- Poruka
- 235
Agencija za strateška istraživanja Stratfor ocenila je u svojoj najnovijoj analizi da će Zapad još jednom odložiti nezavisnost Kosova i Metohije i, šta više, da će je dalje odlagati, pre svega zato što Rusija nema nameru da popusti.
Nameru SAD i nekih evropskih zemalja da daju nezavisnost Kosovu treba sagledati u kontekstu strateških interesa Moskve, koja ovoga puta nije spremna da popusti ni po cenu ozbiljne krize, ocenila je ta privatna obaveštajna agencija, koju neformalno nazivaju "CIA u senci".
Procenu o odlaganju nezavisnosti srpske pokrajine Stratfor izvodi iz pretpostavke da je ruski predsednik Vladimir Putin rešen da povrati uticaj Rusije u zoni bivšeg Sovjetskog Saveza, ali i na globalnom planu i da taj uticaj demonstrira na primeru južne srpske pokrajine.
"Ukoliko SAD i neke evropske zemlje budu stvorile nezavisno Kosovo ne osvrćući se na želje Rusije, Putinov prestiž i psihološke osnove njegove velike strategije bi pretrpele veliki udarac", navedeno je u tekstu čiji je autor osnivač Stratfora Džordž Fridmen.
Ukoliko bi Kosovo dobilo nezavisnost izvan UN, gde Rusija ima pravo veta, Putin bi bio suočen sa istom krizom kao svojevremeno Jeljcin, a ukoliko bi "kapitulirao" kao Jeljcin, snosio bi posledice, dodaje se u analizi.
Putin i Rusi su, podseća autor, više puta upozoravali da neće prihvatiti nezavisnost Kosova i da bi takav čin doveo do nekontrolisane krize, ali zapadne zemlje su se na tu mogućnost oglušivale.
"Po našem mišljenju ne bi trebalo da to čine", upozorio je autor koji smatra da bi "davanje nezavisnosti Kosovu Rusiju stavilo u poziciju u kojoj su ugroženi interesi koje ona smatra suštinskim" Rusi su to jasno stavili do znanja brojnim izjavama koje su ih dovele u položaj da sada mogu ili da reaguju ili da prihvate poniženje, ocenio je on.
"Putin ne može sebi da dozvoli da pristane (na nezavisnost Kosova). On će prouzrokovati krizu", smatra Fridmen.
Prema njegovoj oceni, ruski predsednik ima dve poluge za to. Jedna je ekonomska, koju se Moskva neće libiti da upotrebi.
"Prirodni gas koji iz Rusije ide u Evropu, naročito Nemačku, od ključnog je značaja za Evropljane. Putin ima velike rezerve, sačuvane zahvaljucjući visokim cenama energenata. On može da izdrži bez izvoza duže nego Nemci bez uvoza" naveo je Fridman.
Prema njegovim rečima, pogrešna je pretpostavka da Putin ne bi ispunio pretnju obustavom snabdevanja gasom, jer ona "ne uzima u obzir koliko je pitanje Kosova važno Rusima".
Druga mogućnost je, prema Fridmanu, ono što bi se moglo nazvati "lakom vojnom opcijom", čija je suština da bi svaka vojna akcija u pokrajini mogla da dovede do ruske reakcije na nekom drugom mestu.
"Pretpostavimo da Putin pošalje jedan ili dva bataljona vojnika u Beograd, ukrca ih na kamione i pošalje u Prištinu, tvrdeći da je to pravo Rusije po sporazumima iz 1999. godine", naveo je on.
"Pretpostavimo da eskadrila ruskih aviona takođe dođe u Beograd", naveo je autor podsećajući da je ruska pomorska flota, uključujući nosač aviona "Admiral Kuznjecov", već krenula put Mediterana".
To nije sila koja bi se mogla suprotstaviti NATO, ali vojnici NATO, naročito nemački verovatno ne bi bili spremni da otovore vatru na Ruse, istakao je Fridman, objasnivši da ukoliko bi to učinili "postoje druga interesna područja u kojima bi Rusija mogla da ispolji odlučujuću vojnu silu, kao što su baltičke države."
Zato bi, po oceni Stratfora, Rusija u stvari pozdravila krizu. "Putin želi da pokaže da je Rusija velika sila. Konfrontacija sa Zapadom sa ravnopravne pozicije i saterivanje tog Zapada u ćorsokak je upravo ono što bi ruski predsednik želeo" smatra Fridman.
S druge strane, Nemci nemaju ni sredstva ni želju za takvom krizom, dok "Amerikanci zaglibljeni u muslimanski svet teško da su u situaciji da se nose sa krizom na Kosovu", iznosi se u analizi.
Stratfor zbog toga očekuje da "Zapad ponovo odloži nezavisnost Kosova i da nastavi da je odlaže. Albanci će to možda nasilno preduprediti proglašsavanjem nezavisnosti, ali Rusi bi u stvari bili oduševljeni da se to dogodi" iznosi se u tekstu.
"Za SAD i njihove saveznike, Kosovo je sporedno pitanje, bez velikog značaja. Za Ruse, to je vruće pitanje i strateška prilika. Oni ovoga puta neće popustiti. A asimetrija u percepciji nekog pitanja je ono što proizvodi krize," zaključio je Fridman.
