Dnevnici nashih mladosti...

Butterflies & Hurricane

Butterflies & Hurricane

Ističe se
Poruka
2.322
I tako nadjoh sebe vecheras u situaciji gde prekopavam ormane i vadim sve svoje dnevnike. A pogadjajte, bilo ih je jako mnogo. Sedam na krevet, i krecem da chitam.....

Uvodni deo:

Stranche,
Ako ikad otvorish ovu svesku, a u njoj stihovi,
nemoj se ni truditi da ih razumesh,
jer oni su pisani mojom srecom i mojom tugom,
i samo ja ih mogu razumeti
Ako u ovim pesmama pronadjesh sebe
oprosti srcu mom shto je zelelo da se mesha u zivot svoj
Ako u ovim pesmama pronadjesh neshto
znacesh shta su patnja i bol kad se iskreno voli
Ako u ovim pesmama pronadjesh sebe,
znaj da sam te iskreno volela.

10.10.1995.
""Zeljko, ako ikad budesh prochitao ovu svesku, ako u njoj budesh prepoznao mene, sebe, nas, imam za tebe jednu poruku koja ce vaziti do kraja mog zivota: "E da te bog voli koliko i ja ziveo bi vechno"..."

...Da to je bila jedna od mojih prvih ljubavi, moja prva "duga veza" - 4 meseca...Lagani smeshak mi se razvlachi na usnama...Idemo dalje...

Jednom kada shvatish
da je bilo glupo poigrati se sa mojih 15 godina...
Jednom kada shvatish da sam te volela,
iako sam bila nedorasla balavica
jednom kada shvatish kako mi je bilo
kad sam zadnji put drzala glavu na tvom ramenu...
Jednom kada shvatish....
Bice kasno jer ja vishe necu imati 15 godina...

bla bla bla...Patnja za Zeljkom je bila aktuelna chitavih 20-tak dana...:)
A bogami nije nikad shvatio...:lol: Tim bolje naravno...

Sledeci je bio Mile...Aaauuu shto sam patila za njim. Chak sam i boga spominjala...Ej rekla sam mu da ide :)...sledecim napisanim tekstom:

"Htela sam da viknem, suze su me ugushile,
Htela sam da plachem, a bila sam nema,
Htela sam da ti kazem "volim te",
a ipak sam rekla "Idi!" :lol:

Nego gde stadoh sa temom..I tako ja chitam o Zeljku, Miletu, Filipu, Davoru...x...y...i ne mogu da verujem shta sve chitam. Delove dnevnika necu kopirati, ali ono shto je fascinantno jeste da su isti mehanizmi stupali na snagu i tada isto kao i sada 12 godina kasnije. A ja sam zaista patila svim srcem, duboko, iako su razlozi bili mnogo iracionalniji.

I onda sa zastala i nasmejala se. Pomislila sam na sve one teme na krsti.... moje, i tudje, na sve one proplakane noci, sve one trenutke kada nam se nade chine ponekad izgubljenje...i zapitala se ...chemu to....???
Poshto sam ponovo odluchila da pishem dnevnik, jer shvatih da nema boljih zapisa svoje lichnosti, i boljih secanja od tih, zamishljam sledecu situaciju....
Neke tamo...2000 i ko zna koje..Sedim kao baka, u nekoj fotelji...i poshto sumi se dani oduzili...pozelim da se prisetim svoje mladosti...I setim se...I ovoga sad...I onoga shto ce biti...
I tako...razmishljajuci dodjem do zakljuchka: da nishta nije bitno sem mog zdravlja. A patnjom se zdravlje narushava...
Tako da reshih...u ime svojih buducih penzionerskih dana...da otvorim ovu temu...i da se podsetim da ipak nishta nije toliko strashno...chak i kada nam se chini tako...
Jer smo verovatno vec proshli nekada davno kroz istu tu patnju..i pregurali je...zashto ne bi to uchinili ponovo?

I tako...eto ...barem sam pokushala da prenesem deo svojih misli ovde...

Kakva su vasha iskustva sa dnevnicima?
Kako se osecate posle chitanja istih?
Da li izvodite neke zakljuchke?
 
"U sobi televizor trešti, ne mojom voljom. Boli me glava. Odlazim u drugu sobu da pobegnem od galame. Mrak. Sve se čuje i dalje. Stavljam jastuk preko glave. Ne pomaže. Guram prste u oba ušna kanala. Ne čujem više izvor iritirajućih zvukova. Čujem nešto drugo. Koncentišem se da ustanovim neobične umirujuće zvuke. Blago pištanje pomešano sa dominantnijim brujanjem, kao unutrašnji odjek. Zatvorim oči, osećam kao da sam u svemirskom brodu, putujem daleko na neku drugu planetu. Otkrivam, čitav svemir. "


:-)
 
divlja:
Necu da ih bacim, nego da ih spalim. Kad god mi padne na pamet sopstvena smrt, ja se setim da treba da spalim dnevnike. :lol: Odugovlacim, kao, ok nece to bas sutra.
Kliknite za proširenje...


