"Jutros, kraljice moja,

Taisa

Taisa

Domaćin
Poruka
3.239
kada su ustajali čestiti građani na dnevne poslove,
i kad su prestali lajati crni psi mojih žudnja,
polumrtvog tela od ružne noći,
sa razrivenom dušom od nesna i nemilosti,
videh te opet,
u snu! " (D. Mitrinović, SAN)

O neostvarenim ljubavima, kojih se san seća ponekad, san iz koga ne želite da se probudite....

ili

samo san iz koga ne želite da se probudite.
 
Da ostane, a ako ti je u neposrednoj blizini sve se razbukta još više. Ja se u taj san nasilno vraćam, makar budna u mislima. Može se sanjati i "nešto" i "negde" gde ti je dobro biti i što više voliš od neostvarene ljubavi, ali meni su ovi snovi najlepši.

A desi se i da sanjaš nekoga o kome nikada nisi razmišljao i od tog dana ga i sanjaš i primećuješ.

Interesantno je da je to najčešće obostrano.
 
@Taisa,
Nisam sigurna da sam baš najbolje skapirala temu: misliš li na neostvarene ljubavi o stvarnim osobama, koje smo videli, u koje smo bili zaljubljeni, ljubavi čijoj smo se realizaciji nadali i priželjkivali, a nisu se desile...?

Ili neostvarene u onom smislu da maštamo o nekom tamo imaginarnom i nedodirljivom... iz sna... ili o nekom jednom opaženog u prolazu, recimo...?
 
".....Hod je vilin mlogo dični na Avrorin kada šeće,
od srebrnog svoga praga nad proljećem kad se kreće;
zrak je vile mladolike tako krasan ka Atine,
ogledalo i mazanje preziru joj čerte fine.
Ustav’ luno, b’jela kola, produži mi čase mile,
kad su sunce nad Inopom ustaviti mogle vile.
Prelesnicu kako vidim, zagrlim je kv bog veli,
uvedem je pod šatorom k ispunjenju svetoj želji.
Pri zrakama krasne lune, pri svjećici zapaljenoj
plamena se spoji duša ka dušici raskaljenoj
i cjelivi božestveni dušu s dušom dragom sliju.
Ah, cjelivi, boža mana, sve prelesti rajske liju!
Cjelitelni balsam sveti najmirisni aromati
što je nebo zemlji dalo na usne joj stah sisati.
Sovršenstvo tvorenija, tainstvene sile bože,
ništa ljepše nit’ je kada niti od nje stvorit može!
Malena joj usta slatka, a angelski obraščići –
od tisuće što čuvstvujem jednu ne znam sada reći!
Snježana joj prsa okrugla, a strecaju svetim plamom,
dv’je slonove jabučice na njih dube slatkim mamom;
crna kosa na valove niz rajske s igra grudi...
O divoto! Čudo smrtni ere sada ne poludi!
B’jela prsa gordija su pod crnijem valovima
no planina gordeljiva pod vječnijem snjegovima
na izlazak kad je sunca sa ravnine cv’jetne gledim,
kroz mrežicu tanke magle veličinu kad joj sl’jedim.
Igram joj se s jabukama – dva svijeta srećna važe,
k voshištenju besmrtnome lišenika sreće draže;
znoj lagani s njenom kosom s zanešene tarem glave...
Druge sreće, malo važne, za nju bi da, i sve slave.
Ne miču se usta s ustah – cjeliv jedan noći c’jele!
Jošt se sitan ne naljubih vladalice vile b’jele;
svezala se dva pogleda magičeskom slatkom silom,
kao sunce s svojim likom kada leti nad pučinom.
Luna bježi s horizonta i ustupa Febu vladu,
tad iz vida ja izgubim divotnicu moju mladu! "

Niko drugi nego sam, Petar II Petrović Njegoš.
 
Sokolica_M:
@Taisa,
Nisam sigurna da sam baš najbolje skapirala temu: misliš li na neostvarene ljubavi o stvarnim osobama, koje smo videli, u koje smo bili zaljubljeni, ljubavi čijoj smo se realizaciji nadali i priželjkivali, a nisu se desile...?

