- Poruka
- 9.306
Шта би требало да знате о Србији а нисте се сетили да питате
Шта је Србија?
Србија је простор између Мађарске, Румуније, Бугарске, Македоније, Косова, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске.
Како је Србија ван Косова, кад је Косово центар наше душе?
Ево овако: Србија је 1999. водила рат за Косово, који је изгубила, па је с Косова морала да повуче војску, полицију и све органе власти. Тако је данас Косово можда центар наше душе, али свакако није део Србије. Додуше, некадашња јужна покрајина би се можда и приближила Србији, кад би неком из Србије неким чудом пало на памет да инвестира коју милијардицу у Косово, како би се отворила радна места за армију незапослених младих, у појам убијених, Албанаца (наши драги суграђани, којих се увек радо сетимо кад треба да се манипулише бирачким списковима). Али, наравно да се то неће десити, пошто Косово служи само за унутрашњи политички маркетинг, стога прелазимо на наредно питање.
Да ли је Србија држава?
Србија није баш права држава, пошто становништво није сигурно колика јој је територија, а и устав је донесен на такав начин, да је свака државност Србије урушена у темељу. Државност Србије је до те мере покопана да чак ни несрећни фудбалери (популарни „црвени орлови”) не могу да се натерају да замисле како играју за једну праву модерну државу, ма колико ви кукали богу у химни и трпали круну на заставу наше мале тужне републике.
Да ли волимо Србију?
Не.
Како, бре, не?
Зашто пљујете по улици, зашто пишате по лифтовима, зашто бацате ђубре кроз прозоре? Зато што мрзите земљу у којој живите. Ваша љубав се не простире чак ни до граница града у коме живите, а ван њега претвара се у отворену мржњу према суседном граду, одатле у мржњу према земљи у којој живите, а одатле у мржњу према околним земљама и народима. Ви не волите Србију, већ нешто што сте назвали Србија, а што се на западу граничи са Карлобагом, Карловцем, Огулином и Вировитицом, а на истоку с Токијом. Ви дакле волите отимачину туђих кућа и техничке робе из тих кућа, а гајите и нежна осећања према затварању припадника других народа у концентрационе логоре.
Ма ти нас ложиш, ми волимо Србију више него оца и мајку!
То није толико тешко, пошто бисте и оца и мајку продали, кад би вам се само на пар дана пружила могућност да се приближите барабама које владају Србијом, па да и ви учествујете у општој пљачки ваших дојучерашњих суграђана. Оно што свакако волите је да не радите, пошто, као и већина осталих генетски модификованих самоуправљача, капитализам доживљавате као нешто где се ради три недеље, а онда се до краја живота ужива у милионима. Добро, три недеље рада су можда и превише. Немојмо заборавити ни грађане Србије несрпског порекла, од којих се тек не може очекивати да доживе Србију као своју домовину, док је за Србе резервисана „бела куга”, па кроз коју десетину година неће ни морати да се брину око тога како ће да доживе Србију, пошто их у њој неће ни бити.
Како да се боримо против ,,беле куге”?
„Бела куга” је еволутивни одговор на план по коме ћемо стрпљиво чекати још неких двеста година да се Европска унија растури, па да коначно поново освојимо Книн. Сваке године нас има по неколико десетина хиљада мање, што значи да ће кроз тих двеста година остати њих четворо који ће да освајају неосвојиву (осим у једном несрећном случају, 1995) српску тврђаву на далеком западу. Власт помогнута тајкунима предано ради на томе да бела куга настави своје напредовање, одлучним игнорисањем парова који желе децу, али и одлучним неигнорисањем своје деце коју ваља школовати и кућити по западним земљама, од новца парова који желе децу. Константним медијским дизањем политичких тензија у друштву, ради се на стерилитету све нервознијих грађана, па чак и на њиховом физичком уклањању, када убијени у појам, нервозни и гладни, дигну руку на своје укућане. Ту је наравно и трговина хероином, који наши бандити купују од албанских бандита и продају нашој деци, а паре се већ годинама деле на равне части између бандита и политичара, који су такође бандити само што се у њиховом случају та реч пише другачије. Једини лек против беле куге би, дакле, била црна куга, која ће покосити систем вредности што је довео у питање опстанак целе нације, али не и њених најподлијих и најзлочиначкијих делова. Јасно?
Марко Видојковић
Politika.
Još jedan koji pljuje,a ne predlaže rešenja...samo takvi žive u Srbiji.
Шта је Србија?
Србија је простор између Мађарске, Румуније, Бугарске, Македоније, Косова, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске.
Како је Србија ван Косова, кад је Косово центар наше душе?
Ево овако: Србија је 1999. водила рат за Косово, који је изгубила, па је с Косова морала да повуче војску, полицију и све органе власти. Тако је данас Косово можда центар наше душе, али свакако није део Србије. Додуше, некадашња јужна покрајина би се можда и приближила Србији, кад би неком из Србије неким чудом пало на памет да инвестира коју милијардицу у Косово, како би се отворила радна места за армију незапослених младих, у појам убијених, Албанаца (наши драги суграђани, којих се увек радо сетимо кад треба да се манипулише бирачким списковима). Али, наравно да се то неће десити, пошто Косово служи само за унутрашњи политички маркетинг, стога прелазимо на наредно питање.
Да ли је Србија држава?
Србија није баш права држава, пошто становништво није сигурно колика јој је територија, а и устав је донесен на такав начин, да је свака државност Србије урушена у темељу. Државност Србије је до те мере покопана да чак ни несрећни фудбалери (популарни „црвени орлови”) не могу да се натерају да замисле како играју за једну праву модерну државу, ма колико ви кукали богу у химни и трпали круну на заставу наше мале тужне републике.
Да ли волимо Србију?
Не.
Како, бре, не?
Зашто пљујете по улици, зашто пишате по лифтовима, зашто бацате ђубре кроз прозоре? Зато што мрзите земљу у којој живите. Ваша љубав се не простире чак ни до граница града у коме живите, а ван њега претвара се у отворену мржњу према суседном граду, одатле у мржњу према земљи у којој живите, а одатле у мржњу према околним земљама и народима. Ви не волите Србију, већ нешто што сте назвали Србија, а што се на западу граничи са Карлобагом, Карловцем, Огулином и Вировитицом, а на истоку с Токијом. Ви дакле волите отимачину туђих кућа и техничке робе из тих кућа, а гајите и нежна осећања према затварању припадника других народа у концентрационе логоре.
Ма ти нас ложиш, ми волимо Србију више него оца и мајку!
То није толико тешко, пошто бисте и оца и мајку продали, кад би вам се само на пар дана пружила могућност да се приближите барабама које владају Србијом, па да и ви учествујете у општој пљачки ваших дојучерашњих суграђана. Оно што свакако волите је да не радите, пошто, као и већина осталих генетски модификованих самоуправљача, капитализам доживљавате као нешто где се ради три недеље, а онда се до краја живота ужива у милионима. Добро, три недеље рада су можда и превише. Немојмо заборавити ни грађане Србије несрпског порекла, од којих се тек не може очекивати да доживе Србију као своју домовину, док је за Србе резервисана „бела куга”, па кроз коју десетину година неће ни морати да се брину око тога како ће да доживе Србију, пошто их у њој неће ни бити.
Како да се боримо против ,,беле куге”?
„Бела куга” је еволутивни одговор на план по коме ћемо стрпљиво чекати још неких двеста година да се Европска унија растури, па да коначно поново освојимо Книн. Сваке године нас има по неколико десетина хиљада мање, што значи да ће кроз тих двеста година остати њих четворо који ће да освајају неосвојиву (осим у једном несрећном случају, 1995) српску тврђаву на далеком западу. Власт помогнута тајкунима предано ради на томе да бела куга настави своје напредовање, одлучним игнорисањем парова који желе децу, али и одлучним неигнорисањем своје деце коју ваља школовати и кућити по западним земљама, од новца парова који желе децу. Константним медијским дизањем политичких тензија у друштву, ради се на стерилитету све нервознијих грађана, па чак и на њиховом физичком уклањању, када убијени у појам, нервозни и гладни, дигну руку на своје укућане. Ту је наравно и трговина хероином, који наши бандити купују од албанских бандита и продају нашој деци, а паре се већ годинама деле на равне части између бандита и политичара, који су такође бандити само што се у њиховом случају та реч пише другачије. Једини лек против беле куге би, дакле, била црна куга, која ће покосити систем вредности што је довео у питање опстанак целе нације, али не и њених најподлијих и најзлочиначкијих делова. Јасно?
Марко Видојковић
Politika.
Još jedan koji pljuje,a ne predlaže rešenja...samo takvi žive u Srbiji.
