Karlos Kastaneda

Kastaneda je u svojim knjigama napisao i dosta prakticnog,ali na zalost nije uspeo to da priblizi obicnom coveku.Ja praktikujem sve iz njegovih knjiga,i sve sto je napisao ja bih napisala isto,tako da tek kada prozivis te stvari mozes da razumes i slozis se sa svime sto je napisao.Ali,kao sto rekoh,moja jedina zamerka njegovom radu je sto to nije uspeo da priblizi najobicnijem coveku,poput zanatlije,cistaca,pekara,seljaka...u opste nekog ko nije proziveo bilo sta "carobno" a mogao bi da razume njegov rad i krene sa razvojem od nule.Kastaneda je imao Don Juana,obicni ljudi to nemaju.Jer cilj nije da stvari iz knjiga dozivljavam i upraznjavam ja i nekolicina ljudi meni slicnih,vec svi.Mada dobro,u svetu nas ima nekoliko stotina hiljada,sto i nije malo,osim sledbenika Tolteckog ucenja tu su i Tibetanci,cije se ucenje poklapa sa ucenjem Tolteka.Sve ostale religije,pokreti... sadrze i lazi i istine,na zalost.Da,Kastaneda nikako ne spada u new age pokret,pa Tolteci su ziveli 10-12.veka,a Don Juanova loza prenosila je to ucenje neizmenjeno do Kastanede koji je deo ucenja smestio u knjige.
 
Ceka92:
Kastaneda je u svojim knjigama napisao i dosta prakticnog,ali na zalost nije uspeo to da priblizi obicnom coveku.Ja praktikujem sve iz njegovih knjiga,i sve sto je napisao ja bih napisala isto,tako da tek kada prozivis te stvari mozes da razumes i slozis se sa svime sto je napisao.Ali,kao sto rekoh,moja jedina zamerka njegovom radu je sto to nije uspeo da priblizi najobicnijem coveku,poput zanatlije,cistaca,pekara,seljaka...u opste nekog ko nije proziveo bilo sta "carobno" a mogao bi da razume njegov rad i krene sa razvojem od nule.Kastaneda je imao Don Juana,obicni ljudi to nemaju.Jer cilj nije da stvari iz knjiga dozivljavam i upraznjavam ja i nekolicina ljudi meni slicnih,vec svi.Mada dobro,u svetu nas ima nekoliko stotina hiljada,sto i nije malo,osim sledbenika Tolteckog ucenja tu su i Tibetanci,cije se ucenje poklapa sa ucenjem Tolteka.Sve ostale religije,pokreti... sadrze i lazi i istine,na zalost.Da,Kastaneda nikako ne spada u new age pokret,pa Tolteci su ziveli 10-12.veka,a Don Juanova loza prenosila je to ucenje neizmenjeno do Kastanede koji je deo ucenja smestio u knjige.
Kliknite za proširenje...

ja mislim da su te knjige divne i iako imam 15 godina razumem ih u potpunosti veom su interesantne i mislim da bi svako trebao da ih procita:p
 
U tradiciji je Indijanaca da koriste halucinogene biljke da bi obavljali odredjene magijske rituale. Medjutim, oni znaju kako da ih koriste u kojoj kolicini i kako da kontrolisu efekte halucinogenih biljaka. Prema tome to nema veze sa modernim narkomanima.
Karlos Kastaneda je opisivao svoja iskustva. Malo je ljudi koje Indijanci pristanu da poducavaju.
Njegove knjige treba da citaju samo osobe poptuno otvorene svesti, kako bi ih pravilno razumele.
 
Neki kritičari Kastanedine knjige smatraju fikcijom, jer antropološka kao i druga naučna istraživanja moraju slijediti određeni metod. Ukazuju i na neke kontradikcije u samim knjigama, a i sam autor je govorio da istinitost njegovih otkrića neće biti moguće provjeriti. Ja sam čitao Učenje Don Huana, neki dijelovi su mi bili zanimljivi, ali ne bih to mogao označiti kao fikciju, u značenju beletristike. Moglo bi se reći da se radi o nekoj vrsti spekulativne antroplogije.
Vidim da ovdje ima dosta njegovih fanova, a pošto je ovo ipak forum o književnosti, bilo bi lijepo da nam neko napiše nešto o uticaju Kastanedinih knjiga na umjetnost, posebno na psihodeliju u književnosti i muzici šezdesetih i sedamdesetih godina.
Ja se sjećam jednog upečatljivog opisa djelovanja tog kaktusa u Ca. Bluesu M. Oklopdžića.
 
