Prva ljubav

evo ovako.
imam cerkicu koja ide u drugi razred osnovne skole.
zaljubila se.
decak je iz razreda i zaljubljen je u neku drugu devojcicu.
poklonila mu je cestitku za novu godinu, a on je zguzvao i bacio.
mozda mi je dilema glupa, ali interesuje me vas stav.
da li da se mesam u tu "zaljubljenost" ili ne?
i kako uopste da se postavim?
naravno da mi nije drago sto se taj decak tako ponasa, ali opet, u pitanju su samo deca.
naravno da nece svaki decak biti zaljubljen u nju, ali se pitam da li da pustim to tako da ide ili sta, pojma nemam. :|
zao mi je da ona bude tuzna a opet mi je glupo da joj drzim neke lekcije sad...
neko iskustvo, savet?

mislim,ma koliko nas to bolelo da ipak moramo da ucimo nasu decu da idu kroz zivot
ne bih se mesala direktno na tvom mestu ali bih poucila cerku kako da se ponasa
mogu ti napisati iskustvo,samo sto nije bas ljubav.naime moja devojcica je volela da se igra s ilonom.ali ilona se igra sa njom samo kad julie nije tu,a kad ta julie dodje zabranjuje iloni da se igra s mojom cerkom i teraju je od sebe.moja laura je na to plakala a ove su jedva docekale i zezale je "oh le bébé!!!" u prevodu "mala beba place njanjanja" na sta laura jos vise place.mi smo je savetovali da kao prvo ne place ako neko nece s njom da se igra jer s bebama niko i nece da se igra,i da ako je odbiju da sledeci put ne prilazi nego da ide s nekim drugim drugarima.bilo je potrebno da shvati da ako te neko ne zeli u drustvu njemu predstavlja jos vece zadovoljstvo ako ti trcis za njim,i da malo razvije svoj leadership(*** ja to moram da ucim svoje dete a vi kako hocete )
mnogo mnogo razgovora da bi se to usadilo u njihove glavice
ps. na kraju cele price ova jadna povodljiva ilona je trcala od jedne do druge dok histericna julie nije uhvatila kamen i gadjala je u glavu jer je ne slusa:? posle su obe plakale

YouBetterStop:

da li da se mesam u tu "zaljubljenost" ili ne?
neko iskustvo, savet?

Kliknite za proširenje...

Nemam decu jos uvek, ali imam licno iskustvo od pre xy godina (imala 4-5)
Dakle Predrag i ja smo jos u obdanistu bili daleko najlepsi par, ugovarali vencanje, tukli se i on me uvek pustao... ma bas onako prava ljubav bila ops:
U jednoj od tuca sam ga ili odalamila po oku ili vec sta slicno, u svakom slucaju on se izdrao "Ja tebe vise ne volim", ja rekla "lazes" on se okrenuo i rekao "Ja sad volim Tamaru, ona je lepsa i ponasa se ko' devojcica"
E vidis onda sam se ja vratila kuci i plakala kao da se svet srusio (secam se traume jasno i dan danas), i naricala mami..... Utesila me vrlo prosto "on je to morao da kaze zbog drugara" i "jesi videla malog Nenada on je i onako pametniji od bata Predraga ali nisam htela da ti kazem ranije". Nadji nesto sto cini tvoje dete srecnim... Pipi je to radila sa palacinkama "koje lece tugu"...to mi je bilo slatko
Sad daleko od toga da su to neke umne izjave, ali poradi malo s detetom na samopouzdanju hoce to nekad bas da zaboli, deca su okrutna... a ti kao mama je nauci da se ne igra i ne tezi takvima.

Не треба да јој држиш лекције, али разговарај са њом о свему, пусти је да она прича, нека искаже све што осећа... Покажи интересовање, али се уздржи од неких великих савета, питај је како она то све схвата и доживљава и покажи емпатију за њена осећања.
Судећи по начину на који пишеш, претпостављам да ниси од таквих мама, али ево, поменућу ипак да је јако погрешно умањивати њихову бол речима:''Није то ништа! Што се нервираш због глупости, прави проблеми те тек чекају...'' и нешто у том смислу...јер њима то ЈЕСУ прави проблеми и праве муке.

На крају јој објасни оно што си рекла: да смо сви различити, да је тог дечака можда било срамота пред друштвом....а, у крајњем случају, да не можемо очекивати да ће нас увек волети онај ко се нама свиђа...

hvala, devojke.
@hanibal77, i ona ima takvu drugaricu, drago mi je da si ispricala tu pricicu.
generalno mi se cini da je prilicno "povodljiva" i naivna.
iskreno, nisam ni znala kako deca umeju da budu okrutna i lukava dok nije krenula u skolu, sve sam nesto mislila da su deca potpuno otvorena i neiskvarena.
i znam da su to muke za nju (iako se pravi da nisu), i zato se i dvoumim, ja bih joj najradije rekla da je on jedan bezobrazni bezobraznik cim nije zaljubljen u moju devojcicu, jel... ali ne ide to bas tako...

Deca znaju da budu mnogo surova.Nego,to je jeste stvarno problem za njih u tom uzrastu,i nemoj nikako,ali nikako(to je mene mnogo zivciralo kada sam bila tako malena i zaljubljena)da kazes pred drugim ljudima(rodjacima,prijateljima,itd)''Nasa mala je zaljubljena:-)

uuuu, moja mama je čitavog života u fazonu "šta? kakvi momci, kakvi bakrači...? šta to pričaš -zaljubila se si... batali to, nego sedi i uči!" a ja zaljubljiva kao tetreb, pa mi još gore što ne mogu da cmizdrim u kući javno, nego se krijem da me mama ne vidi, da me ne grdi što plačem zbog dečaka. majke mi! i to do neke moje 18te (pre cirka tri godine) dok se ne zaljubih smrtno, kad mi ništa nije mogla. mislim, i tad mi je džvanjkala, jer sam spremala prijemni, mal da počne da mi brani da izlazim sa dečkom, jer je to, zaboga, neozbiljno.

naravoučenije - ne traumirajte decu koja su ionako sirota istraumirana svojim osećanjima. bolje da im kažete bilo šta drugo, nego da im kažete da su njihova zaljubljivanja glupava i bezveze. jer nisu, i jer su jednako ozbiljna kao i svako zaljubljivanje kasnije.

podseti me...kad sam bila prvak, pozvao drug celo odeljenje na rodj. a samo ja ne dobih pozivnicu. i bila sam i tuzna a i ljuta. kad, odvede on mene na stranu, da mi neki koverat i pobegne. unutra neko srce,porukica i pozivnica. ali ja ne odoh. uplashilo me shto se zaljubio : omg : mama me posavetovala da odem jer nije lepo odbiti poziv i nismo vishe razgovarale o tome. a mislim da je trebalo. dugo sam vukla tu praksu da bezim od nekog ko mi po(kaze) da se zaljubio, pojma nemam zashto... sad se sve bojim da mi princip nije ostao negde u podsvesti...

elem, konkretno, tema: malo poprichajte sa njom, da joj olakshate.chim je tjerkica tuzna a ne ljuta zbog dogadjaja, verovatno je malo osetljivija. mislim da je bitna podrshka...