Autor: Tanjug
Nameru SAD i nekih evropskih zemalja da daju nezavisnost Kosovu treba sagledati u kontekstu strateških interesa Moskve, koja ovoga puta nije spremna da popusti ni po cenu ozbiljne krize, ocenila je ta privatna obaveštajna agencija, koju neformalno nazivaju "CIA u senci".
Procenu o odlaganju nezavisnosti srpske pokrajine Stratfor izvodi iz pretpostavke da je ruski predsednik Vladimir Putin rešen da povrati uticaj Rusije u zoni bivšeg Sovjetskog Saveza, ali i na globalnom planu i da taj uticaj demonstrira na primeru južne srpske pokrajine.
"Ukoliko SAD i neke evropske zemlje budu stvorile nezavisno Kosovo ne osvrćući se na želje Rusije, Putinov prestiž i psihološke osnove njegove velike strategije bi pretrpele veliki udarac", navedeno je u tekstu čiji je autor osnivač Stratfora Džordž Fridmen.
Ukoliko bi Kosovo dobilo nezavisnost izvan UN, gde Rusija ima pravo veta, Putin bi bio suočen sa istom krizom kao svojevremeno Jeljcin, a ukoliko bi "kapitulirao" kao Jeljcin, snosio bi posledice, dodaje se u analizi.
Putin i Rusi su, podseća autor, više puta upozoravali da neće prihvatiti nezavisnost Kosova i da bi takav čin doveo do nekontrolisane krize, ali zapadne zemlje su se na tu mogućnost oglušivale.
"Po našem mišljenju ne bi trebalo da to čine", upozorio je autor koji smatra da bi "davanje nezavisnosti Kosovu Rusiju stavilo u poziciju u kojoj su ugroženi interesi koje ona smatra suštinskim" Rusi su to jasno stavili do znanja brojnim izjavama koje su ih dovele u položaj da sada mogu ili da reaguju ili da prihvate poniženje, ocenio je on.
"Putin ne može sebi da dozvoli da pristane (na nezavisnost Kosova). On će prouzrokovati krizu", smatra Fridmen.
Prema njegovoj oceni, ruski predsednik ima dve poluge za to. Jedna je ekonomska, koju se Moskva neće libiti da upotrebi.
"Prirodni gas koji iz Rusije ide u Evropu, naročito Nemačku, od ključnog je značaja za Evropljane. Putin ima velike rezerve, sačuvane zahvaljucjući visokim cenama energenata. On može da izdrži bez izvoza duže nego Nemci bez uvoza" naveo je Fridman.
Prema njegovim rečima, pogrešna je pretpostavka da Putin ne bi ispunio pretnju obustavom snabdevanja gasom, jer ona "ne uzima u obzir koliko je pitanje Kosova važno Rusima".
Druga mogućnost je, prema Fridmanu, ono što bi se moglo nazvati "lakom vojnom opcijom", čija je suština da bi svaka vojna akcija u pokrajini mogla da dovede do ruske reakcije na nekom drugom mestu.
"Pretpostavimo da Putin pošalje jedan ili dva bataljona vojnika u Beograd, ukrca ih na kamione i pošalje u Prištinu, tvrdeći da je to pravo Rusije po sporazumima iz 1999. godine", naveo je on.
"Pretpostavimo da eskadrila ruskih aviona takođe dođe u Beograd", naveo je autor podsećajući da je ruska pomorska flota, uključujući nosač aviona "Admiral Kuznjecov", već krenula put Mediterana".
To nije sila koja bi se mogla suprotstaviti NATO, ali vojnici NATO, naročito nemački verovatno ne bi bili spremni da otovore vatru na Ruse, istakao je Fridman, objasnivši da ukoliko bi to učinili "postoje druga interesna područja u kojima bi Rusija mogla da ispolji odlučujuću vojnu silu, kao što su baltičke države."
Zato bi, po oceni Stratfora, Rusija u stvari pozdravila krizu. "Putin želi da pokaže da je Rusija velika sila. Konfrontacija sa Zapadom sa ravnopravne pozicije i saterivanje tog Zapada u ćorsokak je upravo ono što bi ruski predsednik želeo" smatra Fridman.
S druge strane, Nemci nemaju ni sredstva ni želju za takvom krizom, dok "Amerikanci zaglibljeni u muslimanski svet teško da su u situaciji da se nose sa krizom na Kosovu", iznosi se u analizi.
Stratfor zbog toga očekuje da "Zapad ponovo odloži nezavisnost Kosova i da nastavi da je odlaže. Albanci će to možda nasilno preduprediti proglašsavanjem nezavisnosti, ali Rusi bi u stvari bili oduševljeni da se to dogodi" iznosi se u tekstu.
"Za SAD i njihove saveznike, Kosovo je sporedno pitanje, bez velikog značaja. Za Ruse, to je vruće pitanje i strateška prilika. Oni ovoga puta neće popustiti. A asimetrija u percepciji nekog pitanja je ono što proizvodi krize," zaključio je Fridman.
Autor: Tanjug
Kad bi toliko radili i stvarali,Japanci bi dolazili da uče kod nas.
Šta onda da radimo poslije 24 sata???
