Ratko Petrović
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 25

Tema: Ratko Petrović

  1. #1
    Obećava tbmdeluxe (avatar)
    Učlanjen
    04.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    74
    Reputaciona moć
    37

    Podrazumevano Ratko Petrović

    RAZLIKE


    razlika je
    možda jedino u tome

    što ja volim taj tvoj krivi nos,
    a njemu, on samo
    ne smeta

    i što te ja volim više
    kad tek ustaneš
    a on
    kad ugasi
    svetlo

    i razlika
    je
    što znam
    šta voliš
    a on
    "simpatično"
    nema pojma
    o
    tvojim sitnim
    srećama

    i to je
    simpatično
    samo tebi

    i jedina
    ista stvar
    je što
    oboje
    spavamo s tobom

    on s tobom
    u krevetu

    ja s tobom
    u snovima i srcu



    MENE JE GRADILA PATNJA

    Mene je gradila patnja,
    uz zli osmeh sudbe.

    Tuga, u korak, išla k'o pratnja,
    i pravila crte lica - muške i grublje.


    Mene je kovala zla sreća,
    i kvasila kiša, prljava i žuta.

    I hiljadu me je pratilo sveća,
    da vide, kako skrećem s puta.



    PESMA JEDNOG - KRALJA - "HERCA"

    Imate jako dopadljiv lik,
    ja bih Vas Damo "karo",
    pre nego Damu "pik"

    Nije stvarno nikakav ćef,
    ja bih pre Vas Damu "karo"
    nego Damu "tref"

    Ja bih Vas okitio, i obuk'o u nerc
    pre bih Vas, Damu "karo",
    nego Damu "herc".



    ŽRTVOVANJE

    Tvrdiš da ti se čun,
    odvezao i zagubio u mraku
    na divljem moru,
    i ja odma' spaljujem sve svoje galije,
    da osvetlaju svojim plamenom
    tamnu morsku noć...

    I da nađemo tvoju malenu barku.

    I dok gore moje galije,
    i tonu moji brodovi
    iz vatre, u vodene dubine,
    da bi našli taj tvoj čun,
    mene plaši koga ću naći
    za njegovim kormilom!



    POSLE PRELJUBE

    Krpljena ljubav,
    uvek negde propušta.
    Rešenje je rastanak,
    ali navika nam to ne dopušta!

    Posle prevare,
    sve više nije svoje.
    Ako je moje, bilo jednom tuđe,
    onda ne može opet biti samo moje.



    LJUBAV

    Treperi u meni jedno sazvežđe celo,
    koje rađa moje misli i blesave snove.
    I sija, šareni i raste u meni smelo,
    i nikako drugačije, do ljubav se zove!

    I možda nešto plavo i u tebi cveta,
    ovog šarenog, blesavog aprila.
    Odbaci tegove sivila, ovoga sveta
    s lakoćom nežnih, leptirovih krila.

    I voli me najnežnije, kao od sna,
    sleti mi na dlan, sleti mi na usne.
    Ako ne volimo svaki dan, onda zna
    srce da se uvije u obično i zgusne.



    ULICA GORKIH JAGODA

    Dobrodošli,
    u ulicu Gorkih Jagoda... broj pet!
    Tu na uglu, s Ulicom Spaljenih pisama i
    Mrtvih Nadanja,
    stanujem ja.

    Svako jutro, odem do ćoška
    Bulevara Prevara.
    Tu kupim novine -
    "24 časa života manje".

    Pogledam oglase,
    rubrika "Nadanja",
    ali ništa novo...
    čak se i staro razgrabilo!

    Oko podne,
    sednem u park,
    pokraj reke Sećanja,
    i gledam kako otiču
    nabujale misli...

    Popodne je moje vreme,
    kada ručam u restoranu
    "Prvi poljubac".
    Odmah je tu, na trgu Ironije.

    Pitam koji je danas dan
    crno-belog kelnera...
    (Pošto znam koji je specijalitet,
    kojeg dana na meniju...)

    "Koji je danas dan...?!"
    reče kelner...
    "Mislim gospodine, da je danas
    Pateticni dan!"

    "Bože!
    Zakleo bih se da je danas
    Očajni dan!
    Kako prodje nedelja!"

    Za Patetični dan,
    obično je na meniju
    "teška Glupost,
    filovana s divljom ljubomorom"

    "Moje omiljeno!"
    - pomislih.
    "Još nesto gospodine?!"
    bio je ljubazan kelner.

    "Možda... preliv od intriga,
    s jednom toplom, sočnom laži!?"
    "Mogu li Vam preporučiti
    samosažaljenje uz to?!"

    "dakako!"

    "Ko kuva danas?!"
    pitah.
    "Djavo, čini mi se...
    ili Vaša bivša!
    Ako joj je počela smena?!"

    "Daj!, 'Ajde!"

    "A, za desert?!"

    "Možda neki bol,
    u predelu grudi?!"

    "Naravno gospodine... Sve za Vas!"


    PRVI SNEG

    Šetao sam tako stazom,
    prekrio je prvi sneg.
    Prozori su tvoji išarani mrazom,
    a, u tvome srcu, ove zime - led.

    Krenuh kroz park, starom prečicom,
    Izađoh iz šumice zavejanih breza,
    Na mostiću, nad zaleđenom rečicom,
    ljubila si njega, a, mene je stresla jeza.

    Zagrnuo sam kaput, i prošao kao sena,
    ušao sam dublje u mećavu i tminu,
    I tri sokaka dalje, mirisala je kosa njena.
    I tri sokaka dalje, nisam prihvatao istinu.


    MUZA

    Ti si moja bleskasta Muza,
    što mi stavlja šarene misli pod šešir,
    tvoje ime nosi svaka procvala ruža,
    ti si mi snaga, kad vuče me ka dnu vir.

    Kad se probudim, prvo si što pomislim,
    i poslednje uveče kad legnem,
    ti si mi sunce u danima pokislim,
    jedini izlaz kad hoću da pobegnem.


    JESEN

    Poslednji list pada s platana,
    još jednu godinu jesen nosi,
    ali kao da nije prošlo ni dana,
    sjaju tvojih očiju, osmehu i kosi.

    Ovo je naše poslednje veče,
    kasno je sad da se tešimo,
    vremenom se rane same zaleče,
    zavrti našu stvar i zaplešimo.



    PITALI ME

    Pitao me slep čovek,
    da mu opišem zvezde.
    Na dlanu sam mu prstom,
    svaku nacrtao.

    Pitao me gluv,
    kako Mocart zvuči,
    dugu sam mu pokazao.

    Pitao me star,
    da mu mladost vratim,
    knjige sam mu pisao.

    Pitao me ružan,
    kako da lep, postane.
    Nisam ga lagao.

    Pitala me srna,
    od lovaca, da je skrijem,
    u sneg sam je sakrio.

    Pitao me siromah,
    da ga bogatijim učinim,
    prijateljstvo
    sam mu svoje darovao.

    Pitao me jastuk,
    dal' je istina,
    sve što sanjam?
    Rekao sam "Ne bih znao!"

    Pitala me letnja noć,
    je li lepša od jutra?!
    Ako nije,
    zašto sam joj onda,
    sitne sate krao?

    Pitao sam sebe samog,
    dal' sam iza svake svoje reči,
    uvek u životu stao.

    I na kraju...

    Pitala me ti,
    da te zaboravim,
    ali nit' sam mogao,
    nit' sam to znao!


    uživajte!


    http://ratkopetrovicprle.googlepages.com/



  2. #2
    Obećava tbmdeluxe (avatar)
    Učlanjen
    04.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    74
    Reputaciona moć
    37

    Podrazumevano Re: Ratko Petrovic

    POSLEDNJA PESMA



    Usidrene u nemu tačku,
    biće oči tvoje lepe,
    kada shvatiš da sam otišao,
    u prah i pepeo.

    Bio sam modar od života uvek...

    Uvek se našao neko da mi postavi nogu,
    neko, da mi puca u leđa,
    neko, da me gurne sa ivice...
    Srećom! Pao sam na tvoj dlan.

    Uvek se našao neko,
    ko je uporno tvrdio, da je bolji od mene!
    A, ja jadan, nisam ni mislio
    da nečemu vredim.
    Niti, da sam za išta dobar.

    Rođen da umrem.

    Nisu progovorili ni reč sa mnom,
    a neki su me već mnogo mrzeli.
    Ali, ti isti su verovatno,
    najviše mrzeli sami sebe?

    Znaj, da sam uvek bio dete...

    Navlačeći maske, tkane od mašte,
    bujne kao stotinu proleća,
    ja sam živeo hiljade života!
    Za sve ovo, svoje kratko vreme,
    ja sam sanjao i maštao.

    Tebe najviše!

    Nisam se plašio velikih bitaka,
    onih, prsa u prsa,
    gde se glava sigurno gubi!
    Plašio sam se onih ljudi,
    što ti se podmuklo privuku
    u liku prijatelja,
    pa te izdaju!

    Radi pet minuta pažnje,
    nekih još jadnijih duša od njegove...

