bradana na Alpe i ,za sada, je uspesan,tako da je buducnost ove fascinantne ptice jako neizvesna. Ali, s obzirom da njena stanista i plen polako nestaju,sanse za opstanak se iz dana u dan smanjuju.

i jos par slika...























na ovoj slici je nasa poslednja zenka,neposredno pre trovanja

Zenka bradana lezi na jajima 53-60 dana na dva jaja. Od dva ptica prezivi samo jedno a izlece iz gnezda nakon 100-130 dana.

Bradan za razliku od drugih lesinara (beloglavi sup, crni lesinar, kondor, bela kanja,..) ima potpuno operjanu glavu jer dolazi tek nakon sto drugi lesinari raskomadaju lesinu tako da ne mora da brine da li ce da se isprlja. NASELJAVANJE ne verujem da bi uspelo ako na teritoriji gde ce da trazi lesine vec nema drugih vrsta lesinara.

Glavna hrana su mu kosti. Moze da proguta kost duzine 20 cm jer ce jaki zeludacni sokovi da je svare. Ako je suvise velika ponese kost u kandjama, poleti i pusta je na stene da se razbije pa slece i pojede ostatke i kostanu srz bogatu mastima i proteinima. Hrani se i kornjacama tako sto ih ponese i baca na zemlju da se razbiju. Razliciti skeleti uginulih zivotinja su u ishrani bradana zastupljene preko 80 posto. Poznat je i pod nazivom kostoberina.

Kondor moze satima da leti iznad lesine ili da je obilazi nekoliko dana pre nego sto bude siguran da je bezbedno da se spusti. Verovatno vazi i za bradana.

Najstabilnija populacija bradana je u Mongoliji.


Bradan ima veliku teritoriju koju nadlece, precnika 100 km. S obzirom da mu je duzina tela 110-150 cm zajedno sa velikim repnim perima, a raspon krila 250 cm uz masu od 5-7 kg letenje i jedrenje mu ne prestavlja veliko opterecenje.


Zuta boja perija potice zbog "kupanja" u stenskoj prasini, jedinke u zooloskim vrtovima imaju belo umesto zutog perja.

Pokusava se sa naseljavanjem tako sto se ptici izlezeni u zatocenistvu hrane maketama odrasle ptice i vodi se racuna da pri tom ne vide coveka, s razlogom
Taj nacin vracanje bradana u priroduu uspesno se primenilo na Alpima. Primenjuje se jos u Spaniji i Grckoj.

Kod nas u Srbiji je u planu projekat vracanja Bele Kanje na Staru Planinu. Takodje s nasih prostora istrebljenog lesinara.

Vecina podataka je iz teksta Slobodanke Jovic iz jednog ranijeg broja Zova i tekstova Bratislava Grubaca strucnjaka za ptice grabljivice i strvinare.

Rzlog nestajanja je sve manja mogucnost pronalaska hrane u prirodi zbog manje divljaci, smanjenja teritorije gde ne bi bio uznemiravan i smanjenja nomadskog bavljenja stocarstvom, postavljanje otrova u lesine radi trovanja vukova i sokolova, odbacivanje lesina zivotinja sa farmi koje su hranjene razlicitim antibioticima i hormonima, trovanje olovom koje se unese preko lesina divljih zivotinja koje su ranjene olovnom sacmom pa posle nekog vremena od posledica ranjavanja uginule, ubijanje iz pusaka radi trofeja za prepariranje ili ubrajanja u "stetocine" itd.

Rina, OVO "Zakljucak: Orao Bradan zajedno sa orlovima i sokolovima pripada familiji Accipitridae." nije tačno. Sokolovi su falconidae a falconidae i accipitridae su zajedno falconiformes. Verovatno ti se potkralo, nije ni čudno, kod tolikog texta. Možda si mislila na jastrebove?

A što se tiče uzroka nestajanja, odavno mi je poznato to sa štetočinama-mi neku drugu vrstu proglasimo štetočinama a zapravo nema većih štetočina od nas.

Jel može orao biti kućni ljubimac?

U Češkoj recimo drže sure orlove kao lovačke pomoćnike, slično kao što se ovde gaje sokolovi, samo orao može da ulovi mnogo veći plen. Ali nikako ih ne drže kao kućne ljubimce, već imaju svoje volijere, velike, prostrane, sa čvrstom žicom sa svih strana. Jesi li nekad bila u zoo vrtu? Jesi li videla orla u prirodnoj veličini? I osetila smrad koji se širi oko volijere beloglavih supova...

mimi's mom:

Rina, OVO "Zakljucak: Orao Bradan zajedno sa orlovima i sokolovima pripada familiji Accipitridae." nije tačno. Sokolovi su falconidae a falconidae i accipitridae su zajedno falconiformes. Verovatno ti se potkralo, nije ni čudno, kod tolikog texta. Možda si mislila na jastrebove?

A što se tiče uzroka nestajanja, odavno mi je poznato to sa štetočinama-mi neku drugu vrstu proglasimo štetočinama a zapravo nema većih štetočina od nas.

Kliknite za proširenje...

Izvinjavam se, greska u kucanju.
Htedoh reci sa jastrebovima i orlovima

dragojIo:

prelepa ptica, nadam se da će ih organizovano ponovo naseliti nekad, slično kao što su dabrovi vraćeni
dopunio bih te da živi i u Africi, iz opstanka se sećam da je specijalista da od noja probuši jaje i popije ga...

Kliknite za proširenje...

To je u stvari bela kanja što razbija jaja... bradan lomi kosti...
A i kanje su u nezavidnom položaju, mislim da su u 21.veku izumrle u Srbiji
Mislim da će prvo krenuti sa vraćanjem crnog lešinara jer on prvi dolazi na lešinu i otvara je, pa onda ide sup koji jede mekane unutrašnje delove, pa kanja koja kljuje između rebara (jer ima tanak kljun), pa bradan koji ukloni kosti i tako se sve počisti.
Sad kod nas supova ima, ali uglavnom jedu na hranilištima već raskomadano meso

Da, na Uvačkom jezeru je napravljen rezervat sa hranilištem. Ali fascinantno je kako su se lešinari organizovali, kako postoji taj poredak, kako su se adaptirali... Prosto moraš, posmatrajući ih, da poveruješ i u Boga i u Darvinovu teoriju, takoreći, lešinari podstiču kreacionizam.