Опозиција у парламенту тврди да ће предложени закон о безбедносним службама омогућити службама да раде шта хоће, да прате и прислушкују кога хоће, без икакве контроле


Посланици српског парламента завршили су јуче расправу о владином закону којим се уређује рад безбедносних служби, а који ће, како тврди Милан Марковић, министар за државну управу и локалну самоуправу, омогућити стварање јединственог безбедносно-информативног система, као и цивилну контролу рада служби безбедности.Опозиција, међутим, тврди да се „закон доноси само да би се стекли услови за расписивање председничких избора, а да је закон такав да ће омогућити службама да раде шта хоће и прислушкују кога хоће, без икакве контроле”.
За посланике владиних странака, предложена решења су добра, дају се већа овлашћења скупштинском Одбору за одбрану и безбедност, који је надлежан за контролу рада служби безбедности, а „добро је и што се формира Савет за националну безбедност, који ће усмеравати рад служби, јер се догађа да се више служби утркује која ће имати више информација, да би доказале која је боља, него што раде у интересу државе”. Милица Војић-Марковић (ДСС), сматра и да је, можда, добро што члановима Одбора за безбедност неке информације неће бити доступне, зато „што смо видели да неки бивши чланови одбора, иако су обавезни да чувају поверљивост информација, пишу новинске фељтоне и књиге, злоупотребљавајући добијене информације за политичке обрачуне”.
Опозиција је, међутим, оштро критиковала и овај део који се односи на „недоступне податке”, зато што се не зна ко одређује степен поверљивост информација и навела „не може неки чиновник из БИА да одреди која је то тајна коју посланик не може да зна”. Социјалисти су говорили о томе да су грађане до сада „могли да прислушкују БИА, ВБА, ВОА, МУП, Управа царина, део Министарства финансија, који се бави контролом прања новца, па СИД, сад ћемо имати три службе, али ко ће контролисати оне које нису добиле статус служби?”.
Петру Јојићу (СРС) овај пропис више „личи на закон о тероризму, него о обавештајним службама”. Према његовим речима, не зна се „по којим прописима ће службе да контролишу грађане „да их прате и прислушкују, то је врло опасно, познајем те службе – радио сам у њима”. Опозиционари су истицали и да се не зна која служба и да ли ће се уопште нека бавити контраобавештајним радом. Истицано је, такође, да је „суштина овог закона да председник Републике преузме контролу над службама безбедности, што је противуставно”. Одредбу по којој директори и припадници служби не смеју бити чланови странака, опозиционари су оценили као смешну, а било је и питања „да ли то значи да ће неки од садашњих директора бити отпуштени, јер се зна у којој су странци”. Било је тврдњи да постоје „докази да је 300 до 500 садашњих припадника служби ДОС-ов страначки кадар, а, кад закон ступи на снагу обелоданићемо имена”.

Politika.
Biće još Janjuševića...8-)