Mihajlo Pupin

Znam,ali bolje da ne pricam. Ja sam pristalica Tesle, a imam i Pupinovu autobiografiju - "Od pasnjaka do naucenjaka", Nolit, Bgd., 1989. Samo procitaj to i bice ti jasno ko je Pupin . Tu on sam pise o sebi. Meni je posle te njegove ispovesti bilo razumljivo zasto ga je Tesla smatrao misem, od koga se slon ne boji.
 
Ја имам управо супротно мишљење о њему. Пупин је био господин човек веома утицајан у свом времену... Захвљајујући њему данас велики део Баната припада Србији.
 
Ја имам управо супротно мишљење о њему. Пупин је био господин човек веома утицајан у свом времену... Захвљајујући њему данас велики део Баната припада Србији.


Mislimo svi razlicito. I to je dobro. Ipak ti procitaj ovo sto je Pupin sam o sebi napisao, pa mi posle kazi da li je bio gospodin. Ja imam izraz za to sto je on sam opisivao- poltron ! Uostalom, bas zbog tog izraza (poltron,doduse ne secam se kako je to Tesla lepse definisao) Tesla, COVEK KOJI JE ISAO USPRAVNIM HODOM, nije nikako mogao da smisli "gospodina Pupina" koga je bilo sramota,cak u to vreme, da u Americi,za razliku od Tesle, bude Srbin. Nisam nacionalista,ali prosto ne volim ljude koji se stide svoje nacije,poput Pupina. On to u svojoj knjizi i ne krije. Tesla je, za razliku od njega, uvek , do smrti istcao sa ponosom kog je roda. A mozda ti mislis da Tesla nije bio gospodin ? Bio je bas,i iznad mnogih. Taj GENIJE, posten i SVOJ za razliku od "gospodina" Pupina, koga je cesto bilo sramota da kaze da je Srbin. Nista, pricamo,i tebi pozdrav i osmeh. Ja bas volim diskusije. :-D:-D
 
Е, а можда је и варао жену? А можда је Тесла био пешко? А можда је Пупин до седме године пишкио у кревету? А можда је Тесла био едиповац?
Мислим, хоћемо ли НА ТОМ НИВОУ да разговарамо о људима који су највећи наши научници???
Да се бавимо проценом психолошких карактеристика и да тиме дајемо некоме на значају а да другог умањујемо? Зар они треба да буду ривали???
 
А, иначе, поводом небулоза о човеку ''који се стидео Српства'':

Пупин је 1914. оформио „Фонд Пијаде Алексић-Пупин“ при САНУ, у знак захвалности мајци Олимпијади на подршци коју му је током живота пружала. Средства фонда су се користила за помагање школовања у старој Србији и Македонији, а стипендије су додељиване једном годишње на празник Свети Сава. У знак захвалности још 1930-их година једна улица у Охриду добила је име Михајло Пупин.

Основао је посебан „Фонд Михајла Пупина“ од своје имовине у Краљевини Југославији, који је доделио „Привреднику“ за школовање омладине и за награде за „ванредне успехе у пољопривреди“, као и Идвору за награђивање ученика и помоћ црквеној општини.

Захваљујући Пупиновим донацијама, Дом у Идвору је добио читаоницу, стипендирало се школовање омладине за пољопривреду и финансирала се електрификација и изградња водовода у Идвору.

Основао је задужбину при Народно–историјско-уметничком музеју у Београду. Фондови Задужбине користили су се за куповину српских уметничких дела за музеј и издавање публикација „српских старина“. У имовину Задужбине, Пупин је уложио милион динара.

У Америци је 1909. основао једну од најстаријих српских исељеничких организација — Савез заједничких Срба - Слога — која је имала за циљ окупљање Срба у дијаспори и пружање узајамне помоћи, као и очување и неговање етничких вредности и културног наслеђа. Ова организација се потом удружила са још три друге исељеничке организације у Српски народни савез (енгл. Serbian national fondation), а Пупин је био један од њених оснивача и дугогодишњи председник (1909—1926).

Организовао је и Коло српских сестара, које су сакупљале помоћ за Српски црвени крст, а помагао је и окупљање добровољаца 1914. године за ратне операције у домовини преко српске патриотске организације Српска народна одбрана (енгл. Serbian National Defense) коју је предводио[15] и коју је такође он основао. Касније је ову организацију током Другог светског рата поново активирао Јован Дучић са истим задатком[16]. Личним средствима гарантовао је испоруке хране Србији, а био је и на челу Комитета за помоћ жртвама рата.