VisionOfDisorder:
Meskalin, pejotl, tatula? Znam za ovo poslednje mada ne znam gde da berem.

Vazi.. javi mi gde to da nadjem usput ako te ne mrzi.
Kliknite za proširenje...


Ma ne to!:) koristim energetsko telo ...Kerol je moja dvojnica,samo sto je ona sanjac,a ja tragac.a kada bih uzela te biljcice to bi me verovatno ubilo ili poslalo ko zna gde.
I nije fora da uzimas te biljke.Kastaneda je bio najtvrdji medju orasima i Don Huan je morao da ga slomi!Pa ono sto sam ja shvatila za nedelju-dve i pocela da koristim-Kastanedi je trebalo 15 godina,iako je nagual!Tvrd orah,najtvrdji.Znaci,ne uzimaj biljke.A i da ih uzmes,ne verujem da ce ti ista biti,jer je postupak za njihovo pripremanje ogroman...sve biljke mozes naci na izlozbi cveca,a tatulu koju vidis da raste po gradu ili okolini i gde vec-nije to ta vrsta.E da,i ko zna ko je sve dirao biljke na izlozbi cveca,tako dok ih ne uzmes licno iz sopstvenog stanista-nista.A staniste je naravno-Mexico.
 
gazela:
U tradiciji je Indijanaca da koriste halucinogene biljke da bi obavljali odredjene magijske rituale. Medjutim, oni znaju kako da ih koriste u kojoj kolicini i kako da kontrolisu efekte halucinogenih biljaka. Prema tome to nema veze sa modernim narkomanima.
Karlos Kastaneda je opisivao svoja iskustva. Malo je ljudi koje Indijanci pristanu da poducavaju.
Njegove knjige treba da citaju samo osobe poptuno otvorene svesti, kako bi ih pravilno razumele.
Kliknite za proširenje...

Nisam ja mislila da on lično ima ikakve veze sa modernim narkomanima, ali nažalost ta knjiga je prečesto dospevala u ruke ljudi ograničenog uma, kojima je potpuno sve jedno šta trpaju u sebe, samo da "radi" i zloupotrebljena je da bi narkosi potkrepljivali svoje uzimanje haluciogenih droga, toliko da je to postala moda...
 
SoBlue:
Nisam ja mislila da on lično ima ikakve veze sa modernim narkomanima, ali nažalost ta knjiga je prečesto dospevala u ruke ljudi ograničenog uma, kojima je potpuno sve jedno šta trpaju u sebe, samo da "radi" i zloupotrebljena je da bi narkosi potkrepljivali svoje uzimanje haluciogenih droga, toliko da je to postala moda...
Kliknite za proširenje...
Samo jedna ispravka-ljudi ogranicene svesti.Zapravo,ne svesti. :)
 
VisionOfDisorder:
Meskalin, pejotl, tatula? Znam za ovo poslednje mada ne znam gde da berem.

Vazi.. javi mi gde to da nadjem usput ako te ne mrzi.
Kliknite za proširenje...

Татула најчешће расте на ђубришту.
Један мој другар понукан знатижељом пробао је ту биљку. Имао је извесне апријатности као што су дезорјентисаност и ширење зеница. А кување чаја од мака је посебна прича.
Тај је волео све да проба.
Који ретард...а сад је узоран, ожењен, отац женског детета,...ма човек на свом месту.
 
VisionOfDisorder:
Meskalin, pejotl, tatula? Znam za ovo poslednje mada ne znam gde da berem.

Vazi.. javi mi gde to da nadjem usput ako te ne mrzi.
Kliknite za proširenje...