    Možda, radi par novih santimetara,
    naraslog ega?

    Ili ti se nadviju nad posteljom,
    dok si u snu...
    Pa te pridave,
    kad ne mogu da te spuste na zemlju.

    Krila bi ti polomili,
    da letiš njima!
    A, ovako, ne znaju kako protiv mašte,
    jer je sami nemaju.

    Možda ćeš se setiti kako sam te voleo?
    U to nemoj da sumljaš!
    Priznajem unapred svima,
    sve sam drugo lagao, sem toga!

    Neka mi oproste!

    Nisam mislio zlo.

    Mada sam imao taj otrovni zub,
    koji je često trovao moja usta,
    koji je ostavljao gorak ukus,
    kakav samo glupost ume da ostavi.

    Nisam ostajao dugo otrovan od njega,
    možda samo zanet u pogrešnom pravcu,
    ili sa blago zamućemnim vidom...
    Sa blago iskrivljenim pogledom na svet.

    Što i nije moralo da bude loše!

    Blago onima, koji znaju svoj put.
    Koji misle da znaju, šta će biti petnaestog
    kroz desetak godina...
    Oni mogu odmah da umru!

    Takav život je beskonačno siv,
    i tužniji od smrti...

    Ja, nisam znao šta me sutra čeka!
    Zato mi je bilo tako interesantno,
    da budem, makar još jedan dan, veliko dete.

    Ako me budeš žalila,
    onda moraš znati sve o meni.
    Ne želim da budeš u zabludi...

    Ja nisam imao mračnu stranu.
    Ja sam imao sivu stranu...
    A, ona je mnogo gora!

    To je ona strana,
    gde nisi svestan sebe.
    Nego, imaš iste dane,
    iste sate, iste minute i sekunde,
    beskorisnog postojanja!

    Kada si ništa drugo,
    do spleta okolnosti,
    i jednog događaja
    među tvojim roditeljima.

    Kada si još jedan "obični", recimo,
    među četiri zida u nekoj petospratnici,
    gde život, nije ni u prolazu...
    A, smrt vreba, da izbriše još nečije ime,
    iz adresara.

    Da sam imao tamnu stranu,
    makar bi' bio između dve vatre!
    A, ovako sam često bio, kao reka,
    koja zađe u dosadnu ravnicu,
    i razlije se u široko, mutno korito.

    Siv, i široko dosadan.
    Mutan i zaprljan.

    Kao reka, koja se vuče dosadnom ravnicom,
    sa istim, jednoličnim obalama,
    ne menjajući svoj pravac,
    do nekog mora, gde će se bedno uliti,
    i upraljati more, svojim tonama mulja.

    Takav sam u svom sivilu...

    A, ne kao planinski potok,
    sa viugavim tokom...
    Uvek bistar! Oštar! Snažan!

    Reći ćete zajedljivo "Ali, plitak druže!"

    Pa, bolje plitak, i zdrav!
    Nego dubok i mutan, muljevit... bolestan.

    Radovao sam se u jednom danu života,
    za sto godina!
    I patio u drugom, sutradan, za milion.
    Živeo sam u magičnom svetu,
    i padao hiljadu puta, dok nisam na kraju propao.

    Ne žalim!

    Ali oni periodi u kojima sam tonuo u sivilo običnog,
    koštali su me života.
    Njih sam najskuplje plaćao!
    Minutima, danima, i godinama
    svog života!

    Bačenim uzaludno!

    Tada su satovi samo odbrojavali
    jedan tren života manje!
    A, tek kada sam na kratko uspevao da se prenem,
    shvatao sam tu preveliku cenu,
    koju nisam smeo da platim,
    a, platio sam unapred...

    I bio sam nemoćan, da išta drugo učinim,
    sem da u mašti, obojim ono,
    što sam ranije stopio,
    i potopio u sivo...

    I opet ću potonuti u sivilo!

    Jer ti nisi htela,
    da me zauvek obojiš u boju tvojih očiju,
    ili boju tvojih usana...

    Jer, nisi htela da mi obojiš jutra,
    bojom svoga glasa,
    bojom tvoje kose...
    A, znam da bi to, jedino ti umela!

    Čućeš negde, da me više nema...
    Nekad, za pola života, ili već sutra?
    Negde s druge strane sveta,
    negde daleko, među sivim strancima...

    I biće! Znam!
    Usidrene u nemu tačku,
    oči tvoje lepe,
    kada shvatiš da sam otišao,
    da sam prah i pepeo.

    Ako, se ljubav, i može u nešto tako pretvoriti?



    http://ratkopetrovicprle.googlepages.com/mojapoezija

  3. #3
    Obećava tbmdeluxe (avatar)
    Učlanjen
    04.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    74
    Reputaciona moć
    37

    Podrazumevano Re: Ratko Petrovic

    UMOR I STID, STID I BES, BES I OČAJ


    Kad od zime zalede srca ptica,
    u jutrima kovanim od magle i mraza,
    na kafanskom stolu, pepeljava skica,
    otisci nemira, sive fleke novog poraza.

    Kad od te zime, zalede srca ptica...
    I kad kao brazde, budem ove zore
    svog slomljenog, ratarskog lica
    u tople šake, dočekao nove bore...

    Kad od zime! Ej! Zalede – srca ptica
    u jutrima – rakijave boje...
    biće tad, samo još jedna sitnica:
    - što zaledilo je i srce moje!


    http://ratkopetrovicprle.googlepages.com

  4. #4
    Obećava tbmdeluxe (avatar)
    Učlanjen
    04.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    74
    Reputaciona moć
    37

    Podrazumevano Re: Ratko Petrovic

    SIBIRSKA PESMA

    Šta će reći Jurij, kada stigne iz Aldana u Kazanj?
    Reći će da nije mogao protiv onoga, od čega je sazdan.
    Kad je ljubav u pitanju, e, tu se ništa ne može,
    govorio je pesmom, al' kada ih je zatekao, govorio je nožem.

    Anton je bio njegov najbolji drug iz gimnazije, i skoro pobratim,
    Ali kada je video Anu u njegovom naručju, nisam uspeo da ga odvratim.
    I evo, posle dvadeset godina čekam ga na železničkoj stanici,
    bolje je i u Sibiru ceo život, nego u Moskovskoj samici.

    Prošle zime mi je Petar doneo njegovo pismo, pisano s obala Lene,
    rešio je da se po cenu glave vrati u rodni grad, i na proleće će da krene,
    Pisao je i kako je radio sve od Čukotskog do Karskog mora,
    i kako su mu ruke odebljale od žuljeva, i lice mu je izorano od bora.

    Pisao je i kako pucaju breze od silnog mraza i zime,
    I kako samo vetar u toj praznini cvili njegovo ime.
    Sretao je kaže, razne ljude, i prevarante, i prevarene,
    one uplakane, koji sve to nisu podnosili, ali i one od stene.

    Jedno vreme je živeo od onog semena što sam poseja,
    to je bilo na poljima kraj samih obala tužnog Jeniseja,
    gajio je prvo žito, pomalo kupus, malo mrkvu i rotkvu,
    al' Kad je stigao neki Vanja iz Orska, menjao je rad za votku.

    Skrpili su neku staru balalajku, Vanja i on,
    tada pobegoše gore na Tajmir, u susedni Dikson,
    šta da se kaže, mali jedan gradić, tik uz Karsko more severno,
    tu se Jurij požalio na svoje iskustvo sa ženama, neverno.

    Tu su pili jedno sedam dana, sve do poslednjeg žutog rublja,
    tada su se onako opijeni, nešto sporečkali, pa je pala reč grublja.
    Rekao je Vanji da će ga ubiti, ako mu samo pređe kućni prag,
    već iste večeri Vanja je pokucao na njegova vrata,
    al' mu se posle toga gubi svaki trag.

    Danas je proleće u Kazanju, i ja čekam voz, onaj u tri, iz Bratska,
    što već dvanaest dana kroz ozelenelu Sibirsku niziju kaska.
    I on se raduje što ga danas, kod kuće čeka njegov stari drug,
    al' ne zna da sam i ja voleo Anu, i da ga samo čekam da naplatim stari dug.



    http://ratkopetrovicprle.googlepages.com/

  5. #5
    Početnik milica 79 (avatar)
    Učlanjen
    08.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    26
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Ratko Petrovic

    Upomoc!!!
    Sada si me jako zainteresovao i to bas kad imam gomilu suludih obaveza i aktivnosti!!!
    Mislim, sta se sad to bilo koga tice, ali valjda je poenta ovog foruma da covek kaze... Izvali i da "ostane ziv"

    Cita mi se a nemam vremena...
    upecah par komada i nisu za ostavljanje
    Poslednji put ažurirao/la milica 79 : 25.02.2008. u 16:41

  6. #6
    Obećava tbmdeluxe (avatar)
    Učlanjen
    04.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    74
    Reputaciona moć
    37

    Podrazumevano Re: Ratko Petrovic

    Citat Original postavio Sokolica_M Pogledaj poruku
    Hajde da sad rizikujem da ispadnem glupa pred auditorijumom ops:, ali ja mislim da su dve različite soobe RaStko i Ratko Petrović...

    jesu!!! jedan je mrtav, drugi ima 24. godine...