Ja ni tada nisam imala takve ispade. Oduvek sam nekako smatrala samoubistvo chinom koji strashno osudjujem. Ustvari karakterno se dosta stvari i stavova poklapa. jedina razlika je shto sam sada nekako jacha...i mudrija...
 
ja pisem dnevnik od.....ne znam...od kad sam naucila da pisem...:D
cuvam svoj prvi dnevnik,kako je to slatko,jos uvek nisam lepo znala sva slova.... zapisi tipa "Danas smo imli pasulj u vrticu...",ili "Ja sam zaljubljena u Toma Kruza...","Bora i ja smo se danas vencali...".....:D
nisam sve sacuvala....
neke stvari i danas zabole....
 
moj dnevnik:
rile, ako ikada budes citao ovo, zelim da ti kazem da si trebao da ispostujes osecaj i da stavis vece pare na mancester-celzi iz x-1...
osmeh mi se razvlaci na usnama... idemo dalje...
rile, ako ikada budes citao ovo, zelim da ti kazem da nema veze sto si sve pare sprckao u kafani i sto si zadnje iz dzepa dao na muziku... para dodje i prodje, muzika ostaje zauvek...
i, citajuci ovo... zelim da kazem... jednom... kad budem sedeo u kafani i imam osecaj za neku utakmicu... stavim pare, jer, kad dobijem pare, nema patnje... a cim nema patnje - dani se produzavaju a ja duze zivim.. a kad duze zivim, gledam vise utakmica na koje se kladim - dobijem pare - nema patnje - duzi zivot - vise utak... oh, devla... mislim da sam otkrio tajnu dugovecnosti pevacice Sher...
 
Joj ja svaki put kad uzmem da procitam nesto iz dnevnika koji sam pisala od osnovne skole crknem sama sebi od smeha. Bila sam zaljubljena u jednog decka u osnovnoj skoli i u dnevniku bukvalno to izgleda ovako: "danas sam ga videla", "danas se ocesao o moju jaknu", "danas smo se sreli u sali za fizicko"... naravno on nije ni znao da postojim. Sad mi sve to tako smesno. Ima tu jos mnogo toga.
Inace pisem dnevnik i dalje, redje naravno ali zelim kad budem stara da uzmem i da ih citam, naravno ako mi se ne desi nesto pre toga.
A imamo moje drugarice i ja jos jedan dnevnik gde pisemo zajednicke neke smesne situacije, pa ponekad kad se skupimo vristimo od smeha
 
Butterflies & Hurricane:
Nego gde stadoh sa temom..I tako ja chitam o Zeljku, Miletu, Filipu, Davoru...x...y...i ne mogu da verujem shta sve chitam. Delove dnevnika necu kopirati, ali ono shto je fascinantno jeste da su isti mehanizmi stupali na snagu i tada isto kao i sada 12 godina kasnije. A ja sam zaista patila svim srcem, duboko, iako su razlozi bili mnogo iracionalniji.
Kliknite za proširenje...

Butterflies & Hurricane:
I tako...razmishljajuci dodjem do zakljuchka: da nishta nije bitno sem mog zdravlja. A patnjom se zdravlje narushava...
Tako da reshih...u ime svojih buducih penzionerskih dana...da otvorim ovu temu...i da se podsetim da ipak nishta nije toliko strashno...chak i kada nam se chini tako...
Jer smo verovatno vec proshli nekada davno kroz istu tu patnju..i pregurali je...zashto ne bi to uchinili ponovo?
Kliknite za proširenje...

Слажем се са болдованим. Увек се треба тога сетити кад је тешко.

Ипак, не могу да разумем људе који увек изнова понављају исте грешке и изнова пате због истих ствари. Осим ако не спадају у оне који уживају да пате, али ајде да такве искључим из разматрања.

Сваки пут кад је тешко, мора се извући нека поука и што је теже, то је отрежњење јаче и закључак кориснији. И онда следећи пут може само бити безболније и краткотрајније.:D
 
storm cloud:
Слажем се са болдованим. Увек се треба тога сетити кад је тешко.

Ипак, не могу да разумем људе који увек изнова понављају исте грешке и изнова пате због истих ствари. Осим ако не спадају у оне који уживају да пате, али ајде да такве искључим из разматрања.

Сваки пут кад је тешко, мора се извући нека поука и што је теже, то је отрежњење јаче и закључак кориснији. И онда следећи пут може само бити безболније и краткотрајније.:D
Kliknite za proširenje...