Iskreno i prijateljski bih da ti savetujem da se ne igraš sa tatulom jer ona je stara ***** koja sve zna a ništa ne oprašta. :rumenko:Imao sam "sreću" da odmah uzmem veliku dozu (punu šaku semenki) i ono što sam doživeo je "osam sati kvalitetnog programa", halucinacije jedna za drugom su se menjale sa neverovatnim bolovima u kostima i mišićima,
voda mi je bila gadna a da sam ,na primer, popio čašicu žestokog, bol u ustima i grlu bi me ubio, nisam mogao da pijem ni gaziranu vodu, problem i sa osetljivošću sluzokože su takvi da je problem mokrenje na koje stalno imaš potrebu a ne možeš, jel. Inače, verujem duboko da disciplinovana i posvećena žena bi mogla učiti iz slika koje stvara tatula, za muškarca ne verujem a ni učenje don Huana ne tvrdi drugačije. Tatula je bliža ženama one su verovatno jače i bolje podnose. Veštice su u davna vemena koristile preparate na bazi rastvora tatule u masnoći (legenda kaže od divljeg vepra) ali uz ritual koji podrazumeva disciplinu jer bez toga :azdaja:.
Ako te namera vodi da eksperimentišeš sa bilo čim, prvo dodaj veliku dozu informacija onda nadji nekog ko će te čuvati i ako kolabriraš (a to od tatule može da se desi) i na kraju krajeva NEMOJ. "Bad copy" ima pesmu "Tatule" a "Dža ili bu" su svojevremeno pevali "Koja je doza dovoljna" oni to svaki na svoj način lepo opisuju poslušaj.
 
Sta to znaci ne priznaju ga zato sto je new age pisac. Kastaneda je originalan pisac i jedan od malobrojnih foliranata iz te branse. Za mene je Kastaneda ucitelj, saman, onaj koji vidi, sedmi sin, nazovi ga kako hoces. Prvu negovu knjigu sam procitao sa 17 godina i to naravno 'Ucenje Don Huana'. Uspeo je da nas uvede u svet indijanskih samana onako kako to niko nije uradio, kroz prakticnu primenu na sebi i detaljnu analizu dejstva svega toga. Kastaneda je ratnik, on kontrolise svoj Tonal a poznaje i svoj Nagual, on zna svog saveznika i kontrolise snove. Sad posle 10 godina i viseslojnog tumacenja svih njegovih dela usudio sam se da pokusam prakticno ono sto je on pisao, po njegovim upustvima i objasnjenjima. Ne moze se izdvojiti omiljena knjiga od kastanede jer su sve one zajedno jedno veliko ucenje o moci razdeljkeno na lekcije. Necu vam reci jesam li uspeo da upoznam svog saveznika, ili da prekinem unutrasnji dijalog, ali ako stvarno poznajete njegov rad i verujete u ono sto pise, pokusajte sami to da dostignete i videcete da za to nije potreban pejotl ili meskalin vec da je on to koristio samo u pocetku da bi razbio predrasudske barijere realnog sveta, jer ga je Don Huan vodio iza granica realnosti a opet ne dalje od zapostavljene tacke u mozgu koja se nalazi u svakom od nas
 
Don Huan kaze da oni sto zele takvo ucenje t.j. fanatici su prazne tikve koje se raspadnu prilikom jaceg pritiska. Niko normalan ne zeli takvo ucenje, moze samo da bude odabran od onoga koji "vidi" t.j. nagual i nece moci da se otkaze jer nagual poseduje privlacnu snagu i nacine da ga pridobije.
 
carlos-castaneda-citati.jpg


Carlos Castaneda (1925 – 1998), smatra se jednim od najvećih „magova“ modernog doba. Svoje životno delo sažeo je u 12 knjiga, koje su popularne koliko i kontraverzne. Njegova priča počinje 1960 kada se upoznao sa šamanom, vračem don Juan Matus. Od tada, pa nadalje, Carlos je bio njegov učenik kojem je u prvim godinama naukovanja glavni cilj bio tek da prikupi više informacija o kulturi indijanaca na tom području, što mu je trebalo za antropološka istraživanja.

O don Juan Matusu govori kao o čovjeku od znanja, a tako su ga nazivali i ostali povezani sa njim. Na njega je naišao slučajno, kada je tražio informacije o primeni halucinogenih biljaka u indijanskoj kulturi, što je don Juan prihvatio kao čin moći, te ga tako prihvatio za učenika. Ne samo da mu je pokazao delovanje biljaka moći kako ih nazivaju, nego ga je naučio mnogo više. U razgovorima koje vode, don Juan, (ili Castaneda) predstavili su mnoštvo potpuno novih pojmova i značenja, te dovodili zaključke na tako jasan način da ih je nemoguće opovrgnuti. Pojmovi poput: spojna točka, tonal i nagual, sanjačko telo, saveznik, energetsko telo, značenje volje, moći i namere, prikradanje, „viđenje“, dvojnik, samo je približno moguće opisati rečima.

