Božanstvena komedija - Dante Aligijeri

nemesis8831

Početnik
Poruka
1
Smatra se najvecom epskom poemom italijanske literature,kao i jednom od najvecih dela svetske literature.Napisana je izmedju 1265. i 1321.godine.

Bozanstvena komedija se sastoji od tri dela,Inferno(Pakao),Purgatirio(Cistiliste) i Paradiso(Raj) koji se sastoje od 33 speva.

Pesnik u prvom licu opisuje svoj put kroz tri sveta mrtvih,koji se desava sedam dana uoci Bozica.Njegov vodic kroz pakao i cistiliste je latinski pesnik Vergilije,a kroz raj ga vodi ljubav njegovog zivota Beatrice...


Slobodno se ubacite u diskusiju,bilo
bi lepo imati sa kim da
prodiskutujem o ovoj poemi:)
 
Lepo je videti ovakvu temu, dok naprotiv iznenadjuje a u isto vreme i rastuzuje ova virtualna belina u nedostatku postova. Volim Dantea, iako ga nisam citao na italijanskom gde bi utisak bio neuporediv. Dante je odigrao nezamenljivu ulogu Bozanstvenom komedijom, ne samo neprevazidjenom poetskom genijalnoscu, vec i uvodjenjem narodnog italijanskog dijalekta, tzv. vulgarnog, u knjizevnost gde je dotad bio prisutan iskljucivo latinski jezik, akademski jezik koji su poznavali samo obrazovani ljudi, dok je ostala vecina bila uskracena za mogucnost citanja knjizevnosti. Dante je ucinio da i piljarice na pijaci mogu citati stihove kao sto su stihovi Bozanstvene komedije. Naime on je izucavao sva italijanska narecja i dijalekte i nacinio selekciju koju je upotrebio u B. komediji, koja je i danas standardni knjizevni italijanski jezik, tkzv. toskanski dijalekat. Medjutim treba napomenuti da i pored toga sto je ideja bila odlicna, ona ne bi urodila plodom, da Bozanstvena komedija nije dozivela neverovatan uspeh i pronela vecnu slavu Danteovih stihova do dana danasnjeg, sirom planete, a time i toskanski dijalekat. Nadam se da ne davim, i da ces se uopste i vratiti na ovu temu, buduci da vidim da niko drugi nije zainteresovan, kao i da ce tema zaziveti. Bio sam vise puta u Firenci. Obisao sam Danteovu kucu, za koju je inace sramota sto je u stanju u kakvom jeste. Naime, ne sadrzi, fakticki ni jednu stvar koja je pripadala Danteu buduci da je Durante, kao sto znamo, iz politickih razloga bio proteran iz Firence i veliki deo zivota je proveo u izgnanstvu. Verovatno to objasnjava i nedostatak stvari. Cisto podsecanja radi, umro je u Raveni, gde je i sahranjen. Spekulisalo se mnogo u ono vreme da li ce dati da se Dante sahrani u Firenci. Trebali su da posalju njegove ostatke Arnom. Poslali su lazan les i nacinili nezaboravnu uvredu Firenci. Mada, Dante je i zeleo da bude sahranjen u Raveni, jer je tamo proveo poslednji deo zivota pod pokroviteljstvom jedne plemicke porodice. Inace, preko puta Danteove kuce je crkva u kojoj je sahranjena njegova voljena Beatrice. Ulica takodje nosi njegovo ime i ispisane stihove iz Bozanstvene komedije. Pozdrav ;)
 
Fascinantno je to da je Beatrice zaista postojala (za razliku od Petrarkine Laure). Kada je prvi put ugledao, sa svojih 9 godina, Dante je doziveo preobrazaj spoznajuci jedno novo osecanje. Bitno je da je Beatrice pokretac, ona nije "otela" ceo Danteov literarni rad.Bozanstvena komedija je ostavila jak utisak na mene.Donekle revolucionarno, a opet u stilu humanizma Dante je presao put kojim je njegov pesnicki uzor Vergilije krenuo pre njega.Kako je bio na strani "belih" i nesrecno upao u politicki haos proveo je dosta godina u izgnanstvu, za koje verujem da je takodje bilo jedan od pokretaca.
Simbolika brojeva kod Dantea takodje je jako interesantna...broj 3-sveto trojstvo...100 kao savrsen broj-uticaj pitagorejstva.
Lepa tema sve u svemu :)
 
