Citati koji opisuju naša osećanja

Ne žurim nikud. Valjda sam shvatila da ništa i ne biva pre nego što mu je vreme. Nestrpljenje me više ne obuzima. Štaviše, ne postoji ništa što želim da se dogodi po svaku cenu. I otkud meni pravo da plaćam životom delić neke izmaštane sreće? I kako mogu da znam da će to što eventualno čekam biti baš ono što mi treba? Sve što znam je ono što sada osećam. To je ujedno i sve što imam. A osećam se dobro baš zato što moju pažnju ne zamagljuje nestrpljenje. Tako imam ono sto me umiruje i ono iz čega sve dobro proizilazi, a to je poverenje.

Brankica Damjanović

U času kao što je ovaj, prazan i neprimjetan, godi mi voljno usmjeravati misli prema meditaciji koja je prazna, no koja u svome ispraznome pročišćenju zadržava nešto od osamljene hladnoće vedroga dana, s crnom pozadinom u daljini i izvjesnim predosjećajima, poput ovih galebova koji u suprotnosti evociraju tajnu svega u golemom crnilu.

Fernando Pesoa

"Zasto" pitanja su uvek neodgovoriva.
Nas um misli da kada god mi upitamo "zasto", odgovor mora doci.
Drvece jeste - ne mozete pitati zasto. Zivot - zivi. Reka - plovi. Oblaci putuju nebom. Sta ce vam tu "zasto".

Osho

Prepoznaje se afinitet između dve duše, ne na način na koji se približavaju, nego na način na koji se odmiču.

F. Nietzsche

Ћутање је најсавршенији израз презирања.
Џорџ Бернард Шо

Čovek koji umire se više tiče onoga koji ostaje iza njega, nego njega samoga. (Mann)

"Verujem da postoje ljudi koje sam sreo samo da bih sreo sebe"

Не може се рећи онолико мудрости, колико се може прећутати глупости.
Питагора

Ne znam šta je sloboda.Znam samo da to nije ni neodgovornost ni besciljnost.Lakše je saznati šta nije sloboda nego šta jeste.

Erih Marija Remark - "Nebo nema miljenike"

''Odavno je prestala da se izvinjava i igra na sitno, da bi drugima bilo ugodno i da bi se uklopila. Shvatila je da je uklapanje precenjeno i da sijanje njene svetlosti čini druge dovoljno hrabrim da učine isto...''

Bili su suviše glupi da bar pomisle na neki duhovni život. Stric Georg je negovao
duhovni život, kako to dokazuje nekoliko stotina gusto ispunjenih beležnica.
Ograničenost srednjoevropljanina koji, što se kaže, živi da bi radio, umesto da
radi da bi živeo, pri čemu je sasvim svejedno šta se pod radom podrazumeva, mog
strica Georga je već vrlo rano nervirala, i on je iz svojih razmišljanja izvukao zaključke.
Njegovo nije bilo da tapka u mestu. Covek mora da provetrava glavu, uvek je iznova govorio,
a to znači da uvek iznova mora, i to svakodnevno, da pušta svet u glavu.

Tomas Bernhard

Mnogi se ljudi tuže da im prođe ceo vek tražeći životu njegov smisao, koji, ako uopšte postoji, i nije drugde nego
u samom traženju.

Jovan Dučić

Nisu, bre, ljudi pravljeni s prekidačem kao televizor pa da se isključe kad na programu nema ništa zanimljivo. Ne možeš samo da se ugasiš pa da se upališ kad počne tvoja omiljena serija. Ili da se ne upališ više jer nemaš zašto. Znam da si rođen da živiš kao car, ali mora nekad i kroz blato da se gazi. Da se trči kad te boli noga. Potrčiš malo bangavo, sporije, nedostojanstveno, malo se navikneš na bol, malo misliš na to gde ćeš da dotrčiš, i sve bude u redu. Stigneš. Ili ne stigneš, ali probao si. Ako čekaš da ti obe noge budu super da bi potrčao, nije problem u tome što ti niko neće verovati kad mu budeš pričao: "Ej, znaš ti kako ja trčim, samo sad nisam mogao jer me boli noga". Problem je što ni sam sebi nećeš verovati. A najgore je kad ne znaš. Bolje je i kad ne možeš nego kad ne znaš. Kad ne možeš, to je normalno, svi ljudi nešto mogu i nešto ne mogu......
A ti? Smeješ li se? Nisam te skoro video da se smeješ. I to nije u redu, jer ti imaš onaj smeh da njime momentalno napraviš proleće makar sedeli u zamrzivaču od 410 litara, odmah su tu i visibabe i laste.
Igor Karanov

Ne postoji tajna koja jednom neće prasnuti iz srca.

-Haruki Murakami

Nenametljivost. Jedini mamac na koji kad se upecate ne stradate, vec se ponovo rodite.

Brankica Damjanovic

Ne možemo sebi da dozvolimo da se čemu istinski prepustimo: Osobi, fizičkom zadovoljstvu,
vremenu, strasti, patnji, čak ni radu. Svakodnevno moramo, bar mi na zapadu, jer smo u protivnom
izgubljeni, da odvraćamo prepuštanje od sebe, da odgovaramo entropiju od sebe, da podilazimo
starenju i smrti kako bi i jedna i druga našle nekog (drugog) strasnijeg kandidata, nekog većeg
krivca, nekog (drugog) bludnijeg sina.

