- Poruka
- 7.375
NISAM ČETNIK!
Nama se bez razloga nabija na nos da smo banda koja samo što ne kolje sve redom
O liku i delu Emira Kusturice ne treba mnogo govoriti. O njemu govore filmovi koji su pobrali sve svetske nagrade, zlatne i srebrnih lavove, palme i medvede. Osvojio je svet, ali ne i Beograd. Jer, najteže je biti pop u svom selu. Emir Kusturica ni danas nije miljenik srpske prestonice.
Vidno ogorčen, kaže da snobovima iz kruga beogradske „dvojke“ ni danas njegov uspeh nije po volji. Zato će sa svojom „Operom“ doći u Centar „Sava“, ne radi pet odsto političke volje koja drži 80 odsto medija u Srbiji, već radi ljudi koji ga vole.
Da li je beogradska „elita“ zaslužila da vidi „Operu“ uživo?
- Postavićemo „Operu“ u Beogradu, ne zbog te „elite“ i političara, već zbog pet miliona ljudi koji nas vole. Tu elitu predstavljaju „soroševci“, izdajnici ove zemlje. Zarad svojih špijunaža, napadaju nas patriote. Ti boljševici preko svojih špijunskih organizacija huškaju tu „elitu“ protiv nas. U Beogradu, nas kao retrogradnu silu predstavlja deo medija. Ti ljudi nikada nisu bili na vetrometini tržišta, izgubili su kompas. Jednostavno, pogubljeni su u vremenu i prostoru.
Kalio si se po svetu, osvojio ga, ali te je ovde dočekao ideološki sutlijaš, zar ne?
- Najteže je biti pop u svom selu. Posle svih tih pohoda - pljačkaš kase po svetu, izvlačiš im pare iz džepa i šlajpika - dođeš ovde, i neko ti objašnjava liberalni kapitalizam! Pola noge mu još na onoj plodnoj ravnici, teče blato oko njega, onu drugu cipelu jedva navuk’o, pa hoće međ svet. Ti se kališ tamo, razbijaš se, a ovde dođeš na ideološki sutlijaš.
Umanjuju tvoj značaj, a preko tebe bi ipak da se domognu slave? Jer, u svetu reći Kusturica, to znači uspeh?
- Nama se nabija na nos da smo četnička banda koja samo što ne kolje sve redom. Ne umanjuju oni moj značaj, nego se generalno ne uklapaju u sliku sveta, a uz naš osmeh hoće da idu u svet. Čitava tajna nove svetske vlasti je u tome da ti maznu ženu, a da se ti smeješ. Da ti uzmu kuću, a da ti kažeš „zanimljivo“, otkriju ti Kosovo i kažu da nije tvoje, a ti da kažeš „super“! A, u tome im pomažu ovi „naši“.
Prirodno, jer biti uspešan, danas znači samo imati pare, zar ne?
- Na liberalnom planu, mi smo njihovi neprijatelji zato što kupimo ogromnu porciju tržišta u svetu, a ne što smo četnici. Svaki narod ima pravo na svoju boju očiju i na svoju tradiciju. Tako i svaki Srbin ima pravo da bude dovoljno Srbin, onoliko koliko želi, a ne da bude fabrikovan. Hvala bogu, pa još uvek postoji slobodni Zapad, koji nama obezbeđuje da budemo ono što jesmo. Malo sutra bi nam to dozvolila ta beogradska elita. Ne može biti da dr Nele Karajlić sa svojim novim delima već sedam-osam godina bude zvezda u Čileu, a da u Beogradu još kupi slavu sa „Ja nisam odavle“. Ne daj ti bože da je neko od njihovih napravio frtalj naše slave! Ne biste mogli da živite od toga da on doživi da mu Njujork tajms posveti stranu!
Dakle, kako se prepoznaje beogradska „elita“?
- To su ti što drže spuštene roletne, jer ne žele da se suoče s realnošću. Činjenica je da se „Opera“ ne smatra u Srbiji za kulturni događaj. Znači, i dalje postoji sindrom Mire Marković, koja je reagovala kad smo se Nele i ja pojavili u Beogradu.
http://www.kurir-info.co.yu/clanak/kurir-19-01-2008/nisam-cetnik
Nama se bez razloga nabija na nos da smo banda koja samo što ne kolje sve redom
O liku i delu Emira Kusturice ne treba mnogo govoriti. O njemu govore filmovi koji su pobrali sve svetske nagrade, zlatne i srebrnih lavove, palme i medvede. Osvojio je svet, ali ne i Beograd. Jer, najteže je biti pop u svom selu. Emir Kusturica ni danas nije miljenik srpske prestonice.
Vidno ogorčen, kaže da snobovima iz kruga beogradske „dvojke“ ni danas njegov uspeh nije po volji. Zato će sa svojom „Operom“ doći u Centar „Sava“, ne radi pet odsto političke volje koja drži 80 odsto medija u Srbiji, već radi ljudi koji ga vole.
Da li je beogradska „elita“ zaslužila da vidi „Operu“ uživo?
- Postavićemo „Operu“ u Beogradu, ne zbog te „elite“ i političara, već zbog pet miliona ljudi koji nas vole. Tu elitu predstavljaju „soroševci“, izdajnici ove zemlje. Zarad svojih špijunaža, napadaju nas patriote. Ti boljševici preko svojih špijunskih organizacija huškaju tu „elitu“ protiv nas. U Beogradu, nas kao retrogradnu silu predstavlja deo medija. Ti ljudi nikada nisu bili na vetrometini tržišta, izgubili su kompas. Jednostavno, pogubljeni su u vremenu i prostoru.
Kalio si se po svetu, osvojio ga, ali te je ovde dočekao ideološki sutlijaš, zar ne?
- Najteže je biti pop u svom selu. Posle svih tih pohoda - pljačkaš kase po svetu, izvlačiš im pare iz džepa i šlajpika - dođeš ovde, i neko ti objašnjava liberalni kapitalizam! Pola noge mu još na onoj plodnoj ravnici, teče blato oko njega, onu drugu cipelu jedva navuk’o, pa hoće međ svet. Ti se kališ tamo, razbijaš se, a ovde dođeš na ideološki sutlijaš.
Umanjuju tvoj značaj, a preko tebe bi ipak da se domognu slave? Jer, u svetu reći Kusturica, to znači uspeh?
- Nama se nabija na nos da smo četnička banda koja samo što ne kolje sve redom. Ne umanjuju oni moj značaj, nego se generalno ne uklapaju u sliku sveta, a uz naš osmeh hoće da idu u svet. Čitava tajna nove svetske vlasti je u tome da ti maznu ženu, a da se ti smeješ. Da ti uzmu kuću, a da ti kažeš „zanimljivo“, otkriju ti Kosovo i kažu da nije tvoje, a ti da kažeš „super“! A, u tome im pomažu ovi „naši“.
Prirodno, jer biti uspešan, danas znači samo imati pare, zar ne?
- Na liberalnom planu, mi smo njihovi neprijatelji zato što kupimo ogromnu porciju tržišta u svetu, a ne što smo četnici. Svaki narod ima pravo na svoju boju očiju i na svoju tradiciju. Tako i svaki Srbin ima pravo da bude dovoljno Srbin, onoliko koliko želi, a ne da bude fabrikovan. Hvala bogu, pa još uvek postoji slobodni Zapad, koji nama obezbeđuje da budemo ono što jesmo. Malo sutra bi nam to dozvolila ta beogradska elita. Ne može biti da dr Nele Karajlić sa svojim novim delima već sedam-osam godina bude zvezda u Čileu, a da u Beogradu još kupi slavu sa „Ja nisam odavle“. Ne daj ti bože da je neko od njihovih napravio frtalj naše slave! Ne biste mogli da živite od toga da on doživi da mu Njujork tajms posveti stranu!
Dakle, kako se prepoznaje beogradska „elita“?
- To su ti što drže spuštene roletne, jer ne žele da se suoče s realnošću. Činjenica je da se „Opera“ ne smatra u Srbiji za kulturni događaj. Znači, i dalje postoji sindrom Mire Marković, koja je reagovala kad smo se Nele i ja pojavili u Beogradu.
http://www.kurir-info.co.yu/clanak/kurir-19-01-2008/nisam-cetnik
