Bunjevci na udaru hrvatskih nacionalista!

srbinXP

Zainteresovan član
Poruka
115
Da li ste culi za Bunjevce,mali narod koji danas najvise zivi u Subotici i Somboru?
U subotici samo ih ima preko 50000,ali tacan broj je nepoznat,jer su ih komunisti takodjer popisivali kao Hrvate(iako su oni istorijsko-etnicki blize Srbima).Dokaz za to je pronadjeni dokument iz arhiva iz 1945. godine,pogledati http://pub37.ezboard.com/fistorijabalkanafrm31.showMessage?topicID=28.topic
Velikohrvatski nacionalisti pokusavaju da nacionalnu manjinu Bunjevce iz Backe pretope u Hrvate,iako oni na to ne pristaju.Kao osnovu za to uzimaju cinjenicu da govore srpskim jezikom,a ispovjedaju vecinom katolicku vjeru.
Bunjevci se danas nalaze pod velikim pritiskom jer ih Hrvati smatraju Hrvatima,pokusavajuci da unesu nestabilnost u srpsku Vojvodinu.

O Bunjevcima bi se moglo reci da su zivi primjer Srba katolika,dakle ne pokatolicenih,vec izvornih katolika,koji nisu uspjeli dospjeti u drugi talas pravoslavlja do 13 vijeka koji je Zetu i ostale srpske zemlje pretvorio u pravoslavne.Tako su se oni dugo vremena razvijali izvan srpske pravoslavne tradicije.Medjutim nema ni pomena da su Bunjevci Hrvati.Njihova prapostojbina je otprilike zapadna Bosna i zapadna Hercegovina,odakle su pod Turcima odlazili i u sjevernu Dalmaciju.Oni su se doseljavali iz sjeverne Dalmacije i zapadne Bosne i Hercegovine krajem 17 vijeka u Backu.Osim u Vojvodini danas ih ima i u Madjarskoj.Bilo ih je i u Lici i Bosni(gdje su ih zvali Bosnjani,ili samo Raci katolici,gdje se i danas nalaze u tragovima.Madjari i Austrijanci su Bunjevce uvijek nazivali Racima,ili Srbima katolicima,za razliku Hrvata.Njihov jezik su i oni sami nazivali Racki.

Rasprava o Bunjevcima vodi se na http://pub37.ezboard.com/fistorijabalkanafrm31

od nekih sam cuo i slogan:
UVIK BUNJEVAC - MOZDA SRBIN - NIKAD HRVAT!
_________________
o vjeri i naciji: http://srbi-katolici.cjb.net
 
Da li ste culi za Bunjevce,mali narod koji danas najvise zivi u Subotici i Somboru?
U subotici samo ih ima preko 50000,ali tacan broj je nepoznat,jer su ih komunisti takodjer popisivali kao Hrvate(iako su oni istorijsko-etnicki blize Srbima).Dokaz za to je pronadjeni dokument iz arhiva iz 1945. godine,pogledati http://pub37.ezboard.com/fistorijabalkanafrm31.showMessage?topicID=28.topic
Velikohrvatski nacionalisti pokusavaju da nacionalnu manjinu Bunjevce iz Backe pretope u Hrvate,iako oni na to ne pristaju.Kao osnovu za to uzimaju cinjenicu da govore srpskim jezikom,a ispovjedaju vecinom katolicku vjeru.
Bunjevci se danas nalaze pod velikim pritiskom jer ih Hrvati smatraju Hrvatima,pokusavajuci da unesu nestabilnost u srpsku Vojvodinu.

O Bunjevcima bi se moglo reci da su zivi primjer Srba katolika,dakle ne pokatolicenih,vec izvornih katolika,koji nisu uspjeli dospjeti u drugi talas pravoslavlja do 13 vijeka koji je Zetu i ostale srpske zemlje pretvorio u pravoslavne.Tako su se oni dugo vremena razvijali izvan srpske pravoslavne tradicije.Medjutim nema ni pomena da su Bunjevci Hrvati.Njihova prapostojbina je otprilike zapadna Bosna i zapadna Hercegovina,odakle su pod Turcima odlazili i u sjevernu Dalmaciju.Oni su se doseljavali iz sjeverne Dalmacije i zapadne Bosne i Hercegovine krajem 17 vijeka u Backu.Osim u Vojvodini danas ih ima i u Madjarskoj.Bilo ih je i u Lici i Bosni(gdje su ih zvali Bosnjani,ili samo Raci katolici,gdje se i danas nalaze u tragovima.Madjari i Austrijanci su Bunjevce uvijek nazivali Racima,ili Srbima katolicima,za razliku Hrvata.Njihov jezik su i oni sami nazivali Racki.

Rasprava o Bunjevcima vodi se na http://pub37.ezboard.com/fistorijabalkanafrm31

od nekih sam cuo i slogan:
UVIK BUNJEVAC - MOZDA SRBIN - NIKAD HRVAT!
_________________
o vjeri i naciji: http://srbi-katolici.cjb.net


naravno da su bunjevci Hrvati,tu nema dileme.

em su IKAVCI,em su KATOLICI,em nose Hrvatska imena i prezimena.

kao sto je i najveci dio pravoslavaca like,bosne i hercegovine takodjer Hrvatskog porijekla.


velik dio danasnje sumadije,tocnije turskoih pasaluka
koji se nalaze u danasnjoj tzv.srbiji,su naseljeni
Hrvatima iz Hrvatskih zemalja,bosne,dalmacije,hercegovine,
like...
 
Bunjevci su jedno malo slovensko pleme koje je pored srpskog i hrvatskog uticaja uspelo da očuva originalni identitet barem što se imena tiče.
Dakle iste smo gore list.

Ali... moderna hrvatska država beži od priznanja slovenskog porekla samo iz razloga mržnje prema srbima koja je prisutna na svakom koraku a najviše u medijima.

S tim ide i priča o neprihvatanju Bunjevaca.

A kada se tu doda da oni žive od toga da sve nacionalne manjine asimiliraju u jedan hrvatski narod a Bunjevci se ne daju... onda je reakcija hrvatskih nacionalnista očekivana...

Oni suprotno nama prihvataju, realno gledano, nacionalne manjine, ali prihvataju tako što isti više nikada ne smeju da izgovore da nisu hrvati, moraju da žive kao hrvati i zaborave na svoje potreklo. zauzvrat hrvati im se pošteno oduže. Slično je u bugarskoj pa i u grčkoj.

Mi smo uvek išli grlom u jagode... nekada je to bilo isplativo, sada manje...
 
svaka rijec na temu hrvatstva kod bunjevaca je suvisna.citajuci njihova imena i prezimena,obicaje,dijalekt....ispadaju veci hrvati od mene.

naravno,odvojenost od matice i srpska,receptom izvjezbana,propaganda ucinila je svoje,ali srecom samo kod djela populacije.

svak ko tvrdi drukcije sigurno ne poznaje materiju ni sam bunjevacki fenomen.
 
Dusebriznicima i cuvarima nacionalnih manjina ne smetaju otvoreni napadi na Bunjevce i uskracivanje njihovih nacionalnih prava.Mozda zato sto to ne rade Srbi vec Hrvati a verovatno i zbog toga sto nisu podlegli antisrpskoj histeriji ni danas a ni u blizoj i daljoj istoriji.Zbog toga je i nasa bratska obaveza da im pomognemo u svakom pogledu.
 
svaka rijec na temu hrvatstva kod bunjevaca je suvisna.citajuci njihova imena i prezimena,obicaje,dijalekt....ispadaju veci hrvati od mene.

naravno,odvojenost od matice i srpska,receptom izvjezbana,propaganda ucinila je svoje,ali srecom samo kod djela populacije.

svak ko tvrdi drukcije sigurno ne poznaje materiju ni sam bunjevacki fenomen.

Znam da mozda skrecem sa teme, ali ko su Šokci da nisu i oni Hrvati
 
Dusebriznicima i cuvarima nacionalnih manjina ne smetaju otvoreni napadi na Bunjevce i uskracivanje njihovih nacionalnih prava.Mozda zato sto to ne rade Srbi vec Hrvati a verovatno i zbog toga sto nisu podlegli antisrpskoj histeriji ni danas a ni u blizoj i daljoj istoriji.Zbog toga je i nasa bratska obaveza da im pomognemo u svakom pogledu.

Jel' ovo ozbiljno ? Mislim...Bunjevci kao pseudonarod pojavljuju se u doba Slobodana Miloševića kao neka skupina savijene šije da ne dobiju po tamburi. To je "narod" koji sad postoji jediono zbog straha.

Nema u prošlosti, do 1990., nijednog iole važnijeg kreativca bunjevačkog podrijetla (Vitlov, Starčević, Matoš, Bračuljević,...) koji bi bio išta drugo do Hrvat. Ko što veli Pros(p)erov Novak za Dubrovčane, http://www.alexandria-press.com/arhiva/No_1/novak_u_sjeni_pentagona.htm

"- Akademik Miroslav Pantić nedavno je ponovno govorio o ovim temama. Pitali su ga u “Vremenu” za komentar povodom epistola Mandićevih i Lasićevih, onih zanimljivih pisama objavljenih u “Vijencu”, a koja su tretirala problem odnosa hrvatske i srpske književnosti. Ponovo je akademik tvrdio da kad se govori o Dubrovniku između hrvatstva i srpstva treba da stoji veznik “i”. Kako ponovo griješi taj profesor! On nikako da shvati da nije moguće da ja ili on napišemo knjigu “Dubrovnik i Hrvatska”, ali je moguće da se napiše knjiga s naslovom “Dubrovnik i Srbija”. Knjiga “Dubrovnik i Hrvatska” bila bi besmislena. Ta dva pojma formiraju metonimiju. Tu je dio cjelina, a cjelina dio i to je sva tajna toga nesporazuma."

