Duh Sekire
Iskusan
- Poruka
- 6.686
Upravo sam dobio ovaj tekst o fascinaciji jednim poznatim glumcem, koji bez ikakvih izmena prenosim
ZVONKO KARANOVIĆ
ŠVARCENEGER, NOĆI U BELOM SATENU
Najdraži, Arni
ti makar dobro znaš da sam oduvek
govorio da je novac najvažniji u životu. Jeste,
govorio sam, ali u međuvremenu sam otkrio
da život nema smisla bez ljubavi. Da, život
nema smisla bez ljubavi, dobro si čuo. Liči na
jeftinu romantiku, ali nije.
Zaljubio sam se i sve
se u mom životu promenilo.
Još uvek ne pogađaš zašto ti sve ovo
pišem? Znam da ne voliš okolišanje i zato
ću odmah da pređem na stvar: progone me
erotski snovi u kojima smo nas dvojica glavni
protagonisti. Tačnije, tvoji gluteusi su moji
erotski snovi. Otkrio sam da su tvoji gracialisi
na mojim ramenima vrhunac erotike dostojne
samih bogova. I od te pomisli ne mogu da se
uspavam.
Ne znam kako da nazovem svoju
opsesiju tobom. Razdirućom požudom? Fatalnom
prenapregnutošću? Ne znam. Zbunjen je
i moj psihijatar. Ali, nije ni važno. Osećam se
pomalo uzvišeno kada pomislim da su možda
još jedino Oskar Vajld i Marsel Prust drhtali pri
pomisli na svoje voljene, kao što ja drhtim pri
pomisli na tebe.
Ne veruješ mi? A da li ti nešto znači
ako ti kažem da sam spreman da te čekam do
kraja svog života? Spreman i na samoubistvo
ukoliko me odbiješ. Ionako moj život neće
imati smisla, ako me ne želiš.
Izvini što ću upotrebiti nerazumljiv
jezik poezije, ali meni neuzvraćena ljubav liči
na vagon čokoladnih bombona prosutih pored
pruge! To je nešto najtužnije što mogu da zamislim.
Ako ne razumeš ove suptilne jezičke fi gure, evo nečeg jednostavnijeg:
zamisli da imaš 100 redenika sa po 100 metaka. Bilo bi
tužno da tolika municija čami u nekom magacinu. Još tužnije je ako bi
to bila ljubavna municija. Mogao bi da pucaš u mene do kraja života.
10.000 metaka, 10.000 pogodaka, 10.000 smrti, Arni. Zamisli samo.
I onda bi večnost bila nadohvat ruke, zar ne?
I još nešto: naručio sam da se izrade lutke s našim likovima
u prirodnoj veličini. Držim ih u spavaćim sobama i svakodnevno se
igram sa njima. U prvoj sobi ti si Ken a ja sam Barbi. Ti imaš odelo
s otkopčanim šlicem, a ja nosim pink venčanicu, sa halterima ispod
i vonder bra napunjenim najmekšim egipatskim pamukom. U drugoj,
ja sam Ken, a ti si Barbi. Ja sam marinac u maskirnoj uniformi, a ti si
stidljiva kratkovida studentkinja u dokolenicama. U trećoj sobi ti si Ken
i ja sam Ken. Spavamo zagrljeni.
Ha, ha, ha... ma samo se šalim...
Nego, slušaj me, Arni,
da se više ne zamlaćujem ovim fi ngiranim ljubavnim pismom...
Došao sam u posed onoga za čim tragaš godinama, pa ti predlažem da
sutra dođeš u moj ofi s. Pogađaš, to su oni fi lmovi. E, sad su kod mene.
Platio sam ih čitavo bogatstvo, ali sam zaista uživao u svakoj sekundi
dok sam ih gledao. Kakve pikanterije...
Znam, znam, davno je to bilo. Još uvek si bio anonimna gomila
mišića, držali su te na ledu za potpis prvog velikog ugovora. Ako ti je
neka uteha, nisi jedini koji je bio u mašini. Seti se samo Merlinke, teško
je i prebrojati kite koje je morala da ispuši pre nego što je dobila svoju
prvu glavnu ulogu. A šta si ti očekivao? Da ti odmah prostru crveni
tepih, usele te u vilu i daju jahtu da se vozikaš?
Jeste, sve je to moralo da se odradi. Nisi jedini koji je tužno
cvileo i stiskao zube dok ga je gomila producenata i asistenata jahala,
jahala, jahala... a ti si tražio još, još, još... morao si, znam.