Verovatno najveća vrednost ovog dela je u tome što stavlja besprekoran naglasak na vlastito iskustvo i shvatanje svega što se događa. Don Juan poučava Carlosa kako da bude ratnik, te način na koji ratnik razmišlja. Potreba da se bude ratnik na putu do znanja, dolazi iz činjenice da znanja mogu biti u tolikoj meri zastrašujuća, ili teška, da je potreban besprekoran duh ratnika kako bi se iskustvo apsorbovalo na pravilan način koji neće biti poguban.

Znanje o kojem Juan Matus govori moglo bi se opisati kao umeće svesti. Umeće svesti da zadrži svoju prvobitnu nameru, pa čak i u situacijama koje se ne mogu racionalno i logično objasniti. Pokazao mu je kako deluju „biljke moći“ poput meskalina, datura, inoxia i druge. Svrha takvog učenja je bila namerno pomeranje svesti, izvan uobičajenog položaja. Tu uvodi pojam spojne točke koja predstavlja nešto kao fokus naše stvarnosti. Spojna točka kod ljudi je učvrščena na jednom položaju, ako se ona pomakne izvan uobičajenog položaja, rezultat će biti percepcija sveta sa drugačijim obeležjima.



Tonal je prema njegovom objašnjenju sve što možemo zamisliti. Materijalni svet, um, svest, bog, svemir, sve je to deo našeg tonala. Naguala predstavlja kao neopisivo, ne postoje reči za to. S druge strane, don Juan je nagual, kao i neki drugi koji su poučavali Castanedu, koji je i sam postao nagual. Znanje koje don Juan prenosi, tačnije, njegova loza naguala stara je 25 generacija. Druženje Castanede i don Juana trajalo je nekoliko godina, do onog trenutka kada je Juan smatrao potrebnim. Nakon toga Juan je nestao sa ostalim spremnima, kako je i rekao, izvan granica ovog sveta, te se više nisu videli.

Juan navodi „viđenje“ kao sposobnost kod vračeva opažanja sveta energije. Sve oko nas je energija, a „viđenje“ je direktno opažanje te energije. Opisuje ljudska bića kao svetleća jaja ispunjena beskonačnim svetlećim vlaknima koje prolaze kroz čovekov trbuh, gde se nalazi njegova životna sila, volja. „Viđenje“ je određeni položaj spojne točke. Običan čovjek ima dve energetske polutke, nagual ima 4, a Carlos je imao 3, što ni sam Juan, kako kaže, nije nikad „vidio“. Juan je Carlosa dovodio u stanje povišene svesti, udarcem na određenom mestu. U stanju povišene svesti ,Carlos je bio oslobođen unutrašnjeg dijaloga te je odlično razumeo sve što mu je bilo govoreno. U normalnom stanju svesti nije se mogao setiti ničeg što se dešavalo u povišenom stanju svesti. Godinama nakon što se više nisu videli, Castaneda se prisećao iskustva u povišenim stanjima svesti, te tako nadopunjavao praznine u sećanjima. To mu je pošlo za rukom nakon što je sakupio dovoljno lične moći da se vlastitom voljom dovede u stanje povišene svesti, jer to je jedini način da shvati šta je bilo.

Nagual ima svoju grupu. Tu grupu čine osim njega, 4 muškarca i 4 žene. Zajedno čine posebnu energetsku konfiguraciju. Samo deo Juanove grupe je upoznao i Castaneda, dok o vlastitoj grupi nije smeo da piše. Žene su u mnogočemu jače od muškaraca. Svemir je, kako kaže, ženske prirode te im je moć lakše dostupna, doslovno ispred nosa, dok je muškarac mora tražiti. Upravo one su vrhunski sanjači, a pomicanje spojne točke im se prirodno dešava menstrualnim ciklusom, dok muškarac mora naučiti kako pomicati vlastitu spojnu točku. Samo žene imaju svoj vetar, sever, jug, istok ili zapad, i kada je njihov, daje im moć.

