3. SLUŽENjE VOJNOG ROKA U CIVILNOJ SLUŽBI
3.1. Opšte karakteristike
Nakon prestanka funkcionisanja Državne zajednice Srbije i Crne Gore nametnuta je potreba harmonizacije vojne obaveze sa međunarodnim standardima na teritoriji Republike Srbije. S tim u vezi, pravo prigovora savesti kao jednog od fundamentalnih ljudskih prava postalo je pitanje od prvorazrednog značaja za sistem vojne obaveze i sistem odbrane Republike Srbije.
Pravilnim tumačenjem i korišćenjem prava prigovora savesti omogućuje se i ostvarivanje opšte prihvaćenog opredeljenja o jednakosti i ravnopravnosti građana, kao najveće demokratske i civilizacijske tekovine. Međutim, zbog delikatnosti i osetljivosti ove problematike neophodno je njeno stalno praćenje i analiziranje sa svih aspekata, jer svako ishitreno, parcijalno i površno rešenje u određenim okolnostima moglo bi ugroziti sistem odbrane.
Naime, pravo prigovora savesti kao fundamentalno ljudsko pravo niko nikada nije dovodio u pitanje, naprotiv, uvek je traženo da se ova pitanja urede i rešavaju na najhumaniji i najbolji mogući način, odnosno na obostranu korist i regruta i društvene zajednice.
Međutim, doneta normativna rešenja iz početne faze primene ovog instituta putem Uredbe o vršenju vojne obaveze iz 2003. godine, bila su nedorečena i neusaglašena sa drugim normativnim aktima, što je uzrokovalo mnogobrojne probleme i nametnulo potrebu da se u toku 2005. godine donese Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o vršenju vojne obaveze.
S obzirom na nedovoljno iskustvo u vezi sa ovim načinom služenja vojnog roka u civilnoj službi i nagli porast broja zahteva za civilnu službu poslednjih godina, nameće se potreba hitnog i sistematskog rešavanja uočenih problema i ozbiljnijeg pristupa ovoj problematici u narednom periodu.
3.3. Normativna regulativa za vršenje civilne službe u našoj zemlji .
Mogućnost izražavanja prigovora savesti regulisana je Ustavom Republike Srbije, a kao način vršenja vojne službe regulisan je još uvek važećim Zakonom o Vojsci Jugoslavije iz 1994. godine, gde je propisano da regrut koji zbog verskih ili drugih razloga savesti vojnu obavezu ne želi da izvrši pod oružjem vojni rok može služiti bez oružja ili u civilnoj službi. Ova problematika detaljnije je regulisana Uredbom o vršenju vojne obaveze («Sl.list SCG», br.37/03,4/05 i «Sl.glasnik RS», broj 6/07).
Propisane su dve mogućnosti alternativnog služenja vojnog roka i to:
-služenje vojnog roka bez oružja (u jedinicama i ustanovama Vojske i Ministarstva odbrane) u trajanju od 6 meseci, i
-služenje vojnog roka u civilnoj službi (u ustanovama-organizacijama zdravstvene, humanitarne, kulturne, obrazovne, javnokomunalne delatnosti i drugim ustanovama-organizacijama od opšteg interesa koje odredi ministar odbrane, u trajanju od 9 meseci.
Na osnovu Uredbe o vršenju vojne obaveze propisano je da zahtev za služenje vojnog roka u civilnoj službi može podneti regrut u roku od osam dana od dana prijema poziva za služenje vojnog roka. O zahtevu regruta odlučuje posebna komisija na osnovu podataka pribavljenih službenim putem od nadležnih organa, a koji se odnose na propisane smetnje za služenje vojnog roka u civilnoj službi.
S tim u vezi, odredbom člana 27a. Uredbe je propisano da pravo na prigovor savesti pri regulisanju vojne obaveze, odnosno pravo da vojni rok služi u civilnoj službi ne može ostvariti lice: koje poseduje dozvolu za nošenje ili držanje oružja; koje je u poslednje tri godine podnelo zahtev za nošenje ili držanje oružja; koje je pravosnažno osuđivano za krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, ili za krivično delo sa elementima nasilja koje se goni po privatnoj tužbi; koje je u poslednje tri godine pravosnažno kažnjavano za prekršaje sa elementima nasilja.
Uredbom o vršenju vojne obaveze koje se odnose na služenje vojnog roka u civilnoj službi regulisano je da se civilna služba vrši obavljanjem društveno korisnog rada. Takođe, lice na služenju vojnog roka u civilnoj službi osposobljava se po programu za obučavanje građana za odbranu zemlje.