Bunjevci i Hrvati- to je metonimija. Ovi Slobini i postslobini- to je narod od 1990.- star, dakle, ravno 19 godina.
 
Jel' ovo ozbiljno ? Mislim...Bunjevci kao pseudonarod pojavljuju se u doba Slobodana Miloševića kao neka skupina savijene šije da ne dobiju po tamburi. To je "narod" koji sad postoji jediono zbog straha.

Nema u prošlosti, do 1990., nijednog iole važnijeg kreativca bunjevačkog podrijetla (Vitlov, Starčević, Matoš, Bračuljević,...) koji bi bio išta drugo do Hrvat. Ko što veli Pros(p)erov Novak za Dubrovčane, http://www.alexandria-press.com/arhiva/No_1/novak_u_sjeni_pentagona.htm

"- Akademik Miroslav Pantić nedavno je ponovno govorio o ovim temama. Pitali su ga u “Vremenu” za komentar povodom epistola Mandićevih i Lasićevih, onih zanimljivih pisama objavljenih u “Vijencu”, a koja su tretirala problem odnosa hrvatske i srpske književnosti. Ponovo je akademik tvrdio da kad se govori o Dubrovniku između hrvatstva i srpstva treba da stoji veznik “i”. Kako ponovo griješi taj profesor! On nikako da shvati da nije moguće da ja ili on napišemo knjigu “Dubrovnik i Hrvatska”, ali je moguće da se napiše knjiga s naslovom “Dubrovnik i Srbija”. Knjiga “Dubrovnik i Hrvatska” bila bi besmislena. Ta dva pojma formiraju metonimiju. Tu je dio cjelina, a cjelina dio i to je sva tajna toga nesporazuma."

Bunjevci i Hrvati- to je metonimija. Ovi Slobini i postslobini- to je narod od 1990.- star, dakle, ravno 19 godina.

Teško. U doba Austro-Ugarske monarhije, očito je da su se svi Bunjevci osjećali na tim prostorima bunjevački, a ne hrvatski - vidjeti za primjer Suboticu na popisu iz 1910. godine, po kojem se preko trideset tisuća duša izjasnilo da im je bunjevački jezik materinski, a nema ni tridesetak onih za koje je to hrvatski. Poznati su nam i popisi stanovništva u komunističkoj Jugoslaviji: 1971. godine, bilo je 14.892 Bunjevca u Subotici, odnosno 10,15% stanovništva.

Nema nijedan? A biskup Kaloče i poznati pisac i politički aktivista Ivan Antunović? Mogao bih dodati i Blaška Rajića, doduše ovaj je postao Hrvat u srpsko-hrvatsko-slovenskoj kraljevini, pa čak i hrvatski nacionalist...a doduše je čak i Ivan, koji i nije nešto baš mnogo volio Hrvate (volio je Srbe izgleda više) je spomenuo, da se "danas Bunjevci i Šokci Hrvatima zovu". Dakle slučaj je kao kod ovih dvojnih Srba-Crnogoraca, ili kao kod pojedinih Dubrovčana. Bunjevci su ostali daleko izvan hrvatskih teritorija (isto kao i tamošnji Šokci), što je dovelo do toga da oni nisu bili integrirani u hrvatsku naciju, već da sačuvaju kroz svoju posebitu kulturu svoju osobnost. Čim su 1918. godine Baranja, Bačka i Banat pripojeni Srbiji, u istoj državi sa svim Hrvatima, počelo je integriranje Bunjevaca u Hrvate, a najbolji primjer za to je i sam lider Rajić.

Sličan primjer su bili Krašovani (a sjetimo se, oni su čak srpskog, a ne hrvatskog porijekla). Oni su se osjećali krašovanski, a danas se osjećaju uglavnom hrvatski. Odnarođivanje samih Hrvata nije bilo mogućno tamo gdje je Hrvatske, tako da je neki šokački ikakav identitet sasvim nestao sa tla Slavonije kao neki regionalitet u odnosu na "prave" Hrvate, a pogledajmo isto kako su svi Slaveni katolici u Srijemu - bili Hrvati, pa su se čak i katolički Albanci vrlo brzo asimilirali u Hrvate (i cijela dva albanska autohtona sela postala čisto hrvatska, sa većim Hrvatima od onih i u Zagrebu - govorim, naravno, o Nikincima i Hrtkovcima).

Da su Bunjevci u vrijeme Slobodana Miloševića promovirani, to je istina (hrvatske instituticje su često bile pozneta po podršci zasebnoj crnogorskoj naciji od srpske), znači podrška kolektivnom odnarođivanju Hrvata općenito, ali tvrditi da je "Slobodan Milošević izmislio Bunjevce" jednostavno nije točno.
 
Ove pisanije su jednostavno- preko ruba pameti. Bunjevci u Vojvodini ( i Hrvatskoj) integralni su tvorac hrvatskoga identiteta, i to može nijekati jedino njetko neobaviješten ili zlonamjeran. Od 17. do 19. st. to je impresivan niz koji čine Mihovil radnić, Stjepan Vilov, Lovro Bračuljević Budimac, Emerik Pavić, Nikola Kesić, Ladislav Spaić, Ignjat Dominik Martinović, Antun Pavlović, Luka Čikić, Tadija Bošnbjaković, Josip Jakošić, Jeronim Jakočević, Grgur Peštalić... Filolozi među njima, kao Vilov, Bračuljević i Pavić bitno su utjecali na formiranje hrvatskoga jezika, npr. Vilovljeva grafija koja je dominirala do Gajeve reforme i kojom je tiskan Stullijev opsežan rječnik, a iz koje su preuzeti digrami za lj i nj u modernu latiničnu grafiju.
c-c
ć-ch
č-cs
dž-cx
đ-gj
lj-lj
nj-nj
s-s
š-ss
ž-x

Uglavnom su pisali na novoštokavsko-ikavskom, a jezik su nazivali slovinsko-bosanski (Radnić), iliričko-slavesnki (Knezović), ilirički ili dalmatinski (Pavić), slovinski (Peštalić), dalmatinski (Ambrozović). Pripadali su istom kulturnom krugi kao i ostali hrvatski pisci budimskoga kruga, ponajviše Slavonci (Relković, Kanižlić, Katančić,..). Tijekom 19. st. uključuju se u integracije procese koji su oblikovali modernu hrvatsku naciju, a koju su i sami nemalim dijelom stvorili, napose svojim prosvjetnim i književno-filološkim djelovanjem.

Ostali- ili većina- Bunjevaca u Hrvatskoj (Šime Starčević, Ante Starčević, A.G.Matoš, ..) isto su tako ne samo dio, nego i tvorci hrvatske suvremene nacije. Ovi politički Bunjevci, koji se ni po čem- osim po političkom "opredijeljenju"- ne razikuju od ostalih Hrvata koji žive oko njih i s njima (često u istim obiteljima), izum su jedne nevaljale politike.
 
Da je izmišljotina jedne nevaljale politike, ako misliš na Slobodana Miloševića, jednostanvo nije. ;) Prosto pročitaj onaj moj post gore iznad tvog.

1. svaki popis stanovništva valjalo bi analizirati posebno. Oni iz starijih razdoblja su praktički beskorisni jer su upisivači stavljali analfabetima opcije koji ovi sami nisu razumijeli, a koje su imale neko problematično značenje u to doba. Poznat je primjer austrijskog izuma ilirsko-srpskog jezika s kraja 18. st., pa i kasnije, iako ilirski naziv za jezik- i druhe autoreferncije- kod Srba počinju tek s doseobom na područje gdje je taj ideologem imao korijen, tj. zapad (u ovom slučaju Habsburška monarhija). Nema ništa naziva "ilirski" ili "slovinski" poteklo iz srpskog pera u 15, 16, 17, 18, st., a da nije refleks ideologema kojeg su stvorili i učvrstili Hrvati, od Vinka Pribojevića, preko Mavra Orbinija, Stjepana Rusića, Jurja Križanića, Franje Glavinića, Pavla Rittera Vitezovića itd.

Popis pak iz 1971. isto je znakovit- i doba kad je SRH bila na tapetu ostatka Jugoslavije jer je tražila više jednakosti i pravde (raspodjela novca po federalnim jedinicama itd.), normalno je da se reaktiviraju samoobrambeni mehanizmi jedne ranjive nacionalne manjine koja nacionalnom mimikrijom želi odstraniti mogućnost neprijateljstva okoline. Kad je na sastanku Tuđman-Rašković Franjo Tuđman rekao da je za HDZ glasovao i niz srpskih sela, Rašković mu je odgovorio: "Pa, nemate sa baš čime hvaliti, ti su ljudi to učinili najvjerojatnije iz straha.", na što je Tuđman brzo promijenio temu.

2. glede nekolicine navedenih autora, to je minorna manjina, i to bi, uostalom, valjalo provjeriti u kojem kontekstu i jesu li ti ljudi ustrajali u tim iskazima i kasnije (iako je pitanje što ti iskazi zapravo znače). Od 20-30 istaknutih pisaca tijekom 4 stoljeća 1 ili 2 imaju njeke dvojbene izjave. Strašno, big deal. Već rekoh da su Hrvati bunjevci i u Hrvatskoj, a i drugdje (npr. u južnijim dijelovima BH) nacionalno djelovali i kristalizirali se isključivo kao Hrvati, i to od poznatijih u 19. i 20. st. (naveo bih i Petka Vojnića Purčara i Antu Sekulića, te ostale iz bunjevačke bibliografije).