  7. #7
    Obećava tbmdeluxe (avatar)
    Učlanjen
    04.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    74
    Reputaciona moć
    37

    Podrazumevano Re: Ratko Petrovic

    http://ratkopetrovicprle.googlepages.com/


    dve knjige poezije

    "MALA ZBIRKA (VELIKIH) ZABLUDA" i "TRI GODISNJA DOBA I SMRT..."
    te su ove pesme samo fragmenti iz tih zbirki

    ima i neka biografija na:
    http://ratkopetrovicprle.googlepages.com/biografija
    Poslednji put ažurirao/la tbmdeluxe : 27.02.2008. u 01:38

  8. #8
    Početnik milica 79 (avatar)
    Učlanjen
    08.02.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    26
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Ratko Petrovic

    Ima li ovih naslova u prodaji... Ovo ne moze da se ostavi tek tako... A mozda sam (gle cuda!) neobavestena...
    : )
    Predugo sam u "dirigovanoj" literaturi, a sada i pisem neki prirucnik pa sam HronicnoBezVremena...
    Uglavnom, zainteresovana sam, pa bi bilo lepo da mi neko nesto javi, tj. ostavi informaciju...
    Hvala
    : )

  9. #9
    Obećava tbmdeluxe (avatar)
    Učlanjen
    04.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    74
    Reputaciona moć
    37

    Podrazumevano Re: Ratko Petrovic

    a ova tuzna?

    MOM BRATU, KOGA JE UKRAO BOG


    Sedam meseci sam te čekao,
    kao što čekam leta kratka...
    Hteo sam da ime moje, bude prvo što si rekao,
    i da prve korake načiniš, pored svog brata - Ratka.

    Sedam sam te meseci čekao,
    pre nego što saznah, da nikada mi nećeš doći.
    Da se sretnemo nekada, negde, pravo sam stekao
    i da te zaglim, makar, one moje poslednje noći.

    Sedam sam te meseci čekao...
    na prste ih detinje brojao.
    A, onda saznah da nikada neću videti tvoje oči.
    Bože, takve tvoje gluposti se nisam ni bojao!

    Umesto da počne naša bratska bajka,
    da rastemo zajedno kao dva cveta,
    praznog se naručja vratila majka,
    i ostah sam, na drumovima ovog sveta...

    Al' mene boli više, što si ti negde sam...
    Da bar znam, gde da ti zapalim sveću!
    Od tada besan ulazim u Sveti hram,
    da oprostim, nikada, nikada - neću!

    Sedam sam te meseci, moj mili brate čekao,
    ne stigoh ni do onih - sretnih devet.
    Trag od prvih, teških suza je pekao,
    dok jecao sam, lica zaronjenog u stari krevet.

    Sedam sam te meseci čekao...

    (c) Ratko Petrović
    "TRI GODIŠNJA DOBA I SMRT..."

  10. #10
    Obećava tbmdeluxe (avatar)
    Učlanjen
    04.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    74
    Reputaciona moć
    37

    Podrazumevano Re: Ratko Petrovic

    LIŠĆE


    uz doboše kiše,
    streljački vod vetra
    je poobarao lišće

    liske, još uvek
    pune sunca,
    pune leta

    umiru,
    kao jato,
    zlatno - zelenih
    riba,
    nasukanih
    ili
    bačenih
    iz mreže,
    u potpalublje
    jeseni

    stiže sivo,
    kroz moje
    prozore

    jesen je
    ušla
    u moju ulicu

    jesen je ušla
    u mene

    ležim na gomili
    u tom podpalublju

    zreo,
    pre vremena




    (c) ratko

  11. #11
    Obećava tbmdeluxe (avatar)
    Učlanjen
    04.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    74
    Reputaciona moć
    37

    Podrazumevano TRI GODIŠNJA DOBA I SMRT

    nova knjiga Ratka Petrovića...



    USAMLJENI KRALJ


    Možda se pravim previše mudar i pronicljiv,
    i pogled od tebe u prolazu sklanjam
    jer me diraš, tamo gde sam najviše golicljiv
    pa posle obavezno moram da te sanjam

    I možda baš neću, da mislim o tebi!
    Jer znam da će to da mi smeta...
    Kad ja želeo bih, a ti nikako ne bi,
    da podelimo tron, mog šašavog sveta.



    ISKRENO


    Nisam ja neki pesnik...

    Nego kad sam dobio
    ovo fino penkalo
    rekli mi da napišem koju stranicu
    na svakih dan - dva,
    kako ne bi zapeklo...

    Pa, da ne arčim džaba papir,
    ja napišem neku pesmu...

    Nisam ja neki pesnik...
    Stvarno nisam!

    Nego kad sam kupovao ovo vino,
    rekli mi da ga ne treba ostavljati otvoreno,
    i ne popijeno!
    Jer ako ga ne budem pio,
    srce će da zapekne od tuge!



    PESMA JEDNOG – KRALJA – „HERCA“


    Imate jako dopadljiv lik,
    ja bih Vas Damo "karo",
    pre nego Damu "pik"

    Nije stvarno nikakav ćef,
    ja bih pre Vas Damu "karo"
    nego Damu "tref".

    Ja bih Vas okitio, i obuk'o u nerc,
    pre bih Vas, Damo "karo",
    nego Damu "herc".



    TRAG U SNEGU


    Za mnom u snegu ostaje krivudavi trag,
    I srndać se pita "Koja je ovo zverka prošla?!"
    "Čovek, koj nikom nije drag!"
    odgovoram u sebi, "Osoba zla i loša!"

    I dok sejem niz brdo, svoj trag u snegu,
    srna se pita "Kuda?! Zar ka crnoj šumi?!"
    Al' ja sam mila sad u velikom begu!
    Čovek, koji više ne može - sebe da glumi.



    PRIRODNA


    Ne stavljaj ruž, njime samo ružiš usne,
    sami smo ti i ja, a meni su baš takve ukusne.
    Najslađe, ujutru kad tek otvoriš oči sanjive,
    ostavi lažnu sebe, za one lako obmanjive.

    Mani skupe haljine, za princeze iz bajke...
    Najlepša si dušo, tako mi majke,
    kada ti se zvezde same u oči stave...
    Jer ti si mila moja, princeza sa jave!

    I najlepše ti draga moja srno, stoji,
    kad ti zvezdano nebo, plašt svoj skroji,
    i kad te osvetli srebrom, mesečina mlada
    sred cvetne bašte, daleko od sveta i grada!



    POMILOVANJE


    Nisam imao vremena da spašavam svet,
    i uvek sam bio slepi putnik na oblacima ljubavi.
    Bio sam samo još jedna kap u moru stranaca i čudaka
    sa onih strmih i stenovitih obala u magli,
    s kojih je teško otploviti ceo.

    Iako sam shvatio da su mi ruke i noge samo misao
    mene niko nije pomislio,
    nikom nisam ni na pamet pao.

    Ja sam verovao da ima tih malenih leptira
    koji će leteti i u mojoj magli zbunjenosti,
    i svako sam veče pevao uspavanku,
    jednom belom gradu nesanice,
    gore, nad ušćem, u duetu s jednim pijanim pesnikom
    i pod kišom zvezda padalica...

    Dolazili su i drugi...
    Ulaznica - sto osmeha
    ulaznica - ljubav
    ulaznica - pijanstvo
    ulaznica - patnja...

    Ali ne!

    Što je više ljudi oko mene
    ja sve više vidim koliko sam sam!
    Jer, svi su oni nečim povezani!
    Svi oni lako mogu da se uklope jedni u druge...
    Iako se, možda, i po prvi put tek vide!

    I šta mi ostaje od onih sto osmeha?!
    Podsmeh!

    Šta mi ostaje od ljubavi?!
    Zabluda!

    Od pijanstva - mamurluk!

    Od patnje ostaje...
    Sve! Da…
    Ona i dalje ostaje cela!

    I ostavljaju me prijatelji pred kućom,
    i ja biram da prvo prošetam,
    jer su me dovoljno ostavljali do sada!
    Bolje se vratiti sam,
    posle počasnog kruga,
    nego biti,
    na bilo koji način ostavljen!

    Ja ne tražim sunčanu stranu ulice!
    S te strane uvek bije sunce u oči
    i nikada ne možeš realno gledati na stvari

    Ali tražim da me neko izvuče iz ove tame,
    iz ove dubine koju sam iskopao u sebi
    tražeći način da se prilagodim ovom svetu

    ovom svetu koji te potapše po ramenu
    a onda kad se okreneš ka njemu
    on ti okrene leđa

    tužan umem da budem i zbog bolesnih pasa
    i ptica slomljenih krila
    i zbog, na prevaru posečenih breza

    i blesav mogu da budem zbog jednog proleća
    ili jednog pogleda, rukovanja, smeška
    i blesav sam, sam od sebe...
    Bez nekog velikog razloga.

