DA LI TREBA TUĆI DECU U VASPITNE SVRHE?

Zanima me vase misljenje na ovu temu.
Mi smo odrastali (barem ja) u vremenu kada se smatralo da je batina iz raja izasla.Cak su mnogi roditelji korisili i razna pomocna sredstva,tipa pruta,kaisa,varjace, sto nimalo ne podrzavam.
Sada svi govore o tome kako decu ne treba tuci,pa se cak i samar ili udarac po guzi smatra blazim vidom zlostavljanja. Sa tim se ne slazem. Imam devojcicu od 2.5 meseca i sada mi se cini da nikad necu moci da je udarim,ali npr. kako dete nauciti da ne treba da cacka uticnice,sporet i druge opasnije stvari u kuci? Da li tu samo razgovor moze da pomogne?

Jos ti je mala devočica
Ima jedan period možda oko treće-četvrte godine kad jednostavno neće da slušaju.

Kao da na neki direktniji način od zabrane rečima traže da im se postave granice šta smeju a šta ne.
U tom periodu mi se desilo da par puta sina šljepim po guzi kad i posle deset puta ponovljene zabrane da nešto ne dira, prosto nije mario dva posto.

Nisam za taj vid kažnjavanja, ali bilo je par situacija kad prosto nemaš izbora, jer rade baš ono što im sto puta lepo objasniš da ne smeju nikako.

lyon69:

Jos ti je mala devočica
Ima jedan period možda oko treće-četvrte godine kad jednostavno neće da slušaju.

Kao da na neki direktniji način od zabrane rečima traže da im se postave granice šta smeju a šta ne.
U tom periodu mi se desilo da par puta sina šljepim po guzi kad i posle deset puta ponovljene zabrane da nešto ne dira, prosto nije mario dva posto.

Nisam za taj vid kažnjavanja, ali bilo je par situacija kad prosto nemaš izbora, jer rade baš ono što im sto puta lepo objasniš da ne smeju nikako.

Kliknite za proširenje...

To je ono cega sam i ja svesna i ne smatram sebe nenormalnom zbog toga,ali sam se nalazila u drustvu gde se povela bas ova tema i gde smo muz i ja bili anatemisani zato sto smo rekli da cemo verovatno nekad udariti svoje dete. Doduse bilo je i onih koji se slazu sa nama. Ne mislim da necu praviti greske,ali to sto cu je nekad udariti ne smatram tako katastrofalnim.

To su ciste gluposti.Videces i sama bice situacija kad ce to biti neizbezno.Izmedju mojih klinaca je mala razlika oko 18 meseci pa ponekad dojde kao da su blizanci i taj period ne slusanja nikako da prodje.Mala kojoj je 2,5 kad joj nesto kazem samo zatrepce okicama i nastavi po svome.Zato sam umesto batina uvela drugi metod kazna, nema crtanih filmova ili necega sto im je u tom trenutku vazno i mogu ti reci deluje.

ne bih voleo da budem tučen u vaspitne svrhe
a ne radim drugima ono što ne bih voleo da drugi rade meni

deca imaju period oko 3-5 godine kad su nemoguca i nedokazana i kad ti trebaju zivci ko konopci da ostanes cool...

ne verujem u batine kao vaspitnu meru, u smislu da neko ko je udarao svoje dete redovno nije bio vaspitac vec samo nekontrolisano besan (i jos po nesto)...

blago sljepnuti dete po guzi... to znaci da si kontrolisano iznerviran... a ako sam vec kontrolisano iznervirana, zasto ih samo ne kazniti tipa - nema igranja dok se ne smirite ili tako nesto...

inace, ne podnosim razmazenu decu... ono, sve im je dozvoljeno i penju se po glavama ljudima... i idu mi na nerve roditelji koji na taj nacin "vaspitavaju" dete...