Ne postoji nikakav autohtoni pokret niti etnički individualitet Bunjevaca koji ne bi bio regionalni hrvatski. Ovaj novostvoreni je lažan u svim razinama: ti ljudi niti baštine za domaće prilike značajnu spisateljsku aktivnost (Vilov, Bračuljević, Ambrozić,..), niti imaju i zrno logike kojim bi objasnili po čemu su etnički istovjetni Bunjevci kao Ante Starčević i Antun Gustav Matoš nešto drugo, ni po čemu je njihov govor-novoštokavsko ikavski, govor pretežito Hrvata i Muslimana u kopnenoj Dalmaciji, srednjoj Bosni, zapadnoj Hercegovini i Lici- čini njekakav poseban jezik (o čemu se, poznato je, očitovala i HAZU- http://www.dshv.net/hrvatski/aktuelnosti/aktuelnosti030605.htm ).

Nu, to ne mora značiti ništa. Pod pritiskom okolnosti, moguće je da neka etnička skupina nestane s pozornice povijesti, ili bude pretopljena u nješto drugo. Ne bi to bilo ni prvi ni zadnji put. Ali, govoriti da je to izraz tobožnje slobode u iskazivanju autentičnih nacionalnih (ili etničkih) osjećaja- nije ni smiješno, nego upravo groteskno. Ako je kojih 10-20.000 ljudi iz životnoga ili društvenoga oportuniteta odlučilo zanijekati vlastiti identitet- to je njihovo pravo. A iz toga prava ne proizlazi da imaju pravo baštiniti i kulturu koju je ta hrvatska skupina stvarala zadnjih 400 godina.

Iako- mislim da im je to zadnja rupa na svirali. Takvim kratkoživućim pseudoetnijama povijesno sjećanje nije ni na kraj pameti, a filološka obradba autentične hrvatske bunjevačke baštine ionako je pohranjena u hrvatskim jezikoslovnim i književnim projektima i povijestima. Za što Bunjevce koji nisu Hrvati boli ona stvar- jer im je opstojnost ionako novokomponirani izum osuđen na iseljavanje ili asimilaciju.
 
То је онда равно тврдњи да су Цинцари "измишљена народност", због тога што су активно учествовали у стварању модерне српске нације.

Или да су Русини у Војводини "измишљена народност", због тога што:

1. такође немају своју "матичну државу"
2. потичу из државе где су сви њихови сународници асимиловани (Украјина)
3. у Украјини не постоји русинска национална свест, већ се Русини сматрају делом украјинске нације

Такође и приче како су Буњевци "нација стара 19. година". То су бесмислице, које би се чак могле сврстати у говор мржње ако би се са њима излазило јавно. Тачније је рећи да су "буњевачки Хрвати" у Војводини изум од 1945, што и јесте истина. Буњевци на подручју Бачке постоје од 17. столећа, и од времена њиховог насељавања, па све до 20. века - не постоји ниједна референца на њих као на Хрвате. Штавише, најбројније су управо српске и рацке референце.

А гледе Илира и илирских референци, то је у Аустрији, а почев од конца 17. века и Српских царских привилегија у Аустрији - назив за Србе. И то управо православне Србе, и све до средине 19. века, а не Хрвате, јер су се на Царске привилегије "илирској нацији" позивали искључиво Срби, јер су се на њих и односиле. Илирска канцеларија, Илирски магистрат, многе друге илирске институције, од илирских школа, илирске цркве до илирских војних пукова, односе се искључиво на Србе. Чак не ни на јужнословенски когломерат Србо-Хрвата, већ искључиво на Србе.

А нације се једноставно не могу измишљати. Буњевачки покрет је аутентичан, и са српске стране је, и о томе сведочим као неко ко је протеклих "19 година" провео управо на овом простору, доживео више одмагања, него помоћи. Једино што су добили од српских власти јесте могућност да се национално изјасне, и ништа више. А приче о некаквим "прогонима Хрвата" су измишљене, и то понајвише са хрватске стране, како би се направила нека паралела или апологија хрватских погледа на Р. Српску крајину. Било је инцидената по Хртковцима и још свега две или три мање средине, и то против којих су органи власти предузимали одговарајуће мере, тако да о некој атмосфери страха нема ни говора.

Тим пре што у Војводини постоји око 20-30.000 колонизованих Хрвата након 1945, на које се није ни могао вршити притисак такве врсте, из простог разлога зато што и нису Буњевци.

Према мом мишљењу, национални Буњевци су, па макар и притом били најмањи народ на свету, један врло храбар народ сачињен од храбрих и самосвесних људи, и правих родољуба, јер су буквално једини јужнословенски католици (изузев Словенаца, који имају своју државу) који нису инкорпорирани у хрватску нацију, и који су током две или три генерације одолели притисцима и пропаганди комунистичке власти, чији званичан, непопустљив и агресиван став био такав да се сви Буњевци на тлу Војводине имају сматрати за Хрвате, писати као Хрвати, и у школама од стране учитеља и наставника учити да су Хрвати. То је била државна политика која се слободно може назвати агресивним похрваћивањем једног дела народа који у својој историји није нити називан хрватским именом, нити сматран Хрватима. Штавише, чак и разликован од Хрвата, о чему сведоче пописи становништва који су, упркос свим критикама, ипак били политички неутрални по питању српско-хрватских односа.
 
То је онда равно тврдњи да су Цинцари "измишљена народност", због тога што су активно учествовали у стварању модерне српске нације.

Или да су Русини у Војводини "измишљена народност", због тога што:

1. такође немају своју "матичну државу"
2. потичу из државе где су сви њихови сународници асимиловани (Украјина)
3. у Украјини не постоји русинска национална свест, већ се Русини сматрају делом украјинске нације

Такође и приче како су Буњевци "нација стара 19. година". То су бесмислице, које би се чак могле сврстати у говор мржње ако би се са њима излазило јавно. Тачније је рећи да су "буњевачки Хрвати" у Војводини изум од 1945, што и јесте истина. Буњевци на подручју Бачке постоје од 17. столећа, и од времена њиховог насељавања, па све до 20. века - не постоји ниједна референца на њих као на Хрвате. Штавише, најбројније су управо српске и рацке референце.

А гледе Илира и илирских референци, то је у Аустрији, а почев од конца 17. века и Српских царских привилегија у Аустрији - назив за Србе. И то управо православне Србе, и све до средине 19. века, а не Хрвате, јер су се на Царске привилегије "илирској нацији" позивали искључиво Срби, јер су се на њих и односиле. Илирска канцеларија, Илирски магистрат, многе друге илирске институције, од илирских школа, илирске цркве до илирских војних пукова, односе се искључиво на Србе. Чак не ни на јужнословенски когломерат Србо-Хрвата, већ искључиво на Србе.

А нације се једноставно не могу измишљати. Буњевачки покрет је аутентичан, и са српске стране је, и о томе сведочим као неко ко је протеклих "19 година" провео управо на овом простору, доживео више одмагања, него помоћи. Једино што су добили од српских власти јесте могућност да се национално изјасне, и ништа више. А приче о некаквим "прогонима Хрвата" су измишљене, и то понајвише са хрватске стране, како би се направила нека паралела или апологија хрватских погледа на Р. Српску крајину. Било је инцидената по Хртковцима и још свега две или три мање средине, и то против којих су органи власти предузимали одговарајуће мере, тако да о некој атмосфери страха нема ни говора.

Тим пре што у Војводини постоји око 20-30.000 колонизованих Хрвата након 1945, на које се није ни могао вршити притисак такве врсте, из простог разлога зато што и нису Буњевци.

Према мом мишљењу, национални Буњевци су, па макар и притом били најмањи народ на свету, један врло храбар народ сачињен од храбрих и самосвесних људи, и правих родољуба, јер су буквално једини јужнословенски католици (изузев Словенаца, који имају своју државу) који нису инкорпорирани у хрватску нацију, и који су током две или три генерације одолели притисцима и пропаганди комунистичке власти, чији званичан, непопустљив и агресиван став био такав да се сви Буњевци на тлу Војводине имају сматрати за Хрвате, писати као Хрвати, и у школама од стране учитеља и наставника учити да су Хрвати. То је била државна политика која се слободно може назвати агресивним похрваћивањем једног дела народа који у својој историји није нити називан хрватским именом, нити сматран Хрватима. Штавише, чак и разликован од Хрвата, о чему сведоче пописи становништва који су, упркос свим критикама, ипак били политички неутрални по питању српско-хрватских односа.

Tačno tako... sve je tačno od reči do reči. :ok:
 
То је онда равно тврдњи да су Цинцари "измишљена народност", због тога што су активно учествовали у стварању модерне српске нације.

Kad bi dio Srba u, recimo, Hrvatskoj, u neprijateljskom okružju, "tražio" uspostavu svoje, cincarske nacije, koja je, eto, stoljećima prigušivana, a posebno zatrta Brozovim dekretima- onda bi svakom normalnom bilo jasno o čem se radi. "Buđenje" nacije u 21. stoljeću bez korijena i prošlosti, a u surječju u kojem se jasno vidi grotesknost cijele priče, govori sama za sebe.