Пупин је такође био активан у оснивању Српског друштва за помоћ деци које је набављало лекове и одећу и налазило домове за ратну сирочад.
 
А најважније:

Године 1912, Краљевина Србија именовала је Пупина за почасног конзула у САД. Ову дужност је обављао све до 1920. године. Са те позиције он је много допринео успостављању међудржавних и ширих друштвених односа између Краљевине Србије, а касније Краљевине Југославије и САД.

Пупин је по завршетку Првог светског рата као тада већ познати и признати научник али и политички утицајна фигура у Америци утицао на коначне одлуке Париске мировне конференције када се одлучивало о одређивању граница будуће Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Пупин је боравио два месеца у Паризу у време преговора о миру (април — мај 1919), на позив владе Краљевине СХС.

“ Моје родно место је Идвор, а ова чињеница казује врло мало јер се Идвор не може наћи ни на једној земљописној карти. То је мало село које се налази у близини главног пута у Банату, који је тада припадао Аустро-Угарској, а сада је важан део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Ову покрајину су на Мировној конференцији у Паризу 1919. године тражили Румуни, али њихов захтев био је узалудан. Они нису могли побити чињеницу да је становништво Баната српско, нарочито у оном крају у коме се налази Идвор. Председник Вилсон и г. Лансинг познавали су ме лично и када су од југословенских делегата дознали да сам родом из Баната, румунски разлози изгубили су много од своје убедљивости.[3] ”

По Лондонском уговору из 1915. године било је предвиђено да Италији након рата припадне Далмација. Након тајног Лондонског уговора Француска, Енглеска и Русија затражиле су од Србије да након рата начини територијалне уступке Румунији и Бугарској. Тако је Румунији по томе требао припасти Банат, а Бугарској део Македоније до Скопља.

У врло тешкој ситуацији на преговорима по питању граница Југославије Пупин је лично упутио Меморандум 19. марта 1919. председнику САД, Вудроу Вилсону, који је на основу података добијених од Пупина о историјским и етничким карактеристикама граничних подручја Далмације, Словеније, Истре, Баната, Међимурја, Барање и Македоније свега три дана касније дао изјаву о непризнавању Лондонског уговора потписаног између савезника са Италијом
 
И да се разумемо: не желим ничим да умањујем значај Тесле као научника, нити да се сврставам ''на страну једног'' или ''против другог''. Глупо је и бесмислено. Треба да смо срећни и поносни што смо имали обојицу, а не да им судимо због неких наших личних представа и закључака о њиховом психолошком профилу.
 
И још:
Пупин је због своје активности у покрету Омладине српске која је у то време имала сукобе са немачком полицијом морао је да напусти школовање у Панчеву и да се склони у Праг.
''Срамота га што је Србин!''...глупости!
 
Znam,ali bolje da ne pricam. Ja sam pristalica Tesle, a imam i Pupinovu autobiografiju - "Od pasnjaka do naucenjaka", Nolit, Bgd., 1989. Samo procitaj to i bice ti jasno ko je Pupin . Tu on sam pise o sebi. Meni je posle te njegove ispovesti bilo razumljivo zasto ga je Tesla smatrao misem, od koga se slon ne boji.


Мислим да Тесли нису (нити су биле) потребне ''присталице''... Није се кандидовао на изборима па да би требало да се делимо на присталице и противнике...

Уф, ал си ме изнериврао, видиш колико сам се расписала! :lol:

Поздрав
Соса из Баната :wink:
 
Одакле та вештачка дилема, Пупин или Тесла? И ко је уопште било шта питао за Теслу? :confused: Да ли се то можда вечита атмосфера "другог круга" и "референдума" преноси и на ове ствари?

Пупин је био велик човек, велик научник и велики родољуб. А ко зна боље - широко му поље. А не да зазивамо Теслу, као да су његова достигнућа уједно и наша...
 
A bas ja natrcah. Opasno sam se udaljio od Sokratove skromnosti i opasno se priblizio Niceovoj razmetljivosti pa se pre neko vece raspisao,bas. Gde ponesoh svecu u bure... puno baruta ?! :confused:
 

Back
Top