Fascinantno je to da je Beatrice zaista postojala (za razliku od Petrarkine Laure). Kada je prvi put ugledao, sa svojih 9 godina, Dante je doziveo preobrazaj spoznajuci jedno novo osecanje. Bitno je da je Beatrice pokretac, ona nije "otela" ceo Danteov literarni rad.Bozanstvena komedija je ostavila jak utisak na mene.Donekle revolucionarno, a opet u stilu humanizma Dante je presao put kojim je njegov pesnicki uzor Vergilije krenuo pre njega.Kako je bio na strani "belih" i nesrecno upao u politicki haos proveo je dosta godina u izgnanstvu, za koje verujem da je takodje bilo jedan od pokretaca.
Simbolika brojeva kod Dantea takodje je jako interesantna...broj 3-sveto trojstvo...100 kao savrsen broj-uticaj pitagorejstva.
Lepa tema sve u svemu :)

Занимљиво је да је Данте имао животну сапутницу, али је ипак целог живота "платонски" волео Беатриче и посвећивао јој стихове. :)
 
Dante je stvarao u osvit renesansnog perioda kada jos uvek nije bilo raskršćeno sa srednjovekovnom tradicijom, pa otuda i platonska ljubav. Inace, Bozanstvena komedija, fantastičan spoj srednjovekovnih motiva, renesansnog poleta, antičkih i savremenih ličnosti i dogadjaja, sigurno da spada u najbolja umetnička ostvarenja nastala u Italiji.
 
Dante je stvarao u osvit renesansnog perioda kada jos uvek nije bilo raskršćeno sa srednjovekovnom tradicijom, pa otuda i platonska ljubav. Inace, Bozanstvena komedija, fantastičan spoj srednjovekovnih motiva, renesansnog poleta, antičkih i savremenih ličnosti i dogadjaja, sigurno da spada u najbolja umetnička ostvarenja nastala u Italiji.

Ne samo u Italiji. To je jedno od najboljih dela svetske knjizevnosti. A u Italiji Dantea slave kao boga, a tek posle njega Petrarku i Bokacca. Njegov spomenik stoji ispred crkve Santa croce (Sveti krst), najvece franjevacke crkve na svetu, u kojoj i cuvaju grobno mesto gde je trebao biti sahranjen, u drustvu najvecih velikana kao sto su Michelangelo, Vespucci i dr.
 
Neki tvrde da je originalan naslov Danteovog dela samo ' komedija' zato sto u njegovo vreme nije postojala drama, vec samo tragedija i komedija, a posto je tragedija trebala imati tuzan i tragican svrsetak, kazu da nije imao izbora do da delo nazove komedija.
Moje misljenje je da je Dante delo nazvao komedija da bi nam prikazao koliko je ljudski mozak ogranicen i donekle smesan, jer covekov mozak ustvari ne poznaje granice ali smo mi ti koji ogranicavamo svoja razmisljanja i mogucnosti. Predstavio nam je sve ono sto nas na zivotnom putu i ceka, nekog kasnije a nekog pre, uz to davajuci poruku da vera ne treba biti vezana za religiju niti idealizovati neko bozanstvo vec se vera nalazi u svakom od nas nevezano za bilo kakvog boga.
'Sve religije su jedna'
 
pa... ovako:
tačno je da je orginalni naslov dela Komedija. U novom prevodu koji se pojavio (mislim da ga je radio Kolja Mićević, ako grešim, ispravite me) zadržan je taj, prvobitni naslov. Epitet Božanstvena potiče od tumača Komedije, Bokača i ostalih. Taj epitet je kasnije zadržan u naslovu, pa je onda izbacivan iz naslova itd.