    Zato, poštedi me makar ovaj put!
    Makar ti!



    KENET DOJL


    Rekao mi je:
    "Bravo matori,
    samo promeni kraj!
    Mora biti srećan kraj!"

    "Ali ja sam već sve napisao!
    I zar ne mislite da je ovakav kraj mnogo bolji?!
    Da je sretan kraj,
    priča bi izgubila celu svoju težinu!"

    Zapalio je cigaretu i nastavio,
    ne obazirući se na moj odgovor...

    "I ubaci još jedan lik!
    Nek' se zove...
    recimo, Kenet Dojl!"

    "KAKAV BRE KENET DOJL?!" - pomislio sam.

    "Šta da radim s tim Dojlom?!
    Sve je napisano, sve uklopljeno i ima smisla!
    Kako da ga uglavim?!
    Gde?! Zašto?!
    Šta da radi?!"

    "Matori…" - rekao je
    posle dva dima
    propuštena kroz nozdrve -
    "Briga me šta će da radi!
    Može da stoji na jednoj stranici
    i da, izvineš, češe stojka…
    Nije važno! Dok god je srećan kraj
    i dok se zove Kenet Dojl,
    imaš svoju knjigu!"

    "Žao mi je...
    Mislim da je tako nešto nije moguće!
    Ovo je gotov roman!
    I još jedna jedina reč, sem KRAJ, bi bila suvišna!"

    "E, onda ništa!
    Onda ništa! Baš šteta...
    Naći ćemo nekog drugog!
    Hvala mali... Slobodan si!"

    Onda je pritisnuo
    dugme na svom crnom,
    plastičnom uređaju,
    i pozvao sekretaricu...

    "Ana, molim Vas ispratite Ratka,
    i pošaljite mi onog momka
    koji je napisao roman o srećnim oposumima!"

    "Mislite o jazavcima?!
    "Tri priče o srećnim jazavcima iz Ilinoisa"?!"
    - ispravila ga je u trenu.

    "Da! Da, taj!"

    Onda me je on tupavo gledao, a ja sam ga pitao:

    "Hoće li se jedan od jazavaca zvati Kenet Dojl?!"

    Nije odgovorio ništa, mada sam imao utisak da će reći:
    "Ne! Ali potrudiću se da ubacim Harija, magičnog jazavca..."



    ŽRTVOVANJE


    Tvrdiš da ti se čun,
    odvezao i zagubio u mraku
    na divljem moru,
    i ja odma' spaljujem sve svoje galije,
    da osvetlaju svojim plamenom
    tamnu morsku noć...

    I da nađemo tvoju malenu barku.

    I dok gore moje galije,
    i tonu moji brodovi
    iz vatre, u vodene dubine,
    da bi našli taj tvoj čun…
    Mene plaši koga ću naći
    za njegovim kormilom!



    ISPLATI SE BITI LOŠ ĐAK


    Majka me pita, imam li loših ocena...
    Imam li koju slabu?!
    Rek'o:"Nijednu slabu... sve su beton!"

    Imam keca iz matiša,
    a, bogami, biće i iz ruskog.
    Za kaznu me učitelj Sava prebacio,
    da sedim s Milicom...

    Zato što je ona, "kao", dobar đak...
    a, ja sam "kao"... loš đak!

    Ja kukam, "kao" neću,
    "Biću bolji... Obećavam!"
    a, već sam prebacio, brže bolje,
    pola stvari na njenu klupu...

    I što više ja kukam,
    on sve uporniji...
    A, meni se "kao" ne odvaja od Mileta ciganina!

    Jes' on dobar k'o leba',
    al' sve trpa žabe po džepovima,
    stalno mi krade gumicu i žvaće je...

    Uporno mu tvrdim:
    "Mileee! To nije guma za žvakanje,
    već za brisanje!"

    A, on uporno:
    "Kako nije?
    Pa, istog su ukusa kao one,
    što ih lepiš pod klupu i stolicu!"

    Kad sam seo kraj Milice,
    ona se nešto, sva ispravila...
    Pa, zaklanja svesku rukom i kosom...

    Kažem joj ja:
    "Skloni tu ruku!
    Učitelj me stavio da sedim kraj tebe...
    i prepisujem! Da budem bolji đak!"

    "Skloni tu ruku...?!"

    Ona se pravi da me ne čuje.

    Ponovim par puta,
    ona ni da trepne...

    Uhvatim joj ruku, da je sam sklonim...

    Ona pocrvene, a ja zaboravim šta sam uopšte hteo...



    KAD SAM TIH


    Kad sedim sam, i previše sam tih...
    Pusti me, u glavi vrtim neki stih!

    U krvi mi je deo jeseni, i plima mlade Lune,
    tonem, dok kosmos vuče moje popucale strune.

    Kad sedim sam, i ništa ne zborim,
    pusti me samo malo, da sebe nađem.

    Ja tad nisam svoj, nekom višom vatrom gorim,
    bojeći se da još danas, sa Suncem ne zađem.




    (c) ratko )
    http://ratkopetrovicprle.googlepages.com/

  12. #12
    Obećava tbmdeluxe (avatar)
    Učlanjen
    04.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    74
    Reputaciona moć
    37

    Podrazumevano Re: Ratko Petrović

    ZABRANJENO VOĆE


    Još jedno jutro mi se kvarno,
    na prstima, ušunjalo u sobu.
    I pitam se da li je bilo stvarno
    tek kad pijani klovnovi kući odu.

    I neka nemirna me misao bira,
    sama od sebe, po zidu mi crta
    senku jednog malog leptira
    koji je sanjario kraj mog vrta.

    I pomišljam: "Ne! To se ne sme!"
    Sutra od tog načetog sna dižem ruke.
    I ostaju na kraju samo pesme
    po koj' osmeh, pogled, slatke muke...

    Vreme je da bežim, na petu stranu sveta,
    što možda uvek izgleda mnogo crnje,
    al’ taj moj vrt, što sa zvezdama samo cveta
    krije svoj slatki plod, a nudi samo trnje...




    BLESAV KAO LASTA


    Bila je tuđa, već previše dugo!
    A ja odavno već - ne svoj.
    I šta smo mogli drugo?!
    Ona meni pogled, pogled ja njoj.

    Ja sam blesav kao lasta,
    pa verujem u sve te divne stvari!
    U te plave bajke, što ih piše mašta;

    Dok ih java, jutrom - ne pokvari.
    Govoriću ti da te volim, al' ko mari!;
    ti ćeš reći samo "Bože, svašta!?!"
    Poslednji put ažurirao/la tbmdeluxe : 21.06.2008. u 01:40

  13. #13
    Obećava tbmdeluxe (avatar)
    Učlanjen
    04.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    74
    Reputaciona moć
    37

    Podrazumevano Re: Ratko Petrović

    OSMA PESMA

    Negde sam prijatelj,
    negde sam skitnica,
    negde bol,
    negde bog...

    Negde sam šapat,
    negde suza,
    negde prašina,
    sećanje...

    A, šta sam kod tebe?

    Umor u očima?
    Sramota i stid?
    Tvoja mrtva senka? Samo?!

    Ne možeš me kupiti,
    a, lako bi me prodala.
    Sve za laž il' dve.

    Negde sam ljubav,
    negde noć,
    negde led,
    i svugde me ima,
    sem u srcu tvom...


    ŽENA

    Treba mi žena, noćas...
    da me zagrli, obgrli,
    da prenoćim u njenim očima,
    a, sutra ću opet na put. Sam.

    Potrebna mi je noćas,
    da me zaveje svojim poljubcima,
    da je držim oko struka, obema rukama,
    kao da je samo moja...

    I kad se sretan probudim,
    na njenom toplom stomaku.
    Da ne žalim... ni da je to,
    - Moj poslednji dan.




    CVET

    Bio jednom jedan mladić,
    koji je čuo za jedan cvet,
    koji raste iza sedam gora i sedam mora.
    Iza najdubljih ponora i najtamnijih šuma,
    najdubljih i najhladnijih reka,
    najviših vrhova, okovanih snegom i ledom,
    iza najvrelijih pustinja,
    iza sedam hladnih, severnih mora.

    U stvari, koji raste na vrhu one sedme,
    poslednje gore,
    i cveta jednom, kada napuni sedamnaest godina.
    Prešao je sva mora, uspeo se na šest gora.
    Prešao ponore,
    i kroz stare, tamne šume,
    prebrodio divlje reke,
    probio se kroz ljute mećave,
    i prošao kroz vrele pustinje.

    I na kraju, poslednjeg dana,
    popeo se i na sam vrh sedme gore,
    na kojoj je rastao cvet.

    Stigao je predveče, u sam zalazak sunca.
    Kako se popeo gore, pred njim je i sam cvet procvetao.
    Iako je prethodno odlučio, da ubere cvet,
    iako je zbog toga slomio sedam gora i sedam mora,
    odustao je od te pomisli pred tom lepotom.

    Rešio je da nešto tako lepo,
    i nevino, ostavi ne taknuto.
    Da ga ne ukalja svojim dodirom,
    i da iz nekih svojih hirova i sebičnosti,
    ne uništi nešto tako lepo...