Razgovor, zabrane i na kraju po goozi!
Dakle, poslednja alternativa su batine, ali ponekad su neizbežne.
Evo jednog ilustrativnog primera: klinja nekih prijatelja krenuo u prvi razred. I neće da uči slova. Došlo je dotle da je počeo da zaostaje za drugom decom. Roditelji pričali i govorili i objašnjavali da mora da nauči slova, ali jock! On tera svoje. E onda su seli s njim, i terali ga da krene, slovo po slovo. Ako počne da se pekmezi, po dupetu! Naučio je slova za nedelju dana.

ih sevilja
ako je tako daj da prepišemo batine na recepat
dal sad da nabrajamo primere dece koja svaki dan dobijaju sledovanja po guzi
pa su opet nevaljala i nepismena

e preteče me. Baš sam ovih dana razmišljala da se konsultujem sa vama o ovoj temi. Moj klinac ima 2 godine i postaje nepodnošnjivo.
Ne znam kako da ga kaznim i da to ima efekta???
Ne bih baš za sve što neće da uradi ili češće ne uradi da se natežemo. U kući mu je manje više sve prilagodjeno ali kad negde odemo šta onda???

mibokica:

To je ono cega sam i ja svesna i ne smatram sebe nenormalnom zbog toga,ali sam se nalazila u drustvu gde se povela bas ova tema i gde smo muz i ja bili anatemisani zato sto smo rekli da cemo verovatno nekad udariti svoje dete. Doduse bilo je i onih koji se slazu sa nama. Ne mislim da necu praviti greske,ali to sto cu je nekad udariti ne smatram tako katastrofalnim.

Kliknite za proširenje...

Ma daj...
To može da kaže samo onaj ko decu nije imao.
Sve to lepo zvuči u teoriji ali u praksi ima situacija kad zaista nemaš drugi način.
Ne mogu ja sa mojim sinom od 4 godine da se raspravljam i da ga ubeđujem da li treba da mi da ruku kad idemo trotoarom u nekoj prometnoj ulici ili ne treba.
Jer on recimo misli da ne treba i neće da daje ruku, mada smo sto puta pričali zašto to mora.
Tj. mislio je. Sad ima 6 godina i više takvih situacija nema
Opusti se.
Jedno su situacije o kojima pričamo, drugo je bes i nezadovoljstvo bolesnih ljudi koji to iskaljuju na deci tukući ih svaki čas.

Debela Berta:

e preteče me. Baš sam ovih dana razmišljala da se konsultujem sa vama o ovoj temi. Moj klinac ima 2 godine i postaje nepodnošnjivo.
Ne znam kako da ga kaznim i da to ima efekta???
Ne bih baš za sve što neće da uradi ili češće ne uradi da se natežemo. U kući mu je manje više sve prilagodjeno ali kad negde odemo šta onda???

Kliknite za proširenje...

Postoje roditelji koji svojoj deci postavljaju razne zabrane u svojoj kuci,a kad odu negde drugde sve im je dozvoljeno,pa samo sede i govore jao nemoj ovo,nemoj ono. To me oduvek nerviralo. A opet s druge strane nerviraju me roditelji koji ce bez nekog posebnog razloga dete posteno da izlemaju u gostima.
Jos uvek nemam dovoljno iskustva da bih ti nesto konkretno rekla,ali mislim da treba naci neku sredinu, reci detetu da to sto radi nije u redu,pa ako bas preteruje,dati mu malko po guzi.

lyon69:

Ma daj...
To može da kaže samo onaj ko decu nije imao.
Sve to lepo zvuči u teoriji ali u praksi ima situacija kad zaista nemaš drugi način.
Ne mogu ja sa mojim sinom od 4 godine da se raspravljam i da ga ubeđujem da li treba da mi da ruku kad idemo trotoarom u nekoj prometnoj ulici ili ne treba.
Jer on recimo misli da ne treba i neće da daje ruku, mada smo sto puta pričali zašto to mora.
Tj. mislio je. Sad ima 6 godina i više takvih situacija nema
Opusti se.
Jedno su situacije o kojima pričamo, drugo je bes i nezadovoljstvo bolesnih ljudi koji to iskaljuju na deci tukući ih svaki čas.

Kliknite za proširenje...

Upravo se o tome radi. Mnogi i to osudjuju, sto je po meni sasvim nenormalno. Ali sto ti kazes to upravo cine oni koji nemaju decu,mada sam i ja nova u tome

Nisam u tom fazonu. U kući je uglavnom sve prilagodjeno njemu, tako da nemam šta mnogo da mu branim. Ono penjanje po stolicama i otvaranje kupatila kad je neko unutra i stvari koje su nepredvidjene ali generalno kuća nije problem.
Npr. kod moje sestre je prekidač za svetlo na dohvat njegove ruke i stalno se igra sa njim ono kao mrak-dan.Kako ja njemu da objasnim da ga ne dira. Nisam za metod odvlačenja pažnje jer mislim da ako nešto ne sme to mora da zna.
Pre neki dan mi se na ulici otgao iz ruke. I šta ako se to ponovi. Koliko puta se kaže lepo pre nego što se predje na konkretno delovanje, u vidu kažnjavanja?