sve ostalo što si napisao je tvoje slobodno tumačenje, koje niko ne treba, naravno, da ti uskraćuje, no nema baš veze sa onim što kaže istorija književnosti.

inače, sam Dante je govoreći o komediji mislio na nešto poput seoske pesme (komos=selo, oda=pesma), a ne komediju u današnjem ili antičkom značenju.
 
pa... ovako:
tačno je da je orginalni naslov dela Komedija. U novom prevodu koji se pojavio (mislim da ga je radio Kolja Mićević, ako grešim, ispravite me) zadržan je taj, prvobitni naslov. Epitet Božanstvena potiče od tumača Komedije, Bokača i ostalih. Taj epitet je kasnije zadržan u naslovu, pa je onda izbacivan iz naslova itd.

sve ostalo što si napisao je tvoje slobodno tumačenje, koje niko ne treba, naravno, da ti uskraćuje, no nema baš veze sa onim što kaže istorija književnosti.

inače, sam Dante je govoreći o komediji mislio na nešto poput seoske pesme (komos=selo, oda=pesma), a ne komediju u današnjem ili antičkom značenju.

Није баш тако. Sephirot је у праву када каже да је Данте дело назвао Комедија јер се срећно завршава, а не због тога што је сматра 'сеоском песмом'.

"Оригинални назив дела био је само Комедија, а Данте га је тако назвао јер су у средњем веку још били нејасни појмови о класичној драми. Наиме, песме које би жалосно почињале а срећно се завршавале називане су комедијама, а оне које би се и жалосно завршавале трагедијама. Назив "Божанствена" дали су јој потоњи читаоци."

Драган Мраовић (превео у Заводу за уџбенике)

а превод Коље Мићевића је заиста један од бољих, прилично опширних тумачења, пуних ерудиције.
 
Није баш тако. Sephirot је у праву када каже да је Данте дело назвао Комедија јер се срећно завршава, а не због тога што је сматра 'сеоском песмом'.

ovo nije moje mišljenje, proizvoljno, već parafraza jednog Danteovog citata, koji imam zapisan, no ne mogu da nađem izvornik trenutno, jer inače nisam sklona da tvrdim nešto tek tako

važna razlika: Dante ne kaže da je to seoska pesma, već: poput seoske pesme

nedovoljno je reći samo srećan završetak (mada nije netačno) i da je zbog toga komedija, zato što tadašnji pojam o komediji sasvim drugačiji

renesansa komediju povezuje sa niskim tonom, a toga kog Dantea nema; počinje surovošću o nekoj pojavi, a završava se srećno - toga u nekom malo drugačijem vidu ima;

kod njega ima srednjevekovnog uspinjanja, kao u vrsti commedia dell'anima (vrsta srednjevekovnog misterija), koja počinje onim što je ljudsko, čega se treba osloboditi, kako bi se kroz pročišćenje došlo do obnove itd.

kod Dantea je veoma važno kombinovanje renesansnih i srednjovekovnih tendencija
 
ovo nije moje mišljenje, proizvoljno, već parafraza jednog Danteovog citata, koji imam zapisan, no ne mogu da nađem izvornik trenutno, jer inače nisam sklona da tvrdim nešto tek tako

važna razlika: Dante ne kaže da je to seoska pesma, već: poput seoske pesme

nedovoljno je reći samo srećan završetak (mada nije netačno) i da je zbog toga komedija, zato što tadašnji pojam o komediji sasvim drugačiji

renesansa komediju povezuje sa niskim tonom, a toga kog Dantea nema; počinje surovošću o nekoj pojavi, a završava se srećno - toga u nekom malo drugačijem vidu ima;

kod njega ima srednjevekovnog uspinjanja, kao u vrsti commedia dell'anima (vrsta srednjevekovnog misterija), koja počinje onim što je ljudsko, čega se treba osloboditi, kako bi se kroz pročišćenje došlo do obnove itd.

