Da bi se pošlo u pravcu potvrde osnovanih sumnji neophodno je zapitati se několiko pitanja:
- Koji je Mažuranićev maternji jezik i dijalekat?
Рођен у Новом Винодолском. По предању, породица Мажуранића некад се презивала Јанковић и потичу од котарског сердара Стојана Јанковића. Школовао се прво на немачком, после на латинском, а знао је и италијански и мађарски, касније и енглески, француски и све словенске језике. Прву песму је испевао на ''словинском'' језику, испевао је у качићевском народном духу. Наставио је да пише на мађарском, а тридесетих година 19. века приступа Илирском (јужнословенском) покрету и тада штампа своју прву збирку песама на народном језику. Гај је тада већ увео штокавски ијекавски (источнохерцеговачки - Вуков и дубровачки) као основу књижевног језика. На том језику Мажуранић је испевао и допуну Гундулићевом ''Осману''.
- Kolika je mogla biti Mažuranićeva upućenost u događaje u Istočnoj Hercegovini o kojima ep pripověda?
Мажуранићев шурак Димитрија Деметер уређивао је алманах ''Искра'', па је тражио од зета да напише нешто за њега. (Допуну Гундулићевог ''Османа'' Мажуранић је ткаође написао по наруџбини Матице илирске). Новинске вести увелико су доносиле извештаје о догађањима у Црној Гори. Гајеве Народне новине су писале читаве фељтоне о Боју на Мљетичку. 1844. долази у Карловац један Црногорац чије је приповедање о тим догађајима оставило дубоки траг на Мажуранића. О томе сведочи у својим сећањима Мажуранићев син. Мажуранићев брат Антун био је у Црној Гори 1841. значи, непосредно после Боја на Мљетичку и то код владике Његоша. Мажуранић је од литературе користио и Вукову студију ''Црна Гора и Црногорци'' (на немачком), затим путопис Вијале де Сомијера на фрнцуском (да не куцам сад тачан назив) и монографиу Ами Бујеа.
Међтум, колико год се припремао, ипак је направио бројне пропусте - што један Црногорац никад не би:
- Новица није био ни Турчин ни потурица
- Ченгићи никад нису живели у Стоцу
- догађај се одиграо на Мљетичку, не у Гацком
- Тушину је преместио у Морачу...
- Čime se bavio Mažuranić u doba, tj. do pet godina prě prve objave děla?
Рекох већ: Мажуранић је био истакнути припадник илирског покрета. Писао је филозофске, књижевне и политичке списе, поезију, допунио ''Османа'', преводио књижевна дела са латинског, италијанског, француског, енглеског и немачког.У то време живео је у Карловцу, био је чиновник у градском магистрату и правник по занимању. 1841. почиње активније да се бави политиком, а тек 1861. постаје хрватски бан.
- Gdě bi sve trěbalo da se traga za originalnom rukopisom kao i prědloškom za štampu?
Не знам да ли и где је сачуван његов рукопис. Зашто је то битно?
- U kakvim su odnosima bili Njegoš i Mažuranić; kada i kako su se upoznali?
Не знам да ли су се познавали. Мажуранић никада није био у Црној Гори. Мрзи ме сад да копам по књигама да тражим тај податак. Уистину - небитан је!
Оно што је заједничко Његошу и Мажуранићу и што их зближава је епоха у којој су стварали, епоха која је носила са собом неке карактеристике и откуда нека наоко сличност између њихових дела.Обојица су писала истим језиком, обојица су као узор имала народну усмену књижевност, обојица су у својим делима изражавала идеје романтизма...
Сви ми волимо понекад да се играмо Шерлока Холмса и да маштамо о томе како ћемо раzоткрити ''неку велику мистерију'' - али можда би требало да се запитамо да ли се неко пре нас већ бавио тиме! О Мажуранићу је до сада написано толико књига да само библиографија захтева посебан том. Само се треба завући међу рафове библиотеке...:wink:
Jer, tako mi urođene istinoljubivosti, tu zaista něšto smrdi…
Ако бих хтела да будем духовита на суров начин, рекла бих - само твоја неинформисаност! :wink: