Ево мало ископираног текста:
Срби су се доселили на Балкан почетком VII века (око 626. године), за владавине цара Ираклија (610-641). Од тада се са сигурношћу може говорити о њиховој историји.
На Балкан су дошли из Беле Србије тј. Бојке, за коју се сматра да се налазила у Полабљу (мада то није сигурно јер у модерној историјској науци има доста и оних који је смештају на територију данашње Украјине). У Полабљу Србе као засебну заједницу налазимо од V века, међу западним Словенима. Сматра се да се Бела Србија или Бојка налазила на подручју данашње Немачке (Лужички Срби и данас живе на делу овог простора који је обухватала Бела Србија).
Међутим, немогуће је тачно рећи када су и одакле Срби стигли на подручје ове Беле Србије, односно да ли су дошли као део Словена или као део неких других несловенских народа. И за саме Словене се не може тачно рећи када су и одакле стигли на просторе који се сматрају њиховом прапостојбином. Чињеница да порекло Срба није тачно утврђено је отворила простор за појаву различитих теорија о овом питању у домаћој историјској науци и паранауци (Види: Теорије о пореклу Срба).
Модерна српска нација спада у групу јужнословенских народа. Поједини извори тврде је да су Срби биолошки више балкански Романи, или мешавина неког другог старобалканског народа, него Словени (Павле Ивић – "Српски народ и његов језик", Константин Јиричек – "Историја Срба"). Генерално, одређени степен асимилације старих народа није карактеристичан само за Србе већ и за остале народе у Европи (староримски филозоф Сенека - "Тешко да ће се наћи иједна земља чији су становници аутохтони. Све је то измешано и једно на друго накалемљено. Једни су одлазили, а други долазили").
Језик [уреди]
За више информација погледајте Српски језик.
Срби говоре српским језиком, који припада словенској групи индоевропске породице језика. Српски језик је службени језик Србије, Црне Горе и један од три службена језика Босне и Херцеговине.
Популација [уреди]
Део серија чланака о
Србима
Српска култура
Књижевност · Музика
Уметност · Кинематографија
Кухиња · Племена · Народна ношња
По регијима или земљама
(укључујући дијаспору)
Србија (Војводина · Космет)
БиХ · Црна Гора · Хрватска
Република Македонија · Мађарска
Румунија · Албанија · Словенија
Немачка · Аустрија · Швајцарска
Канада · САД · Аустралија
По градовима
Беч · Будимпешта · Ванкувер
Чикаго · Загреб · Мостар
Сарајево · Темишвар · Трст
Подгрупе и сродни народи
Бокељи · Бошњаци · Буњевци
Горанци · Јањевци · Крашовани
Македонци ·Муслимани · Торлаци
Хрвати · Црногорци · Шокци
Југословени · Јужни Словени
Српске земље
Србија (Војводина · Космет)
ЦГ · БиХ (РС · Брчко · ФБиХ)
Српска православна црква
Партијарси · Светитељи
Устројство · Манастири
Српски језици и наречја
српски · српскохрватски
златиборски · романосрпски
старословенски · славеносрпски
штокавски · торлачки · шатровачки
српски језик и језичка политика
Историја · Владари
Порекло Срба
Прогањање Срба
Србофобија · Јасеновац
Независна Држава Хрватска
Крагујевачки октобар
п • р • у
Већина Срба живи у Србији. Други већи део Срба живи у Босни и Херцеговини (где представљају конститутивни народ), тачније у Републици Српској, једном од два ентитета, који чине БиХ. Поред Босне и Херцеговине велики број Срба живи и у Црној Гори. Мањи број Срба живи у Македонији, Хрватској, Словенији, Румунији, Албанији и Мађарској.
Велик број Срба такође живи у туђини (дијаспори), првенствено у Немачкој, Аустрији, Швајцарској, САД-у, Канади и Аустралији. Види: Срби у дијаспори
Највеће урбане популације Срба у бившој Југославији налазе се у Београду (1.500.000), Новом Саду (око 250.000), Нишу (250.000), Крагујевцу (200.000) и Бања Луци у Босни и Херцеговини (200.000).
У иностранству се највећа српска популација може наћи у северној Америци (Чикаго и делови Илиноиса, заједно са Торонтом и јужним Онтаријом).
Срби чине око 66% популације Србије, односно око 6,7 милиона. Још 2,1 милиона Срба живи у околним државама Балкана. Број Срба у туђини (дијаспори) је непознат, али се претпоставља да их има негде између 1,5 и 3,5 милиона, укључујући и људе српског порекла. Укупан број Срба се креће од 10 до 12 милиона, што зависи и од броја људи у дијаспори.
Познати Срби [уреди]
Научници Никола Тесла, Михајло Пупин, Милутин Миланковић, Милева Марић (математичарка и прва жена Алберта Ајнштајна), Руђер Бошковић, Огњеслав Костовић Степановић, Миодраг Вукобратовић; писци Иво Андрић,Милош Црњански,Владан Десница, Десанка Максимовић, Мира Алечковић, Борислав Пекић, Данило Киш, Васко Попа; сликари Сава Шумановић, Надежда Петровић, Петар Лубарда,Оља Ивањицки ; спортисти Владе Дивац, Драган Џајић, итд.
