Fiktivni i realni naši svetovi

Postojala je tema o tome da li se prilikom čitanja knjige identifikujete sa glavnim ili nekim od likova i koji vam je najdraži i najbliži.

A ja želim da vas pitam da li tu identifikaciju stvarate i na relacijama likovi - ličnosti koje su deo vašeg života.
Ja to vrlo često radim, da u osobinama nekog romaneskog lika prepoznam izvesne karakteristike nekog koga poznajem... I onda čitam taj lik kao da tu osobu gledam pred sobom, nju/njega smeštam u taj prostor...
Tako sam skoro jednog druga ''prepoznala'' u liku Ahmeta Šaba u romanu ''Tvrđava''... I kada sam mu rekla, ne da je bio oduševljen, nego je čak odlučio da knjigu pročita...
Ivana Karamazova doživljavam kao jednog svog bivšeg momka.
Jednu drugaricu kao lik vile iz pastorale ''Tirena''...

I da, dešava mi se da neka svoja sećanja nanovo oživim kroz odeljak nekog romana, opis nekog događaja koji se zbio na približno isti način i u mom životu...
Paulo Koeljo, ''Zahir'' - tokom čitanja pojedinih delova osećala sam se kao da je konkretizovao sve moje misli iz prethodnog, tek završenog perioda života... Čak sam se ''jela'' što nije malo ranije mi dospela šaka, pošto mi je dala odgovor na mnogo štošta do tada nejasno.

Chesto nadjem slichnu osobinu(ponekad i naviku, uzrechicu...) lika knjige sa osobom koju znam... Ali nikada nisam nashla bilo koga ko je isti...
Deshava mi se da budem ocharana nekim likom, pa kada u busu, gradu, bilo gde, naidjem na osobu koja fizichki lichi na istu, pripisujem joj osobine, "otkrivam" o njoj chinjenice, koje su mozda poznate samo meni...

Cesto mi se desava, da u nekom romanu prepoznam osobu iz stvarnog zivota, i onda se trudim, ako je lik dobro obradjen, da povezem sa postupcima osobe koju poznajem, kako bi je mozda bolje shvatila

Mala digresija, drug mi je jednom pricao, kako je citao Momu Kapora, ne znam tacno koji roman, i toliko se uziveo u lik koji je u romanu stalno pusio, da je cim je procitao knjigu, kupio cigare i popusio celu paklicu, jer je imao neodoljivu zelju da pusi. Tako je postao pusac

Hehehe... Mnogi su zbog fikcije uradili mnogo gore stvari od tog simpatichnog dogadjaja sa paklicom cigareta. Shteta.
Sve neshto mislim da za one ljude koji imaju uzasno visoko mishljenje o sebi, a realnost ih na svakom drugom koraku razuverava, jedino pribezishte je u fikciji.

Malo smo filozofski nastrojeni danas, ha?! Salim se, mozda tu i ima istine. Medjutim, sa druge strane, nemoguce je da takva osoba stalno ima visoko misljenje o sebi, verovatno se tu desavaju razni usponi i padovi kada je u pitanju njihovo samopouzdanje i takav naci misljenja. I drugo pitanje je, na kakvu ti zapravo fikciju mislis?

Pa da, padovi dolaze od sudara sa realnoshcu. A shto se tiche fikcija, udaljio sam se od prvog posta. Mislio sam na roman kao na neko pribezishte, ili tako neshto.
Uvek sam filozofski (ne)raspolozen

Nekako mi je muzika ono chemu dajem najvecu vaznost. Ako se ona uopshte moze staviti pod znachenje rechi fikcija, poshto ona stvara neshto novo, ne nadovezujuci se na realne dogadjaje i ne proistichuci iz njih. Bar ne vidljivo. Deluje mi najblize oslobodjenju od stega ovog sveta Onaj ko ju je stvara ne mora nishta reci a mnogo je rekao, kao shto je to rekao Branko Miljkovic u jednoj svojoj pesmi, istina, ne ukazujuci doslovno na nju.