Или да су Русини у Војводини "измишљена народност", због тога што:

1. такође немају своју "матичну државу"
2. потичу из државе где су сви њихови сународници асимиловани (Украјина)
3. у Украјини не постоји русинска национална свест, већ се Русини сматрају делом украјинске нације

Opet promašena analogija. Bunjevci u Bačkoj su istovjetni Hrvatima u samoj Bačkoj, te Hrvatima koji kilometar dalje u samoj Hrvatskoj. Vrlo bi bilo zanimljivo da Rusini u Vojvodini dođu u ideološko-nacionalne sukobe s Ukrajincima s kojima žive praktički u istoj kući, govore isti jezik i imaju iste tradicije. Upravo zbog praktične nerazlučivosti tzv. Bunjevaca kao nacije i Hrvata regionalno-subetničke oznake bunjevačke, kao i prostornoga kontinuiteta bunjevačkih Hrvata koji se proteže kroz Hrvatsku, Bosnu i Madžarsku, razvidno je da se radi o politikantskim manevrima. Hrvati u Madžarskoj, npr., nisu dožvjeli bunjevačku nacionalnu epifaniju- valjda zato jer vlast u Madžarskoj, kakva jest da jest, nije tako "prijateljski" nastrojena kao ona u Srbiji.

Такође и приче како су Буњевци "нација стара 19. година". То су бесмислице, које би се чак могле сврстати у говор мржње ако би се са њима излазило јавно. Тачније је рећи да су "буњевачки Хрвати" у Војводини изум од 1945, што и јесте истина.

Zanimljivo. Hrvati u Bačkoj su izum od 1945., a isti takvi u Hrvatskoj ili BH ili Hadžarskoj nisu. Ili- možda jesu ? Možda su svi Hrvati bunjevačko-šokačkoga podrijetla (može i njekog drugog, svejedno) zapravo izumljeni ? Sve je moguće u takvom stilu razmišljanja.

Буњевци на подручју Бачке постоје од 17. столећа, и од времена њиховог насељавања, па све до 20. века - не постоји ниједна референца на њих као на Хрвате. Штавише, најбројније су управо српске и рацке референце.

Glede imena- nema nikakvih srpskih referenci, osim neznalica i putnika namjernika, kao što je Kolumbo nazvao američke domorodce Indijancima jer su, kao, u "Indiji" (dosuše zapadnoj). U to je doba istoznačnica za hrvatski etnos- Iliri. Srbe nitko nije zvao Ilirima, osim austrijskih stratega i hrvatskih ideologa koji su u tu kategoriju trpali sve i sva, no Ilirima u najužem smislu (u najširem- svi Slaveni; u srednjem- svi južni Slaveni) ono što je danas hrvatski narod. Južnoslavenski narod koji pripada zapadnom kršćanskom krugu i baštini tradicije hrvatskoga kraljevstva i ćirilo-metodske tradicije.

Nema nijedne srpske autoreference o sebi kao o Ilirima, a da je nastala izvan utjecaja zračenja tog hrvatskoga ideologema, i prije 18. st. (uz izuzetak Đorđa Brankovića, koji se raspisao krajem 17. st. , isto u dočuvši o tom u zapadnim krugovima).

A glede bunjevačkih Hrvata u Bačkoj- dosta je reći da je njihov jezik praktički istovjetan slavonskih pisaca koji su prevođeni na srpski. Tako Georgij Mihajlović godine 1803. izdaje u Budimu djelo “Aždaja sedmoglava” Vida Došena “s dalmatinskoga jezika na slaveno-serbskij prečistjeno”, Ivan Ambrozović iz Sombora tiskao je godine 1808. u Pešti “Proričje i narečenja, sa srbskog jezika na ilirički privedena, nadopunjena i složena”.

Koja je to srpska ilirska autoreferencija u Bačkoj do 20. stoljeća, a da je napisana na srpskom jeziku ? I koja profilira jezik na kojem je napisana tako da pripada štokavsko-ikavskom ili štokavsko-jekavskom narječnom substratu ? I koja je u kontinuiranom jezično-civilizacijskom kontaktu s ostalom produkcijom na istom ili sličnom idiomu u područjima Dalmacije, Bosne, Hercegovine, Slavonije, Like, Podravine,...?

А гледе Илира и илирских референци, то је у Аустрији, а почев од конца 17. века и Српских царских привилегија у Аустрији - назив за Србе. И то управо православне Србе, и све до средине 19. века, а не Хрвате, јер су се на Царске привилегије "илирској нацији" позивали искључиво Срби, јер су се на њих и односиле. Илирска канцеларија, Илирски магистрат, многе друге илирске институције, од илирских школа, илирске цркве до илирских војних пукова, односе се искључиво на Србе. Чак не ни на јужнословенски когломерат Србо-Хрвата, већ искључиво на Србе.

Pa valjda je važnije kako tko sebe zove, nego kako ga drugi zovu, s pitajboga kakvim namjerama. Zna se da je "ilirsko" poigravanje Austrije sa Srbima:

a) poteklo iz hrvatskoga ideologema ilirizma koji Austrija nije izmislila, kojeg na Hrvate u većem dijelu Habsburške monarhije i nije primjenjivala jer je postojalo hrvatsko kraljevstvo i nije bilo potrebe da se Hrvati kvače za taj pojam jer im onda, na razini praktične politike- nije trebao. Ideologem su, znamo, stvorili sljedeći Hrvati: Vinko Pribojević s Hvara, Mavro Orbini iz Dubrovnika, Stjepan Rusić iz Dubrovnika, Franjo Glavinić iz Istre i Bosne, Juraj Križanić iz Ozlja i Jastrebarskog, Pavao Ritter iz Senja i Zagreba itd.

b) naziv "ilirski" ili "slovinski" za svoj etnos i jezik koriste, npr., pisci, povjesničari i filolozi: Marko Marulić, Mavro Vetranović, Jakov Mikalja, Bartol Kašić, Juraj Habdelić, Rajmund Đamanjić, Petar Hektorović, Ivan Belostenec, Andrija Jambrešić, Petar Zrinski, Fran Krsto Frankopan, Joakim Stulli, Ivan Lucić, Pavao Ritter Vitezović, Andrija Kačić Miošić, Filip Grabovac, Toma Babić,..često izjednačujući pojmove ilirski i hrvatski (Mikalja- Hrvat, Hervat = Illyricus, Croata;Grabovac- ..iliričkoga aliti rvackoga; Stulli-Illyrice- Slovinski, harvatski, hrovatski, horvatski,..).

c) Bečki je dvor pod ilirskim imenom baš i pokušao nametnuti Srbima u monarhiji, u doba Marije Terezije i kasnije Josipa, "ilirski jezik" koji je već postojao u hrvatskim knjigama i rječnicima- Stullijev je trebao biti osnova jezične reforme, uvedbe latiničnoga pisma baš te, slavonske grafije koju su oblikovali franjevci budimskoga kruga- a među kojima su istaknutu ulogu igrali baš ti "Bunjevci". Dakle- tobožnji "Srbi" koje zovu Raci ispadaju kao glavni element jezičnoga nasilja i sredstvo jezičnouljudbene rekulturacije i vjerskoga preobraćenja ! Protiv čega su se, naravno, Srbi u monarhiji žestoko borili i uspjeli u tom da im se ne nameće strani jezik i kultura, i to baš tih "Bunjevaca".

d) I-kako to da su se Srbi i tijekom tih dvaju stoljeća, i to usprkos nametanju ilirskoga imena, tvrdokorno odupirali asimilaciji u ono što je tvorilo sadržaj pojma "ilirski", a pogotovo u 19. stoljeću kad se vodila prava bitka između Iliraca (hrvatskih preporoditelja) i srpske inteligencije u kojoj je ova potonja odbacivala i omalovažavala ilirsko ime kao tuđe, mrtvo, strano i neprijateljsko ? Doduše-počeli su ga dozivati nakon što su se Hrvati vratili svom autentičnom nacionalnom imenu, no- kasno. Proš'o voz.


O samom ilirskom ideologemu pogledati u knjizi Blaževićeve (iako ima stanovit broj nedostataka), http://www.sveznadar.hr/knjiga.aspx?knjiga=74932 , dok o pokušaju ilirske katolizacije Srba u monarhiji u kratkom djelu Aleksandra Belića "Vukova borba".

А нације се једноставно не могу измишљати. Буњевачки покрет је аутентичан, и са српске стране је, и о томе сведочим као неко ко је протеклих "19 година" провео управо на овом простору, доживео више одмагања, него помоћи. Једино што су добили од српских власти јесте могућност да се национално изјасне, и ништа више. А приче о некаквим "прогонима Хрвата" су измишљене, и то понајвише са хрватске стране, како би се направила нека паралела или апологија хрватских погледа на Р. Српску крајину. Било је инцидената по Хртковцима и још свега две или три мање средине, и то против којих су органи власти предузимали одговарајуће мере, тако да о некој атмосфери страха нема ни говора.

No comment. Tvoje će te riječi opravdati, tvoje će te riječi osuditi.

Тим пре што у Војводини постоји око 20-30.000 колонизованих Хрвата након 1945, на које се није ни могао вршити притисак такве врсте, из простог разлога зато што и нису Буњевци.

Према мом мишљењу, национални Буњевци су, па макар и притом били најмањи народ на свету, један врло храбар народ сачињен од храбрих и самосвесних људи, и правих родољуба, јер су буквално једини јужнословенски католици (изузев Словенаца, који имају своју државу) који нису инкорпорирани у хрватску нацију, и који су током две или три генерације одолели притисцима и пропаганди комунистичке власти, чији званичан, непопустљив и агресиван став био такав да се сви Буњевци на тлу Војводине имају сматрати за Хрвате, писати као Хрвати, и у школама од стране учитеља и наставника учити да су Хрвати. То је била државна политика која се слободно може назвати агресивним похрваћивањем једног дела народа који у својој историји није нити називан хрватским именом, нити сматран Хрватима. Штавише, чак и разликован од Хрвата, о чему сведоче пописи становништва који су, упркос свим критикама, ипак били политички неутрални по питању српско-хрватских односа.

