Evo, baš sam odgledao Nadreality Show i, moram reći, veoma se prijatno iznenadio. Očekivao sam da to bude, kao što kaže MadonnaGirl, 'loš pokušaj imitacije', tim pre što sam gledao na FTV-u neke bosanske idiotarije poput 'Seks i selo'... Dobra stvar je što uopšte nisu pokušavali da ponavljaju stare nadrealiste, već su jednostavno, sa istim odnosom prema okruženju i pogledom na stvari koje su imali 'stari' nadrealisti (koji, svakako, moraju biti bliski, jer su neki od 'starih' još tu) stvorili nešto što potpuno odgovara trenutku, što se ne poziva na staru slavu i ne eksploatiše stare teme. Isti su ostali, na primer, karakterizacija javnih ličnosti (pristrasnih novinara, režimskih stručnjaka, izveštača-analfabeta...), parabole, nacionalističke aluzije (predlog da Hercegovci iskoriste staru, ali kartu koja još važi, u jednom smeru za Zagreb...)... Naravno, kao što je i bilo za očekivati, stil im je malo našminkaniji i precizniji... za razliku od predratnih pankera čija se režija sastojala uglavnom od improvizacije (često pre početka snimanja i nisu znali šta će da snimaju), a scenario pisan na papirnoj salveti, i to tek na izričit zahtev producenata, ovi očigledno dosta vremena provode smišljajući skečeve i vodeći računa da skoro svaka rečenica ima neko značenje... Bili kako bilo, ipak su mi draži stari nadrealisti, baš zbog tog svog neposrednog i improvizacionističkog pristupa, ali i potpuno ludačkog i NADREALNOG vremena u kom su živeli, koje je bilo neiscrpan izvor inspiracije (ne kažem da ovi novi nemaju šta da obrađuju, ali teme su im daleko manje NADREALISTIČKE)... Da zaključim, rekao bih da je ''Nadreality Show'' pitkiji, više poštuje potrošačke zakone, dok je ''Top lista nadreallista'' sirova, anarhistička i u tome prednost dajem, takođe, starim nadrealistima... Takođe, NS je intelektualniji, dok je TLN inteligentnija i lucidnija...
)