Ili neostvarene u onom smislu da maštamo o nekom tamo imaginarnom i nedodirljivom... iz sna... ili o nekom jednom opaženog u prolazu, recimo...?
Kliknite za proširenje...

Naravno o stvarnim osobama.
 
Bila sam jednom tako zaljubljena, tako klinački ludo, projektovala sam slike mene i njega u budućnosti - to su bila sanjarenja, svakodnevna, slatka... (i tema je slatka :))
... ali sad mi iz ove perspektive to ne deluje čarobno kao tad, prestala sam da priželjkujem te romaneskne ljubavi, pune čežnje i neostvarene strasti... nekako, želim nešto realno, neka je i bol, ali neka je i stvarna, neka je i svađa, ali da nije plovljenje u oblacima...
Jedna moja drugarica je to opisala kako smo sada zašle u fazu da kad sa nekim vidimo da ne može nešto da bude, odmah tu kidamo svaku imaginaciju...
Ali trudim se da bar u zdravim količinama zadržim budno sanjanje o nekom (ali da ne pređe u iluziju)... Već neko vreme mi se dopada neki momak što ga stalno srećem po gradu... i samo se gledamo... i to mi je i biće mi još neko vreme simpatično, ali pazim se da ne preteram, da ne ostane samo na pogledima...
Mislim nekad o njemu pred spavanje, poželim da ga vidim, razočaram se u noć kad ga ne vidim, da ga bar krajičkom oka ''ukradem''...
Ali moji snovi - na javi postali su pomalo i erotski, a ne samo romantični, pa stadoh sa njima... :)
 
Ja imam i slučaj - skorašnji - da sam sanjala nekog muškarca, mnogo lepog, čini mi se da bih ga prepoznala kad bih ga srela, toliko mi se urezao u sećanje, kako je tu negde, blizu mene, a opet se ne dodirujemo i ne pričamo... Mada, nije u snu bio baš ''neostvaren'', pošto mi se čini da sam rekla u snu kako čekam njegovo dete. :) A da glupost bude veća, na kraju sna se pojavljuje jedan muškarac iz mog života i ja konstatujem u sebi kako ću uvek da žalim što sa njim nemam dete. :) U snu mi to nije bilo smešno, pa ni kad sam se probudila, ali sad mi zvuči idiotski i nema veze sa temom...
Ipak neću da brišem, baš se fino osetih kad je ovo sad izašlo iz mene... :)
 
Meni se desi da sanjam nekoga čija nikada neću biti i čija nikada nisam ni mogla biti, sanjam da smo bliski, zagrljeni i taj san želim da produžim i iz nekog razloga znam da iako ništa nije izgovoreno, da je postojalo i da postoji.

Na javi si sa nekim ko je tvoj i čija si zauvek i koga voliš najviše, ali, pa i on sanja, verovatno, tj. sigurno sanja. :D
 
Ne znam, lepo mi je kad sanjam neostvarene ljubavi, jer sa njima u snu se dešava nešto uvek ispunjeno radošću... i neopisivo bajkovito... :) Tad mi se ne budi...
Ali kad sanjam ostvarenu - nazovi ljubav - bivšeg momka, onda mi je obavezno mučno i tog dana mi se ne ustaje iz kreveta... Mada... uvek sanjam ili da vodim ljubav sa njim ili da me ostavlja (i gore mi je nego kad je bilo stvarno)...
 
Sokolica_M:
Ne znam, lepo mi je kad sanjam neostvarene ljubavi, jer sa njima u snu se dešava nešto uvek ispunjeno radošću... i neopisivo bajkovito... :) Tad mi se ne budi...
Ali kad sanjam ostvarenu - nazovi ljubav - bivšeg momka, onda mi je obavezno mučno i tog dana mi se ne ustaje iz kreveta... Mada... uvek sanjam ili da vodim ljubav sa njim ili da me ostavlja (i gore mi je nego kad je bilo stvarno)...
Kliknite za proširenje...