I ovo se ozbiljno napiše nakon svega ispisanoga o Starčeviću, Matošu, Purčaru, Ambrozoviću i ostalima ? I analize Milana Moguša o komičnom jeziku (nakaradno ikavizirani srpski ekavski- http://www.dshv.net/hrvatski/aktuelnosti/aktuelnosti030605.htm ) bunjevačke ekipe ?

No, nakon ovog- dosta. Sapienti sat.
 
Нажалост, не постоје "буњевачки Хрвати", већ само Буњевци и Хрвати. Сама фраза је измишљена у циљу похрваћивања једне популације којој је хрватско име страно, и која то име никад није користила. То је једноставно тако. Наравно, огорчење хрватских националних и националистичких кругова итекако разумем, али га не подржавам, и, наравно, мислим да је кварно, подмукло и лицемерно. У једном тренутку, када су све југословенске илузије, и илузије о српскохрватском заједништву и истоветности заувек распршене, појављује се једна етничка група која одбија да прихвати такав новохрватски идентитет. То су управо бачки Буњевци, који су свесни своје разлике од својих српских земљака, али који једноставно неће и не желе да прихвате нешто што није нити обележје њихове историје, нити њихове културе, нити њиховог језика, нити њих самих. Поготово не оно што долази из те кухиње о различитим језицима, различитим генима... ма, свему различитом. Тако нешто је могло да прође у једној "братскојединственој" Југославији (мислим на наметање хрватског идентитета), јер су тада још увек Хрвати били "српска браћа" која су говорила истим језиком, и која су живела у истој држави са њима, певали исту химну, и у својој држави имали бројну српску мањину.

Што се тиче Буњеваца у другим државама... па, осим у Хрватској (од којих су се бачки Буњевци одвојили пре више од 300 година, и у односу на које показују значајне разлике) који представљају део нове хрватске нације, нема их другде него у Мађарској и Србији. А и у Мађарској показују интерес за национално самоорганизовање, само је то поприлично тешко. Као прво, због снажне, самосвесне и добро организоване хрватске спољне политике која улаже новчана средства у стимулисање и форсирање њиховог "хрватства", а као друго, што осим неколико истакнутих ентузијаста који су организовали петиције, и писали молбе мађарским институцијама за признање нације - нема никог ко би стао иза њих. Такође је и мит да је овде Милошевић на било који начин њих "стварао"... Мит који је једино могуће стварати и одржавати споља, и од стране оних који о њему самом и природи његовог режима и односу према националним интересима врло мало знају. Да не кажем - ништа.

А оно ниподаштавање о нацији која настаје у "21. веку" је само одраз те огорчености о којој говорим.

. . .

Што се тиче илирског имена, једноставно није тачно. И у контексту те ствари и тог питања, читаву хрпу вредно сакупљеног текста одбацујем као ирелевантну. Срби, а не Хрвати, су у Аустрији имали статус "илирске нације", и Срби, а не Хрвати, уживали илирско име. То што је словенска католичка интелигенција чула за тај термин из италијанских и немачких извора, и што је тај термин, како би звучала "модерно", користила и за самореференцу - то нема никакве везе. Тотално је ирелевантно. Чињеница је да Срби нису користили илирско име као самореференцу, јер су већ имали своје национално. Они који нису, па су се прво, не знајући шта су, називали "Илирима" и "Словинцима" (забога, па сви смо Словинци!), па се тек након тога издиференцирали у модерну хрватску нацију, не стављају знак једнакости измеђи илирског и хрватског имена, него само знак подскупа. Срби су итекако били свесни илирског имена, и знали на кога се оно односи. На Србе. И о томе се нема шта расправљати, то је једноставно тако. За оне које ова материја баш занима, ово је насловна страна Царских привилегија српском народу (1715. г., Национална библиотека у Бечу):

privilegiafz7.jpg


које су насловљене "илирској нацији". Реч је, наравно, о Србима. Што се тиче институција, навешћу само Илирски магистрат (Темишвар), Илирску школу (Темишвар), Илирски конгрес (Темишвар) и Илирску дворску канцеларију (Беч). Реч је о највишим државним телима везаним за српска питања. Српска. Али то све на страну, јер о томе нема спора... неинформисаност по овом питању у "сусједству" ту не игра никакву улогу. Исто као и наша сопствена неинформисаност, уосталом.

. . .

Она лична опаска је, наравно, изнесена сасвим озбиљно. Заиста се ради о врло храбрим и самопрегорним појединцима који зарад сопственог родољубља, сопствених националних интереса и борбе за националним самоочувањем и одупирања наметању туђих имена и националних идентитета - показују храброст коју треба ценити и уважавати, без обзира на слагање или неслагање. То, ипак, зависи једино од личног интегритета и способности за раздвајањем објективности од усконационалних осећања. Наравно, онај који са презиром говори о буњевачкој мањини у Србији, назива их "Милошевићевим продуктом" и "измишљотином 21. столећа", неће то тако видети, али ово свеједно и није њему намењено.

Такође, и све речено о положају хрватске мањине у Србији стоји. Лаж је да је Хрватима (којих у Србији заиста и има; потомци 20-30.000 досељеника из хрватских пасивних крајева чине њихов највећи број) наметан буњевачки идентитет, као и да су постојали било какви систематски прогони било какве врсте. О овоме може да посведочи и аутор ових редова, који се добро сећа раних 1990-их, када су први таласи људи који су бежали главом без обзира из Загреба, Бјеловара, Карловца и Осијека стизали у његов родни град, када се у његовом комшилуку чак населила и једна хрватска породица из Вуковара, да никакав значајнији антихрватски сентимент није постојао према домаћим Хрватима... додуше, ретким. И да су они сви овде остајали Хрвати, тако се изјашњавали (јер нису Буњевци), и нису се морали сакривати иза никаквих југословенских или (таман посла) српских одредница. Тако да, заиста, изговорене (и написане) речи нека и оправдају и осуде.

Такође, неистина је да не постоје буњевачке српске референце. Можда то некога може и да заболи, али током 200 година њихове историје у Бачкој, итекако су називани српским именом, а хрватским никад. У свим пописима становништва, јасно су писани као Раци, где су се једино по религиозној подкатегорији разликовали од "православних Раца", а опет јасно издвајани од Хрвата, којих је, додуше у врло малом броју, по бачким градовима ипак било. Тако да пада у воду она духовита идеја о аустријским "Колумбима" који су јадни и неупућени писали Буњевце у Србе, исто као што је и Колумбо америчке урођенике назвао "Индијанцима".

А паметноме је, заиста, доста.
 
Poslednja izmena:
На ово бих се само осврнуо:

Opet promašena analogija. Bunjevci u Bačkoj su istovjetni Hrvatima u samoj Bačkoj, te Hrvatima koji kilometar dalje u samoj Hrvatskoj. Vrlo bi bilo zanimljivo da Rusini u Vojvodini dođu u ideološko-nacionalne sukobe s Ukrajincima s kojima žive praktički u istoj kući, govore isti jezik i imaju iste tradicije. Upravo zbog praktične nerazlučivosti tzv. Bunjevaca kao nacije i Hrvata regionalno-subetničke oznake bunjevačke, kao i prostornoga kontinuiteta bunjevačkih Hrvata koji se proteže kroz Hrvatsku, Bosnu i Madžarsku, razvidno je da se radi o politikantskim manevrima. Hrvati u Madžarskoj, npr., nisu dožvjeli bunjevačku nacionalnu epifaniju- valjda zato jer vlast u Madžarskoj, kakva jest da jest, nije tako "prijateljski" nastrojena kao ona u Srbiji.

Буњевци у Бачкој нису истоветни Хрватима у самој Бачкој. Истоветни су само оним бачким Буњевцима који оптирају за хрватство, док међу српским Хрватима поред Буњеваца (неке слободне процене су да је реч о 20-так хиљада људи) има и Шокаца, Хрвата-колониста, одређен број економских и брачних имиграната, и мизеран број (али који ипак постоји) мешаних католичких бракова између нехрватских (па чак и несловенских) нација. По дијалекту, култури и ношњи, могло би се рећи да су најсличнији Шокцима по Срему и Бачкој, али са њима су само слични, али не и истоветни.

Истоветни су једино у оном смислу у којем су Срби истоветни Хрватима, и Хрвати Србима.

Буњевци нису "такозвани". Барем ништа мање од онога колико су и Хрвати заправо "тзв. Хрвати". И нису регионална одредница (јер су Буњевци регионално Бачвани, а не Буњевци)... а о субетничкој категорији би се могло говорити, али једино у јужнословенском смислу, а не у хрватском. Подсећам, бачки Буњевци су свој завичај напустили давно пре формирања хрватске нације у којој су учествовали њихови бивши земљаци, и од тог процеса су изузети, и он за њих није ни у ком смислу обавезујући.

Уосталом, Србија је демократска земља у којој је национално изјашњавање, на сву срећу, слободно. Хрватски је утицај, по питању хрватске националне политике, у Србији доста јак, али на сву срећу не иде и до те мере да забрањује и укида нације на које је бацио око.
 
