PLATON

Verujete li u svoju PRAVU, DRUGU polovinu ili je to samo iluzija ?
Naime,Platon je govorio da su nekada na planeti zivela bica koja su bila mnogo jaka, jaca od bogova...u jednom trenutku vrhovni bog se razljutio i podelio je ta bica na dve polovine...
Legenda kaze da svi mi imamo svoju drugu polovinu tu negde, na planeti...

Zanimljivo.
Definitivno ima nesto u tome, u toj meri da sam razmisljao slicno, da ne kazem isto.
Nije da verujem u to ali mi neke pojedinosti govore da "mozda" i ima nesto u tome da negde, blize ili dalje od nas, postoji nama bliska osoba, tj. nasa druga polovina.
Cak, cini mi se da postoje i neke osobe sa kojima osecam neku povezanost i ne mogu se na njih nikada naljutiti. Mislim, mogu u momentu ali se ne mogu naljutiti da ih vise nikada ne pozovem ili ne pozelim da ih vidim. Vracam im se stalno. A desava mi se, doduse retko, da osecam prisustvo jedne osobe i da ona u istom momentu misli na mene kada i ja na nju. Doduse, mozda je to samo moja izluzija, masta i zelja ali mislim da ima tu nesto.
Cak, mislim da se sa jednom osobom nikada i necu rastati. Fizicki jesam, ali mentalno - verovatno nikada.
A mozda ce sve to nadjacati nesto novo, sto cu tek doziveti i upoznati nekog.
Ili, mozda nikada necu sresti svoju drugu polovinu. Mozda je do sada sve plod moje maste.

Ko zna...

Ako pocnemo da verujemo da na svetu postoji ta druga polovina,mozemo postati isfrustrirani,cekajuci je
Opet to me nekako navodi da razmisljam o tome da li covek samo jednom i pravo voli
Ako samo jednom voli onda sta je sve ostalo...cista iluzija ili?
razmisljam sada i o tome kakva bi ta druga polovina bila, koje karakteristike bi imala, pa da budemo on i ja savrseni....i nemogu da zakljucim nikako

Neko je rekao (ne mogu da se setim sada ko ali nije vazno):
"Prava ljubav traje samo 7. dana, sve ostalo je navika".
Sta reci na to?
Ipak, mislim da se svaki put voli istom jacinom, mozda i jacom. Samo to sami sebi treba da priznamo.
Svaka ljubav je za sebe. Nova, cista, iskrena...tako je to vidim i dozivljavam.

A bilo bi lepo da cujemo i druge sta misle o ovoj temi.

Ne mislim da postoji ta idealna polovina, nekako sam previse realna

Mislim da postoje osobe koja nam vise ili manje odgovaraju, kao i osobe koje nam savrseno odgovaraju ali i to savrseno posle odredjenog vremena postane manje savrseno... Za svakog decka sa kojim sam bila sam mislila da mi savresno odgovara a to je uvek trajalo odredjeno vreme, do trenutka kad se otreznim i shvatim da niko nikome ne moze savrseno da odgovara. Uvek moraju da se prave neki kompromisi, da se nesto istrpi sto inace ne bi da se ne radi o ljubavi.

Platon je govorio o idealima.. Na posletku zar svi ne bi smo želeli da budemo idealni? No mnogo je prica o ljubavi.. na nama je samo da izaberemo kojoj smo najskloniji.

Za mene.. ljubav je Bog.

I u pocetku bi ljubav.. i nista drugo..
a sve ostele stvari kasnije postase izvedene od nje..
Tako je i prvi greh (ljubomora) zapravo samo devijacija ljubavi..
No kao i sa egom pameti i gomilom knjiga koje imas.. citas ili po kojima pravis model svog zivota..

Kazu..

Nije greota pasti. Greota je ne ustati.

E pa ja onako iz blata ove zvezde na kojoj sam rodjen.. jedino sto mogu je.. da verujem u ljubav.

Platon je moze biti razmatrao izmedju ostalog i ideale, ideali su kao sto znamo ciljevi koje ne mozemo dostici ali ka kojima mozemo bezgranicno teziti...onda je ta teznja nasa druga polovina, jer definitivno je da nam uvek nesto nedostaje...

M.Rakić je rekao...Jer ja u tebi volim sebe sama..Ko zna razumece..:-)

Rakic cuveni zenomrzac
Dobar je ...surov je...

Ne postoji savrshena druga polovina.

:shock: Šta je tema: Platon, kao što naslov kaže, ili rasprava o jednoj njegovoj sentenci, pod uslovom da je njegova?
Ako je ovo drugo, promenite naslov!
Učenik Sokratov i učitelj Aristotelov, bio je suri realista, utelotvoren u državni sistem i pravni poredak.
Nimalo romantično

