samoubistvo

NovaIsta

NovaIsta

Legenda
Poruka
51.033
...iz zasede!!!!! 8-)
sta mislite, koliko je onih medju nama koji svesno srljaju u lose veze, lose medjuljudske odnose, promasene fatalne ljubavi? koliko je tu mazohizam zasluzan za buduccu patnju, depresiju, samotragiku?
zaista ima ljudi koji vole da pate. gde je granica koja odvaja jednu zdravu patnju od one iskarikirane?
i jos nesto- koliko je, zaista, moguce trenirati osecaj za srecu? da li mislete da se to trenira, kao i trbusnjaci? ja mislim da da. tvrdim.
ajmo o sreci..........gde je, koliko je jaka, kako je prepoznati, kako se uziveti u nju, kako kroz nju trajati...
 
Otvorila si more tema.
Ima onih koji srljaju, ali to nije svesno.
Oni misle da ih nesto privlaci, da je bas to to itd.
Ne bih rekao da je tu rec o mazohizmu, nego o nekoj psiholoskoj dobiti. Necemu sto njihovoj dusi tako treba da prosto moraju svaki put da odigraju istu sekvencu, dobiju isti rezultati i dobiju svoje zadovoljenje, potvrdu za svoju ispravnost, čistoću, superiornost, whatever.
Moguće je trenirati da budeš dobro raspoložen, da na stvari gledaš optimistički, ali ako su u suštini pesimista, nećeš imati baš fantastične rezultate.
Ali će ti život svakako biti lepši i lakši
 
Imam jedan odnos, cudan do bola...Gde me bivsi tip ponizi s vremena na vreme, ja se nadurim ali brzo zaboravim i opet mu se javim...I osecam se lose zbog toga...Ali, uzasno mi nekad nedostaje i nemogu da odolim...Kad smo se upustali u vezu znala sam da ona nema bududcnosti...Ali nisam mogla da mu odolim...Kad me taj odnos ugusio raskinula sam...On i dan danas hoce da smo zajedno, ja to nemogu, ali nemogu ni da mu se nejavim...Ja inace tako razumna i savesna, kad je on upitanju kao da se pretvaram u neku drugu ja (slabu i jadnu...)..Grozan osecaj :|
 
NovaIsta:
...iz zasede!!!!! 8-)
sta mislite, koliko je onih medju nama koji svesno srljaju u lose veze, lose medjuljudske odnose, promasene fatalne ljubavi? koliko je tu mazohizam zasluzan za buduccu patnju, depresiju, samotragiku?
zaista ima ljudi koji vole da pate. gde je granica koja odvaja jednu zdravu patnju od one iskarikirane?
i jos nesto- koliko je, zaista, moguce trenirati osecaj za srecu? da li mislete da se to trenira, kao i trbusnjaci? ja mislim da da. tvrdim.
ajmo o sreci..........gde je, koliko je jaka, kako je prepoznati, kako se uziveti u nju, kako kroz nju trajati...
Kliknite za proširenje...

E stvarno si previše pitanja postavila...:smile:
Za početak, mislim da postoje ljudi koji se osećaju živim jedino ako 'pate', tj. kad se nalaze u tim kako si ih već nazvala, promašenim fatalnim ljubavima...
Mislim da oni mogu da budu srećni jedino kad su nesrećni. Jer kad je sve u redu, nemaju problema, sve funkcioniše, sami će sebe dovesti do neke situacije kad će moći da kažu- eto, baš mi ne ide, buhu kako sam nesrećna/nesrećan, a u dubini duše se zapravo najzad osećaju spokojno...
Mislim da su u daleko većem procentu žene koje imaju taj problem...
Barem nisam srela nijednu mušku osobu koja odgovara tom opisu, dok je ženskih bio popriličan broj...
Što se tiče sreće ne znam kako se drugi ljudi 'nose' sa njom...
Za mene znam da se trudim da svaki dan u malim stvarima pronadjem neko zrnce koje će mi ispuniti taj dan i podsetiti me zašto postojim uopšte...
Kakvi god se oblaci nadvili nad mene...
 