Don Juan ga je naučio da koristi vlastito sanjačko telo i upoznao ga sa osnovama neorganskog sveta. Otkrića koja je Castaneda postigao u neorganskom svetu veća su i od znanja koje mu je preneo don Juan.

Castanedine knjige su ovim redom :
Učenje don Juana, Odvojena stvarnost, Put u Ixtlan, Priče o moći, Drugi krug moći, Orlov dar, Unutrašnja vatra, Moć tišine, Umeće sanjanja.
Tensegrity – magični pokreti je knjiga vežbi. Nakon smrti izašle su još: Aktivna strana beskonačnosti, Točak vremena.

O čovekovim prirodnim neprijateljima

​


4 čovekova prirodna neprijatelja su: strah, jasnoća, moć i starost. Ako se pobedi prvi neprijatelj strah, dolazi jasnoća duha. Jasnoćom duha, kada je sve kristalno jasno, čovek više ne sumnja u vlastite odluke, te postaje zaslepljen. Ne uzmiće pred nićim dok mora prkositi svojoj jasnoći i misliti da je ona čak i pogrešna. Kad shvati da je ta jasnoća samo tačka pred njegovim očima, upoznati će moć. Ovog puta će to biti prava moć, njegova želja je zakon. To je najsnažniji od svih neprijatelja i najlakše mu se prepustiti nakon što je čovek istinski nepobjediv. Moć je samo teret za njegovu sudbinu, takav čovek ne vlada sobom i ne zna kako bi i kad koristio svoju moć. Ako shvati da su jasnoća i moć, kad ne upravlja sobom, pogubnije od pogrešaka, tada će dostići taćku u kojoj će svime vladati. Tada će znati kako da upotrebi svoju moć, i tako će pobediti trećeg neprijatelja. čovek će tada biti na kraju puta učenja i bez upozorenja, doći će do zadnjeg neprijatelja: starost. Tada više nema strahova, nema više nestrpljive jasnoće duha, to je vreme kad vlada svom svojom moći, ali i vreme kada oseća neodoljivu potrebu da se odmori. Ako se prepusti toj želji za počinkom i zaboravom, ako sebi udovolji prepustivši se umoru, izgubiće zadnji krug i neprijatelj će ga pobediti. Njegova želja da se povuće, nadjačaće njegovu jasnoću, moć i znanje. Ali ako se čovek reši umora i proživi svoju sudbinu, onda se može nazvati čovekom od znanja, pa makar to trajalo samo trenutak u kojem se uspe odupreti svom zadnjem, neuništivom neprijatelju. Taj trenutak jasnoće, moći i znanja je dovoljan.

Trenutak o kojem Juan govori je prenošenje svesti nakon smrti.

Moć je u količini a ne u vrsti znanja koju čovek poseduje.

O ratniku

Kad čovek krene putem ratnika postepeno shvata kako je svakodnevni život zauvek ostao za njim. Ponašanje kao u svakodnevnom svetu, više mu nije od pomoći, zato mora prihvatiti nov način života, ako želi da preživi.

Ratnik razmišlja o svojoj smrti kada stvari postanu nejasne. Pomisao na smrt mu snaži duh.

Ratnik mora da zna da su njegova dela beskorisna, a opet mora da nastavi kao da to ne zna. To je šamanska kontrolisana ludost.

Ratnik ne poseduje čast, dostojanstvo, porodicu, ime, zemlju, ima samo ovaj život da proživi, a pod tim okolnostima jedina njegova veza sa bližnjima je kontrolisana ludost.

Pošto ništa nije važnije od bilo čega drugog, ratnik bira bilo koje delo i ponaša se kao da mu je važno. Zbog svoje kontrolisane ludosti govori da je važno ono što ćini, a opet zna da nije, a kad izvrši svoja dela, povlači se mirno, a da li su njegova dela dobra ili loša, da li su uspela ili nisu, njega se uopće ne tiče.

Nema praznine u životu ratnika, sve se puni do vrha i sve je jednako.



Ratnik zna da čeka i dok čeka ne traži ništa, tako da mu bilo koja sitnica koju dobije predstavlja više nego što mu treba. Ako treba da jede, naći će načina, jer nije gladan. Ako njegovom telu nešto pričinjava bol, naći će naćina da je zaustavi, jer ga ne boli. Biti gladan ili osečati bol znači da čovek nije ratnik, a sile njegove gladi i bola će ga uništiti.

