Баш је лепа, ко је препевао? Ево и препева Бранимира Живојиновића:
С чежњом ти приђох
да понизан те молим
ал' заносу мом смејала си се
и моја љубав за тебе
само игра беше.
Сад уморна и засићена
док тужне гледају ме
твоје очи пуне стрепње
ону љубав којом давно
горео сам, ти би хтела.
Авај, од ње давно
пепео поста, заискрити неће
она једном твоја беше
сад пусти је нек' почива сама.
Кад милошћу мучен снагу скупих
па ти стидљиво с молбом приступих,
ти си се насмејала,
за тебе моја љубав беше
игра и шала.
Уморна, ретко кад игри се предаш,
тамних очију к мени гледаш
из свог јада
и сад би хтела ону љубав
коју ти нудих тада.
Ах, згасле су је одавно кише,
не може да се врати више –
а некад твоја је била!
Сад више ниједно име не зна
И хоће мира.