oljamol:
Imam jedan odnos, cudan do bola...Gde me bivsi tip ponizi s vremena na vreme, ja se nadurim ali brzo zaboravim i opet mu se javim...I osecam se lose zbog toga...Ali, uzasno mi nekad nedostaje i nemogu da odolim...Kad smo se upustali u vezu znala sam da ona nema bududcnosti...Ali nisam mogla da mu odolim...Kad me taj odnos ugusio raskinula sam...On i dan danas hoce da smo zajedno, ja to nemogu, ali nemogu ni da mu se nejavim...Ja inace tako razumna i savesna, kad je on upitanju kao da se pretvaram u neku drugu ja (slabu i jadnu...)..Grozan osecaj :|
Kliknite za proširenje...

o tome pricam. te nejasne, nevidljive ili nepostojece granice samounistenja i samoispunjenja jednim odnosom. to tesko shvatljivo, jos teze za objasniti. to sto nas uznosi i cini srecnim u jednom trenutku, a vec u sledecem nas razbije o hridi sopstvenog nerazumljivog samounistenja..........gde smo u svemu tome, koliko je moguce imati kontrolu, ako na primer, bildujemo? hm, ne misice...
 
oljamol:
Imam jedan odnos, cudan do bola...Gde me bivsi tip ponizi s vremena na vreme, ja se nadurim ali brzo zaboravim i opet mu se javim...I osecam se lose zbog toga...Ali, uzasno mi nekad nedostaje i nemogu da odolim...Kad smo se upustali u vezu znala sam da ona nema bududcnosti...Ali nisam mogla da mu odolim...Kad me taj odnos ugusio raskinula sam...On i dan danas hoce da smo zajedno, ja to nemogu, ali nemogu ni da mu se nejavim...Ja inace tako razumna i savesna, kad je on upitanju kao da se pretvaram u neku drugu ja (slabu i jadnu...)..Grozan osecaj :|
Kliknite za proširenje...

Zašto to radiš.
Da li si nekada razmišljala koju dobit tu imaš.
Da je nemaš, ne bi to ponašanje ponavljala, posebno zato što se loše osećaš zbog toga, što znaš da te ponižava itd.
Racionalnog objašnjenja naravno nema.
Ali, koju sliku o sebi ili potvrdu čega dobijaš time što uvek pređeš preko svega i opet napraviš isto.
A sa drugima to nikad ne bi uradila.
Šta ti to on daje a tebi je tako preko potrebno da prelaziš preko stvari preko kojih inače nebi.
 
felix the cat:
E stvarno si previše pitanja postavila...:smile:
Za početak, mislim da postoje ljudi koji se osećaju živim jedino ako 'pate', tj. kad se nalaze u tim kako si ih već nazvala, promašenim fatalnim ljubavima...
Mislim da oni mogu da budu srećni jedino kad su nesrećni. Jer kad je sve u redu, nemaju problema, sve funkcioniše, sami će sebe dovesti do neke situacije kad će moći da kažu- eto, baš mi ne ide, buhu kako sam nesrećna/nesrećan, a u dubini duše se zapravo najzad osećaju spokojno...Mislim da su u daleko većem procentu žene koje imaju taj problem...
Barem nisam srela nijednu mušku osobu koja odgovara tom opisu, dok je ženskih bio popriličan broj...
Što se tiče sreće ne znam kako se drugi ljudi 'nose' sa njom...
Za mene znam da se trudim da svaki dan u malim stvarima pronadjem neko zrnce koje će mi ispuniti taj dan i podsetiti me zašto postojim uopšte...
Kakvi god se oblaci nadvili nad mene...
Kliknite za proširenje...

fantasticno!!!! odlicno definisano. e sada se postavlja pitanje- da li su zaista takvi, ili jednostavno nisu dovoljno trenirali i bildovali osecaj srece? pa je taj osecaj atrofirao, kao misici kad se ne koriste tokom dugog lezanja usled teske bolesti. gde smo?

ovo za srecu- to je to sto ja nazivam treningom. naci svakoga dana zrnce srece i razlog za osmeh.
 