Duh ratnika nije prilagođen povlađivanju i prigovaranju, niti je prilagođen pobeđivanju ili gubljenju. Duh ratnika je prilagođen samo borbi, a svaka borba je ratnikova poslednja bitka na zemlji. U poslednjoj bitci na zemlji, ratnik oslobađa i razbistruje duh. I dok se bori, znajući da je njegova namera nepokolebljiva, ratnik se samo smeje.

Lična istorija mora se stalno obnavljati govoreći roditeljima, rođacima i prijateljima sve što čovek radi. S druge strane ratniku koji nema Ličnu istoriju, nikakava objašnjenja nisu potrebna, niko se ne ljuti ili razočarava njegovim delima. Niko ga ne sputava svojim mislima i osećajima.

Za ratnika biti nedostupan znači da umereno dodiruje svet oko sebe. Pre svega, da namerno izbegava da iscrpljuje sebe ili druge, da ne iskorištava i ne cedi ljude do kraja, pogotovo ne ljude koje voli.

Unutrašnji dijalog je ono što prizemljuje ljude u svakodnevnom životu. Svet je takav ili izgleda tako, zato što govorimo sebi da je takav, ili da izgleda tako. Prolaz u svet šamana otvara se kada ratnik nauči da zaustaviti unutrašnji dijalog.

Biti ratnik ne znaći poželeti da se to bude. Pre je reč o beskonačnoj borbi koja će se nastaviti do apsolutno poslednjeg trenutka našeg života. Niko se ne rađa kao ratnik, baš kao što se niko ne rađa kao običan čovek. Sami od sebe stvaramo ili jedno ili drugo.
 
"Svi su putevi isti-nikud ne vode.Jedan put je samo jedan put.Ako osecas da ne bi trebalo njim da podjes,onda niposto ne smes ostati na tom putu.Postavi sebi jedno pitanje:Ima li ovaj put srca?Ako ga ima,to je dobar put,ako ga nema,ne valja.Ni jedan ni drugi nikuda ne vode ali jedan ima srca a drugi nema.Na jednom je putovanje radosno,dok god se po njemu kreces,dok god si s njim sjedinjen.Drugi put ce te naterati da proklinjes svoj zivot.Jedan ti daje snagu,drugi ti je oduzima."


Karlos Kastaneda
 
– Ali kako znaš kad neki put nema srca, don Huane?

– Pre nego što se njim uputiš moraš da postaviš jedno pitanje: ima li ovaj put srca? Ako odgovor glasi ne, znaćeš to i onda moraš da se odlučiš za drugi put.

– Ali kako ću biti siguran da li neki put ima srca ili nema?

– Svako bi to znao. Nevolja je u tome što niko ne postavlja to pitanje, a kad čovek najzad uvidi da je pošao putem bez srca, tad je taj put spreman da ga ubije. U to vreme veoma mali broj ljudi može da zastane da razmisli, pa da napusti taj put.

– Na koji način treba da postavim to pitanje da bi bilo pravilno, don Huane?

– Samo ga postavi.

– Mislim, postoji li neki naročit način, tako da ne bih sam sebe lagao i poverovao da odgovor glasi „da“ kad je to u stvari „ne“?

– Zašto bi lagao?

– Možda zato što je put u tom trenutku lep i prijatan?

– To je glupost. Put bez srca nikada nije prijatan. Valja se dobro pomučiti da bi se njim makar samo pošlo. S druge strane, put koji ima srca je lak; on te ne nagoni da se trudiš da bi ga zavoleo.

Karlos Kastaneda, Učenje Don Huana
 
Karlos Kastaneda – duhovni vodič

Pre više od pola veka jedan ne toliko poznati antropolog pošao je na neobičan put, put koji će mu promeniti život i utemeljiti ga među začetnike novih filozofija dvadesetog veka – traganje za znanjem i mudrošću Indijanaca iz plemena Jaki.

Počeci njegovog šegrtovanja kod takozvanog don Huana Matusa, jednog od staraca upoznatog sa tensegritijem, toltečkim učenjem o sticanju određenih moći putem duhovnih vežbi, opisani su u njegovoj prvoj knjizi „Učenje Don Huana – znanje Indijanaca Jaki“ („The teachings of Don Juan – a Yaqui way of knowledge“).