Naravno, na kraju, sve se to isplatilo.
Karijera je sveta krava svakog provincijalca.
Posebno mi je drag onaj snimak na kome, sa suzama u očima,
grizeš zeleni kožni kauč dok ti veliki Papa Šlezinger nabija džinovski
dildo. Prilično patetično u odnosu na tvoje kasnije uloge.
Ako si uspeo da ovo pismo pročitaš dovde, sigurno si besan i
panično razmišljaš kako da dođeš do tih fi lmova? Da ih nekako otkupiš,
je l da?
Ne šizi, Arni, i ne pokušavaj da me dobiješ na mobilni. Isključio
sam sve telefone. Prvo prespavaj a onda dođi sutra do mene. Da li
bi ti ovog puta više odgovarao crveni kauč? Ne znam koliko brzo se
adaptiraš na boje. E, moj Arni, da sam se ja pitao, ne bi bilo ni dilda, ni
plastike, ni onoliko ljudi uključenih u ceo taj cirkus. Izabrao bih intimu,
noći u belom satenu. U krajnjem slučaju perje ili balet po krevetima i
jastucima.
Ha, ha, ha... Opet se samo šalim...
Dragi moj prijatelju,
rođen si pod srećnom zvezdom. Ima nas tek nekoliko koji te
iskreno volimo. Ako još nisi odustao od čitanja ovog pisma, ili ga do
sada nisi zgužvao i bacio, onda sutra zaista dođi do mene u ofis da ti
dam fi lmove. Bez naplate i ucenjivanja.
Sve ovo do sada je bila samo mala šala.
Recimo da to bude moj rođendanski poklon tebi. Da više ne
brineš o prošlosti za koju znam da te toliko opterećuje. Opusti se. Koliko
puta da ponavljam da sam ti iskreni prijatelj. Ne mogu valjda da
dopustim da moj budući guverner toliko brine zbog nekih amaterskih
fi lmova iz daleke, daleke prošlosti.
I samo da znaš da sam ih zaista skupo platio. Uveren sam
da ćeš to znati da ceniš kada jednog dana postaneš prvi čovek
Kalifornije.
Tvoj Sly
P. S. Ono na zelenom kauču je zaista antologijska scena. I one suze u
očima. Sjajno, zaista...
ZVONKO KARANOVIĆ
ŠVARCENEGER, NOĆI U BELOM SATENU
Najdraži, Arni
ti makar dobro znaš da sam oduvek
govorio da je novac najvažniji u životu. Jeste,
govorio sam, ali u međuvremenu sam otkrio
da život nema smisla bez ljubavi. Da, život
nema smisla bez ljubavi, dobro si čuo. Liči na
jeftinu romantiku, ali nije.
Zaljubio sam se i sve
se u mom životu promenilo.
Još uvek ne pogađaš zašto ti sve ovo
pišem? Znam da ne voliš okolišanje i zato
ću odmah da pređem na stvar: progone me
erotski snovi u kojima smo nas dvojica glavni
protagonisti. Tačnije, tvoji gluteusi su moji
erotski snovi. Otkrio sam da su tvoji gracialisi
na mojim ramenima vrhunac erotike dostojne
samih bogova. I od te pomisli ne mogu da se
uspavam.
Ne znam kako da nazovem svoju
opsesiju tobom. Razdirućom požudom? Fatalnom
prenapregnutošću? Ne znam. Zbunjen je
i moj psihijatar. Ali, nije ni važno. Osećam se
pomalo uzvišeno kada pomislim da su možda
još jedino Oskar Vajld i Marsel Prust drhtali pri
pomisli na svoje voljene, kao što ja drhtim pri
pomisli na tebe.
Ne veruješ mi? A da li ti nešto znači
ako ti kažem da sam spreman da te čekam do
kraja svog života? Spreman i na samoubistvo
ukoliko me odbiješ. Ionako moj život neće
imati smisla, ako me ne želiš.
Izvini što ću upotrebiti nerazumljiv
jezik poezije, ali meni neuzvraćena ljubav liči
na vagon čokoladnih bombona prosutih pored
pruge! To je nešto najtužnije što mogu da zamislim.
Ako ne razumeš ove suptilne jezičke fi gure, evo nečeg jednostavnijeg:
zamisli da imaš 100 redenika sa po 100 metaka. Bilo bi
tužno da tolika municija čami u nekom magacinu. Još tužnije je ako bi
to bila ljubavna municija. Mogao bi da pucaš u mene do kraja života.