ja se bas trudim da imam kontrolu ali mi tesko uspeva...pod kozom mi je, i iako sam u drugoj vezi koja traje 1.5 god. jos je ostao veliki deo mene vezan za njega...znam da to nije dobro, i puno energije ulazem da ga se otresem...jako tesko ide ali mislim da vreme radi za mene :D<----optimista po prirodi
 
lyon69:
Zašto to radiš.
Da li si nekada razmišljala koju dobit tu imaš.
Da je nemaš, ne bi to ponašanje ponavljala, posebno zato što se loše osećaš zbog toga, što znaš da te ponižava itd.
Racionalnog objašnjenja naravno nema.
Ali, koju sliku o sebi ili potvrdu čega dobijaš time što uvek pređeš preko svega i opet napraviš isto.
A sa drugima to nikad ne bi uradila.
Šta ti to on daje a tebi je tako preko potrebno da prelaziš preko stvari preko kojih inače nebi.
Kliknite za proširenje...

lyone, o tome je tema. zasto? dokle? kada prestati? sta nas tu ispunjava? sta unistava?
 
lyon69:
Zašto to radiš.
Da li si nekada razmišljala koju dobit tu imaš.
Da je nemaš, ne bi to ponašanje ponavljala, posebno zato što se loše osećaš zbog toga, što znaš da te ponižava itd.
Racionalnog objašnjenja naravno nema.
Ali, koju sliku o sebi ili potvrdu čega dobijaš time što uvek pređeš preko svega i opet napraviš isto.
A sa drugima to nikad ne bi uradila.
Šta ti to on daje a tebi je tako preko potrebno da prelaziš preko stvari preko kojih inače nebi.
Kliknite za proširenje...

Komplikovano je to :?Jako smo se voleli, i nismo prestali da se volimo kad smo se razisli, to su odradile okolnosti (razdaljina, njegova bolest, moja smorenost zivotom, itd)...Predpostavljam da mi fali da cujem od njega da me jos nije zaboravio, ni nasu ljubav ni bliskost i da ceni to sto smo imali...On ***** po tome i to mi je za nepoverovati...I stalno se vracam da cujem nesto lepo od njega...A on hoce da smo opet zajedno, ja to nemogu i eto ti njegovog besa koji se sruci na mene :cry:
 
NovaIsta:
fantasticno!!!! odlicno definisano. e sada se postavlja pitanje- da li su zaista takvi, ili jednostavno nisu dovoljno trenirali i bildovali osecaj srece? pa je taj osecaj atrofirao, kao misici kad se ne koriste tokom dugog lezanja usled teske bolesti. gde smo?

ovo za srecu- to je to sto ja nazivam treningom. naci svakoga dana zrnce srece i razlog za osmeh.
Kliknite za proširenje...

Al si zapela sa tim bildovanjem :roll:
Oni su zaista takvi + svako iskustvo koje stiču upravo sami privlače, t.j. izazivaju svojim stavom.
Baš to što je neko rekao.
Oni su sami sebi vredni samo kad pate.
Verovatno tako skupljaju pažnju bliskih ljudi i dobijaju osećaj da su ipak nadmoćni, da su bolji, da su ispravniji od drugih.
Njima je taj osećaj toliko bitan, da su zbog njega spremni da s.jebu mnoge dobre stvari.
Ne pomaže tu trening, ukoliko ne proniknu u to gde je koren tog problema i zašto se tako ponašaju.
 
lyon69:
Oni su zaista takvi + svako iskustvo koje stiču upravo sami privlače, t.j. izazivaju svojim stavom.
Baš to što je neko rekao.
Oni su sami sebi vredni samo kad pate.
Verovatno tako skupljaju pažnju bliskih ljudi i dobijaju osećaj da su ipak nadmoćni, da su bolji, da su ispravniji od drugih.
Njima je taj osećaj toliko bitan, da su zbog njega spremni da s.jebu mnoge dobre stvari.
Ne pomaže tu trening, ukoliko ne proniknu u to gde je koren tog problema i zašto se tako ponašaju.
Kliknite za proširenje...

Upravo na to sam mislila...
 