Opet promašena analogija. Bunjevci u Bačkoj su istovjetni Hrvatima u samoj Bačkoj, te Hrvatima koji kilometar dalje u samoj Hrvatskoj. Vrlo bi bilo zanimljivo da Rusini u Vojvodini dođu u ideološko-nacionalne sukobe s Ukrajincima s kojima žive praktički u istoj kući, govore isti jezik i imaju iste tradicije. Upravo zbog praktične nerazlučivosti tzv. Bunjevaca kao nacije i Hrvata regionalno-subetničke oznake bunjevačke, kao i prostornoga kontinuiteta bunjevačkih Hrvata koji se proteže kroz Hrvatsku, Bosnu i Madžarsku, razvidno je da se radi o politikantskim manevrima. Hrvati u Madžarskoj, npr., nisu dožvjeli bunjevačku nacionalnu epifaniju- valjda zato jer vlast u Madžarskoj, kakva jest da jest, nije tako "prijateljski" nastrojena kao ona u Srbiji.

Rusini i Ukrajinci nemaju sličan jezik, ja sam nekada bio Rusin, znam da razlikujem rusinske dijalekte, recimo rusinski koji se priča u Vojvodini ti je nešto između ukrajinskog i slovačkog. Međutim rusinsko ćiriličko pismo dosta slično ukrajinskom, tako da neki ih direktno nazivaju Ukrajincima.
 
Нажалост, не постоје "буњевачки Хрвати", већ само Буњевци и Хрвати. Сама фраза је измишљена у циљу похрваћивања једне популације којој је хрватско име страно, и која то име никад није користила. То је једноставно тако. Наравно, огорчење хрватских националних и националистичких кругова итекако разумем, али га не подржавам, и, наравно, мислим да је кварно, подмукло и лицемерно. У једном тренутку, када су све југословенске илузије, и илузије о српскохрватском заједништву и истоветности заувек распршене, појављује се једна етничка група која одбија да прихвати такав новохрватски идентитет. То су управо бачки Буњевци, који су свесни своје разлике од својих српских земљака, али који једноставно неће и не желе да прихвате нешто што није нити обележје њихове историје, нити њихове културе, нити њиховог језика, нити њих самих.

Što uopće na ovo reći ? Kao Charlie Brown, my mind is reeeling with cynical remarks ?
Ovdje- kao, uostalom, i drugdje, govori se "jedan pored drugog", ne osvrćući se previše na teze sugovornika i na zdrav razum.

OK, pokušat ću odgovoriti na ovaj upis i onda fajrunt, jer mi se čini da se nema volje za racionalnu raspru.

Ono što navedeni citat čini neuvjerljivim bar su dvije stvari:

a) Hrvati u Bačkoj, kojih ima isto toliko koliko i "Bunjevaca", istoga su subetničkoga podrijetla, iste kulture, povijesti i sjećanja. Često i iz istih obitelji. Ne postoji nikakva, ali baš nikakva differentia specifica između bunjevačkih Hrvata u tom području i novostvorene bunjevačke "nacije" (ili što već jesu). Što jasno govori da se radi o polit-izumu.

b) ne postiji nikakva razlika između Bunjevaca kao pseudonacije i istoetničkih Hrvata u Madžarskoj, Hrvatskoj itd. I nitko živ na svijetu, tko je na bilo koji način došao do toga da mu ta problematika uđe u polje svijesti, nema dvojbe da se radi o velikosrpskoj manipulaciji.

Tko ima oči, neka vidi:
http://www2.slobodnaevropa.org/programi/most/2002/04/20020421041613.asp
http://suboticadanas.info/html/index.php?module=Pagesetter&func=viewpub&tid=8&pid=93

Posebno:
"Nema sumnje da je ovoga puta politička opcija antihrvatstva bačkih Bunjevaca bolje bila poduprta od strane svojih političkih mentora iz Beograda i Novoga Sada: dok je prijašnji nastavni program „bunjevačkoga jezika“ bio urađen krajnje diletantski, program „bunjevačkoga govora“ s formalne strane profesionalnije je urađen, npr. umjesto prijašnje mješavine ikavice i ekavice u tekstu samoga programa, sada je cijeli dosljedno napisan na srpskome jeziku. To je vjerojatno posljedica udjela srpskih prosvjetnih stručnjaka u sastavljanju rečenoga programa, jer je teško drukčije objasniti kako je Grgo Bačlija, kao autor „Rečnika bačkih Bunjevaca“, nekoliko puta prekršten u Grbu: takva permutacija zasigurno se nikome od ovdašnjih Bunjevaca nije mogla dogoditi, već je to mogao učiniti jedino pisac programa koji ne pozna čak ni osnovne stvari o bunjevačkim Hrvatima, poput osobnih imena"

Поготово не оно што долази из те кухиње о различитим језицима, различитим генима... ма, свему различитом. Тако нешто је могло да прође у једној "братскојединственој" Југославији (мислим на наметање хрватског идентитета), јер су тада још увек Хрвати били "српска браћа" која су говорила истим језиком, и која су живела у истој држави са њима, певали исту химну, и у својој држави имали бројну српску мањину.

O ovoj retorici bez argumenata bolje je ništa ne reći. Govori sama za sebe.

Што се тиче Буњеваца у другим државама... па, осим у Хрватској (од којих су се бачки Буњевци одвојили пре више од 300 година, и у односу на које показују значајне разлике)

Etno škola Cvijića, I guess.
који представљају део нове хрватске нације, нема их другде него у Мађарској и Србији.

Samo se ti "Bunjevci" ni po čem ne razlikuju od onih u Bosni i Hrvatskoj. Čudno :???:
А и у Мађарској показују интерес за национално самоорганизовање, само је то поприлично тешко. Као прво, због снажне, самосвесне и добро организоване хрватске спољне политике која улаже новчана средства у стимулисање и форсирање њиховог "хрватства", а као друго, што осим неколико истакнутих ентузијаста који су организовали петиције, и писали молбе мађарским институцијама за признање нације - нема никог ко би стао иза њих. Такође је и мит да је овде Милошевић на било који начин њих "стварао"... Мит који је једино могуће стварати и одржавати споља, и од стране оних који о њему самом и природи његовог режима и односу према националним интересима врло мало знају. Да не кажем - ништа..

I tako su renesansu jadni Bunjevci, žrtve hrvatskoga terora u doba SFRJ, doživjeli s Miloševićevim projektom. Čudna koincidencija, blago rečeno.
А оно ниподаштавање о нацији која настаје у "21. веку" је само одраз те огорчености о којој говорим.

. . .

Што се тиче илирског имена, једноставно није тачно. И у контексту те ствари и тог питања, читаву хрпу вредно сакупљеног текста одбацујем као ирелевантну. Срби, а не Хрвати, су у Аустрији имали статус "илирске нације", и Срби, а не Хрвати, уживали илирско име. То што је словенска католичка интелигенција чула за тај термин из италијанских и немачких извора, и што је тај термин, како би звучала "модерно", користила и за самореференцу - то нема никакве везе. Тотално је ирелевантно. Чињеница је да Срби нису користили илирско име као самореференцу, јер су већ имали своје национално. Они који нису, па су се прво, не знајући шта су, називали "Илирима" и "Словинцима" (забога, па сви смо Словинци!), па се тек након тога издиференцирали у модерну хрватску нацију, не стављају знак једнакости измеђи илирског и хрватског имена, него само знак подскупа. Срби су итекако били свесни илирског имена, и знали на кога се оно односи. На Србе. И о томе се нема шта расправљати, то је једноставно тако. За оне које ова материја баш занима, ово је насловна страна Царских привилегија српском народу (1715. г., Национална библиотека у Бечу):

privilegiafz7.jpg


које су насловљене "илирској нацији". Реч је, наравно, о Србима. Што се тиче институција, навешћу само Илирски магистрат (Темишвар), Илирску школу (Темишвар), Илирски конгрес (Темишвар) и Илирску дворску канцеларију (Беч). Реч је о највишим државним телима везаним за српска питања. Српска. Али то све на страну, јер о томе нема спора... неинформисаност по овом питању у "сусједству" ту не игра никакву улогу. Исто као и наша сопствена неинформисаност, уосталом..

Ovo je jednostavno- besmisleno. O tom, i ostalom, možda koju riječ. Ako i to zavrjeđuju...
 
које су насловљене "илирској нацији". Реч је, наравно, о Србима. Што се тиче институција, навешћу само Илирски магистрат (Темишвар), Илирску школу (Темишвар), Илирски конгрес (Темишвар) и Илирску дворску канцеларију (Беч). Реч је о највишим државним телима везаним за српска питања. Српска. Али то све на страну, јер о томе нема спора... неинформисаност по овом питању у "сусједству" ту не игра никакву улогу. Исто као и наша сопствена неинформисаност, уосталом..