10.000 metaka, 10.000 pogodaka, 10.000 smrti, Arni. Zamisli samo.
I onda bi večnost bila nadohvat ruke, zar ne?
I još nešto: naručio sam da se izrade lutke s našim likovima
u prirodnoj veličini. Držim ih u spavaćim sobama i svakodnevno se
igram sa njima. U prvoj sobi ti si Ken a ja sam Barbi. Ti imaš odelo
s otkopčanim šlicem, a ja nosim pink venčanicu, sa halterima ispod
i vonder bra napunjenim najmekšim egipatskim pamukom. U drugoj,
ja sam Ken, a ti si Barbi. Ja sam marinac u maskirnoj uniformi, a ti si
stidljiva kratkovida studentkinja u dokolenicama. U trećoj sobi ti si Ken
i ja sam Ken. Spavamo zagrljeni.
Ha, ha, ha... ma samo se šalim...
Nego, slušaj me, Arni,
da se više ne zamlaćujem ovim fi ngiranim ljubavnim pismom...
Došao sam u posed onoga za čim tragaš godinama, pa ti predlažem da
sutra dođeš u moj ofi s. Pogađaš, to su oni fi lmovi. E, sad su kod mene.
Platio sam ih čitavo bogatstvo, ali sam zaista uživao u svakoj sekundi
dok sam ih gledao. Kakve pikanterije...
Znam, znam, davno je to bilo. Još uvek si bio anonimna gomila
mišića, držali su te na ledu za potpis prvog velikog ugovora. Ako ti je
neka uteha, nisi jedini koji je bio u mašini. Seti se samo Merlinke, teško
je i prebrojati kite koje je morala da ispuši pre nego što je dobila svoju
prvu glavnu ulogu. A šta si ti očekivao? Da ti odmah prostru crveni
tepih, usele te u vilu i daju jahtu da se vozikaš?
Jeste, sve je to moralo da se odradi. Nisi jedini koji je tužno
cvileo i stiskao zube dok ga je gomila producenata i asistenata jahala,
jahala, jahala... a ti si tražio još, još, još... morao si, znam.
Naravno, na kraju, sve se to isplatilo.
Karijera je sveta krava svakog provincijalca.
Posebno mi je drag onaj snimak na kome, sa suzama u očima,
grizeš zeleni kožni kauč dok ti veliki Papa Šlezinger nabija džinovski
dildo. Prilično patetično u odnosu na tvoje kasnije uloge.
Ako si uspeo da ovo pismo pročitaš dovde, sigurno si besan i
panično razmišljaš kako da dođeš do tih fi lmova? Da ih nekako otkupiš,
je l da?
Ne šizi, Arni, i ne pokušavaj da me dobiješ na mobilni. Isključio
sam sve telefone. Prvo prespavaj a onda dođi sutra do mene. Da li
bi ti ovog puta više odgovarao crveni kauč? Ne znam koliko brzo se
adaptiraš na boje. E, moj Arni, da sam se ja pitao, ne bi bilo ni dilda, ni
plastike, ni onoliko ljudi uključenih u ceo taj cirkus. Izabrao bih intimu,
noći u belom satenu. U krajnjem slučaju perje ili balet po krevetima i
jastucima.
Ha, ha, ha... Opet se samo šalim...
Dragi moj prijatelju,
rođen si pod srećnom zvezdom. Ima nas tek nekoliko koji te
iskreno volimo. Ako još nisi odustao od čitanja ovog pisma, ili ga do
sada nisi zgužvao i bacio, onda sutra zaista dođi do mene u ofis da ti
dam fi lmove. Bez naplate i ucenjivanja.
Sve ovo do sada je bila samo mala šala.
Recimo da to bude moj rođendanski poklon tebi. Da više ne
brineš o prošlosti za koju znam da te toliko opterećuje. Opusti se. Koliko
puta da ponavljam da sam ti iskreni prijatelj. Ne mogu valjda da
dopustim da moj budući guverner toliko brine zbog nekih amaterskih
fi lmova iz daleke, daleke prošlosti.
I samo da znaš da sam ih zaista skupo platio. Uveren sam
da ćeš to znati da ceniš kada jednog dana postaneš prvi čovek
Kalifornije.
Tvoj Sly
P. S. Ono na zelenom kauču je zaista antologijska scena. I one suze u
očima. Sjajno, zaista...