Нисам за батинање, никако!

Али, можете ви детету од годину-две све лепо и научно објаснити зашто не треба да дира утичнице за струју...он ће опет насртати на њих... Једно пљес по руци када крене ка утичници (шпорету, или било ком другом уређају) уз узвик ''не!'' или ''пец струја!'' је много делотворнији од сваког објашњавања.
Значи, само у том смислу ''физичко кажњавање'' (које нема за циљ да нанесе бол, него да дете нешто научи) може бити оправдано.
Није оправдано када дете тучемо само зато што сми се МИ изнервирали па имамо потребу да се на неком искалимо.
Значи, ако ћушнемо дете, треба да га ћушнемо из љубави према њему, а не из сопственог беса.

С друге стране, ево, већ неко време се чудим кажњавању које спроводе маме другарица моје деце.

Ево рецимо: моја ћерка цело поподне умире од досаде јер је другарици из комшилука мама забранила да се игра са другарицама пошто је на полугодишту имала неколико четворки.
И сад то дете седи код куће, игра игрице, гледа ТВ, а не сме да се игра са другарицама... какве везе имају казна и четворке? Хоће ли она после две недеље неиграња са другарицама бити бољи ђак???

Хоћу да кажем: многи родитељи кажњавају децу да би их КАЗНИЛИ, да би им напакостили (ако могу да употребим тај израз), а не зато да би деца извукла неку поуку.
Место да је мама одлучила да у другом полугодишту мало више пажње посвети ћеркиној организацији времна, сатници учења, контролисању извршавања обавеза...мама је и даље пушта да ради шта хоће, мала и даље не учи....али мама је сад ваљда срећна што јој је вратила мило за драго!

Казна би увек требало да има везе са разлогом за кажњавање. Из ње би требало нешто да се научи, а не само да се пати због патње.

Значи, ако ћушнемо дете, треба да га ћушнемо из љубави према њему, а не из сопственог беса.

Kliknite za proširenje...

Да не ипадне да сам савршенство: и ја сам пар пута у животу ћушнула дете и кад није било педагошки оправдано, али никад их нисам тукла! ops:

А да не спомињем маму друге другарице која ''НЕ ТУЧЕ ДЕЦУ'' него их кад ''нису добри'' закључава у мрачни купатило по пола сата...а дете тамо вришти и лупа песницама о врата...

Puno zavisi i od karaktera deteta. Mi živimo u kući sa svekrom i svekrvom, oni čuvaju deverovu decu, a klinci opet jedva čekaju da zbrišu kod mene. Jovana je bila mnogo smirenija i poslušnija, nju nikad nisam udarila, dovoljno je bilo da povisim ton. Nikola je sasvim druga pesma: pokušala sam da ga vaspitavam kao i njegovu sestru, ali me je baba minirala. Kad bi on počeo da besni, vikala je i baba na njega, a na kraju je uvek rekla "baš me briga - radi šta hoćeš". I tako je dete naučilo da ne treba da se sekira šta mu neko kaže, samo treba da bude dovoljno dosadan. Kad je cela priča prevršila meru, baba mu je pretila sa mnom. E, tad mi se smučilo. Od tada je dete malo poraslo, dobio je par puta po guzi i super se slažemo, a baba neka vodi svoje bitke kako zna.

Не. Децу никада не треба тући.

Ne, ja uopste nisam za kaznjavanje dece. Treba im postaviti ogranicenja, ali to je sve moguce i bez kazni. Nemam potrebu ni da vicem, ni da tucem, ni da cusnem, jednostavno mu ne dam nesto da uradi. On se ponekad ljuti, pa nekad je bas uporan, ali ja sam upornija. Price i pouke, to kada bude stariji, sada igram na kartu svog strpljenja.

Kapiram da nemaju svi moje strpljenje, niti su svesni da ne mozes nekog da tuces iz ljubavi... ako ga toliko volis, onda treba da mu budes iznad glave uvek kada se priblizi uticnici i da mu ne dozvolis da se elektrise. Vrlo je bitno imati smisla za humor, pa tu dreku zbog neke zabrane prebaciti u igru i smeh... treba se zabavljati sa detetom. Deca su super zabavna i uvek spremna za neke smicalice.