kod Dantea je veoma važno kombinovanje renesansnih i srednjovekovnih tendencija

Вадиш се, вадиш се...све то је споредно...чињеница је да је Комедија добила назив Комедија због срећног свршетка! ...Волео бих да видим тај цитат, иако сам скоро сигуран да он нема везе са пореклом назива дела. Због чега сад причаш да ренесанса повезује комедију са ниским тоном? Данте је и даље средњи век по свим класификацијама, иако неки узимају за симболичан почетак ренесансе рођење Петрарке 1304. То што наводиш је крајње ирелевантно за нашу дискусију. Је ли тако?
 
Božanstvenu komediju Dnate piše na toskanskom dijalektu, a taj dijalekat je kasnije uzet za osnovicu italijanskog jezika (toskanski dijalekat najčistiji je od svih, mnogobrojnih italijanskih dijalekata).
Osnovni problem koji je Dante hteo da prevaziđe je verovanje da se spev ne može napisati i izraziti na narodnom jeziku, jer je do tada sve pisano na latinskom jeziku. Božanstvena komedija je najveći srednjovekovni spev napisan na narodnom jeziku.
Dante je dao naziv Komedija zbog jezika na kome je pisao (jez je narodni jezik tada nosio obeležje niskog stila). U 16. veku dodato je Božanstvena.
 
Tacno je Jelizaveta da je to moje slobodno tumacenje Danteovog dela, ali ja mislim da svi mi poznavaoci "Komedije" trebamo da imamo svoju teoriju o tome sta je Dante hteo da kaze jer nakon svega i istoriju su pisali ljudi, a 'Danteolozi' i dan danas raspravljaju o ovom delu i nekim delovima njegovog znacenja.
Ne trebas slepo prihvatati samo ono sto te uci istorija knjizevnosti vec iskazi i svoje misljenje i svoj pogled na ovo delo jednog genija koga mozda niko nije ni shvatio. Ovo delo i treba da posluzi da svako ko ga cita shvati na svoj nacin, relativno, i svako tumacenje je tacno, i moje i tvoje i istoricara knjizevnosti jer to i jeste poenta knjige. Svako od nas u toku zivota prodje pakao, raj i cistiliste sa svim tim izazovima koje je Dante opisao ali je razlika u tome sto svi to dozivljavamo na drugi nacin, i sa tim problemima se borimo onako kako mi mislimo da treba.
 
Tacno je Jelizaveta da je to moje slobodno tumacenje Danteovog dela, ali ja mislim da svi mi poznavaoci "Komedije" trebamo da imamo svoju teoriju o tome sta je Dante hteo da kaze jer nakon svega i istoriju su pisali ljudi, a 'Danteolozi' i dan danas raspravljaju o ovom delu i nekim delovima njegovog znacenja.
Ne trebas slepo prihvatati samo ono sto te uci istorija knjizevnosti vec iskazi i svoje misljenje i svoj pogled na ovo delo jednog genija koga mozda niko nije ni shvatio. Ovo delo i treba da posluzi da svako ko ga cita shvati na svoj nacin, relativno, i svako tumacenje je tacno, i moje i tvoje i istoricara knjizevnosti jer to i jeste poenta knjige. Svako od nas u toku zivota prodje pakao, raj i cistiliste sa svim tim izazovima koje je Dante opisao ali je razlika u tome sto svi to dozivljavamo na drugi nacin, i sa tim problemima se borimo onako kako mi mislimo da treba.

slažem se da je čitalački doživljaj jedno, a oslanjanje na istoriju književnosti drugo

čitalački doživljaj je vrlo individualan, ličan, zavisi od raznih faktora - npr. ovo što si rekao - Svako od nas prolazi pakao, raj itd - to je tvoja, individualno obojena percepcija, tumačenje, zaključak, a to šta je Dante rekao o naslovu svog dela je prilično egzaktno, što opet ne mora da uslovljava naš prvobitni doživljaj dela itd.

kad je tumačenje u pitanju, ja se oslanjam na kombinaciju ličnog, čitalačkog doživljaja i književnoteorijskih i književnoistorijskih znanja (nikako ne prihvatam slepo ono što me uči istorija knj), koja mi ponekad pomognu, a ponekad mi uguše taj prvobitni doživljaj, zavisi od samog dela i dr.
 