Ovo i jeste jedna alegorija u Platonovom "Simpozionu"... ljudska bica, kaze prica, behu nekad kombinovana stvorenja,odnosno, postojale su tri vrste bica. Istovremeno muskog i zenskog roda, samo zenskog roda i samo muskog roda. Svako bice je imalo jednu glavu s dva lica, cetri ruke i cetri stopala, kao i muske i zenske genitalije kod onih musko zenskih bica, kod zenskih samo zenske genitalije, a kod muskih samo muske... tako objedinjeni i celoviti, nasi preci su posedovali inzvarednu snagu. Stavise, toliko su velicanstvena bila ova androgena bica, da su se usudila da nasrnu na bogove. Bogovi, razume se, nisu trpeli takvu drskost, ali nisu znali kako da kazne ljude. Ako ih ubijemo, razgovarali su medjusobno, nece imati ko da nas obozava i prinosi nam zrtve. Zevs je razmisljao o situaciji i naposletku nasao resenje. Ljudi ce i dalje postojati, odlucio je, ali ce biti preseceni nadvoje. Snaga ce im biti smanjena, tako da necemo imati razloga da ih se plasimo. Zevs je svoju odluku sproveo u delo i presekao je na pola svako ljudsko bice, zamolivsi pri tom Apolona da mu pomogne, tako sto ce uciniti da se rane ne vide. Potom su dve polovine bivale poslate u suprotnim pravcima, kako bi ostatak zivota provele u freneticnoj potrazi za drugom polovinom svog bica, da bi ponovnim sjedinjenjem povratili svoju celovitost. dakle svako trazi svoju savrsenu polovinu, a to moze biti ili musko ili zensko...pa tako moze da se desi i da devojka nadje devojku, ili muskarac muskarca...


Platon je bio i utopista (ima toga na Wikipediji), medjutim to nije tema!
E, sad ... sta je za koga romanticno ...to je tek za dikusiju...

Utopista da, kao i većina filozota, ali ne i romantičar.
Priča iz grčke mitologije koja je možda Platonu poslužila kao alegorija svakako zaslužuje pažnju. Mitološka, romantična, pokreće večna pitanja ljudskog traganja.
Ali naslov teme nikako ne odgovara.

laudanum:

.. a to moze biti ili musko ili zensko...pa tako moze da se desi i da devojka nadje devojku, ili muskarac muskarca...

Kliknite za proširenje...

e pa ova priča definitivno zvuči kao dobar izgovor za homoseksualnu afirmaciju..

Nekad je čovek bio čovek. I tačno je da je čovek pola čoveka. Ali bez Boga.

Ljubav je Bog.
Bog je ljubav.

Savršena osoba ne postoji, spoj moguće...
Zašto nešto ne traje večno-dovoljno dugo koliko bi želeli?...hmmm...možda kad bi se ponašali kao u početku veze, možda bi i trajalo, ne znam uljuljkamo se kad osetimo da je nekom do nas stalo...prestanemo da se trudimo...i eto monotonije...eto svađa...eto razlaza...

Ma duboka je to psihologija, filozofija...može i ovako i onako...

cokim te:

Savršena osoba ne postoji, spoj moguće...
Zašto nešto ne traje večno-dovoljno dugo koliko bi želeli?...hmmm...možda kad bi se ponašali kao u početku veze, možda bi i trajalo, ne znam uljuljkamo se kad osetimo da je nekom do nas stalo...prestanemo da se trudimo...i eto monotonije...eto svađa...eto razlaza...

Ma duboka je to psihologija, filozofija...može i ovako i onako...

Kliknite za proširenje...

Tacno je ovo sto si rekla za uljuljkivanje u vezi posle izvesnog vremena...prosto javi se osecaj kao da se mnoge stvari podrazumevaju...Kako bi bilo lepo da svi zelimo i radimo konstantno na uzdizanju ljubavi na visi nivo ( trenutno se uopste ne nalalzi na mestu gde zasluzuje, u ovom drustvu) Mislim da to retko ko moze, jer ambicija u tom smeru je prevazidjena. Zato i smatram da je romanticno teziti ka tome, ucestvovati u nadgradnji najlepse emocije na svetu i ocuvanju njene vrednosti...pa makar to i bila samo iluzija, ja verujem...

Cudno na romantici tema filozofije psihologije a opet moze imati sastav romantizma .
Kao stvoreno za mene ---- na zalost veliki text mi ode ,obrisah opet slucajno
a ne kucka mi se vise niti pali motor celija - bojim se da ih ne pregrejem .

Uljuljkati se - lepo li je kad te neko ljuljka
i ljuljka i ti znas da taj nece prestati da te ljuljka ma sta god bilo .... pocetak -
za nastavak drugi put ili neka nastavi neko drugi dalje ...

Ne bih da kvarim,ali,koliko se secam,lepsa polovina u koju bese Platon zaljubljen bese Dion,predivni mladic...itd...itd...

I to je ljubav :grin:

Alexanna:

M.Rakić je rekao...Jer ja u tebi volim sebe sama..Ko zna razumece..:-)

Kliknite za proširenje...

E, bas sad citam i razmisljam...
Kakva je to zeljena refleksija koju trazimo u partneru da bi ga voleli?
Kada poredim tvoj odgovor i pricicu, Imam osecaj da je kompatibilnost iskljucena. Nema uzajamnosti,... ima je ali samo kao akumulacija i divljenje.
Kakvi smo MI SAMI u ocima partnera, kada volimo, kako izgledamo,...Zar toliko volimo svi sebe! ( ne generalizujem, ali vecina ima takve trenutke)
Mozda bas zbog toga trazimo vitezove koji su spremni i na najvecu zrtvu, SAMO ZBOG NAS?
I kakava bi konacno ta optimalna polovina bila, ako nam u opste i treba

p.s. pazi ovo, odgovaram na post posle 5 dana