Pa dobro Storm, ***** mu misha, zar stvarno mislish da sam uspela da ponavljam sve vreme iste greshke, i tako 12 godina? Pa mislim bilo bi malo previshe...:lol:
Ali ono shto je zaista ostalo vrlo slichno (da ne kazem isto) su sopstveni mehanizmi
koji dolaze do izrazaja kad mi je teshko....
Prochitala sam chak i neke iste rechenice kojih se i sada drzim. To me je zaista shokiralo.
A da sam tada bila nezrela, naivnija, da sam uchila na nekim drugim greshkama...itd...to sve stoji...
 
Butterflies & Hurricane:
I tako nadjoh sebe vecheras u situaciji gde prekopavam ormane i vadim sve svoje dnevnike. A pogadjajte, bilo ih je jako mnogo. Sedam na krevet, i krecem da chitam.....

Uvodni deo:

Stranche,
Ako ikad otvorish ovu svesku, a u njoj stihovi,
nemoj se ni truditi da ih razumesh,
jer oni su pisani mojom srecom i mojom tugom,
i samo ja ih mogu razumeti
Ako u ovim pesmama pronadjesh sebe
oprosti srcu mom shto je zelelo da se mesha u zivot svoj
Ako u ovim pesmama pronadjesh neshto
znacesh shta su patnja i bol kad se iskreno voli
Ako u ovim pesmama pronadjesh sebe,
znaj da sam te iskreno volela.

10.10.1995.
""Zeljko, ako ikad budesh prochitao ovu svesku, ako u njoj budesh prepoznao mene, sebe, nas, imam za tebe jednu poruku koja ce vaziti do kraja mog zivota: "E da te bog voli koliko i ja ziveo bi vechno"..."

...Da to je bila jedna od mojih prvih ljubavi, moja prva "duga veza" - 4 meseca...Lagani smeshak mi se razvlachi na usnama...Idemo dalje...

Jednom kada shvatish
da je bilo glupo poigrati se sa mojih 15 godina...
Jednom kada shvatish da sam te volela,
iako sam bila nedorasla balavica
jednom kada shvatish kako mi je bilo
kad sam zadnji put drzala glavu na tvom ramenu...
Jednom kada shvatish....
Bice kasno jer ja vishe necu imati 15 godina...

bla bla bla...Patnja za Zeljkom je bila aktuelna chitavih 20-tak dana...:)
A bogami nije nikad shvatio...:lol: Tim bolje naravno...

Sledeci je bio Mile...Aaauuu shto sam patila za njim. Chak sam i boga spominjala...Ej rekla sam mu da ide :)...sledecim napisanim tekstom:

"Htela sam da viknem, suze su me ugushile,
Htela sam da plachem, a bila sam nema,
Htela sam da ti kazem "volim te",
a ipak sam rekla "Idi!" :lol:

Nego gde stadoh sa temom..I tako ja chitam o Zeljku, Miletu, Filipu, Davoru...x...y...i ne mogu da verujem shta sve chitam. Delove dnevnika necu kopirati, ali ono shto je fascinantno jeste da su isti mehanizmi stupali na snagu i tada isto kao i sada 12 godina kasnije. A ja sam zaista patila svim srcem, duboko, iako su razlozi bili mnogo iracionalniji.

I onda sa zastala i nasmejala se. Pomislila sam na sve one teme na krsti.... moje, i tudje, na sve one proplakane noci, sve one trenutke kada nam se nade chine ponekad izgubljenje...i zapitala se ...chemu to....???
Poshto sam ponovo odluchila da pishem dnevnik, jer shvatih da nema boljih zapisa svoje lichnosti, i boljih secanja od tih, zamishljam sledecu situaciju....
Neke tamo...2000 i ko zna koje..Sedim kao baka, u nekoj fotelji...i poshto sumi se dani oduzili...pozelim da se prisetim svoje mladosti...I setim se...I ovoga sad...I onoga shto ce biti...
I tako...razmishljajuci dodjem do zakljuchka: da nishta nije bitno sem mog zdravlja. A patnjom se zdravlje narushava...
Tako da reshih...u ime svojih buducih penzionerskih dana...da otvorim ovu temu...i da se podsetim da ipak nishta nije toliko strashno...chak i kada nam se chini tako...
Jer smo verovatno vec proshli nekada davno kroz istu tu patnju..i pregurali je...zashto ne bi to uchinili ponovo?

I tako...eto ...barem sam pokushala da prenesem deo svojih misli ovde...

Kakva su vasha iskustva sa dnevnicima?
Kako se osecate posle chitanja istih?
Da li izvodite neke zakljuchke?
Kliknite za proširenje...
Sramota, nijedan Ajgor ti se nije potkrao, a neke vrsne urmašice patiju za istim! :D

Obsećam se UspRomenara, pitanjaca u slikovnici... među njima i onog: A Vaši intimni odnosi s Jezdom i Dafinom? :lol:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top