    Pomirisao ga je samo,
    jednom, duboko i blago...
    I gledao kako zadnji repovi sunca,
    nestaju na horizontu.

    Kako je već polako mrak obavio proplanak,
    rešio je tu prenoći.
    A, sutra će se vratiti kući.
    Bez cveta u ruci,
    ali sa cvetom u srcu.

    Iznuren, ali potpuno ispunjen,
    legao je pod jedan hrast,
    desetak koraka od cveta,
    I pun slatkih utisaka,
    zaspao...

    Sutradan, čim je otvorio oči,
    prvo što je poželeo, jeste,
    da pogleda ponovo,
    onaj predivni cvet.

    Bacio je pogled ka cvetu...
    Ali...
    Umesto cveta, u njega je piljio jedan crni vo,
    koji je preživao onaj cvet.
    Čovek se u neverici, od muke nasmejao...

    Tako i vi, kada nađete svoj cvet,
    uberite ga za sebe, i krijte ljubomorno od drugih...
    Zalivajte ga, pazite i volite...

    Ne dajte da vam ga neki vo uzme,
    jer ipak, jednom se ima šansa,
    da uzmete pravu osobu za sebe...
    Poslednji put ažurirao/la tbmdeluxe : 23.06.2008. u 13:02

  14. #14
    Obećava tbmdeluxe (avatar)
    Učlanjen
    04.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    74
    Reputaciona moć
    37

    Podrazumevano Re: Ratko Petrović

    DRUGI VID (iz knjige KAD OD ZIME ZALEDE SRCA PTICA)


    Noćas su putevi do mene,
    više to, nego ikada pre.
    Gledaću kroz tkiva,
    i ako se iza te malene ljušture
    prividnog, trenutnog,
    bude krio beskraj,
    predaću ti u njega
    svoje upisano životinjsko
    ništavilo,
    ne bojeći se, da će te to
    tako prosto, premalo
    uopšte ispuniti...

    Noćas me

    jedino možeš imati.

    Kao ni jedna do sada,
    možda i na prevaru,
    jer lak sam plen
    iskusnim sakupljačima
    šarene, paperjaste
    zbunjenosti
    ljudskih školjki

    Ne budi premalo toga,
    premalo,
    kao što je samo – telo,
    ili sam oblik
    jednokratne požude gmizavih
    stvorenja što pustoše duše...

    Budi taj svemir,
    s kojim ću se malen
    sudariti,
    i raspršiti na
    hiljade kapi
    proste sreće,
    i dozvoli da
    rominjam ljubav
    u tebi

    i grmim
    svoje tajne strahove

    Strahove samoće

    Budi moje jutro.
    Moj san.
    Moje buđenje,
    i slepilo moje
    olistalo u proleću,
    cvetovima koji ne vide,
    oblike
    nego osećaju zrake
    koje plače tvoje
    plaho srce Sunca

    Budi svetlost
    koju će žvakati moji aprili
    i sok u kašastom krvotoku
    mog mesnog stabla,
    i korena
    zabodenog u tle pustinje,
    daleke...
    Seme nekada,
    vetrom spašeno
    od šume
    požudnih trupaca
    oplođenih mlečom
    ponavljanja smrti,
    a ne mlečom
    večitog rađanja
    - prepoznavanjem svojih
    načina,
    prepoznavnjem
    da nam krajevi
    korenova prošlosti
    nisu krajevi,
    nego početci

    nekih drukčijih
    daljina

    Samo noćas
    te mogu videti
    ispod te kože,
    i tih koža
    lepih,
    ili ružnih,
    pokrova
    duše

    tvoje je noćas,
    samo da naiđeš,
    da me prepadneš
    na tim putevima
    koji nesigurno
    vode ka meni

    prepadneš činjenicom,
    da ipak postojiš,
    makar duboko
    u tom
    ženskom telu


    naiđi...

  15. #15
    Obećava tbmdeluxe (avatar)
    Učlanjen
    04.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    74
    Reputaciona moć
    37

    Podrazumevano Re: Ratko Petrović

    Ljubi:

    tek onog, koji pred tobom
    drhti

    jer to je zemljotres srca

    dok čeka tvoje usne,
    u njemu se izdižu
    planine nežnosti

    izvajaj te vrhove svojim
    dahom, ne dozvoli da ih
    okuje krti led neodlučnosti




    Ratko Petrović
    *(odlomak iz pesme APRIL)

  16. #16
    Nov član
    Učlanjen
    24.05.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    2
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Ratko Petrović

    PAPERJA


    I

    u meni spava kafana,
    sva je puna dima
    i tužnih ljudi,
    begunaca od života

    žuta, mala... neugledna
    u blatnjavom sokaku

    i gosti su stalni,
    uteha je na veresiju,
    i kao i sa suzama,
    lakše ide posle „treće“...

    violina plače riđe,
    suzom koja teče
    ka unutra,
    i zapada tu negde,
    duboko u grlu

    vinom se i gura dalje,
    svaki taj naredni zalogaj
    pegavih nota, što zaleprša,
    pa onda umorno zaspi
    u ovoj mojoj nomadskoj kosi

    kvrgavi prsti zanatlija
    samo prelaze preko končanih šavova
    progorelih kariranih stolnjaka...

    isti pokreti, ista pića, iste tuge

    ti stolnjaci kriju,
    jagodicama kažiprsta
    ispisana imena stotinu nekih žena

    i pčele nevidljivih otisaka prstiju
    koje kruže nad tim medom čežnje,
    nepestano ponavljaju iste pokrete:

    Isidora, Vera, Ana, Nevena, Anita...

    a ja, opet sav nakostrešen od nekakve
    mekoće pomisli na tebe, noćas ispisujem od
    početnih slova tih imena - tvoje ime...

    u meni je mirno,
    uglavnom,
    ali ima noći kada
    kafana u meni poludi

    noževi u leđa, teške psovke,
    flaše u pijani potiljak,
    i tek sa jutrom
    mir dođe kroz srču

    mir isečen po belom licu

    onda se mir umije
    hladnom zorom,
    nasmeši se blago
    kao sanjivo dete

    i otpremim ga
    na put, niz drum...
    negde je potrebniji
    daleko potrebniji...

    jer, imam ja zube za tugu

    umočim prst
    u plehanu pepeljaru
    i ubodem nečiju
    spaljenu želju

    onda bosonog
    pokušam da stignem
    ono malo mesečine
    pre nego što ga
    jutro potopi
    u potpunosti



    II

    u meni spava i propali cirkus
    sa šatrom koja prokišnjava,
    i mečkom koja nikada nije
    naučila trik do kraja...

    ceo jedan život na točkovima,
    sa smaknutim tregerima, umiva se
    na poljani, nad lavorom,
    u magli svežeg novembarskog jutra

    vino iz vojničke, limene šolje,
    doručak sa masnog papira
    iz samoposluge,
    i klovnovski nos u džepu
    za svaki slučaj...
    ako osmesi zataje!

    svaka ta šarena razglednica očiju
    spava u meni

    hiljadu sudbina, hiljadu tuga

    spava i kratkotrajna toplina
    kao prijateljstvo malog
    krotitelja lavova i vetrova,
    sa devojčicom iz ulice pored

    i onda minut posle
    prvog poljupca,
    iznenadno pakovanje

    - nove svetkovine i vašari zovu,

    mašu u uštirkanom
    prazničnom iščekivanju

    slava je već raspremila po dvorištu
    kraj crkvice, đakonije brkatih vernica

    vetar njiše suknje postavljenih stolova
    između namrštenih hrastova
    i bunara zaraslih u umivanje predaka

    a sumrak nemarno raštrkava
    po centru sela
    svoje prve pijance za večeras

    drugačije palanke šire ruke

    poslastičarnice sa još
    neprobanim kolačima
    i minjonima za malog krotitelja,
    sad osvetljavaju drvene izloge
    koji još uvek mirišu na pradedovske
    brke i kapute

    sve to spava u meni

    kao i kvarni trikovi, sitne prevare
    podvaljivanje publici

    i zubobolja i glavobolja
    izlupane "kruške"
    u luna parku pored

    i svaki taj beg
    vrišti u snu,
    rastanci koji plaču
    dok spavaju u meni

    i zato lažem,
    izmišljam bajku
    za krotitelje
    i kroćene



    III

    u meni spavaju svi
    brodolomnici i utopljenici

    brodolom porinutih duša
    sad sam ceo,
    molitve i poslednje
    pomisli o ljubavi...

    svi su otišli sa rukama
    pruženim ka nebu

    valjda se tražio spas?

    znaš, mračan sam noćas kao
    najcrnja dubina prljavog okeana
    u mrklu, snežnu ponoć,
    sred neke severne zime

    trebaće malo oči da
    ti se priviknu na mene

    ili, može ovako!

    približi usne,
    udahni sasvim duboko,
    pa pogasi svoje
    žute i bele sveće
    prethodnih osećanja,
    i čekaj malo sama
    u mom mraku

    ali ne predugo...