Hellen:

А да не спомињем маму друге другарице која ''НЕ ТУЧЕ ДЕЦУ'' него их кад ''нису добри'' закључава у мрачни купатило по пола сата...а дете тамо вришти и лупа песницама о врата...

Kliknite za proširenje...

*** ne verujem!!! Stvarno ima psihopata.
Konkretne stvari nam idu ok, npr prvi put kad se približio uključenoj rerni par puta sam rekla ne i kad nije imalo efekta uzela sam mu ruku i spustila na staklo (naravno na sekundu i ne tako vruću) sad čim vidi uključenu rernu ide okolo da ne bi prošao pored rerne.
S druge strane kako sad da mu objasnim da će ga ubiti auto.
Helen ja čak i to čuškanje po ruci nekako ne volim, ali je nužda.

Čekaj a kako to misliš da mu stalno budem nad glavom. Šta kad jednog trenutka ne budem tu na 30sec.? Za glupost je dovoljan i sekund.
Šta li to mama stalno krije kad se približim tu i tu. Ja sam prosto fascinirana koliko su pametnice ova naša deca. Vanja nešto sakrije i posle sedam dana zna gde je a kamo li da ne zapamti da ja stalno nešto guram guzu uza zid kad se približi utičnici.

pa jeste dovoljan sekund, zato ako ima neka opasnost u blizini uvek sam prisutna
Pa uticnice bar nisu problem, treba ih osigurati... postoje one stvarcice za babyproofing

to je jedini nacin, ne vidim kako bi ga batina sprecila, nema opustanja dok je ovako mali
generalno, gledam da ga okruzim stvarima koje su sigurne... nije lako, stalna je to borba, pogotovo ako ti je dete tako zivahno kao moj sin

blogger with a cause:

Ne, ja uopste nisam za kaznjavanje dece. Treba im postaviti ogranicenja, ali to je sve moguce i bez kazni. Nemam potrebu ni da vicem, ni da tucem, ni da cusnem, jednostavno mu ne dam nesto da uradi. On se ponekad ljuti, pa nekad je bas uporan, ali ja sam upornija. Price i pouke, to kada bude stariji, sada igram na kartu svog strpljenja.

Kapiram da nemaju svi moje strpljenje, niti su svesni da ne mozes nekog da tuces iz ljubavi... ako ga toliko volis, onda treba da mu budes iznad glave uvek kada se priblizi uticnici i da mu ne dozvolis da se elektrise. Vrlo je bitno imati smisla za humor, pa tu dreku zbog neke zabrane prebaciti u igru i smeh... treba se zabavljati sa detetom. Deca su super zabavna i uvek spremna za neke smicalice.

Kliknite za proširenje...

Одавно нисам чула овако лепо размишљање. Дивно, заиста...

Деца на стрпљење одговарају стрпљењем. На љубав љубављу.
Сваки њихов отпор је казна за неки наш поступак.

Ја сам код малаца приметила следеће. Приближава се утичници а другом руком лупа себе по гузи. Е то је малац који је запамтио да се за то добијају батине. или... Приближава се утичници и одмахује главом. Малац коме се говори не, не...
После довољно стрпљивог понављања да се то не треба дирати, они одустају, а одустају и након довољно батина. Избор је наш. ;-)

Čula sam sve o tvom sinu čitam i ko da pričaš o mom detetu.Čak mislim da su oni tu negde (Vanja puni 2 u martu)???
U kući je sve obezbedjeno, i utičnice su zaštićene i ivice izlepljene a ona s*anja za fioke sam se ubila ali našla.
Više sam mislila na kažnjavanja zbog sitnih bezobrazluka. Npr bacanje hrane koja mu se ne dopada. Vanja ima vrlo promenljiv ukus tako da ono što danas jede, ne mora sutra ali hoće prekosutra. Banalizujem ali takav je, voli sve da vidi pipne, čuje, proba, malo igračaka mu je čitavo jer svaku rastavi da vidi šta to ima unutra. Budući pronalazač, ljubi ga majka.
Elem ima običaj da pljune zalogaj iz usta i jeste Helen u pravu da kazna treba da bude vezana za postupak, što bi u ovom slučaju značilo oduzeti hranu. Pa kako da mu ne dam da jede?