NovaIsta:
...iz zasede!!!!! 8-)
sta mislite, koliko je onih medju nama koji svesno srljaju u lose veze, lose medjuljudske odnose, promasene fatalne ljubavi? koliko je tu mazohizam zasluzan za buduccu patnju, depresiju, samotragiku?
zaista ima ljudi koji vole da pate. gde je granica koja odvaja jednu zdravu patnju od one iskarikirane?
i jos nesto- koliko je, zaista, moguce trenirati osecaj za srecu? da li mislete da se to trenira, kao i trbusnjaci? ja mislim da da. tvrdim.
ajmo o sreci..........gde je, koliko je jaka, kako je prepoznati, kako se uziveti u nju, kako kroz nju trajati...
Kliknite za proširenje...
Da se vadiš na nemanje moodaHca, ne možeš, jer ih imaš...
pa me zanima, čime ćeš da se „odbraniš” od napasničkog poziva na kafu, da mi uz srk i mig ovo malo bolje pojasniš, jelte... jer si tek tako nabacala u uvodnom postu.


Da čujem razlog vjerovatnog damskog NE!

:cool:
 
lyon69:
Al si zapela sa tim bildovanjem :roll:
Oni su zaista takvi + svako iskustvo koje stiču upravo sami privlače, t.j. izazivaju svojim stavom.
Baš to što je neko rekao.
Oni su sami sebi vredni samo kad pate.
Verovatno tako skupljaju pažnju bliskih ljudi i dobijaju osećaj da su ipak nadmoćni, da su bolji, da su ispravniji od drugih.
Njima je taj osećaj toliko bitan, da su zbog njega spremni da s.jebu mnoge dobre stvari.
Ne pomaže tu trening, ukoliko ne proniknu u to gde je koren tog problema i zašto se tako ponašaju.
Kliknite za proširenje...

bildovanje je pogresan izraz za "rad na sebi". ako vec mislis da su "takvi", zar ne postoji nista sto bi to moglo da bar koliko-toliko promeni? rad na sebi, samospoznaja, mentalni trening? mislim d aje moguce uraditi nesto na tom polju. ali zahteva napor. svaki ocaj je ustvari prepustanje i "nedavanje otpora", neborba, linija manjeg otpora. u krajnjem slucaju, i lenjost. rad na sebi znaci i uraditi nesto sa svojim slabostima.
 
®:
Da se vadiš na nemanje moodaHca, ne možeš, jer ih imaš...
pa me zanima, čime ćeš da se „odbraniš” od napasničkog poziva na kafu, da mi uz srk i mig ovo malo bolje pojasniš, jelte... jer si tek tako nabacala u uvodnom postu.


Da čujem razlog vjerovatnog damskog NE!

:cool:
Kliknite za proširenje...

daklem...khm..:lol:.

ps. jel verujes da sam bez teksta il` mislis da se pravim? ;):D
 
NovaIsta:
lyone, o tome je tema. zasto? dokle? kada prestati? sta nas tu ispunjava? sta unistava?
Kliknite za proširenje...
ozbiljno sad, tema je toliko presiroka da nema sanse da sve srocim u jedan post, znaci moze biti da je osoba navikla na osecaj (iz proslosti, odrastanje npr) i u njemu se dobro snalazi, pa nesvesno priziva takve situacije... moze biti da patnja koja izlazi iz osecanja nemoci zapravo je stanje ravnoteze za datu osobu, ja sam nemocan, ne mogu nista da uradim i necu nista da radim, neka vrsta lenjosti. moze biti da ima iskrivljenu sliku o ljubavi, tj ocekuje se nesto sto lici na americki film a to nema veze sa zivotom. eto otprilike.. joj nije mi danas dan za ozbiljne price :)
 
lyon69:
Otvorila si more tema.
Ima onih koji srljaju, ali to nije svesno.
Oni misle da ih nesto privlaci, da je bas to to itd.
Ne bih rekao da je tu rec o mazohizmu, nego o nekoj psiholoskoj dobiti. Necemu sto njihovoj dusi tako treba da prosto moraju svaki put da odigraju istu sekvencu, dobiju isti rezultati i dobiju svoje zadovoljenje, potvrdu za svoju ispravnost, čistoću, superiornost, whatever.
Moguće je trenirati da budeš dobro raspoložen, da na stvari gledaš optimistički, ali ako su u suštini pesimista, nećeš imati baš fantastične rezultate.
Ali će ti život svakako biti lepši i lakši
Kliknite za proširenje...


lyone, SUSTINA JE UPRAVO U TOME!!!! POENTA
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top