    čekaj,
    ukoliko želiš da vidiš
    kako ću da se očas
    zarudim, zarumenim,
    od duboko zakopane
    dečačke stidljivosti,
    i odmah potom da svanem
    od svile tvog dlana,
    poturenog da bude
    kolevka mom obrazu
    koji pati
    od nesanica,
    vetrova i kiša

    ili idi, i sve ostaće isto!

    spavaće i dalje nemirno
    svi potopljeni robovi
    u lancima,
    negde pri dnu mene

    robovi, za koje je smrt
    u moru, bila jedina
    preostala sloboda

    i u meni zato spava
    sad ta njihova sloboda,
    bezuslovna, prava,
    krvava, jedina moguća!

    sloboda, da te volim nesebično,
    ne tražeči te samo za sebe
    ali želeći te najbezobraznije naivno,
    ljubomorno, kidajući se pritom,
    kao kad se prstima
    cepa narandža

    a znam, ostaće mi samo
    zariveni tragovi noktiju
    duboko u kori,
    i raspolućene kriške,
    razdeljene i pojedene
    do pola,
    tek da se ubije
    ovaj stari zadah
    prošlosti
    čijim usnama još uvek
    u čežnji robuješ

    zato smem i da ti
    pišem sve ovo

    ne bih voleo da ti neke suze
    speru te slatke pege s lica

    na kraju
    ako me razumeš
    - razumeš,
    ako ne razumeš,
    pa i nisi bila ta
    koja je trebala da
    išta razume...

    mada bih te voleo,
    i divno nerazumnu...

    hajde budi
    nerazumno moja,
    neshvatljivo,
    negde uz more

    moja Andalužanka
    među crnim maslinama
    i pod žutim kaputom
    Meseca sa juga...



    IV

    celo jedno sirotište
    u meni stanuje,
    nevoljeno!

    koliko tu ljubavi fali,
    koliko je pruženih ruku
    bez odgovora u meni

    kako se tu drhtavo sanja,
    vašljivo i neokupano,
    sa krezubim osmesima
    kao polupanim prozorima,
    napuštenih fabrika u ruskim
    predgrađima...

    sve se to stakleno pobojava
    da možda nije dostojno ljubavi?

    nekako se naivno plaši,
    da je upravo zato
    neželjeno, napušteno,
    zato što je nejako i ružno

    slinavo od kaleidoskopskih snova

    kako se tu čezne
    za ljubavlju...
    možeš li da zamisliš?!

    koliko te samo tu, noćas fali!
    vidiš li? možeš li da zamisliš?!

    ne možeš,
    na sreću svoju
    ne možeš ti to

    ali,
    ja sam i to...

    i to spava u meni,
    pišem mu uspavanke
    u olujnim noćima
    da se zajedno
    manje plašimo

    ja njih da ubeđujem
    da nema nikoga u mraku,
    a oni mene da će nam
    neko divan doći sa zorom



    V

    i u meni spava
    jedno rođenje antilope,
    i to pravo pred
    lavljom jazbinom

    onako lepljivo,
    u hodu, u strahu

    molim se za vetar
    ka meni, vetar koji
    će me sakriti, zaogrnuti
    kao kaput, a ne vetar
    koji nosi mirise
    ka smrti

    za to je potreban
    blagoslov zemlje

    samo dok ne prohodam

    u meni spava želja
    da mi daju priliku
    da budem gonjen
    pre nego što mi presude

    pre nego što dođe
    crvena noć
    uz riku, grabež
    i smrt...

    to je antilopa
    moje ljubavi
    prema tebi



    VI



    u meni spava lasta
    sasvim mala,
    vrcava,

    koja je nekako
    zalutala:
    skroz na severni pol

    i tamo, sve čeka
    neko proleće...
    čeka da ozeleni,
    da prođe zima

    no zima traje
    dvadeset i šest
    godina

    i sva je narogušena
    od hladnoće
    ta lasta što
    spi u meni

    baci je i
    isprevrće vetar,
    pa zatrpa
    grudvom snega

    i dok se
    kobelja
    ispod smeta
    ka površini

    nekako se
    stalno i budalasto
    nada,
    da će kad izvuče
    glavu gore
    ugledati ovaj put
    proleće

    spava ona u meni
    u srcu mi je,
    i žao mi je
    ne mogu da joj kažem
    da za nju, tamo
    - nema proleća

  17. #17
    Nov član
    Učlanjen
    24.05.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    2
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Ratko Petrović

    VII

    u meni spava
    svako
    "NE VOLIM TE"
    ikad izrečeno na ovom
    svetu

    znaš li kako je to
    strašno?
    kako je to hladno?

    ne znaš!
    ne možeš da znaš

    i ne želim ti
    da saznaš
    takve užasne stvari

    koja je to
    giljotina
    srca

    vešanje
    ljubavi na
    prašnjavom
    Trgu

    groblje sreće

    i šta raditi,
    sem grobarima
    dati po paklo
    cigareta,
    da dodaju više
    zemlje i bolje utabaju
    lopatama kafanske utehe
    ovu raku memorija

    da se osećanja slučajno
    ne povampire,
    kada napada ponoć
    ko sneg,
    kada zaveje mrak
    i jedino senka
    istine ostane da
    gori titravo na
    vetru samoće

    treba podmititi
    smrt Ljubavi

    ovde sve bolje rađa
    iz pelela
    nego iz nove ljubavi



    VIII

    biće ružno
    da ti kažem
    kako svi oni štenci
    bačeni u džaku
    spavaju u meni

    i ptići ispali
    iz gnezda

    i lane zalutalo
    u sivi
    vučiji čopor

    ali spavaju
    lepo

    i jedino dobro
    u toj tuzi je
    što ih ja čuvam

    što su tu bezbedni,
    mazim ih
    za svako maženje
    koje nikad neće osetiti

    sanjam ja za njih
    kao i za sebe,
    i sanjam im samo lepo

    neka ih,
    neka spavaju
    da ih ne diramo

    ali i oni su
    u mom uzdahu
    kada te vidim
    kako odlaziš

    cvile i guraju mokre njuške,
    čekaju vetrove s mirisom tvojih
    povrataka

    kako da im kažem
    da ne dolaziš?!


    IX

    u meni spava noć
    najtamnija,
    bez i jedne zvezde

    u meni stanuju svi
    prvi padovi s bicikle
    i svi završeci
    tužnih bajki

    tu su i sve
    odbačene igračke
    posle detinjstva

    uvelo cveće
    prvih i poslednjih
    sastanaka

    treće smene
    kunjaju u meni,
    i svi zaboravljeni,
    otpisani i neizlečivi
    bolesnici sveta,
    koji upravo ovog trena,
    tupo zure u olovnu
    prazninu samoće na
    kliničkoj tavanici

    o, evo je,
    i tvoja davna ljubav,
    spava nekako ovde,
    među mojim zubima...

    u meni je, jer ja ti je vidim
    u očima, a on više ne...

    spava sve to
    tako lako

    spava da ne
    besni

    spava da i mene
    drži usnulog



    X

    ti se prezivaš
    Osmeh

    i nekako si
    preko noći postala
    jedina divna stvar
    koja spava
    pod ovim vrelim
    čelom

    sadržaj ove moje
    noći,
    treba biti
    krivično gonjen...
    krajnje kriminalna
    stvar!

    ogrezo, ako
    ne u poroke,
    onda u pomisli
    o tebi

    jedno svoje veče
    si mi sipala
    u ruke,
    i ja sam se
    umio njime

    a ja se snalazim
    u ovome svemu,
    koliko i ludak
    sa ukrštenim
    rečima

    šta ću ja ovako
    ružan i razoružan
    pred tobom?

    noćas pada
    prva moja kiša
    od kako znam
    da te nemam

    ukrao sam mirise
    i tvoje pokrete,
    svaki tvoj dah

    ja sam uvek bio
    krokodilski zubar
    i gurao glavu
    dečački radozalo
    u čeljusti

    i bio sam isto
    tako

    i zubar za tigrove
    zubar za vukove

    i zubar za lavove
    zubar za morske pse

    i zubar za sve druge
    opake životinje

    i nisam smatrao ujede za zlo,
    već za istinu svog posla

    ako tigar laže,
    čeljust ne laže

    dakle, znao sam u šta se
    upuštam i glupo je
    da se sad žalim
    i da kukam

    o tome,
    kako sam ti jednom
    napisao pesmu,
    koja je moja najdivnija stvar
    koju mrzim

    jer je donela tvoje ćutanje!

    hiljadu pegli sada dovodi
    u svečarsko stanje neke lepše
    reči za sve ovo...
    ali neću ih! ne, nikako...

    neću čak ni da se rimuje!
    onda bi je čitao svako

    a ovo je pesma
    samo za tebe...

    ali da je čitaš
    samo ponekad,
    spuštene glave na papir
    i poluotvorenih očiju,
    kao da je zamišljaš

    da je čitaš,
    samo kada joj veruješ,
    u sred neke čudne noći
    ili kada padaju kiše

    ti si proleće
    koje se nastanilo
    tu, u mojoj pustinji

    i ja sam hteo
    samo da te zalijem
    jednom kišom reči
    da lepše bujaš...
    da više cvetaš

    umesto toga,
    doneo sam još jednu
    peščanu oluju nežnosti

    ona jedina ne spava,
    ona jedina besni u meni...

    raznosi noćas moja paperja nežnosti,
    pod tvoje uspavane prozore




    Ratko Petrović

  18. #18
    Obećava tbmdeluxe (avatar)
    Učlanjen
    04.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    74
    Reputaciona moć
    37

    Podrazumevano Re: Ratko Petrović

    GLEDAJMO TO OVAKO


    Gledajmo to ovako!
    Ja sam loš materijal,
    da bi od mene postao čovek...
    Volim da popijem,
    umem da slažem,
    nisam odgovoran...