Mislila sam da mislis na drugu vrstu fikcije. Ja mislim suprotno, ljudi koji imaju visoko misljenje o sebi se ne trude uvek i po svaku cenu da to pokazu drugima, zbog toga sto su svesni ko su i koliko vrede. Oni koji stalno pokusavaju da dokazu drugima svoju vrednost, to rade da bi ubedili sebe jer ni oni nisu sasvim ubedjeni u to. A to rade izmedju ostalog i isticanjem svoje navodne nacitanosti i koriscenjem nekih pompeznih reci i izraza, koje su tu samo da zbune sagovornika, jer same po sebi nista ne znace. Roman kao pribeziste za ljude sa neosnovanim, a izuzetno visokim misljenjem o sebi- ne slazem se. Za visoko misljenje o sebi covek mora uvek da ima konkretne dokaze u realnom zivotu

Ja pripadam onoj pompeznoj grupi Zashto bi roman bio neshto sveto? Romane ce svi pisati

Na koju vrstu fikcije si ti mislila?

P. S.

Znao sam da se necemo sloziti chim ne volish Sabata

U redu je kada neko koristi takve izraze, ako zna sta oni znace. Mada sam ja uvek za narodski jezik
A cudno je kako bi vecina ljudi za sebe rekla da su nacitani
Romane svi i pisu...

Joj gde si se setio Sabata... (za koga nisam rekla da ga ne volim, vec da mi nije nista posebno!)
Realno-fiktivni svet u kome svaki covek zivi

I ja sam sa narodski jezik Pogotovo u poeziji. Strashno loshe zvuchi kada neko prevede stranu pesmu koristeci u prevodu strane rechi. Mada, dodushe, ima i nekih izuzetaka - rech iluzija, npr. Zamisli kada bi prevod glasio: ..ona je moja fikcija; umesto: ona je moja iluzija

..prevede stranu pesmu... lol

Ah pa... Da bi uzivao u bilo kom romanu/filmu/muzici.. morash da se povezesh. Mislim, pisac mora da te ubedi u svoju kreaciju koju cesh ti najbolje potvrditi ako nadjesh deo sebe u njoj. Poshto smo mi, ipak, sve i nishta u isto vreme, to nije teshko.

Pa ako chitam roman koji ima najshiri raspon likova, i ako u svakom uspem da nadjem deo sebe, pisac je uspeo. Kod pravichnog viteza, npr, cenim smisao sa chast, kod kuchkaste kraljice, njenu ljubav prema deci i glupi ponos, kod napadacha na frontu, zelju za destrukcijom... kontash?

Nema tu neke velike filozofije.

nikada nisam uporedjivala likove knjiga sa stvarnim ljudima jer,
za mene oni jesu stvarni ljudi

Ti kao da si hrishcanka. Parafraziram: onaj koji u svome srcu zgreshi, vec je uchinio greh.

ne kontam sto govoris, pojasni...

Mashtu smatrash realnoshcu, neshto poput onog Hristovog izlaganja(Hristovog ili vec nekoga koje pisao te priche). Svi ti likovi iz romana su projekcije samih pisaca, njihove skrivene zelje, strasti...ali, ipak, ti likovi nisu oni, nisu stvarni, vec samo jedan njihov deo kome iz razlichitih razloga nije moguce da se otelotvori u stvarnosti.

Ne zelim da ti drzim slovo, vec mi je samo dosadno

Ups, mozda se nismo razumeli, mozda si mislila na to da se toliko uzivish u radnju romana da za tebe oni izgledaju gotovo stvarni.

hedon29:

Mashtu smatrash realnoshcu, neshto poput onog Hristovog izlaganja(Hristovog ili vec nekoga koje pisao te priche). Svi ti likovi iz romana su projekcije samih pisaca, njihove skrivene zelje, strasti...ali, ipak, ti likovi nisu oni, nisu stvarni, vec samo jedan njihov deo kome iz razlichitih razloga nije moguce da se otelotvori u stvarnosti.

Kliknite za proširenje...

masta, kako to zvuci ala vrtic

khm,
da, svi su oni projekcija pisca -
jednostavno, dajem svijetu uma jednaku vaznost kao i onom tijela

ne poznajem hriscanske price

bravo....

Ih, kada bi svi tako davali istu vaznost, pa da umesto shto u tom svetu uma(mashte ) ochajavaju zbog realnosti, uzivaju sa onima i onim shto zele - gde bi nam kraj bio