Svako ima pravo da ospori neku već postavljenu teoriju i tezu. Argumentima da je obori.
Može i da ima viziju.

Mene baš zanima zbog čega delo ima u naslovu ''komedija''. Takođe sam imala neke podatke da je prvobitno dat samo taj naziv, jer se delo završava srećno.
Ne vidim to kao potencijalni povod za raspravu.

Ono što je interesantno za delo jeste da se u njemu pojavljuje simboličan broj tri, kojim je Dante na neki način opsednut (tri dela, tercine,... Dante se izgubljen u šumi suočava sa trima životinjama... one uzgred simbolišu iskušenja koja vode u greh).

Poslednja reč u svakom delu je ''zvezda''.

Delo može da se interpretira kao alegorija, jer ima dva sloja... Postoji alegorija koju koriste pesnici i alegorija koju koriste teolozi. Sam Dante kaže da pesničkom alegorijom pokušava da objasni šta znači ''gospa filozofija''. Neki tumači su smatrali da je ''Božanstvena komedija'' alegorija ljudske duše koja treba da prođe kroz različite nivoe vođena razumom.

To je ono čega se sad setih...

I da - interesantno je da je Danteu Vergilije bio velika inspiracija, a Vergilijevo delo je asocirano sa - tragedijom.



Ah, vas dvojica... uvek imate neki smešan ''dijalog''... dok ja ne poludim... a onda ukinem Raj, ostane samo Čistilište i Pakao... ;)
 
Ah, vas dvojica... uvek imate neki smešan ''dijalog''... dok ja ne poludim... a onda ukinem Raj, ostane samo Čistilište i Pakao... ;)

E ova opaska ti je zaista odlična! :p

Da, podsetila si me na simboliku broja tri u delu. Evo i ja sam se setio (pored toga što si navela) da se pominju tri žene, sotona ima tri glave...
Upravo kao što si i rekla, strofa stoji u vezi sa stukturom dela, a svaki deo je razdeljen na tri dela. Čistilište i Raj imaju 33 pevanja. Pakao ima 34, mada je Pakao podeljen na devet krugova 3x3.
Savršeno jedinstvo forme i sadržaja!
 
A ti imaš DEVET tekstova u blogu... :D

Odlično, to nisam primetio! :)


Ono što je meni zanimljivo je kako su neki slikari i ilustratori uradili ilustracije Pakla.
Ovo su oni slikari za koje ja znam (ako neko zna više, bilo bi dobro da dopuni ovaj post svojim informacijama).

Bortičeli je prema narudžbini (osamdesetih godina 15. veka) uradio crteže koji predstavljaju ilustraciju Pakla. Prvobitno je bilo pronađeno 94 crteža, a svih 100 je sakupljeno 2000. godiine i prvi put izloženo u Rimu.

Takođe je i Vilijam Blejk prema narudžbini prijatelja uradio 100 akvarela Danteovog dela.

Ilustrator Gustav Dore napravio je 76 ilustracija Pakla, 16 Raja, kao i ilustracije Čistilišta.

Od Salvadora Dalija je ilustracije poručila italijanska vlada, ali desničarske stranke su protestovale zato što je takav zadatak pružen Špancu, pa je vlada odustala od narudžbine. No Dali sam za sebe čini ilustracije.
 