    Imam ja i dobrih strana.
    Da, da! Kao i svaki čovek...
    Imam ja, i koju vrlinu!
    Samo još ne znam koje su...

    Između ostalog,
    u današnje vreme,
    vrline nisu poželjne...

    Odskačete od ostalih!
    Tako da svi misle
    da se jednostavno, folirate!

    Tako, da su vrline opasne!
    O-P-A-S-N-E!
    Najbolje je biti podlac!
    Tako vas makar,
    oni slični vama,
    ako, ne vole...
    Onda makar poštuju.

    Ali nisam ja ni za podlaca!
    Ne umem! Jednostavno!
    Doduše, nisam nikada ni probao...

    Volim tako,
    da se "izvalim" na neku livadu,
    teram pčele od sebe,
    ruke mi lepljive od pekmeza,
    a ja, samo gledam u nebo...

    Tek, od skora,
    znam i zašto!
    Nebo mi je prvo sećanje iz detinjstva.
    Igrao sam se na nekom kauču,
    u kuhinji kraj otvorenog prozora.

    Bilo je leto.
    Možda jul?
    Možda jedanaest,
    pola dvanaest?
    Ma, najkasnije...
    Podne!

    Vozeći plastični autić,
    s jednog kraja kauča, na drugi,
    bacio sam pogled kroz prozor,
    i ugledao ogromno, plavo nebo...

    Bez ijednog, jedinog oblačka!
    Do tada nisam ni znao,
    da nebo može biti bez oblaka!
    Onako mali zapitao sam se
    "Šta mu se to dogodilo?!"

    Odem na terasu,
    odem do drugog prozora,
    u hodnik...
    Nigde oblaka!

    Čekao sam, i čekao...
    Nigde da se pojavi
    ni jedan oblak.
    Ma, ni ptica da proleti!

    Posle toga,
    dugo...
    dugo...
    dugo...
    dugo...
    dugo nisam video takvo nebo.

    Bilo ga je, naravno!
    Ali ga ja, ne znam ni sam
    zbog čega,
    nisam primećivao?!

    Sve do skoro!
    Dok ponovo nisam naučio,
    da kao dete,
    gledam u nebo!

    Gledajmo to ovako!
    Ja sam loš materijal,
    da bi od mene postao čovek...
    Volim da se bijem,
    umem da slažem,
    ne slušam ništa,
    sanjarim i igram se...
    Blenem u nebo,
    pentram se po drveću,
    crtam...
    Volim slatkiše,
    volim autiće,
    volim bajke,
    ređe basne...

    Gledajmo to ovako!
    Ja sam loš materijal,
    da bi od mene postao čovek!
    Zato ću jednostavno,
    (Tako sam rešio!)
    ostati zauvek dete...
    :)))))

  19. #19
    Obećava tbmdeluxe (avatar)
    Učlanjen
    04.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    74
    Reputaciona moć
    37

    Podrazumevano Re: Ratko Petrović

    PTICE I LJUBAV

    pesma za one dečake i devojčice, koji previše rano hrle, u NEKE stvari NAS odraslih


    Pronaći ćeš sasvim
    iste principe
    kod ljubavi i ptica

    isto su krojeni u biti

    dok si ranjiv, mlad
    i još u svojoj
    krtoj opnastoj ljusci,
    probaš li leteti

    - rasprsnućeš se
    o tlo realnosti
    kao i jaje

    kad ti prvo
    šareno paperje odrastanja,
    pokrije nejaka krila,
    pomislićeš da si neka nova,
    neka najlepša ptica
    dostojna - odmah svega

    ne postoji
    - odmah svega
    postoji
    - polako pomalo

    možeš ispasti iz
    gnezda sa te litice,
    pokušavajući da poletiš
    prerano
    šarena, paperjasta
    ptico tek
    dovršenog detinjstva

    ali si na sreću
    svoju i moju,
    suviše lagana da se
    potpuno razbiješ o hridi...

    ostaćeš sasvim živa,
    ali razlupane naivne glave,
    krvavih snova
    i polomljenog krila,
    ptico moja malena
    i nećeš znati
    šta je to letenje

    mislićeš da je tvoj pad
    bio jedan let,
    i biće ti mrsko
    da probaš opet
    - da!

    baš kao i u ljubavi
    plašićeš se,
    ili nećeš moći,
    nećeš više imati čime
    da budeš hrabra i da veruješ!

    ne žuri!
    puževi puzavci žure,
    puževi, što sluzavo ljube
    zemlju... a ti ćeš ljubiti nebo!
    to nije priroda ptica
    da budu požurivane
    na let! ne!

    tek kada sazriš za letenje,
    kad prerasteš stvari Zemlje,
    i naučiš da neverovatno
    postoji, samo onda
    kad se pravi
    od elemenata
    u koje istinski veruješ ti,
    i u koje istinski veruje tvoje nebo,
    - letećeš!

    sanjaj o letenju,
    ali leti,
    ne onda,
    kada si sigurna u svoja krila
    već u iskrenost
    svoga neba

    i kad naučiš da prvo
    krila u tebi
    treba da dobiju
    paperja nežnosti
    tek tad,
    i vetar počinje da te nosi,
    a ne oduvava

    moći ćeš tad da letiš,
    moći ćeš tad da voliš

    ptice i ljubav,
    isto su krojeni,
    i isto slobodni
    u svojim bezgraničnim
    svodovima

    ptici je koren u nebu,
    a ljubavi je koren
    u tom tvom nebu
    - koje ćeš sresti
    jednim velikim svilenim
    strpljenjem

    neba se legu iz
    plave čežnje za letenjem!

    zapamti malena ptico!
    bez neba svog,
    ne možeš leteti,
    nego samo padati!

    čekaj ga!
    ne gledaj ti mene!
    ja letim kroz oluje,
    poklonim po kom nebu
    svoje plavičasto perce,
    i ono me isprati
    grcajući kišu,
    i preoravajući
    oblacima
    putanju mojih letova,
    putanju mojih krila
    odranih

    ako me budeš
    poslušala ptico malena,
    možda savladaš
    i veštinu
    sletanja na oblak

    ali ako malena ptica
    i samo posumnja u mogućnost
    letenja,
    zauvek gubi pravo na let

    čekaj, maštaj i veruj...
    nebo za tvoja krila
    će doći ptico moja malena

    ako toliko jako
    i uporno budeš verovala,
    samo ćeš se
    jednog trena osvestiti
    u najlepšem letu

    letu bez granica,
    u ljubavi bez granica
    :)))))

  20. #20
    Obećava tbmdeluxe (avatar)
    Učlanjen
    04.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    74
    Reputaciona moć
    37

    Podrazumevano Re: Ratko Petrović

    O SVEMU ŠTO ŽELIM

    Najviše te želim
    sa svim tvojim manama.

    Želim te, kad ne znaš,
    kad ne umeš, kad nećeš…
    kad ne možeš!

    Nemoj pogrešno da me shvatiš,
    ali samo takvu te želim…

    Savršenstvo je za izložbene primerke
    i kolekcionare.
    Nesavršenstvo je za majstore
    i alhemičare…

    Kao kada detetu daš
    komad drveta…
    to drvo će postati
    i puška, i brod,
    sablja, magično žezlo
    i sve skriveno i čarobno
    u šta se može
    pretvoriti…

    Ali ako mu daš
    savršenu igračku,
    ona će biti uvek
    samo igračka
    namenjena
    toj jednoj igri…

    ili će mu dosaditi
    ili će je polomiti

    polomiti da vidi,
    ima li išta
    magično, čarobno
    ispod, unutra, dublje

    polomiti da vidi
    “kako radi”

    polomiti da popravi
    to njeno - savršenstvo
    :)))))

  21. #21
    Obećava tbmdeluxe (avatar)
    Učlanjen
    04.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    74
    Reputaciona moć
    37

    Podrazumevano Re: Ratko Petrović

    SCHWEINE


    Sutra neće biti važno.

    Kada sam se vratio kući,
    ostalo je samo dugme
    tvoje plave haljine
    na patosu ispražnjenog
    ormara.

    Tvoj parfem
    u vazduhu.

    Tri koraka levo od spavaće...

    Samo što si otišla.
    Verujem da je baš tako...