Ne ću ponavljati cijeli citat jer je ionako naveden u predhodnom postu. Taj citat ne kazuje ništa što nije rečeno, a ne dokazuje- baš ništa. Jer je obično nepovijesno igranje- vrlo nalik sličnim propagandističkima, bez situiranja i razjasnidbe o čem se zapravo radi. Stoga, po zadnji put:

* ilirski ideologem nastao je u doba humanizma i renesanse. Tvorci su mu bili Hrvati- a ne Nijemci ni drugi narodi- iako je nastao na naslojima starije gotomanije Tome Arhiđakona, te na teutonskoj ideologiji koja se pojavljivala u to doba 1400-1500. Srbi s tim nemaju baš nikakve veze

* taj je naziv korišten praktički isključivo kod Hrvata, u djelima koja sam-njeka- i naveo. Srbi ne pišu djela u kojima sebe zovu Ilirima, niti ih drugi tako zovu- kao Srbe, nego jedino u korpusu svih južnih Slavena. Srpstvo postoji mimo ilirstva i u njem nema ilirskoga sadržaja, jer je to barokni katolički ideologem s korijenima u humanizmu i renesansi, kulturnim strujanjima s kojima ortodoksni Srbi nemaju veze

* Austrija je Srbima koji su bježali na njezin teritorij dodijeljivali "ilirski" status, u nekoliko povelja i tekstova- no pod tim imenom kojeg su apsorbirali iz već postojećih hrvatskih djela, i to u svrhu svoje geopolitike koja je smjerala na osvajanje cijeloga Balkana (do uključiv Makedoniju). Austrija nije referencirala Bugare pod tim imenom jer Bugara u monarhiji nije ni bilo, a zemljopisno su bili previše istočno, i u sferi potencijalno ruskoga utjecaja, taka da ilirstvo s Bugarima nije imalo u političkom smislu nikakve veze. Srbe su pak akomodirali u tom imenu- bez sadržaja u povijesti i kulturi- s ciljem da ih apsorbiraju i preko njih napravo most za daljnji prodor u Bosnu i Srbiju (u Bosni je nakon ekspedicije Eugena Savojskog ionako ostalo jedva 25-40.000 katolika, dok su pravoslavni bili relativno brojniji- iako su muslimani tada činili apsolutnu većinu). Pragmatična austrijska politika ilirski je ideologem lijepila za Srbe zbog budućih namjeravanih osvajanja u Bosni i Srbiji, a ne zato jer su "vidjeli svjetlost" i shvatili da su povijesni Iliri- artikulirani u pisanijama o njima i njihovoj mitologiziranoj prošlosti- "zapravo" Srbi. Nije nitko od austrijskih birokrata, koji je znao nješto o prošlosti i kulturi, nije mislio da Srbima treba prišiti Marulića, Habdelića ili Kašića.

*i, šećer na kraju: po kojoj to logici bi austrijska državna politika ozbiljno etnooznačavala Srbe kao Ilire, kad sami Srbi to nisu označavani u historiografiji od humanizma nadalje- osim u melasi nerazlučenih Slavena-, a sami nisu nikada sebe s tim imenom ni pojmom označavali. Ne samo ime, nego-što je najvažnije- sadržaj imena, za Srbe kao etnos bio i ostao stran.
. . .

Она лична опаска је, наравно, изнесена сасвим озбиљно. Заиста се ради о врло храбрим и самопрегорним појединцима који зарад сопственог родољубља, сопствених националних интереса и борбе за националним самоочувањем и одупирања наметању туђих имена и националних идентитета - показују храброст коју треба ценити и уважавати, без обзира на слагање или неслагање. То, ипак, зависи једино од личног интегритета и способности за раздвајањем објективности од усконационалних осећања. Наравно, онај који са презиром говори о буњевачкој мањини у Србији, назива их "Милошевићевим продуктом" и "измишљотином 21. столећа", неће то тако видети, али ово свеједно и није њему намењено..


Očito nije. Ni ostalom mislećem svijetu.

Такође, и све речено о положају хрватске мањине у Србији стоји. Лаж је да је Хрватима (којих у Србији заиста и има; потомци 20-30.000 досељеника из хрватских пасивних крајева чине њихов највећи број) наметан буњевачки идентитет, као и да су постојали било какви систематски прогони било какве врсте. О овоме може да посведочи и аутор ових редова, који се добро сећа раних 1990-их, када су први таласи људи који су бежали главом без обзира из Загреба, Бјеловара, Карловца и Осијека стизали у његов родни град, када се у његовом комшилуку чак населила и једна хрватска породица из Вуковара, да никакав значајнији антихрватски сентимент није постојао према домаћим Хрватима... додуше, ретким. И да су они сви овде остајали Хрвати, тако се изјашњавали (јер нису Буњевци), и нису се морали сакривати иза никаквих југословенских или (таман посла) српских одредница. Тако да, заиста, изговорене (и написане) речи нека и оправдају и осуде..

To su, vjerujem, bili "pošteni Hrvati". U stilu poštene inteligencije. Ne valja Tuđman, hrvatski grb je ustaški, mi smo dobri i s tim nemamo veze, JNA brani Srbe u Hr..ops, Krajinama od ustaških krvoloka itd. etc.

Pa tko bi stvarno tim poštenjačinama išta mogao zamjeriti ?

Такође, неистина је да не постоје буњевачке српске референце. Можда то некога може и да заболи, али током 200 година њихове историје у Бачкој, итекако су називани српским именом, а хрватским никад. У свим пописима становништва, јасно су писани као Раци, где су се једино по религиозној подкатегорији разликовали од "православних Раца", а опет јасно издвајани од Хрвата, којих је, додуше у врло малом броју, по бачким градовима ипак било. Тако да пада у воду она духовита идеја о аустријским "Колумбима" који су јадни и неупућени писали Буњевце у Србе, исто као што је и Колумбо америчке урођенике назвао "Индијанцима".

А паметноме је, заиста, доста.

Dosta i previše:
http://hr.wikipedia.org/wiki/Bunjevci
......
Poznati Bunjevci o sebi [uredi]
Poznati Bunjevci su ovako izrekli svoje hrvatstvo [7]:

Blaško Rajić, 23. travnja 1939.: "...priznajemo se za česti i uda onoga naroda koji živi u Međimurju, u Zagorju, u Lici pod Velebitom, na Hrvatskom Primorju...koji s nama isti jezik govori...iz kojeg je ustao Ante Starčević i Stjepan Radić...Priznajemo se za česti hrvatskog naroda".

Blaško Rajić, 10. studenoga 1939.: "Izrekli smo nebrojeno puta jasno i glasno i to su svi morali čuti, da smo mi Bunjevci članovi hrvatskog naroda...što smo od iskona bili..."

Josip Đido Vuković, 10. studenoga 1939.: "Nama Bunjevcima Hrvatima može se zahvaliti što postoji Vojvodina u sklopu naše državne zajednice." (op. č., govori o ondašnjoj Kraljevini Jugoslaviji)

Blaško Rajić i Josip Đido Vuković, prosvjedujući na izjavu ministra N.Bešlića, da "Bunjevci nisu ni Srbi, ni Hrvati već Jugoslaveni...neka samo i dalje ostanu Bunjevci", idućeg dana, 13. rujna 1939. brzojavom premijeru D. Cvetkoviću odgovaraju "Protiv ove njegove izjave odlučno prosvjedujemo, jer Bunjevci su bili i ostaju ono što jesu, Hrvati"

Ive Prćić, 11. studenoga 1939.: "...tko neće da prizna hrvatstvo Bunjevaca, taj je neprijatelj integriteta državne cjeline" (govoreći o Jugoslaviji)

Blaško Rajić, 14. travnja 1940.: "Braćo Hrvati u hr. domovini... da znadete, da smo i mi sinovi Bačke isto što i vi: Hrvati oduvijek...da su bačke krajeve ovoj državi (Jugoslaviji, op.č.) spasili samo bački Hrvati. Kad se krojila sjev.granica, baš mi, subotički Hrvati, nas 70 tisuća smo digli svoj glas..."

Aleksa Kokić, u pjesmi: "Hrvati bili smo uvijek - Hrvati odsad biti" (stih na ploči u Subotici postavljenoj povodom 250. obljetnice doseljenja bunjevačkih Hrvata)
...........

EOD
 
Ovo je jednostavno- besmisleno. O tom, i ostalom, možda koju riječ. Ako i to zavrjeđuju...

Није тачно. А твоја игноранција по том питању на то не утиче, нити може да утиче. Нити ме се, на крају крајева, уопште и тиче. Као ни већ толико познати презир и презриви манири у опхођењу, по којима си већ стекао репутацију у онлајн-заједници. Срби су били аустријска нација, призната под илирским именом, од времена царских "инвитаторија" и царских Привилегија Србима, на основу којих се и темељи њихова конститутивност у Аустрији и потоњој Аустроугарској, и који чине темељ њихових националних, верских и територијалних права, а једине државне националне институције са илирским префиксом биле су српске институције, а не хрватске или јужнословенске.

А што се тиче Буњеваца... Шовен који може да да овакву квалификацију о једној националној мањини која броји најмање 20.000 душа:

Ovaj tekst nema previše veze s razumom i izraz je jedino velikosrbijanskih fantazija. Nemam vremena da ga obrađujem, no-tko ima, neka to učini. Nema ni jednog jedinog Bunjevca koji bi bio išta do Hrvat (Starčević, Matoš,..). To što se šaka prepadnutih ljudi u Vojvodini odriče vlastite nacionalnosti je jadno, i govori jedino o sistemu na vlasti.

а дао ју је "Урван Хробоатос" ака "Мир Харвен" са Википедије на хрватском, на страници: hr.wikipedia.org/wiki/Razgovor:Bunjevci, ни не заслужује да му се обраћа другачије него као шовену, а на "аргументацију" коју поставља другачије него као на хрпу националистичких баљезгарија.

. . .

Са друге стране, овде се износи читав низ нетачности. На пример, каже се да је број изјашњених Буњеваца и Хрвата у Војводини једнак. То није тачно. Има национално изјашњених 20.000 Буњеваца, и 56.000 Хрвата. Лабаве су процене (мада је то тешко поуздано утврдити) да међу ових 56.000 Хрвата има око 20.000 тзв. "буњевачких Хрвата", односно Буњеваца који прихватају хрватски национални идентитет. Затим, каже се да су свих тих 56.000 Хрвата "истог субетничког порекла, културе и сећања" као и Буњевци. Ни то није тачно. Поред историјски присутних малобројних Хрвата, овде улазе и Шокци Бачке и Срема (који нису "истог субетничког порекла, културе и сећања" као и Буњевци; подсетићу како на израз "Шокац је савршени контраст Буњевцу", као и на Велику народну скупштину Срба, Буњеваца и осталих, а на којој су били присутни и Шокци и Хрвати, а који нису били подведени под Буњевце), као и потомци 20-30.000 Хрвата-колониста, који у Србију долазе са различитим говором, различитим обичајима и различитим националним идентитетом, историјом и сећањима од Буњеваца, и којима је чак и буњевачко име страно.