3.4. Realizacija služenja vojnog roka u civilnoj službi
Regruti koji vojni rok služe u civilnoj službi upućuju se na služenje vojnog roka u zdravstvene, spasilačke organizacije, organizacije za rehabilitaciju invalida i druge organizacije i ustanove koje se bave delatnošću od opšteg interesa koje odredi ministar odbrane, po pravilu u mestu prebivališta regruta.
Rešenjem ministra odbrane, određeno je 1.187 organizacija i ustanova u koje se upućuju regruti na služenje vojnog roka u civilnoj službi na teritoriji Republike Srbije.
S obzirom na tendenciju porasta broja zainteresovanih za ovaj vid služenja vojnog roka i nedovoljne kapacitete za uput regruta, neophodno je preciznije definisati kriterijume za izbor organizacija i ustanova u koje će se regruti upućivati.
Vojnici koji vojni rok služe u civilnoj službi obučavaju se za odbranu zemlje u smislu ukazivanja samopomoći i prve pomoći, zatim u postupcima otklanjanja posledica elementarnih nepogoda, ratnih razaranja, tehničko-tehnoloških opasnosti, upoznavanja sa opasnostima (mirnodopskim i ratnim) koje mogu ugroziti zdravlje i živote ljudi, životnu sredinu, materijalna i kulturna dobra i osnovna pravila međunarodnog humanitarnog prava.
Obuka za odbranu zemlje traje 84 nastavna časa (14 radnih dana) a izvodi se u područnim organima MO. Obuku po programu za obučavanje građana za odbranu zemlje realizuju područni organi Ministarstva odbrane.
U poređenju sa vojnicima na služenju vojnog roka sa oružjem vojnici na služenju vojnog roka u civilnoj službi ne obučavaju se za mnogobrojne radnje i postupke od značaja ne samo za odbranu zemlje nego i ličnu i kolektivnu zaštitu.
Obaveza vojnika na služenju vojnog roka u civilnoj službi je da poverene poslove i radne zadatke u organizaciji - ustanovi u koju je upućen obavlja savesno i redovno. U slučaju neizvršavanja radnih obaveza kao i ponašanja koje je u suprotnosti sa uslovima pod kojim je odobren zahtev za služenje vojnog roka u civilnoj službi, vojni rok u civilnoj službi se prekida i upućuje se na služenje vojnog roka bez oružja.
Vojnik je disciplinski odgovoran direktoru organizacije-ustanove u kojoj služi vojni rok, u skladu sa aktima kojima je uređena disciplinska odgovornost zaposlenih radnika u toj organizaciji ili ustanovi. Direktor je u obavezi da jednom mesečno podnosi izveštaj o radu i zalaganju vojnika u civilnoj službi, komisiji pri vojnom odseku. Takođe je propisana i materijalna odgovornost vojnika na služenju vojnog roka u civilnoj službi i utvrđuje se po odredbama Zakona o opštim propisima o naknadi štete.
Organizacija- ustanova je u obavezi da licu na služenju vojnog roka u civilnoj službi obezbedi zaštitu zdravlja na radu, zaštitu ličnog integriteta, bezbednost i druge oblike zaštite, u skladu sa zakonom i opštim aktima organizacije-ustanove kojima su uređene mere zaštite zaposlenih.
Organizacija-ustanova ima obavezu da obezbeđuje i isplaćuje troškove novčanih prinadležnosti vojniku na služenju vojnog roka u civilnoj službi.
U slučajevima kada Ministarstvo odbrane ima saznanja da se u nekim organizacijama- ustanovama služenje vojnog roka u civilnoj službi ne realizuje u potpunosti kako je propisano, sprovode se planirane kontrole, koje vrše nadležne organizacione jedinice Ministarstva odbrane.
Ovim putem se stiče uvid u stvarno stanje služenja vojnog roka u civilnoj službi, s ciljem boljeg definisanja i realizacije ovog načina služenja vojnog roka čija je suština poštovanje ljudskih prava i sloboda i obezbeđivanje jednakosti i ravnopravnosti svih građana ali i pouzdano i efikasno funkcionisanje sistema odbrane.
za sve ostale zainteresovane za sluzbu u kantini nekog faxa
http://www.mod.gov.yu/DOKUMENTA/vojna_obaveza.htm