Goran Gocić

Naše istine nisu vrednije od istina naših predaka. Bu­dući da smo njihove mitove i njihova znamenja zamenili pojmovima, nama se čini da smo „odmakli" daleko ispred njih; ali njihovi mitovi i simboli, po izražajnom obuhvatu, nisu ispod naših pojmova. Drvo Života, Zmija, Eva i Raj znače što i: Život, Spoznaja, Iskušenje, Nesvesnost. Kon­kretne slike dobra i zla u mitologiji sadrže isto što i Zlo i Dobro u etici. Saznanje - po onome što je u njemu duboko - nikad se ne menja: jedino mu se dekor menja. Ljubav se nastavlja bez Venere, rat bez Marsa, pa, ako se bogovi ne mešaju više u događaje, ti događaji nisu zbog toga shvatljiviji niti nas manje zbunjuju: samo je raskoš starih legendi zamenjena lažnim sjajem formula, a da time konstante ži­vota nisu izmenjene, pošto nauka ne prodire u nj dublje od pesničkih priča.

Emil Sioran

Osim onoga što nosite u glavi i umete rukama, ne posedujete ništa. Nema posedovanja. Igrali smo se neko vreme na zemlji, trudili se da igra bude fer-plej i otišli. Mi koji nemamo ništa, umiremo lakše i bez žaljenja. Zamislite kako je Rokfeleru teško da umre, a kako je to lako piljaru sa Čubure.
To je moja filozofija života. Nisam skupljač ni posednik. Devizni ulog mi nije zarobljen u banci, jer je ostao širom sveta, kod raznih kelnera. Drži me osećaj da bilo kad, na bilo kom delu sveta, ono osnovno za život mogu ponovo da stvorim.

Momo Kapor

Избрисао сам ти лице са свога лица
Здерао ти сенку са своје сенке
Изравнао брегове у теби
Равнице ти у брегове претворио
Завадио ти годишња доба
Одбио све стране света од тебе
Савио свој животни пут око тебе
Свој непроходни свој немогући
Па ти сад гледај да ме сретнеш

Vasko Popa, iz zbirke Nepočin-Polje

Mi živimo u totalnome svijetu simboličkog, imaginarnog i realnog
globalizacije kao ideologijski subjekti/akteri "novog svjetskog poretka".
Možemo biti "uključeni" ili "isključeni" iz neoimperijalnog poretka, ali ne
možemo biti nigdje s onu stranu. Pitanje čemu još ideologija u realiziranom
prostoru/vremenu globalnog kapitalizma upućuje na njezin zatvoreni krug
značenja. Sve je ideologija kao što je sve kultura. Ta "totalitarna" struktura
forme njezina pojavljivanja najveća je zagonetka svijeta bez misterija. Svijet se
u svojoj "realnosti" događa kao perverzija izvornog smisla otvorenosti svjetova.
Znanost i tehnologija u formi biopolitičke produkcije "novog čovjeka" kao
posthumane vrste dovode pojam ideologije do posvemašnjeg rastvaranja. S
njime se kao ni s kulturom više ne može misliti s onu stranu.

Žarko Paić

''Energija privlaci ili odbija ljude.Nema tu veze titula,zvanje, ono cime se bavis.Sija ili ne sija, iznutra.Iz coveka ne izlazi ono cega nema...''

Bilo šta da čovek čita, on samog sebe čita. Bilo šta da razume, samo može da razume osnove onoga što je on sam. U veselim knjigama čovek se raduje sopstvenoj veselosti, u tužnim knjigama tuguje nad sopstvenom tugom.

Bela Hamvaš

Hvala ti, živote i ***** ti mater!
Što sam se rodila kad se imalo a porasla kad se nemalo
od koga učiti, u šta verovati, čemu dati reč.
Što si mi dao davao, uzimao, davao, uzimao
pa ne znam više
jesam li ringišpil il balerina.
Na razumu da ne razumem,
Na osećaju da ne osećam,
Na zaboravu da se sećam,
Na ljudima i zverima
I na ovoj zveri u meni koju bezuspešno krotim.
Hvala ti na svecima, veri i skepsi,
Na strastima i hladnoćama,
na seksepilu i nesigurnosti,
hvala ti i mater ti *****!
A, opet, hvala na rodu i porodu,
na tih nekoliko posebnih kojima sam posebna
i koji su posebni meni,
na zdravlju i zelenom mustangu u glavi koji odgalopira čistim prerijama kad god se digne prašina
što štipa za oči.
Na tome što sam imala najbolje pa ih gubila jer si ti mamlaz,
I što sam imala neke zbog kojih se stidim svojih izbora,
Jer sam ja mamlaz.
Hvala ti, na kraju, što te još toliko ima u meni da mi je mesec na dohvat ruke
I što me puštaš s lanca sudbine da lajem na olinjale mačke i pijane, ubljuvane, svadljive skitnice.
Hvala ti što govna smrde a ljiljani mirišu i što mi nikada u osudnom trenu nije bio zapušen nos.
Hvala ti. I ***** ti mater, živote,
Zbog svakog puta kad si me navukao da verujem da od tebe ima nečeg vrednijeg,
Koliko god da si mamlaz ti! Koliki god da sam mamlaz ja.

Jelena Milenkovic

Budući konformista, ja živim, pokušavam da živim, tako što oponašam druge, poštujući pravila igre, užasavaljući se originalnosti. Rezignacija automata: pretvaraš se da si strastan, a potajno se smeješ tome; priklanjaš se konvencijama samo zato da bi ih mogao krišom gaziti; uveden si u sve protokole, a prebivališta u vremenu nemaš; čuvaš obraz onda kada bi ga neophodno valjalo izgubiti...

Emil Sioran