Даље, ноторна је будалаштина да су Буњевци "великосрпски" пројекат. То само баца светло на перспективу са које се посматрају Буњевци од нашег саговорника, а која се слободно и без зазора може назвати усташком. "Великосрпски пројекат" негира националну самосвојност националних Црногораца, Бошњака, Буњеваца, Шокаца, као и свих Хрвата-штокаваца, и сматра их Србима, Србима-католицима и Србима-муслиманима. Рећи да је "великосрпски пројекат" то што се једном делу грађана (20.000) са израженом националном свешћу, и са националном и не-хрватском историјом на тлу Србије, дозвољава право на самоизјашњавање је безумље. У најгорој националној помами би се једино могло рећи да је реч о "антихрватском пројекту", јер стаје на пут хрватским националним експанзијама. Ту није реч ни о каквом другом пројекту, него демократском. А ускраћивање таквог права, чист шовинизам. У овом случају, хрватски шовинизам.

Уосталом, упућујем на странице:
bunjevci.org.rs - сајт буњевачке националне заједнице
bunjevci.org.rs/forum - "диван" одн. форум сајта

где се може видети да та "шака препаднутих људи" има и свој грб:
bunjevci.jpg

своју заставу:
sklop.jpg

своју незваничну химну:
*

Podvikuje bunjevačka vila

Podvikuje bunjevačka vila,
Iz oblaka razastrla krila:
„Oj Bunjevče, probudi se sada,
Starešino subatičkog grada!
*

Kad ti vidiš cimer od Kasine,
Der proslavi bunjevačko ime,
l pohiti da s' upišeš tamo,
Tebe zovu braća već ovamo.
*

Nemoj brate ti oklivat tako,
Već zapiši tvoje ime 'vako:
„Ja sam sinak subatičkog grada,
Neću više da moj narod strada! quot;
*

Da ne znadu još ni da ga ima,
Jer ja hoću da ga svaki štima!
Ne zovemo samo bogataše,
Već i manje stanovnike naše.
*

l držimo se skupa sloge tvrde,
Ne dajmo se da nas drugi grde.
Nema više tu kod nas partaje,
'Ko je počo i onaj se kaje.
*

Već Bunjevče hodi vamo pobro,
Pa ćeš vidit da će biti dobro:
U Kasinu upiši se sada,
Da i tvoje dično ime vlada!
*

Zove tebe društvo od Kasine:
„Oj Bunjevče, subatički sine,
Ako bude u nas sloga taka,
Bunjevačka biće snaga jaka! quot;
*

l dođite i vi gospodari,
Kojigod za Bunjevce mari,
A kojigod Bunjevce ostavi,
Ti prokletstvo na njega postavi.
*

Ter im reci da su izrodice,
Bunjevačkog roda izdajice;
Bunjevac Bunjevca koji pokudi
Bog mu dao oma da poludi.

са карактеристичним стихом "Којигод Буњевце остави / Ти проклетство на њега постави / Тер им реци да су изродице / Буњевачког рода издајице",

те и своје буњевачке обичаје, историју, календар итд., а на самом сајту је обезбеђен и приказ докумената и државних указа који сведоче о насилном подвођењу под хрватску капу овог малог народа, од 1945.

Urvan Hroboatos:
O ovoj retorici bez argumenata bolje je ništa ne reći. Govori sama za sebe.

Ако говори сама за себе, "Урване", немој је онда цитирати и тако "подигнутог носа" то коментарисати. Оно што је речено је чињеница; интерпретација и доживљавање хрватства се умногоме разликују од времена до времена, и то је једноставно тако. Данас се не говори о "југословенским народима", не говори се да су Хрвати и Срби "браћа", не говори се више да говоримо "истим језиком", не певамо више исте химне, не живимо у истој држави, не делимо више исте националне вредности. Неко ко није Хрват (Буњевци, на пример), а живи у Србији, и намеће му се хрватско име... то име ће далеко лакше прихватити са тим југословенским претекстом. Хрватско име данас, сасвим је друга прича. Исто као и оно што се званично потура и представља као хрватско, а одликује се једним тешким сепаратним духом у односу на све што је српско, или макар има везе са српским. То потврђујеш и сам својим писањем.

У исто време се дешавају две ствари: 1. нестаје политички притисак на Буњевце да се силом изјашњавају као Хрвати и од државних институција престају да буду индоктринирани да то и јесу и 2. Хрватска постаје одвојена и засебна држава, са врло јаким нагласком на то да са Србијом, Србима и српским нема никакве везе, те разлике доказујући и кроз крвав грађански рат. Оно што се десило је један логичан след, а не нека "великосрпска" политика; логичан след да једна нехрватска јужнословенска субетничка категорија, у вихору националних лудила, прогласи сопствену националност и званично, позивајући се на своју историјску самосвојност, која је евидентна. Јесу Буњевци у Хрватској временом постали асоцирани са Хрватима, али су Буњевци у Србији били на исти начин асоцирани са Србима. Док према Хрватима није постојала разлика у вери (у оно време веома битна ставка), према Србима је постојала, и због тога њихово интегрисање у српску нацију никад није до краја извршено, а што се десило са Бугарима, православним Шокцима (једна врло мала група, али поменимо и њу) или са несловенским Грцима и Цинцарима. Опет, њихово хрватство, тачније "хрватство", у Србији кроз историју не постоји ни у назнакама. Они су увек Буњевци, католички Раци (Срби).
 
Poslednja izmena:
Поновљену игноранцију о Илирима нећу коментарисати. Илирска нација у Аустрији су Срби, а не Хрвати, а све царске институције које су се односиле на Србе и српска питања, носиле су придев "илирски".

Да се и ја направим паметан по познавању енглеских форумашких скраћеница, па ћу и ја по питању Илира сада рећи - EOD. :!:

To su, vjerujem, bili "pošteni Hrvati". U stilu poštene inteligencije. Ne valja Tuđman, hrvatski grb je ustaški, mi smo dobri i s tim nemamo veze, JNA brani Srbe u Hr..ops, Krajinama od ustaških krvoloka itd. etc.

Pa tko bi stvarno tim poštenjačinama išta mogao zamjeriti ?

Ти се, "Урване", на крајње циничан начин спрдаш на рачун људских судбина. Пре било чега по "Крајинама", како називаш Р. Српску крајину, догодио се прогон Срба из хрватских средина где су били у мањини, а гро Срба из хрватске престонице и славонских градова је завршио у Београду и Војводини на самом почетку 1990-их, пре "Олује". Хрватски грб није усташки, него словенски из древних времена, а хрватска тробојка, тробојка са словенским триколором, Туђман није био усташа, него хрватски демократа, али ти људи су се или под притиском иселили, или били директно протерани, и они и њихове породице и данас о томе сведоче. У то време сам ишао у школу, и свако одљење је добијало по 3-4 "нова другара", са другим навикама, другим нагласком и из друге средине из које нису својом вољом отишли. И не ради се ту ни о каквим "добрим Хрватима"... глупо је под овим велом анонимности наводити примере из личног окружења које је немогуће проверити, али у мој комшилук се заиста доселила једна хрватска породица са двоје деце, код својих хрватских рођака који су живели у мом граду. И живели су ту до пролећа 1999-те, када су их нека друга ратна дејства натерала да, опет "привремено", оду назад у свој Вуковар, само што се оданде више нису враћали. Али у тој злој "Милошевићевој" Србији су провели оне најгоре ратне године, као Хрвати из Хрватске и, замисли, ни као избеглице нису били толико "преплашени" да престану да се називају Хрватима.

Милошевић је био недемократа и деспот... мегаломан. Али приписивати му неки национализам, то је лудило. Милошевићева странка, а нарочито странка његове супруге Мирјане Марковић (Југословенска левица илити ЈУЛ) биле су странке изразито леве и анационалне (ЈУЛ чак и антинационалне) оријентације, што је свакоме ко је макар погледао у правцу ове државе у оно време било јасно. Пропагандни рат против Хрватске, муслиманских кругова и евро-атлантске заједнице је идеолошки вођен са неких пост-југословенских позиција и "српских" једино у смислу Србије као својеврсне југословенске компоненте, а не са великосрпских.




Заиста доста и превише. Знамо да си ти "Мир Харвен" који је "особно" уређивао ту страницу, али негирање националног права самосвесној заједници од 20.000 људи је у Србији недопустиво. А у том смећу од чланка, какво једино може да се појави на ефемерној националној страници којој нема приступ ни пар стотина хиљада људи, није се чак нашло ни за сходно да се макар спомене да "тамо негде" у Србији постоји 20.000 Буњеваца који се не сматрају Хрватима или, сачувај Боже, "хрватском граном" (фраза ваљда украдена из песама Звонка Богдана)... већ се и даље трабуња о некаквим "преплашеним" људима који не смеју да се изјасне како желе. Тога је стварно доста, и ако одговорни и довољно образовани људи попут тебе желе да и даље по том питању обмањују и лажу сопствену јавност, то овде нећете радити. А страницу по својој шовинистичкој јарости упоредити са чланком "Црногорци" на Википедији на српском, и погледати на какав начин се објективно и хладне главе пише о "врућим" темама. Није што су наши, али бољи су, бре, по сваком питању, од професионалног до моралног и људског.

Ех да... "EOD". :)
 

Back
Top