Boldovano proterati iz snova dekretom!:D
 
Sokolica_M:
Ne znam, lepo mi je kad sanjam neostvarene ljubavi, jer sa njima u snu se dešava nešto uvek ispunjeno radošću... i neopisivo bajkovito... :) Tad mi se ne budi...
Ali kad sanjam ostvarenu - nazovi ljubav - bivšeg momka, onda mi je obavezno mučno i tog dana mi se ne ustaje iz kreveta... Mada... uvek sanjam ili da vodim ljubav sa njim ili da me ostavlja (i gore mi je nego kad je bilo stvarno)...
Kliknite za proširenje...



Ja ne sanjam neostvarene ljubavi. To je istina. Ali u zadnjih par meseci sanjam bivsheg, i nije mi jasno zashto, jer ne postoji nikakva vrsta razmishljanja ili kontakta sa njim pre sna, a bogami ni posle.Naravno nije u pitanju nikakv sex, vec totalno drugachije stvari....I smara me to. Podsvest mi konstantno kopa neshto shto treba da ostane zaboravljeno.
Nije vredan toga na kraju krajeva....
 
Dešavali su mi se takvi sni ranije...
Ponekad mi se i sada dese..
I stalno su vezani za jednu osobu...
Poneki su se, što je najgore od svega, i ostvarili...
I sada se plašim kada ga sanjam...
Jer nisam sigurna da želim da mi se ostvari...
Iako je u pitanju moja nedosanjana ljubav..
Valjda nekim delom sebe želim da to i ostane...
 
"Običaji sna

Čim probudim sneg pod travom,
pregazi me zob. U snu je tako.
Ništa ne možeš čuđenjem.
Raduješ se izgrebenih očiju. Samo voliš.

Nikad ne bih umela da naložim vatru
da me on ne obasja pre no što teturajući se
upadam u bazen zore
koja me produžuje jatima svega. U snu je tako.

Jos teže je donositi odluke protivne danu.
Kad ljubavi drugoj razapne zamke, one su od pređe
u koju me predući upreda. U snu je tako:
kad volim, ni budnoj mi ništa
beskraj ne može." (O. DAVIČO)
 
Butterflies & Hurricane:
Ja ne sanjam neostvarene ljubavi. To je istina. Ali u zadnjih par meseci sanjam bivsheg, i nije mi jasno zashto, jer ne postoji nikakva vrsta razmishljanja ili kontakta sa njim pre sna, a bogami ni posle.Naravno nije u pitanju nikakv sex, vec totalno drugachije stvari....I smara me to. Podsvest mi konstantno kopa neshto shto treba da ostane zaboravljeno.
Nije vredan toga na kraju krajeva....
Kliknite za proširenje...

Upravo.
I kod mene ne postoji nikakva veza, ni susret pre sna, a ni posle... Pominjanje... pa ovo na Forumu (znači, Forum je kriv :) ), ali u RL niti ga nešto pominjem niti razmišljam posebno...
Sad me uplaši. Ko zna šta moja podsvest sve čuva. :)
 
Sanjala sam i jednog druga (''druga'')... Uh... kako mi je posle bilo kad ga vidim, a samo mi slike sna iskrsnu pred očima...
Ali bolje da ostane nedosanjan...

I naći ću valjda i ja neki stih do sutra, da i ja konja za trku imam... Mislim, setiću se valjda... ;)
 
felix the cat:
Dešavali su mi se takvi sni ranije...
Ponekad mi se i sada dese..
I stalno su vezani za jednu osobu...
Poneki su se, što je najgore od svega, i ostvarili...
I sada se plašim kada ga sanjam...
Jer nisam sigurna da želim da mi se ostvari...
Iako je u pitanju moja nedosanjana ljubav..
Valjda nekim delom sebe želim da to i ostane...
Kliknite za proširenje...

Da, nedosanjana.To je ljubav za snove, a ipak živa i postoji i on postoji, da li me sanja i voli ne znam i ako saznam rasplinuće se san, ali ipak mislim, da da, da i on mene sanja, a možda se samo čudi otkud ja u njegovom snu.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top