Videla sam da niko nije to napisao, pa evo ja ću, jer je to i najbitniji, najimpresivniji i najzanimljiviji momenat u delu (a nekad i u životu :) ) - Pakao - podela na krugove...
A i skoro da je to postalo deo opšte kulture, mnogi ljudi koji studiraju nauke koje nemaju veze sa književnošću, sećaju se toga (šta je ljudski mozak odlučio da pamti, eh... :) ) ili me pitaju, hoće da nauče, da znaju... :)

1. krug : LIMBO - ispunjavaju ga paganske figure, nehrišćani. Oni nisu bili grešni, ali nisu prihvatali Hrista. (Tu se sreće, recimo, Homer...)

2. krug : BLUDNICI - oni koji su počinili greh pod uticajem požude. Tu se nalazi čuvena epizoda o ljubavnicima. Požuda je predstavljena kao bura i bludnici su stalno njoj izloženi - ona ih nosi i razara.

3. krug: PROŽDRLJIVCI - primorani su da leže u blatu, dok na njih pljušti hladna kiša.

4. krug: LAKOMI I RASIPNICI - nalaze se u neprestanom sukobu, odigrava se bitka između njih. Osuđeni su na neprekidno ponavljanje stvari koje su ih odvele u pakao.

5. krug: GNEVNI I UVREĐENI - to su lice i naličje, dva ekstrema jednog greha.

6. krug: JERETICI, KRIVOTVORCI I BEZBOŽNICI.

7. krug: U ovom krugu opet se pojavljuje karakterističan, neizostavan broj TRI. Tako da ovaj krug karakteriše tri podkruga:

1) oni koji su grešili protiv ljudi;

2) oni koji su grešili protiv sebe - SAMOUBICE (Veruje se da će posle Strašnog suda, tj. II dolaska Hristovog svi dobiti natrag svoja tela, sem njih - oni su osuđeni da uvek borave u nekom drugom telu. Još je interesantno i to da Dante u ovu vrstu greha nasilja nad sobom ubraja i otimanje imanja - to poistovećuje sa samoubistvom.)

3) oni koji su grešili protiv prirode (ophođenja prema njoj).

8. krug: VARALICE, tačnije: ZAVODNICI, LOPOVI, FALSIFIKATORI.
(Čini mi se da ovde postoji deset prstenova.)

9. krug: IZDAJNICI - nalaze se u zamrznutom ledu, a visina uronjavanja zavisi od težine greha. Podeljeni su u četiri zone, a svaka zona nosi ime neke figure iz istorije.
 
8. krug: VARALICE, tačnije: ZAVODNICI, LOPOVI, FALSIFIKATORI.
(Čini mi se da ovde postoji deset prstenova.)


Prva jaruga: u njoj se nakazi čudovište. To čudovište je simbol prevara i čuvar osmog kruga. Tu se nalaze podvodači i zavodnici. Rogati đavoli ih ubijaju bičevima...

Druga jaruga: ovde se nalaze laskavci u reci punoj ljudskog izmeta...

Treća jaruga: tu su simonisti – oni koji trguju crkvenim dobrima. Njihove glave su u rupama, dok im tabani gore u vatri...

Četvrta jaruga: ovde su astrolozi i proroci. Oni hodaju glave okrenute unazad, pa tako ne znaju kuda idu...

Peta jaruga: ovde su smešteni oni koji primaju mito. Oni su utopljeni u smolu i đavoli ih bodu vilama...

Šesta jaruga: ovde su licemeri Oni na sebi nose zlatne plašteve koji su teški kao olovo...

Sedma jaruga: tu su lopovi. Oni sede u jami punoj zmija, a kada ih zmija ujede sami se pretvaraju u zmiju, i bivaju zmija sve dok sami nekog ne ujedu, i tako u krug...

Osma jaruga: tu se nalaze lukavi i prevaranti. Oni gore u vatri. Na primer Dante ovde sreće Odiseja, koji je tu zbog lukavstva...

Deveta jaruga: tu su sejači razora. Oni šetaju u krug, otvaraju im se rane, telo ime se neprestano sakati...

Deseta jaruga: tu se nalaze prevaranti, oni koji se lažno predstavljaju, falsifikatolu. Oni zlostavljaju jedni druge. I svako od njih je različito kažnjen...
 

Back
Top