Miloš Crnjanski

Na ulici



Kad svetiljke sinu
i ulice pođu u visinu,
u tami stojim ja
Na svemu što dođe
moj osmeh zasija.

Nestanu boli okovi i laž,
od mog pogleda zavisi sva draž
svega što prođe.
Žene prolaze i oblik gube,
smeše se, pa mi priđu da me ljube,
a ja im novu senku dam.

I dok tio zamagli noć
ulice pune seni,
ja imam neba bezgraničnu moć,
svi boli sveta skupe se u meni.

Ko cvetići beli sa meseca
rađaju se po ulici deca.
Od osmeha mog umire dan,
i svakog koga pogledam
stiže moja sudba sreća i an.

Kad mahnem rukom neotice
nove zvezde sinu.
Tad sjajan tužan ceo grad
liči na moje lice.

Svi idu u nebo da me vide
po ulici zvezda i srebra.
Ja stojim raspet sam na zidu,
a Mesec mi blago probada rebra.

Ljubavnici


Niko nas nece podeliti vise,
na dobre i gresne.
Tajni smo kao grane snezne,
a sve sto je staro u ljubavi,
place sve tise.
Jos malo samo, pa cemo
sumorni, sa osmehom tuznim,
u strastima ruznim, stati,
bolni, bledi, umorni.
U bilju, ili necem drugom,
mocnom, nad proplankom jedne sume mlade,
naci cemo opet svoje nade.

U mirisnom nebu nocnom.
Nade svih koji se bolno smese.
I, kad, opet, kao vecni cvet,
nad telima umornim, nebesa zaplave.
I zagrljaj opet bude svet,
kao zlato oko svete glave,
sa tamjana mirisom sumornim,
necemo znati koji greh to bese,
medju gresima sto ko oblaci plove,
sto nam ta tela i duse dade divne i nove.

Ljubav


Vec prvi put kad si zbacila odelo
smesan mi bese tvoj pogled ohol.
Vec prvi put mi ljubav bese samo bol.

Vec prvi put mesto da slusah
u zoru kako se topis kao sneg,
ja jurnuh u sume gde upada breg,
i grane sto pokrajah jecahu
kao moja dusa.

U njima sam krio obraze moje
tople od tvojih grudi.
Neznije no ruke tvoje
biljke sam pozno po stisku.

Strasnije nego na tvoje grudi
pao sam na njih,
u bludnom,bezumnom vrisku.

Život


Sve to ne zavisi od mene.


Setim se kako bese lep,
nad vodama dubokim nekim,
kao Mesec beo,
sa lukom tankim i mekim,
jedan most.


I, vidis, to utesi me.


Ne zavisi od mene.


Dosta je da tog dana,
zemlja oko mene zamirise preorana,
ili da oblaci prolete,
malo nize,
pa da me to potrese.


Ne, ne od mene.


Dosta ce biti ako, jedne zime,
iz vrta jednog zavejanog
istrci neko ozeblo, tudje, dete
i zagrli me.

Smiraj


Setim se, kako su u ljubavi,
dragi prvi dani.
Kad su ruke tople,
kad se oci slede,
preletajuci one kolutove blede,
oko usana...


Sto drhte, protkani,
mutnom tisinom,
u kojoj su osmeh i tuga pomesani
nesigurno i tamno.


Klatno zvona
tesko i tmurno
u grudi udara me.


Tad se dizem,
i, u mutna oka prozora,
puna sitnih glasova veceri,
sapucem, nesigurno,
i moje ime.

Priča


Secam se samo da je bila
nevina i tanka
i da joj je kosa bila
topla, kao crna svila
u nedrima golim.

I da je u nama pre uranka
zamiriso bagrem beo.

Sucajno se setih neveseo,
jer volim:
da sklopim oci i cutim.

Kad bagrem dogodine zamirise,
ko zna gde cu biti.
U tisini slutim
da joj se imena ne mogu setiti
nikad vise.

Trag


Zelim:
da posle snova
ne ostane trag moj na tvom telu.


Da poneses od mene samo
tugu i svilu belu
i miris blag...


puteva zasutih liscem svelim
sa jablanova.

Proza.

SandraBG:

Da li vam se vise dopada poezija Milosa Crnjanskog ili proza?

Kliknite za proširenje...

da..."Stražilovo" je neprevaziđeno...

....:???:....

poezija svakako i u mom slucaju pozdrav )

Proza.

Ljudi, nemoj da ste tako škrti na rečima.
Kratko i odsečno: ''poezija'' - ''proza''.

Dajte malo više - zašto poezija, zašto proza... Življe to malo!

Sokolica_M:

Ljudi, nemoj da ste tako škrti na rečima.
Kratko i odsečno: ''poezija'' - ''proza''.

Dajte malo više - zašto poezija, zašto proza... Življe to malo!

Kliknite za proširenje...

I to sto kazes!
Crnjanski je napisao zavidan broj fantasticnih pesama ( "Lament nad Beogradom" mi je omiljena). Ipak, vise mi se dopada njegova proza. Ne bih mogla da nadjem neki konkretan razlog, mozda zato sto se takve stvari ne mogu uvek u potpunosti ni objasniti Smatram da njegove pesme i proza cine jedno izuzetno jedinstvo, te je najbolje citati ih uporedo
A sada mi dodje malo i zao sto sam rekla samo "proza".

Dosta ce biti ako, jedne zime,
iz vrta jednog zavejanog
istrci neko ozeblo, tudje, dete
i zagrli me.


Ti, medjutim, siris kao labud krila,
zaborav, na Dunav i Savu, dok spavaju.
Ti budis veselost, sto je nekad bila,
kikot, tu, i u mom kriku, vrisku, i vapaju.
U Tebi nema crva, ni sa groba.
Ti blistas, kao kroz suze ljudski smeh.
U Tebi jedan orac peva, i u zimsko doba,
prelivsi krv, kao vino, u novi meh.
A kad mi klone glava i budu stali sati,
Ti ces me, znam, poljubiti kao mati.

Sada i oni kojima je manje poznato njegovo stvaralastvo znaju zasto

Poezija, iako i "Seobe", 2. knjigu, veoma volim.

Poezija. U prozi mi smeta nepoštovanje pravopisa. Ali i to ignorisanje pravila je simpatično.

Poezija definitivno.

Nikome ne smeta što je Seobe pisao po narudžbini?

proza bez sumnje.
poezija mi nikako ne lezi od vecine pisaca i proza mi je mnogo lepsi i potpuniji nacin izrazavanje.

Banshee:

proza bez sumnje.
poezija mi nikako ne lezi od vecine pisaca i proza mi je mnogo lepsi i potpuniji nacin izrazavanje.

Kliknite za proširenje...

Ovo bih potpisala. Potpuno isto mislim.

Proza. Odlicno je opisao lik LOle Montez, mada sam citala negde da se mnogo kajao zato sto je napisao taj roman

"Dnevnik o Čarnojeviću"...sve je obuhvaćeno - i poezija i proza!

antigona:

"Dnevnik o Čarnojeviću"...sve je obuhvaćeno - i poezija i proza!

Kliknite za proširenje...

Antigona,
- Seobe II !!!

- SVE OBUHVACENO ,- SIROKO PROZNO , TANANO KAO PJESMOM SATKANO !

Faraonn,
slazem se sa tobom u pogledu "Seobe II", ali mi je lakse da sa police uzmem "Dnevnik o Carnojevicu"... Brze me "nahrani"...