Knjiga Učenje Do Huana

Knjiga je svojevremeno izazvala dosta kontraverze i oprečnih mišljenja, no za mlade pripadnike „bejbi-bum“ generacije predstavljala je portal u jedno sasvim novo viđenje duhovnog sveta, beg u drugu stvarnost koja im je mogla dati odgovore na iskonska pitanja. To je jedan od razloga zašto lik i delo ovog antropologa i dalje pobuđuju interesovanje. Njegovo ime je Karlos Kastaneda.

Početkom šezdesetih godina prošlog veka Karlos putuje na jugozapad Amerike, ne bi li prikupio što više podataka o bilju koga koriste Indijanci u lekovite svrhe. Posebno se interesuje za pejotl, biljku poznatu po halucinogenim efektima. Tada se susreće sa don Huanom i izražava svoju želju da mu bude učenik.

Don Huan je jedan od takozvanih „bruhosa“ (veštaca), koji poseduju moći izmeštanja sebe u drugu stvarnost, koja sadrži daleko više istine od stvarnosti koju mi poimamo. Sa njim počinje Karlosova četvorogodišnja obuka, tokom koje je naučio sve o biljkama korišćenim u svrhe pridobijanja znanja potrebnog za duhovni napredak.

Cilj kome teži don Huanovo učenje je postati ono što on naziva „čovek od znanja“, čemu je Kastaneda obučavan već od samog početka. Ne postoje nikakvi konkretni uslovi koje bi šegrt trebalo da ispunjava da bi poželeo da uči – raznorazni su kucali na don Huanova vrata u potrazi za znanjem, i svako je dobijao šansu – no, postoji tajni kodeks, tajna pravila koja ipak vrše jasnu distinkciju između onih koji su kadar da poimaju preneseno znanje i porinu u njegove dubine od prostih avanturista.

Jedan od faktora koji utiču na odabiranje eskohida (šegrta, učenika) jeste bezlična, natprirodna sila, sa kojom se isti mora susresti na samom početku. Ukoliko sila od sebe da povoljne znake, eskohido postaje ne samo to, već se time ukazuje na njegovu izuzetnost u odnosu na druge ljude.

Četiri najveća čovekova neprijatelja

Na putu ka izvršenju krajnjeg cilja – postajanju čoveka od znanja – nalaze se četiri najveća čovekova neprijatelja, koja mu onemogućavaju dosezanje krajnje namere, a to su: strah, jasnoća, moć i starost.

Strah

Strah je prvi i osnovni prirodni čovekov neprijatelj i prva stanica kroz koju voz koji vodi do krajnje tačke mora proći.Mnogi siđu na ovoj stanici zbog straha od novih saznanja i načina na koji ona mogu uticati na njihov život i nikada ne nastave dalje.

Da bi se strah nadišao, mora se učiniti ono najteže – suočiti se sa njim. Čovek koji uprkos tome što se boji zagazi u nepoznato i natera se da savladava sve početne muke, naučiće da ne pridaje značaja strahu i videće sve daleko jasnije.

Jasnoća

Tada voz stiže na drugu stanicu – stanicu na kojoj obitava jasnoća, druga prepreka na čovekovom putu da postane čovek od znanja. Kada dostigne taj stepen jasnoće da mu ništa ne predstavlja zagonetku, može se učauriti i smatrati da nema potrebe da se udubljuje ni u šta više, pošto mu je sve toliko kristalno jasno.

Misleći da sve zna i da je sve jasno da jasnije ne može biti, praviće brzoplete greške u učenju. Isto kao i sa strahom, i jasnoći se mora odoleti, čovek mora naučiti da je jasnoća samo jedan orijentir ka daljem napretku – mora i dalje osmatrati i vagati, koristiti je samo radi vida, a oslanjati se na svoju promišljenost. Tada će tek biti sposoban da nastavi svoj put.

Moć

Treća stanica je moć, pred kojom su i najuporniji poklekli. Ona je najjači neprijatelj; daje čoveku sigurnost koja ga uverava u to da je nepobediv, da može kontrolisati sve oko sebe, da zapoveda, ozakonjuje. Sklonost palog čoveka ka gordosti čini da se on lako prepusti moći i postane surov i nemoguć.

Prekasno će shvatiti da ga je treći neprijatelj savladao, a da on pritom nikada nije naučio da ovlada njime. Da bi se prošla ova prepreka, kao i kod jasnoće, čovek će moć koristiti samo kao okvir, usmeravaće je onako kako on to želi, zarad svog cilja, neće dozvoliti da ona usmeri njega. Onda kada shvati da su jasnoća i moć sredstva, a ne ciljevi, može se smatrati da ih je pobedio.

Starost

Tada voz ulazi u četvrtu stanicu, neprijatelj koji je neizbežan i nepobediv, ali ipak ukrotiv – starost! Čovek stari, što je nepobitna činjenica, i ubrzava korak ka smrti, koja će zauvek zaustaviti za života neprekidni proces učenja.

Ono što čovek u tom trenutku ne sme uraditi jeste da podlegne starosti, umiri se i prestane sa daljim napredovanjem, već mora odustati od svakog odmora koji bi ga načinio slabićem i nastaviti da se bori da postane čovek od znanja, pa makar tako mogao sebe nazvati jedan kratak period.

Bogata, šarenolika iskustva zabeležena u knjizi „Učenje don Huana“ posledica su Kastanedinog susreta sa „saveznicima“, sredstvima pomoću kojih se postaje čovek od znanja i koja ga vode u stanje izobličene percepcije, koju on naziva „stanje ne-obične stvarnosti“.

Don Huan ga je upućivao u tajne dva saveznika, a to su Datura Inoxia (poznata kao tatula) i Psylocibe Mexicana (posebna vrsta gljive koja se, u kombinaciji sa drugim travama i gljivama, koristi kao mešavina za pušenje). Tatula i dim su dva po prirodi vrlo različita saveznika; tatula daje bezgraničnu moć onome ko je koristi, dok su glavne odlike dima bezobličnost i nevidljivost – osobine koje se prenose na čoveka, koji onda ima mogućnost da se pretvori u koji god oblik želi.

Pripremanje svakog od ovih saveznika za konzumaciju imalo je svoj poredak – njena obrada imala je svoj tok, snažno prožet magijom. Upotreba ovih biljaka izmeštala je čoveka u stanje ne-obične stvarnosti, gde bi se na osnovu jasnih znakova utvrdilo da li je saveznik voljan da služi čoveku ili ne. U tim trenucima je don Huan savetovao Kastanedu da odabere ono što mu se čini da je „put od srca“ – ako mu osećaj kaže da je put kojim ga saveznik vodi dobar i koristan, onda bi trebalo njega da se drži.

Meskalito

Pored saveznika postoji i ono što se naziva zaštitnikom, a to je Meskalito, tj.biljka pod nazivom pejotl. Viđenje Meskalita je pomalo panteističko, on je svuda oko nas i ima za ulogu da nam da ključne odgovore i pouči nas kako bi trebalo da vodimo svoj život. Meskalito je antropomorfna prikaza, koja se javlja u vidu čoveka, životinje ili samo zraka svetlosti. Saveznici čoveku krče put, a Meskalito ga na tom putu štiti i ukazuje mu na greške, ukoliko ih ima. Sve se to odvija u izmenjenoj percepciji, koja ima elemente sna ili pojačane stvarnosti, a u kojoj se mogu sagledati odgovori koji uobličuju i upotpunjuju naše znanje.

U „Učenju don Huana“ opisana je samo četvorogodišnja obuka Karlosa Kastanede i osnovne tačke don Huanove filozofije, od koje je on sam više puta odlazio i više puta joj se vraćao. Uprkos popularnosti njegovih izdanja u filozofsko-antropološkim krugovima, trudio se da se drži van sfera običnog života, toliko da se čak ne zna pouzdano kada je i gde je umro.

Ko se odluči da se upusti u svet avantura Kastanede, „Učenje don Huana“ je obavezna polazna tačka; spiritualno indijansko Jaki pleme, smatrano nestalim sa lica Zemlje, pružilo je kroz Kastanedin rad uvid modernom čoveku u jedno sasvim novo sagledanje stvarnosti i mnoge probleme i pouke, sa kojima se i u današnje doba sreće svako ko teži tome da postane „čovek od znanja“.

Monika Stojnić
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top