    Možda si se predomišljala
    do poslednjeg trena?

    Mora da je bilo jako strašno
    da se ti tako odlučna
    predomišljaš i lomiš...

    A sada je tu samo dugme.

    Možda slučajno,
    možda namerno...

    Ne znam šta bi mi
    bilo draže?

    Kažiprstom ga guram
    od ćoška do ćoška,
    dok sedim u ovoj praznoj,
    dvometarskoj kutiji
    i zvuk deluje kao da para drvo
    i kao da dolazi iz same glave.

    I eho mirisa tvojih haljina
    dobro urezan u orahovinu.

    Svaka boja, svaka haljina,
    drugi miris.

    Ali ja sam voleo plavu.
    Ona je mirisala baš
    na tebe...

    Na tebe izjutra.

    I sad... šta?!

    Sedeti još malo...
    to je dobro.

    Ne predugo.

    Onda stati na vagu
    i izmeriti se...

    Dobro je znati
    koliko je svinja
    teška.



    MINIJATURA O ZALJUBLJENSOSTI


    živim u mraku,
    jer sam našao u njemu jedan kamen,
    za koji verujem da je sunce



    Ratko Petrović
    Poslednji put ažurirao/la tbmdeluxe : 08.02.2010. u 00:22
    :)))))

  22. #22
    Obećava tbmdeluxe (avatar)
    Učlanjen
    04.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    74
    Reputaciona moć
    37

    Podrazumevano Re: Ratko Petrović

    DA LI PRIMEĆUJEŠ


    primećuješ li istinu,
    kako nam se šunja?

    istina
    koja se zove - samoća,
    istina koja se zove:
    ne možemo imati bolje
    nego ja tebe i ti mene?

    istina koja šapuće:
    nikog bližeg za grliti
    neće biti ikada više.

    istina koja kaže:
    niste zaslužili,
    vi ste živeli za ljubav
    a nikada umrli
    za nju niste...

    istina koja kaže
    nema više mladosti!

    nikada vas mlad neko više neće
    tako voleti,
    kao što dobro umete večeras
    da odglumite to
    jedno drugom

    da li primećuješ to,
    dok u noćima
    držiš svoje hladne ruke
    na mojim grudima?

    istina ima oštre zube,
    i zato kada
    vam se osmehne,
    ne očekujte da vidite
    išta lepo

    najtužnije mi je to,
    a i žao do samog korena
    ovog svog izlizanog srca,
    što sam te izgleda,
    ja najviše voleo
    od svih muškaraca s kojima si
    stotinama i hiljadama
    noći delila vlažnu postelju
    u ime nekakve prave ljubavi...

    nikada te nisu voleli onoliko,
    koliko su voleli tvoju lepotu...

    ženo,
    dajem ti srce svoje
    umesto ordena
    za hrabrost

    nikad ovaj svet
    nije bio krojen za ono što
    nosiš iza svojih
    zatvorenih očiju
    :)))))

  23. #23
    Obećava tbmdeluxe (avatar)
    Učlanjen
    04.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    74
    Reputaciona moć
    37

    Podrazumevano Re: Ratko Petrović

    soul painkillers



    Neću te izlečiti
    od muškaraca,
    od kojih
    tako neizlečivo boluješ
    ove zime,
    u kojoj se snegovi
    svakodnevno
    serviraju za doručak
    bušnim cipelama
    u predgrađu.

    Kažem - muškaraca.
    Jer za ženu koja voli,
    jedan muškarac
    su svi muškarci ikada.

    S mnogima si ležala,
    ne bi li preležala
    to ime koje te žulja
    pred spavanje,
    i zbog kog se okrećeš
    s boka na bok u postelji,
    svake večeri,
    po čitavu noć,
    do zore.

    Princezo
    na zrnu
    snova...

    Ali to tako
    ne ide ludo jedna.

    Nije bitno
    s kim spavaš,
    već s kime uspeš
    da prespavaš.

    I ovde si noćas samo
    jer od svih ostalih i neželjenih,
    jedini sam ja, koji poklanja šaku
    svoje poslednje, iskrzane nežnosti,
    ne polažući potom
    za uzvrat,
    ama baš nikakvo
    pravo na mučno
    posedovanje
    onoga što te čini
    ženom...

    Ne, jer sam bolji,
    od drugih.

    Zapamti,
    čudno je to,
    ali među nama, muškarcima,
    među našom vrstom,
    ne postoje bolji,
    samo isti, obično jednaki
    i oni, još gori muškarci.

    Bolji su samo mit,
    kojim se i najopreznije
    polažu u krevet
    pre vremena za spavanje.

    Znam
    da uzimanjem
    tvog izgubljenog,
    ne mogu ništa
    (dobro) dobiti...

    Zato te ne diram.

    Tu sam
    da bez svlačenja
    pantalona,
    ponudim pola svog kreveta
    i ruku, koja u ruci,
    ne traži ništa više.

    Tu si noćas,
    jer si sita svega,
    a ja gladan
    ženskog srca.

    Izgladneo
    od ove samoće...

    Treba mi žena
    koja iako ne mene,
    zaista voli...

    Leći pored ljubavi,
    bar jednom u životu...
    Biti joj makar
    na neki način blizu.

    Tu si, najviše,
    zato što znaš,
    da ćeš moći sasvim lako,
    već sutra,
    da me kao stari kufer
    zaboraviš u poslednjem tramvaju,
    smatrajući,
    da će me pronaći
    ipak neko kome
    sam potrebniji.
    :)))))

  24. #24
    Početnik Ratko 5ro (avatar)
    Učlanjen
    28.02.2013.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    19
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Ratko Petrović

    Učitelj uči učenika ideji.

    Ideja je savršena,

    učitelj i učenik to nisu.



    Učitelj to zna,

    učenik ne.



    Učitelju je učitelj

    i dete od pet godina,

    voda, vatra, hladnoća

    i toplota...

    Prijatelj,

    kao i neprijatelj.



    A najveći učitelj

    mu je učenik.



    Učitelj uči učenika,

    prenoseći mu znanje koje

    je učenik spreman da prihvati,

    i puštajući ga da pravi greške.



    Ali on sam uči i osobu, srž

    to jest ono šta je, i ko,

    zapravo- njegov učenik.



    Učenik,

    na određenom stupnju postane

    gord i sujetan.



    Dobar učitelj

    zna sve vrline i mane svog učenika,

    jer ih prati od početka,

    i zna debljinu

    njihovih korena,

    te gordost i sujetu

    učenika može baciti na kolena

    jednim potezom.



    No,

    time se uništava učenik.



    Život formira učenika,

    učitelj samo ispunjava

    formiran oblik istinama

    i znanjem.



    Loše formiran i kukavički

    nastrojen učenik je

    SKORO pa bezvredan

    učenik.



    Učitelj koji digne ruke

    od takvog učenika

    je loš učitelj.



    Dobar učitelj

    nije onaj,

    koji od najboljeg

    pravi najbolje,

    i od Sunca svetlost,

    već koji od lošeg

    napravi dobro,

    i osvetli i najveći

    mrak, pokrenuvši ga

    u svetlost.



    Dobar učitelj

    ne laska.



    Dobar učenik

    ne prihvata laskanje.



    Dobar učitelj

    zna da najbolji učenik

    uči iz svake situacije.



    Samo loši

    učenici,

    uče iz najboljih primera.

    Nije učitelj zaslužan,

    zaslužan je onaj,

    ko je uspeo da nauči

    i pored svega u šta je

    samoubeđen.

    Samoubeđen,

    iz nužde,

    ili sujete.

  25. #25
    Elita Net & Neta (avatar)
    Učlanjen
    14.12.2011.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Vulkan na kovrdji boje badema...
    Poruke
    17.745
    Reputaciona moć
    5441

    Podrazumevano Re: Ratko Petrović

    KRAJ - Ratko Petrović

    Što je trebalo reći – rečeno je.
    Što je trebalo prećutati – vrisnuto je.
    Što je trebalo dovršiti – dosanjano je.
    Što je trebalo slagati – nije.
    Što je trebalo odigrati – preskočeno je.

    Što je trebalo pustiti – biće.
    Što je trebalo prodati – poklonjeno je.

    Što je trebalo postaviti na noge – već je prohodalo
    eno ga ode...
    Da ga nikad nisam srela, ja bih ga svojim snovima - na život donela - Anzia Yezierska

Slične teme

  1. Mia Petrovic
    Autor nesbridzis u forumu Arhiva
    Odgovora: 17
    Poslednja poruka: 22.03.2008., 19:57
  2. Miodrag Petrovic Ckalja
    Autor Chan Shaolin Si u forumu Arhiva
    Odgovora: 25
    Poslednja poruka: 29.11.2007., 14:45
  3. Ratko
    Autor Neispavana u forumu Politika
    Odgovora: 143
    Poslednja poruka: 09.06.2006., 00:45
  4. Karadjordje Petrovic
    Autor crni djordje u forumu Politika
    Odgovora: 5
    Poslednja poruka: 27.07.2005., 22:59

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •