Научне револуције

Rujevit

Domaćin
Poruka
3.445
Интересује ме ваше мишљење о научним револуцијама, или како је то Кун назвао ''Структура научних револуција''.

Поред свих теоретичара који су се бавили овим проблемом свакако се истичу Попер и Кун. Поперово схватање да је наука еволуционо-прогресистичка, да свака нова теорија нужно садржи у себи и стару је мало ''наивна''. Немогуће је открити нову теорију (илити парадигму по Куну) а да се при том бар нешто не изгуби од претходне теорије.

Такође, разилазе се и у схватању научних револуција у буквалном смислу, смена једне теорије другом.
Попер одбацује становиште о развоју сазнања путем акумулације посматрања, већ тражи од научника да одбацују теорије ''бољим и задовољавајућим теоријама''. Кун напротив, сматра да су те револуције унутар науке ''ретке епизоде'', и да су у ствари дужи периоди акумлација знања у науци, ти који омогућавају прогрес у сазнању.


Коментаришите.
 
Revolucija je nemogućnost evolucije....


A sada da kakim.....

Nauka je vezana za sistem edukacije više nego što se misli....
Kao što postoji evolucija svega, tako postoji i evolucija toga....

Nauka je prešla put od društvenog dobra, ličnog samopotvrdjivanja, ekonomskog prestiža , sredstva za eksploataciju....

Naravno da to nije potpuno lice nauke, ali je dominantno lice...
Svim stvarima dajemo svoje shvatanje sveta, iako su to odvojene stvari. Tako personificiramo sve oko nas, iliti volja nazvati personalizujemo, jedno pesnički , drugo je psihološki....

Pa ipak ovo pitanje revolucija i evolucija u nauci (uzeo sam slobodu da transformišem temu u takvu dilemu) je značajno pitanje....Ono donosi zrelost i odgovornost prema posledicama koje činimo igrajući se sa novim otkrićima....Svaka automatizacija otme nekoliko desetina poslova ljudima, i ako se ne učini napor da oni postanu jednako vredni i na drugim poslovima, društvo srlja u svoju degradaciju.
Tako i svaki naučni korak....

Mnogo psihologije i sociologije , a i filozofije ima u odgovoru na ovo pitanje, i smatram da mi se ovde baš učesnici nisu pokazali širinom percepcije da bi mogli da se otmu personifikaciji iz ličnog ugla....
A onda je takvo tumačenje potpuno bezvredno, svedeno na tekuću društvenu ili ličnu politiku...
Društveni mediokritet....

Još da dodam nešto bitno , dogmatizam i formalizam koji je posledica ekonomskog i društvenog odnosa kapitala prema ljudima danas, vrlo bitno utiče na evoluciju i revoluciju....
To pored ekonomske isplativosti naučnog napora postaje ometajući faktor nauci , i ne toliko ometajući faktor inženjeriji...a naravno vetar u ledja komercijalnim unapredjenjima....
 
Не верујем да ико може бити објективан. Ма колико научни радници били објективни у истраживањима, они уносе и извесну, могу рећи, добру дозу и субјективности. Према томе ако се то не замера(бар не толико колико би требало, научницима), онда се не сме замерати ни обичном људима.

Питања јесте широко и тиче се погледа на свет(науке). Све зависи кроз који ''медијум'' посматрамо известан проблем, да ли видимо исти свет различитим сочивима или заиста постоје различити светови. Мислим да је револуција управо могућност еволуције, чини ми се да сваки корак напред у еволутивном смислу представља револуцију. У сваком случају, поставио си добру дилему.
 
Интересује ме ваше мишљење о научним револуцијама, или како је то Кун назвао ''Структура научних револуција''.

Поред свих теоретичара који су се бавили овим проблемом свакако се истичу Попер и Кун. Поперово схватање да је наука еволуционо-прогресистичка, да свака нова теорија нужно садржи у себи и стару је мало ''наивна''. Немогуће је открити нову теорију (илити парадигму по Куну) а да се при том бар нешто не изгуби од претходне теорије.

Такође, разилазе се и у схватању научних револуција у буквалном смислу, смена једне теорије другом.
Попер одбацује становиште о развоју сазнања путем акумулације посматрања, већ тражи од научника да одбацују теорије ''бољим и задовољавајућим теоријама''. Кун напротив, сматра да су те револуције унутар науке ''ретке епизоде'', и да су у ствари дужи периоди акумлација знања у науци, ти који омогућавају прогрес у сазнању.


Коментаришите.

Nauka kao spoj empirijskog i teorijskog mora ići putem koji opisuje Poper u prvoj tezi. Ne vidim na koji način bi se drugačije razvijala ako ne uzima već istraženo za oslonac ili polaznu (nastavnu) tačku, a kao takva mora imati uvek nešto staro u sebi, jer se od tog starog krenulo.

Time dolazimo do pojmova evolucija i revolucija. Tu ću malo da se pozabavim mojim gledanjem na stvari koje su povezane sa ovim što sam gore izložio. U dilemi između evolucije i revolucije ja biram evoluciju, jer je produkt prirodnog zakona i kao takva mora bolje funkcionisati od revolucije. Sporije - možda, ali temeljitije i ispravnije uvek. Revolucija sa sobom uvek donosi šok i mogućnost da je neispravna. Dakle smatram da je smena teorija koju si pomenuo evolucijska. Mislim da sam ovom svojom potonjom tezom bliži Kunu nego Poperu u tvom drugom pasusu.

Pišem na osnovu ovoga što si ti napisao. Nisam se bavio pomenutim autorima, ali nalazim tvoju temu vrlo interesantnom, pa sam odlučio da podelim neka svoja viđenja.
 
...''kao takva mora imati uvek nešto staro u sebi''. Ово си добро приметио, ''нешто старо'', али Попер гоори у укупности претходне, старе у новој. Његова теорија Т2 представља напредак у односу на Т1 и како наводи, ако претпоставимо да ће и она једном бити оповргнута, можемо рећи да је Т2 ближе истини у односу на Т1, под условима да истина Т2 укључује истину Т1 и ако је оповргавањем садржаја Т2 оповргнут и садржај Т1(један од ова два услова мора бити испуњен). Дале, Попер директно укључује читаву истиноликост Т1 у Т2. То му је касније и описано као неодрживо.

Његово противљење Куновом схватању акумулације научнг знања и тезе да су научне револуцијеретке појаве у науци, могло би се повезати са његовим становиштем и личним убеђењем јер је био заговорник ''отворене будућности'' и ''слободне акције''', као и индетерминизма.
 
Ово је врло интересантно схватање и виђење света око себе али за неку другу тему. Не знам само шта су ти људи требали да раде по теби, и оним који мисле исто као ти. Да ли је требало ''угушити'' оне који су били у могућности да стварају и ускратити свет за теорије које представљају врх леденог брега? Хаједмо сви данас све да обуставимо због немира у Дарфуру који трају већ више од деценију и где ћемо стићи. Није у томе поента.
 
али за неку другу тему.
Не знам само шта су ти људи требали да раде по теби, и оним који мисле исто као ти.
Хаједмо сви данас све да обуставимо због немира у Дарфуру који трају већ више од деценију и где ћемо стићи. Није у томе поента.
rekla sam da moj post nije u okviru teme, pa nema potrebe za daljim komentarima.
"nemiri u darfuru" i hirosima nisu za pordjenje takodje. necu prosirivati diskusiju, jer ona stvarno ne bi imala veze sa tvojom temom.
 
...и да су у ствари дужи периоди акумлација знања у науци, ти који омогућавају прогрес у сазнању.
Ovo si pogrešno shvatio. Pozitivisti smatraju da se progres ogleda u akumulaciji znanja. Kun smatra da do napretka nauke dolazi onda kada se dešavaju naučne revolucije, jer je revolucija upravo posledica toga što su se nagomilali problemi koje aktuelna paradigma ne može da objasni.
 
ОК, хвала на корекцији.
Није ми јасно зашто су Куну пребацивали да до тихреволуција долази ''мистичним путем''. Тиме су покушавали да му омаловаже дело.
 
ОК, хвала на корекцији.
Није ми јасно зашто су Куну пребацивали да до тихреволуција долази ''мистичним путем''. Тиме су покушавали да му омаловаже дело.

Činjenica je da do tih revolucija dolazi, ali ni meni nije jasno na koji način. Kunova misao ima itekakvog smisla, ali ja ne vidim kada, kako, po kojim kriterijumima dolazi do revolucije. Mislim da je zbog toga nastalo to mistificiranje.
 
Činjenica je da do tih revolucija dolazi, ali ni meni nije jasno na koji način. Kunova misao ima itekakvog smisla, ali ja ne vidim kada, kako, po kojim kriterijumima dolazi do revolucije. Mislim da je zbog toga nastalo to mistificiranje.

Револуција долази када нова парадигма мења стару, услед гомилања аномалија које је руше. Научна зајендница, дакле група научника, никад појединац, прихвата нову парадигму и враћа се у стање ''необичне науке''. Није ми јасно зашто је дат тај мистични аспект?
 
Evo ti jedne male mozgalice.....

Razvoju kvantnih računara direktno smeta razvijenost običnih silicijumskih digitalnih računara....
Jer novo se prihvata i u razvoj novog ulaže isključivo na miris i mogućnost da bude brže , jevtinije i bolje....
Pri tome mora rezultat na vidiku....

Tako za razvoj 4kjubitnog računara nema interesa, tj za to još i ima , da neka naučna institucija za promociju , a za nešto veće nema....
Medjutim da razvoj nije otišao tako puno , i da se ista ponuda na stolu našla pre deset godina, onda bi situacija bila puno drugačija....
Ovako ćorsokak je stvoren, i sve što se ide dalje, to je prelaz na kvantnu tehnologiju manje verovatan....

Primer nije najbolji iz drugog ugla, a to je što kvantni računari moraju biti izvučeni iz ćoška zbog razvoja nano tehnologije, ali mnoge grane tehnologije su upravo forsiranjem ekonomske isplativosti i današnjeg razvoja društva ka novcu , skoro zauvek cementirane....ne zbog manjih mogućnosti , već zbog velikih ulaganja u potencijalno nesigurna razvoj, što je suprotno od menadžerskog i marketing strateškog upravljanja u današnjici....
 
Evo ti jedne male mozgalice.....

Razvoju kvantnih računara direktno smeta razvijenost običnih silicijumskih digitalnih računara....
Jer novo se prihvata i u razvoj novog ulaže isključivo na miris i mogućnost da bude brže , jevtinije i bolje....
Pri tome mora rezultat na vidiku....

Tako za razvoj 4kjubitnog računara nema interesa, tj za to još i ima , da neka naučna institucija za promociju , a za nešto veće nema....
Medjutim da razvoj nije otišao tako puno , i da se ista ponuda na stolu našla pre deset godina, onda bi situacija bila puno drugačija....
Ovako ćorsokak je stvoren, i sve što se ide dalje, to je prelaz na kvantnu tehnologiju manje verovatan....

Primer nije najbolji iz drugog ugla, a to je što kvantni računari moraju biti izvučeni iz ćoška zbog razvoja nano tehnologije, ali mnoge grane tehnologije su upravo forsiranjem ekonomske isplativosti i današnjeg razvoja društva ka novcu , skoro zauvek cementirane....ne zbog manjih mogućnosti , već zbog velikih ulaganja u potencijalno nesigurna razvoj, što je suprotno od menadžerskog i marketing strateškog upravljanja u današnjici....

То потврђује тезу да многи фактори из спољњег света утичу на научне револуције.
 
Radi umanjivanja sopstvenog neznanja i lakšeg prihvatanja ignorisanja istog i na dalje.....

Добио сам неке Кунове изјаве новинарима када су му пребацивали да је релативиста и између осталог наводе му и приписују мистични карактер научне револуције због вишезначности појма парадигма(наиме, нашли су 22 различита тумачења појма парадигма). Када будем имао више времена откуцаћу те приговоре и његове одговоре.
 

Back
Top